Google

Princip kako zaraditi novac uz pomoć interneta je već dugo poznat. Ipak, retke su kompanije koje su tu “umetnost” razvile do takvog savršenstva kao što je to uspeo Google. Google sada ugrožava i druge moćne koncerne. Ideja je bila jednostavna, ali prvo je trebalo da nekome padne na pamet. Na internetu je važno ono što je važno masi korisnika.

Ovo su pre 14 godina zaključila dvojica studenata, Sergej Brin i Larry Page. Oni danas ne bi bili milijarderi, da im na pamet nije pala i druga ideja: Razviti odličan “pretraživač” i istovremeno ga opremiti reklamama koje funkcionišu po potpuno novom principu. Reklame se nalaze u vidu decentnog teksta sa strane, a njihova cena se određuje po principu mikro-aukcije. Ne samo to, te reklame se mogu “ugraditi” i na stranice ka kojima vode linkovi koje pokaže Google.

Kombinacije ove dve ideje dovela je do neviđenog pobedničkog pohoda. Milionima, a potom milijardama dolara koje koncern Google danas zarađuje, finansira se ponuda novih usluga korisnicima. Bez obzira o čemu je reč, sve funkcionišu po oprobanom principu: Interesantna usluga plus reklama.

Mape za svakoga

Na primer, usluga traženja po karti. Potreban je delić sekunde, pa da vam Google strelicom označi adresu i kuću koju tražite. Ali, to nije sve. Još par klikova i dobijate sve ono što je interesantno u uskom krugu oko te adrese. To može da bude najbliža banka ili restoran. Zato  je reklamiranje na Googlu interesantno za privredu.

Ova kompanija je vodeća u svetu po ubiranju novca od reklama. Samo u drugom kvartalu ove godine obrnuto je 6,82 milijarde dolara, a 4,5 milijarde od te sume otpada na reklame. Berzanska vrednost ove kompanije u međuvremenu je prešla 120 milijardi dolara.

Princip je isti, sve su ostalo nijanse…

Zahvaljujući moćnim računarskim centrima širom sveta ova firma je postigla poziciju koju teško može da ugrozi bilo koji drugi koncern. Ko je taj ko može da na internet izbaci program koji izgovorene reči brzo pretvara u prekucani tekst, i to besplatno? Sve što radi, Google radi u eru “pokrivanja” širokih masa korisnika, bilo da se radi o platformi za mobilne telefone Android ili o planovima o internet televiziji koji bi ove jeseni trebalo da postanu stvarnost u SAD.

Teško je “kopirati” Google

Mnoge firme pokušavaju da nađu svoje esto pored Googlea. Bez obzira na to što dobrih ideja ima, teško je na njima zaraditi novac. Usluga slanja kratkih poruka na platformi Twitter je primer za to. Ideja je odlična, produkt je uspešan, ali sa ubiranjem novca ne ide baš najbolje. Tek pre nekoliko sedmica se počelo sa stvaranjem tehničkih pretpostavki za ubacivanje reklama na ovu platformu.

Socijalna mreža Facebook može da se pohvali kako širom sveta ima 500 miliona korisnika. Međutim, ovaj uspeh do sada nije unovčen. Berzanska vrednost Facebooka iznosi četvrtinu one koju ima Google, godišnji obrt samo milijardu i po dolara. Google toliko “okrene” za mesec dana.

Facebook raspolaže sa privatnim podacima o korisnicima, ali kada je pokušao da promeni uslove za njihovo korišćenje (čitaj – za prodaju podataka zainteresovanim kompanijama) došlo je do tolikog otpora, da se od tog plana odustalo. Facebook tako ima problem da dođe do “blaga” koje je njegovo, ali je još uvek skriveno “na dnu mora”.

Upad u “komšijinu baštu”

Google trenutno planira novu ofanzivu koja je “prst u oko” drugom moćnom koncernu – Appleu. Uskoro bi trebalo da se pokrene nova platforma za prodaju (download) muzike. To je direktan napad na Appleovu platformu iTunes.

Ali, Google uskače i drugima na teren. U razvoju je i čitav operativni sistem koji bi trebalo da bude konkurencija Microsoftovom Windowsu. Za operativni sistem pod nazivom “Chrome” neće vam biti potrebni moćni računari, niti ogromni kapacitet na hard-disku. Svi vaši programi, podaci i datoteke biće sačuvani na internetu. Za korisnika ionako nije bitno da li su njegove fotografije sa letovanja snimljene na računaru u Kini ili u SAD. Bitno je da su dostupne, da je usluga besplatna i da može da se “prozove” sa bilo kog mesta u svetu, sa bilo kog uređaja – računara ili mobilnog telefona. To što se uz uslugu dobije i diskretna reklama, mnogima uopšte ne smeta. (DW)

Apple iPad-u stiže snažna konkurencija nakon što je Samsung predstavio svoj vlastiti uređaj Samsung Galaxy Tab, a glasine kažu da će koštati upola manje.

Samsung Galaxy Tab sa ekranom osetljivim na dodir manji je od iPada, ali je jednak Appleovom uređaju u svim ostalim funkcijama, pa čak i ispred njega. Detalji sugerišu da su neki aspekti SGT-a čak i sofisticiraniji od Appleovog uređaja. U isto vreme Apple se suočava sa konkurencijom drugih tehnoloških giganta koji na tržištu pokušavaju predstaviti svoje verzije tableta.

iPad je bio fenomenalan uspeh, a u prvih 80 dana prodalo se 3 miliona komada uprkos početnoj visokoj ceni od skoro 700 dolara. Premda službene cene za SGT još nisu objavljenje, iz kompanije nagoveštavaju da će biti oko 320 dolara (dvostruko manje).

Detalji oko Galaxy Taba objavljeni su pre dva dana na IFA sajmu tehnologije u Berlinu. Uređaj koristi sve popularniji Android OS, koji predstavlja ozbiljan izazov Appleovoj tehnologiji.

Gmail korisnici koji su pokrenuli Google Chrome su se susreli sa lansiranjem nove usluge - Gmail priority inbox service. Ova nova opcija ne funkcioniše za korisnike koji su odabrali Chrome browser za pristup svom nalogu. Mada je takvih korisnika u Srbiji veoma mali broj, ali je zabeleženo da ih ipak ima.

Ovi korisnici su na novu opciju Google-a reagovali prilično nepoverljivo, sumnjajući da je u pitanju virus. Sumnja je nastala zbog automatskog aktiviranja muzike – starog južnjačkog džeza iz 20-ih godina – koja je uznemirila Gmail/Chrome korisnike kad su otvorili mail.

Većina ovih korisnika su postavili svoje žalbe na forum tehničke podrške:

Those sound effects are quite unnerving when you first hear it. I really thought it was some sort of twisted virus. Wish they’d sort it though :(

I thought it was a virus, too. Turns out, it was just Google scaring me in to using a new feature. Way to steal a page out of George W’s book, folks.

FOR GOD’S SAKE TURN THIS STUPIDITY OFF! What on earth are you people thinking? How much damn time do you need to get rid of that link? This is worse than a talking paper clip.

There is a random big band, swing dance kind of song playing when i open Gmail. I have no idea how it started or what is causing it…This is freaking me out.

Međutim, muzika nema nikakve veze sa malverima. Upotrebljena je muzika koja prati objašnjenje ove nove opcije – Gmail Priority Inbox u video spotu postavljenom na YouTube portalu. Pretpostavlja se da je kod Chrome korisnika nemoguće odgledati video zbog nekompatibilnosti, što je malo neprijatno s obzirom da je Google kreator i Gmail-a i Chrome-a. Google je izjavio da radi na tom problemu.

Ukoliko niste čuli o kojoj muzici se radi, pogledajte Gmail Priority Inbox video:

(Smart)

Kako bi se osećali kada bi otkrili da ste spamovali nekog bez vašeg znanja? Upravo, više od 4 miliona Gmail korisnika je saznalo to ove nedelje.

Ova situacija nije bila zasnovana na preuzimanju vašeg računara od strane hakera kao deo nove bot mreže. Korisnici Gmail-a su otkrili da je njihov mail prosleđen nekoliko puta uzastopno na istu adresu i da je na taj način ne sumljivo uznemiravao primaoca mail-a.

Google je izjavio da je “manje od 2,5%” njihovih Gmail korisnika bilo ugroženo ovim problemom – ali kako se veruje da postoji više od 170 miliona Gmail naloga, to bi i dalje značilo da je više od 4 milliona ljudi nevoljno pretvoreno u spamere zbog postojanja baga u njihovom web email sistemu.

Google-ov “Composing and Sending Messages” section, forum za pomoć je bio pretrpan žalbama uznemirenih korisnika koji su postavljali pitanja kako da zaustave slanje nebrojenih mail-ova jer ih je cela ta situacija dovela u neprijatan položaj prema svojim prijateljima, porodici i poslovnim saradnicima.

Google je izjavio da je rešio problem, i da se nada da se višestruke poruke neće prosleđivati više.

Prema anonimnim izvorima, koje je citirao ovaj časopis, pregovori između Googlea i većih filmskih studija iz Holivuda traju već nekoliko meseci.

Google je ranije najavio lansiranje platforme za gledanje filmova putem interneta, ali iz kompanije nisu naveli kada će to biti realizovano. Međutim, sada su, prema tvrdnjama ovog izvora, holivodski studiji pokazali veliku zainteresovanost za ovaj servis, te su se odlučili da pokretanje ove platforme ubrzaju, ne bili ista zaživela do kraja godine.

Sajt, koji bi trebao da omogući streaming (“pay-per-view”) filmskih naslova, verovatno će biti deo Youtubea, a korisnicima neće biti omogućeno preuzimanje filmova, već će im biti potrebna konstanta veza sa internetom kako bi ih gledali.

The Financial Times, citirajući više izvora koji su upoznati sa planovima kompanije, navodi da će ovaj servis biti prvo dostupan u SAD i to po ceni od oko 5 američkih dolara.

Stručnjaci smatraju da će novi servis raditi na sličnom principu kao i GoogleTV platforma, koja, između ostalog, omogućava korisnicima direktno gledanje internet televizije. (B92)

Paul Allen, suosnivač Microsofta, podigao je tužbu protiv Applea, Facebooka Googlea, YouTubea i sedam drugih kompanija, zbog navodne krađe njegovih intelektualnih patenata, prenosi Reuters. Allen u tužbi navodi da 11 kompanija nelegalno koristi tehnologije koje su pre deset godina razvijene u njegovom laboratoriju u Silicijskoj dolini.

Navodno, direktor kompanije Internal Research pokrenute 1992. godine i vođa  projekta je bio David Liddle, a Allen je bio finansijer sve do 2000. godine kada je laboratorija zatvorena. Kompanija Research je navodno zaštitila sve tehnologije nastale u toj laboratoriji.

Paul Allen

U tužbi se navodi da je 11 kompanija nelegalno koristilo tehnologiju za online navigaciju i browsere, kao i patent koji omogućuje e-trgovinama da predlaži proizvode na osnovu onoga što je potencijalni kupac ranije kupovao. Takođe, sporan je i patent koji omogućuje čitateljima određenog novinskog članka brz pronalazak vesti vezanih za sličnu ili istu temu.

Tužba je podnesena federalnom sudu u Seattleu, a na listi tuženih su se našli i AOL, eBay, Netflix, Office Depot, OfficeMax, Staples i Yahoo. ”Ova tužba protiv najinovativnijih američkih kompanija odražava nesretni trend ljudi koji se pokušavaju nadmetati u sudnici umesto na tržištu”, prokomentarisali su čelni ljudi Googlea Allenovu tužbu. (Seebiz-Reuters)

Takođe, portparol Facebooka je naveo da je tužba neosnovana i da će se boriti energično protiv ovakvih i sličnih optužbi. Glasnogovornici kompanija Apple i Yahoo još uvek nisu željeli da komentarišz tužbu. Ipak, glasnogovornik Paula Allena je istakao da tužba nije proistekla iz finansijskih ili nekih razloga, već da je Allen svestan da njegove inovacije imaju vrednost i da ih mora zaštititi.

Inetrnet gigant Google se gotovo nesmetano i nezaustavljivo širi on-line biznih područjima. Sa dvotrećinskim udelom u tržištu pretraživača, otkupili su stopostotni paket YouTube-a, “bacili rukavicu” vodećim proizvođačima mobilnih telefona, a nedavno su uz već postojeći Buzz najavili i pokretanje nove socijalne mreže koja bi bila direktna konkurencija Facebooku i Twitteru.

Usluga telefoniranja putem Gmaila je već selektivno dostupna u SAD ali i u drugim državama sveta. Plan Googla je da novim servisom konkuriše Skype-u i to integracijom u postojeći popularni servis i naravno nižim cenama, a pogotovo  za pozive na mobilne i fiksne linije u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Meksiku i Francuskoj. Promotivna ponuda nudi besplatno telefoniranje unutar SAD-a i  prema Kanadi.

Već sada dosta korisnika vidi opciju „Call phone“  na desnoj (ili levoj) strani Gmail interfejsa, unutar prozora za chat. Nakon klika na link dobija se novi vidžet u koji možete ručno da unesete broj telefona ili da pozovete nekog iz imenika.

Među zemljama koje možete zvati nalazi se i Srbija, sa cenama od 9 centi po minutu za razgovore sa fiksnim brojevima, do 25 centi za razgovore prema moblinim mrežama u Srbiji. U startu Google svim korisnicima nudi 10 centi besplatnog probnog kredita.

Za prvih 24 časa od lansiranja ove usluge preko Google Voice servisa ostvareno je preko 1 milion poziva.

Tek što je Froyo promolio nos na najnovijim mobilnim telefonima, u centru pažnje je ovih dana, ipak, Gingerbread, odnosno Android 3.0. Ovaj operativni sistem biće namenjen high-end uređajima. Trebaće mu procesor na 1 GHz, bar 512 MB memorije i ekran veći od 3,5 inča. Android 2.1 Eclair/2.2 biće namenjen telefonima slabijih performansi. Ovo će dovesti do razdvajanju Androida na dve platforme.

Bilo kako bilo, Android 3.0 Gingerbread podržavaće novu rezoluciju – 1.280 x 760 za ekrane od četiri i više inča. Od ovoga će najviše profitirati tableti bazirani na Androidu. Android 3.0 Gingerbread očekuje se u oktobru, a prvi telefon koji će ga imati instaliranog biće, verovatno, Nexus One. Priča se već o telefonu Nexus Two, ali o tome nema ništa zvanično, naravno.

Američka gigantska internet kompanija Google i takođe velika komunikaciona kompanija Verizon objavile su svoju ideju o tome kako bi internet trebalo da bude regulisan u budućnosti. Do toga je došlo neposredno nakon presude jednog federalnog apelacionog suda da Federalna komisija za komunikacije ne može da spreči internet posrednike da kompanijama koje objavljuju razne sadržaje preko interneta skuplje naplaćuju brži prenos podataka do potrošača. To je onemogućilo pomenutoj komisiji da propisima reguliše slobodan i otvoren internet.

Adam Thierer je predsednik konzervativne Fondacije za napredak i slobode: - Ovim najnovijim dogovorom određuju se principi za koje kažu da bi mogli da budu osnov za širi dogovor među provajderima u borbi za neutralnost interneta.

Principi koje predlažu Google i Verizon su pokušaj kompromisa. Dve kompanije se slažu da bi kablovska veza sa internetom, kakva stiže do kuća i kancelarija, trebalo da ostane slobodna i otvorena, a da bi bežične veze – na primer do mobilnih telefona – trebalo da budu skuplje za one koje žele brži protok podataka. Ovaj predlog izazvao je lavinu kritika – ali iz različitih razloga.

Joel Kelsey, politički savetnik liberalne neprofitne organizacije Free Press, protivi se poskupljenju bežičnog interneta: - Način dostave signala ne bi trebalo da ima veze, jer je internet jedinstven. A prema ovom predlogu, korisnici bi plaćali razne cene na osnovu toga kako žele da budu priključeni na internet.

Adam Theirer smatra da bi tržištu trebalo prepustiti da formira cene i protivi se predlogu da država reguliše internet: - Imamo previše regulatornih tela koja nanose štetu slobodnoj konkurenciji na internetu. U suštini, Federalna trgovinska komisija i Sekretarijat za pravosuđe imaju mogućnost da regulišu antikonkurentno ponašanje na mnogim tržištima.

Joel Kelsi se, međutim, protivi tome da korporacije određuju federalne propise i kaže da će se povećanje cena usluga provajderima slomiti na potrošačima. - Naši zakonodavci trebalo bi da se snažno bore protiv toga. Kada budu odlučivali da li je bolje imati zakone ili propise koje donosi Federalna komisije za komunikacije, trebalo bi da interese potrošača stave ispred interesa investitora. Bitka za regulisanje interneta daleko je od kraja. Obe strane će sada pokušati da ubede zakonodavce u svoja gledišta. Ali s obzirom na izbore u novembru, to će sve verovatno biti odloženo za iduću godinu. (voa)

Direktor Google-a, jedne od najvećih internet kompanija na svetu, uputio je mladim generacijama prilično ozbiljno upozorenje – u budućnosti ćete možda morati da promenite svoje ime da biste sakrili neprijatne detalje iz ludih tinejdžerskih dana.

Zašto? Zato što veliki broj mladih danas, ne razmišljajući o posledicama, na internet sajtove poput fejsbuka savlja pojedinosti iz svog privatnog života.

Koliko je ozbiljno ovo upozorenje? Živimo u vreme kada maltene, ako vas nema na fejsbuku onda kao da i ne postojite.

Internet stranica za druženje i upoznavanje širom sveta ima više od pola milijarde korisnika. Čak i BBC-evi programi poput Jurop tudej-a otvaraju profile na Facebooku kako bi komunicirali sa slušaocima.

Posledice

Skoro svi koji koriste fejsbuk reći će vam da je to odličan način da ostanu u kontaktu sa svojim prijateljima i da upoznaju ljude koji mogu da im pomognu u karijeri.

Međuitim, da li na Facebook i druge slične sajtove stavljamo previše podataka o svojim privatnim životima? Da li na primer otvoreno govorimo o konzumiranju alkohola i droge, o našem seksualnom životu, o zabušavanju u školi ili na poslu? Da li ćemo jednoga dana zažaliti što smo celom svetu ispričali te intimne detalje?

Promena imena?

Direktor kompanije Googl, Erik Šmit, na ta pitanja odgovara nedvosmisleno pozitivno. On upozorava današnje tinejdžere da će te intimne, i često kompromitujuće, detalje koje sada stavljaju na internet jednoga dana možda želeti da izbrišu, ali da to neće biti moguće. Svako ko bude hteo da kopa po njihovoj prošlosti moći će lako sve da nađe pretraživanjem interneta. Možda će im jedini izlaz biti da odu na sud i zatraže promenu imena.

Koliko je taj scenario realan? Kiran Kaur je 19-ogodinja studentkinja novinarstva u Britaniji i naravno ima profil na fejsbuku.

“Mislim da je priča o promeni imena ekstremna, ali razumem otkud takvo upozorenje. Mnogi moji prijatelji uopšte ne razmišljaju o tome šta stavljaju na fejsbuk. Stavljaju na primer svavakve fotografije na kojima se vidi šta su radili kada izlaze u noćne klubove. Jedan od mojih prijatelja mi je na primer ispričao kako je njegova tetka na fejsbuku videla njegove kompromitujuće fotografije. Znam za ljude koji su raskinuli veze nakon što su videli ili pročitali određene stvari na fejsbuku”.

Ono što o vašem privatnom životu može da se nađe na internetu, moglo bi da utiče na vaše izglede da nađete posao.

Kevin Anderson, novinar koji piše o internetu i tehnologiji, kaže da poslodavci često pretražuju internet kada treba da odluče koga će zaposliti.

“Poslodavci definitivno to rade, i bilo je slučajeva kada je na njihovu odluku o tome koga će zaposliti uticalo ono što su našli na fejsbuku. U Americi se čak desilo da je nastavnica u školi otpuštena zato što je na fejsbuk stavila sliku kako pije iz plastične čaše. Njeni nadređeni su zaključili da u toj čaši mora da je alkohol i da ona time ohrabruje učenike da piju. Mislim da je to ekstremna reakcija, ali na žalost i takve stvari se dešavaju“.

Dakle, ako ste u ranoj mladosti, ne razmišljajući o posledicama, na internet stavili kompromitujuće detalje o sebi, i za koju godinu shvatite da vam to komplikuje život, a da istovremeno te stvari jednostavno ne možete da uklonite sa interneta, da li će jedini izlaz zaista biti promena imena, kako nagađa direktor Gugla?

Vendi Grosman iz organizacije Privacy International misli da ni to neće biti rešenje.

“Ovo nije potpuno novi problem. Razmere toga danas su veće nego ranije, ali pojava nije nova. Sećam se da smo 90-ih godina koristili sistem za elektronsko organizovanje konferencija zvani Vel. Jedan od ljudi koji su bili u toj mreži postavljen je za direktora velike firme. I onda je frenetično iz mreže brisao sve poruke u kojima je govorio o tome kako uzima drogu i šta voli da radi u krevetu. Svi smo, međutim, i dalje pamtili šta je on u tim porukama govorio i svi smo mislili da je budala. Šta hoću da kažem? Ako neko hoće nešto da sazna o vama on će to moći da sazna i ako izmenite ime. “

Sve u svemu, dakle, pouka je jasna – pazite šta stavljate na fejsbuk i slične sajtove, jer bi mogli da zažalite. (izvor.BBC)