Google

Kompanija “Google ” otkrila je ove nedelje kako bi mogla da izgleda veoma bliska budućnost.

Internet gigant predstavio je u šetnji Njujorkom futurističke naočare, koje imaju pristup internetu, pruđžaju mogućnost korisniku da dok hoda obavi veb-čet, vidi mape i uputstva, pa čak i sazna da je metro stanica na kojoj je želeo da uhvati prevoz – privremeno zatvorena.

Naočare takođe mogu da naprave fotografiju i jave vam da je prijatelj koga očekujete u blizini.

“Google” navodi da su nove naočare još u eksperimentalnoj fazi i da se ne mogu kupiti u prodavnicama, kao i da kompanija želi da od javnosti dobije ideje na koji još način bi naočare mogle da se koriste.

Multinacionalna internet korporacija “Yahoo ” najavila je da otpušta 2.000 radnika odnosno čak oko 14 odsto radne snage, u okviru očekivanih sveobuhvatnih promena u firmi. Otpuštanja su najavljena posle pada profita i sve većeg pritiska zbog oštre konkurencije, među kojima su Google i Facebook. Yahoo je u saopštenju naveo da očekuje da će ovim potezom uštedeti oko 375 miliona dolara godišnje.

Druge kompanije se međutim odlučuju na povećanje broj radnika. Prema izveštaju finansijske kompanije ADP, američke firme su prošlog meseca otvorile 209 hiljada radnih mesta, što je nešto iznad očekivanja ekonomista i nagoveštaj da situacija na tržištu rada nastavlja da se poboljšava.

Vladin mesečni izveštaj o zapošljavanju biće objavljen u petak. Tempo rasta u američkom uslužnom sektoru je međutim usporio, pošto je u februaru dostigao najveći nivo u proteklih godinu dana.

Američka kompanija Yahoo započeće iduće nedelje sa otpuštanjem nekoliko hiljada radnika i ubrzo će objaviti plan za restrukturiranje. Yahoo je odbio da da komentar medijskih kuća, ali prena izveštaju objavljenom na internet blogu “OlThingsDe” otpuštanja neće biti izvršena odjednom i uglavnom će obuhvatiti grupe iz područja proizvodnje, istraživanja i marketinga.

Prema planu, koji još nije završen, Yahoo će reorganizovati poslovanje radi stvaranja globalnog medijskog odelenja, dok će razvoj proizvoda biti prebačen u decentralizovane ogranke. Otpuštanja i reorganizacija označiće najznačajniji potez novog rukovodioca Scotta Thompsona, nekadašnjeg direktora Pay Pala, koji je funkciju u Yahoou preuzeo u januaru.

Yahoo, koji je krajem 2011. godine imao oko 14.000 radnika, suočava se sa padom prihoda usled pojačane konkurencije od strane kompanija Google i Facebook.

Nakon što je ponudila osnovni video editor prošle godine, kompanija Google je preko svog YouTube servisa predstavila način da automatski poboljša kvalitet postavljenih video sadržaja. Jednostavnim pristajanjem na promene korisnici mogu svoje pokretne slike stabilizovati ili ispraviti njihove boje. Samo video klipovi koji su označeni za promene će biti izmenjeni pri čemu će korisnici videti notifikaciju i izmena i pregled učinjenih promena.

Promenjeni video može biti vraćen na raniji izgled ukoliko promene koje su načinjene pogoršaju njegov izgled po oceni korisnika. Video sadržaji za mobilne uređaje takođe mogu biti unapređeniji, ali uz drugačije notifikacije i odobrenje.

Google Chrome je tokom prerhodnog vikenda prvi put za sada samo na kratko postao najpopularniji internet pretraživač na svetu. Google Chrome je tada prvi put premašio Microsoftov pretraživač Internet Explorer. Agencija StatCounter tvrdi da je Chrome preuzeo vođstvo prošle nedelje, kada su brojni radnici, koji na poslovima koriste Microsoftov softver, koristili vlastite računare.

Iako se radi o samo jednom danu, to je velika prekretnica za Google Chrome, ali i Internet uopšte. Vikendima, kada ljudi sami biraju koji pretraživač da koriste, većina u kućnim uslovkma i van kancelarija bira Chrome u odnosu na Internet Explorer, ali i druge pretraživače. Prema očekivanjima, Internet Explorer je ponovo preuzeo vođstvo u ponedeljak, dok se Chrome smestio na drugoj poziciji najkorišćenijih web browsera, odakle je potisnuo Mozilla Firefox.

Nemačka vladajuća koalicija odlučila je da podrži predlog zakona koji bi obavezao Google na plaćanje naknade za korišćenje linkova na vesti tamošnjih novinskih organizacija. Ovaj potez bez presedana izazvao je žestoko protivljenje brojnih korisnika Interneta, javlja Dojče Vele.

Posle više od tri godine lobiranja, nemačke novinske organizacije uspele su da nagovore dovoljan broj političara da je potrebno da se donese novi zakon koji bi bolje štitio njihove sadržaje na internetu. Glasanje o zakonu očekuje se već u sledećih nekoliko nedelja.

image009

Plan nemačkih izdavača usledio je pošto je prošle godine sličnu stvar učinila i belgijska Vlada, koja je presudila da Google, koristeći linkove na novinarske članke, krši autorska prava. Međutim, predlog u Nemačkoj ide i korak dalje pa je doveo do žestokih rasprava u zemlji.

“Google”, osumnjičen za posticanje instaliranja “HTTP cookie” (tekstualni fajlovi koji ostaju nakon posete korisnika određenom veb sajtu kada sajt šalje informaciju veb navigatoru, a on potom stvara fajl) uprkos odbijanju veb korisnika, postao je meta istrage s obe strane Atlantika, preneli su francuski elektronski mediji.

Kontrolna tela CNIL i FTC pokušavaju da utvrde da li “Google” nameće to ostavljanje tragova u vidu “HTTP cookie”.

Ceo slučaj datira od februara kada je jedan od istraživača s univerziteta “Stenford” obelodanio nastojanja “Gugla” da zaobiđe sistem za kontrolu “HTTP cookie” prisutan u “Apple” veb navigatoru “Safari” i trasira navigaciju Internet korisnika.

Ubrzo je ustanovljeno da je time zahvaćen najmanje još jedan veb navigator – “Internet eksplorer”.

Kanal Russia Today (RT) je bio blokiran više od sedam sati na YouTube pod izgovorom „mnogobrojnih i ozbiljnih narušavanja politike YouTube“, saopštila je danas služba za informisanje RT.

Predstavnici Google, kome pripada YouTube, su kasnije rekli da se radilo o tehničkom problemu, ipak, pres služba TV kanala, napominje da su mnogobrojni gledaoci TV kanala povezali blokadu sa reportažama grubog rasterivanja demonstranata pokreta „Zauzmi Vol strit“.

„Veoma se nadam da to nije tako, i da je bila jednostavno tehnička greška. Drago nam je da se situacija popravila. I dalje se nadamo nastavku saradnje sa kompanijom Google“, – rekla je glavna urednica RT Margarita Simonjan.

Najpoznatiji web pretraživač Google, uskoro će drastično promeniti svoj koncept pretraživanja i indeksiranja Interneta. Umesto pogađanja reči i pojmova koje unosite, po novom principu vi ćete u pretraživač unositi pitanje, a Google će vam servirati odgovor i to iz vlastite baze podataka. Prema tome, za nekoliko meseci Google na vaše upite više neće samo izbaciti ‘listu plavih linkova’, već će u top rezultatima ponuditi informacije – odgovore na pitanje koje ćete vi postaviti u pretraživaču.

Tim potezom Google postaje sličniji Microsoftovom Bingu, drugom najpopularnom pretraživaču u SAD-u. Pretraživač Bing radi upravo na principu pitanje-odgovor.

Google je u tajnosti prikupio podatke o 200 miliona osoba, mesta i proizvoda. Nova verzija traženja na Googleu korisnicima će davati informacije o jednom od tih ‘entiteta’ koji ih zanima. Umesto oslanjanja, na primer na Wikipediju, Google će sam osigurati određenu informaciju.

U 2010. Google je stekao FreeBase, kompaniju ‘grafa znanja’ te je proširio bazu ‘entiteta’ sa 12 miliona na današnjih 200 miliona. Neimenovani izvori izjavili su za Wall Street Journal da će sa ovom dramatičnom promenom Google krenuti tokom idućih par meseci.

Francuska uprava za zaštitu podataka (CNIL) saopštila je danas da nova politika “Gugla” o privatnosti na internetu krši propise Evropske unije o zaštiti podataka.

“Gugl” je prošlog meseca sa velikom pompom objavio svoja nova pravila o privatnosti koja regulišu kako taj najveći svetski internet pretraživač može da koristi ogromne količine ličnih podataka koje prikuplja posredstvom svog servisa za pretragu, imejla i drugih servisa.

Uprave članica Evropske unije za zaštitu podataka su zabrinute što će ta politika “Gugla” narušavati propise o zaštiti privatnosti i zatražile su od francuskog regulatora CNIL da ispita ta “Guglova” pravila.

CNIL je ukazao da “njegova preliminarna analiza pokazuje da nova politika ‘Gugla’ ne zadovoljava zahteve Evropske direktive o zaštiti podataka”.

Ta francuska uprava za zaštitu podataka je na svom vebsajtu takođe ukazala da je objašnjenje “Gugla” o tome kako će da koristi podatke previše maglovito i teško za razumevanje “čak i za obučene profesionalce za pitanja privatnosti”.

“Gugl” je pokrenuo ogromnu javnu kampanju kojom svoje korisnike širom sveta obaveštava o uvođenju nove politike, čije je stupanje na snagu zakazano za 1. mart.