IBM

Kompanija com-4T, u saradnji sa lokalnim distributerom RRC, pruža mogućnost svim zainteresovanim kompanijama, postojećim i potencijalnim partnerima, da među prvima testiraju TSM FastBack i otkriju brži, bolji i lakši način idealnog backup/recovery rešenja.

Između ostalog zainteresovani se mogu uveriti u napredne tehničke osobine koje se ogledaju u:
- recovery vreme smanjeno za čitav red veličine
- restore kompletne mašine na drugačiji hardver
- skoro trenutni mount backup volume-a i pristup podacima, neprimetno za korisnika ili aplikaciju koji zahtevaju podatke
- drag&drop restore samo jednog mailboxa ili maila iz MS Exchange baze
- backup/restore bitnih fajlova svih vrsta na nivou bloka (continuous data protection)
- izuzetna jednostavnost rešenja koje pokriva backup svega: od fajlova sa radnih stanica, do baza podataka, virtuelnih mašina ili aplikacija.

TSM FastBack je proširenje najprodavanijeg software-a Tivoli Storage Manager, čime se dobilo kompletno end-to-end rešenje za bezbednost podataka.

Dok još uvek traje prijavljivanje za OpenOffice.org plaćenu letnju praksu za studente programere, OpenOffice.org zajednica nastavlja da nudi nove šanse da doprinesete najpopularnijem slobodnom kancelarijskom paketu OpenOffice.org i pri tome zaradite. Pomozite da se poboljša dokumentaciju za programere. Javite se, preuzmite i uradite opisani zadatak i zaradite od 100 do 500 evra kroz novi OpenOffice.org Documentation Bounties program.

Želja organizatora je da se pomogne novim programerima da lakše da koristite OpenOffice.org u svojim slobodnim i vlasničkim programima i stvore nove proizvode, da povežu svoje programe sa paketom OpenOffice.org kao i da se omogući početnicima da započnu da razvijaju sam paket OpenOffice.org i priključe se zajednici programera otvorenog koda.

OpenOffice.org Documentation Bounties program pokrenut je da bi se popunila neophodna praznina u programerskoj dokumentaciji. Učestvujući u programu priključićete se timu iskusnih OpenOffice.org programera koji stvaraju softver za milione korisnika širom sveta.

Programski kod paketa OpenOffice.org je otvoren sa dozvolom da se proučava, menja i tako izmenjen objavljuje dalje. Glavni sponzor projekta je korporacija Oracle, a na projektu sarađuju i kompanije Novell, RedFlag, IBM, RedHat, Google i šira zajednica. Organizator OpenOffice.org Documentation Bounties programa je Savet OpenOffice.org zajednice (OpenOffice.org Community Council) u saradnji sa projektom dokumentacije (OpenOffice.org Documentation Project).

Zadaci uključuju prikupljanje i sređivanje već objavljene dokumentacije na OpenOffice.org sajtu i vikiju i izradu potpuno nove dokumentacije i vodiča za programere. Predložene ideje sa njihovom dostupnošću možete da pogledate na viki stranici programa, a ako ste već ranije koristili programersku dokumentaciju i uočili novi nedostatak nove ideje možete da predložite preko dopisne liste.

Početkom godine IBM je obavio završetak akvizicije Lombardi Software-a. Njegov novi naziv je IBM WebSphere Lombardi Edition.
Lombardi će biti deo portfoija IBM Websphere i predstavlja značajno pojačanje u automatizaciji i integraciji poslovnih procesa, kao i povećanju poduktivnosti i smanjenju troškova. Spajanjem sa IBM familijom će omogućiti malim i srednjim preduzećima bolji uvid u rešavanje problema vezanih za poslovne procese.

Poslovni procesi su osnova svake organizacije. Sposobnost sistema da se brzo prilagodi novim poslovnim procesima kao i svim promenama korisničkih zahteva je od izuzetnog značaja. U ovom slučaju Lombardi dolazi do izražaja i daje novu dimenziju IBM Business Process Management-u. Lombardijeva snaga je u automatizaciji poslovnih procesa. On podstiče korisnike da bezbolno menjaju već postojeće procese koji su u opticaju, što se pokazalo kao česta potreba većine organizacija.

Uvođenjem tehnologije objedinjenih komunikacija, instalacijom IP telefona i implementacijom glasovnih servisa na centralnoj lokaciji i svim filijalama smanjeni su troškovi i povećana efikasnost komunikacionih servisa Štedionice. Klijenti će sada manje čekati, a preko telefona će moći da dobiju više informacija.

Poštanska štedionica je najveća banka u zemlji, sa više od milion klijenata. Poslovna strategija ove banke je da usavrši korisnički servis unapređenjem komunikacije i razvojem novih proizvoda u kratkom vremenskom roku, a često je sprovodi korišćenjem najnovijih tehnologija.

Banka je izabrala Cisco rešenje za objedinjene komunikacije, instalirala IP telefone i implementirala glasovne servise na centralnoj lokaciji i u svim filijalama. Kada klijenti pozovu banku, interaktivni servis im sada pruža nekoliko opcija, na primer, da saznaju stanje na računu ili da razgovaraju sa agentom. Kijenti su zadovoljni uslugom, jer je vreme čekanja kraće, a agenti su bolje pripremljeni da odgovaraju na pitanja i daju informacije. Poštanska štedionica je značajno smanjila svoje toškove čak za 40%.

Kontakt centar i IP telefoni u filijalama rade na istom Cisco Unified Communications Manager-u, centralizovanom sistemu koji je lakši za održavanje. Novo rešenje zasnovano na računarskoj mreži više ne zahteva inženjere koji bi se samo time bavili i time se smanjuju troškovi IT podrške.Interni pozivi između ekspozitura i filijala na različitim lokacijama su praktično besplatni, jer koriste mrežu Banke. U budućnosti, Banka planira da proširi IP telefoniju i uvođenjem dodatne automatizacije smanji broj agenata call centra.

Kompanija “Com-4T” je Cisco partner specijalizovan za razvoj integrisanih IT sistema bezbednosti i objedinjenih komunikacija za finansijski sektor. “Com-4T” je instalirao, a sada podržava rešenja za objedinjene komunikacije u Poštanskoj štedionici. “Com-4T” je sarađivao sa Cisco programerima i zaposlenima Banke kako bi pouzdano integrisao kontakt centar sa glavnim IBM računarom Banke.

“Com-4T” je značajno doprineo pomogavši nam da razvijemo siguran put da se kontakt centar integriše sa našom glavnom bazom podataka, tako da smo mogli da ponudimo klijentima uslugu da sami obavljaju svoje poslove, po prvi put – rekao je Dragiša Lojanica, IT direktor Poštanske štedionice.

Kompletan PDF o implementiranom resenju možete pronaći ovde.

IBM plaća svojim zaposlenima do 300 dolara da se uključe u program koji ih podučava zdravom stilu života, te načinima za prestanak pušenja.

Ako se sadašnji trend nastavi do 2019. godine više od 43 posto svih Amerikanaca biće u kategoriji debelih. Pritisak je to na zdravstveni sistem, ali i na američke kompanije koje plaćaju zdravstveno osiguranje svojim zaposlenima. Prema jednom novom izvještaju, trećina kompanija danas nudi finansijske podsticaje za mršavljenje svojih radnika.

Tina Lopez uključila se u jedan takav program u kompaniji IBM. Izgubila je 9 kilograma i dobila 1.800 dolara. IBM plaća svojim radnicima do 300 dolara da se uključe u program koji ih podučava zdravom stilu života, te načinima za prestanak pušenja. Oko polovine zaposlenih ove kompanije u Sjedinjenim Državama uključilo se u ovaj program.

Direktor za personalna pitanja IBM-a Randy McDonald kaže da je na ovaj način kompanija uštedela 65 milijuna dolara u manjim troškovima zdravstvenog osiguranja: “Zaključili smo da je dobro za naš posao da imamo zdrave radnike.

Stručnjaci su pratili ovakve programe i zaključili da novčana stimulacija funkcioniše bolje kad se nagrađuje postotak izgubljene telesne težine, a ne samo broj izgubljenih kilograma. (voa)

Međunarodni projekat OpenOffice.org oglašava početak programa u kome studenti računarstva mogu da steknu iskustvo, pokažu svoje znanje i zarade do 3.500 evra razvijajući tokom leta najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org.

Program je osmišljen kao podrška novim programerima da uz mentorsku podršku učine prvi korak i priključe se projektu i razviju neku novu mogućnost u programu.

OpenOffice.org je glavni konkurent i otvorena zamena za paket Microsoft Office. Radi na uobičajnim računarima, dostupan je i na srpskom i na engleskom jeziku i može da se besplatno preuzme sa sajta projekta http://sr.openoffice.org.

Ovo je prilika za studente da steknu iskustvo rada na projektu sa više od 7.000.000 linija C++ koda i da uz podršku iskusnih programera naprave deo paketa OpenOffice.org koji će svakodnevno da koristi više stotina miliona ljudi širom sveta.

Može li biti izazovnije i pogodnije za budući programerski CV?

O projektu OpenOffice.org

OpenOffice.org je najpopularniji slobodan kancelarijski paket, glavni konkurent i otvorena zamena za paket Microsoft Office. Dostupan je na svim popularnim platformama (MS Windows, GNU/Linuks, Apple OS X, Oracle Solaris) i sastoji se od programa za obradu teksta Writer, programa za tablice Calc, prezentacije Impress, šeme i crteže Draw i programa za rad sa bazama podataka Base. Posebni delovi dostupni iz drugih programa su još program za zapis matematičkih formula Math i Chart, program za izradu grafika.

Softver se od 2000. godine razvija kao međunarodni projekat nastao sa idejom da svako može da ga koristi bez ograničenja. Programski kod je otvoren sa dozvolom da se proučava, menja i tako izmenjen objavljuje dalje. Glavni sponzor projekta je korporacija Oracle, a na projektu sarađuju i kompanije Novell, RedFlag, IBM, RedHat, Google i šira zajednica.

Instalacija programa može da se besplatno preuzme sa sajta http://sr.openoffice.org.

Lokalizacija na srpski jezik postoji od 2002. godine, a od 2007. je podržana od strane Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije sa ciljem da se ovaj osnovni računarski softver učini redovno dostupnim građanima, privredi i javnoj upravi. Projekat lokalizacije u saradnji sa zajednicom realizuje Matematički fakultet u Beogradu.

Program plaćene prakse za studente

Program počinje 31. maja i traje do 30. oktobra. Zainteresovani studenti treba da do 30. juna (rane prijave su poželjne) prijave temu, predlog na čemu žele da rade od kuće tokom tri letnja meseca uz podršku mentora iz OpenOffice.org zajednice.

Predlog teme

Neki predlozi su navedeni na viki stranici.

Pored stavki sa ove liste studenti mogu da izaberu i neki od prijavljenih zahteva za unapređenje sa najvećim brojem glasova ili stavku sa javne TODO listepojedinačnih komponenti u okviru OpenOffice.org projekta. Vodi računa da javna TODO lista na Vikiju može biti zastarela, pa je najbolje da se na brzinu raspitaš kod glavnih programera na IRC kanalu ili e-poštom. Na Vikiju postoji i stranica sa nadimcima programera koji rukovode delovima koda.

Svaka komponenta ima i svoju javnu razvojnu dopisnu listu (Mailing list) što je odlična prilika za prvi kontakt sa programerima. Na primer, komponenta Writer ima svoj sajt i razvojnu dopisnu listu dev@sw.openoffice.org. Pisma poslata na ovu e-adresu prosleđuju se svim prijavljenima i čuvaju u javnoj arhivi. Za prijavu na listu treba poslati praznu poruku na dev-subscribe@sw.openoffice.org i potom odgovoriti (Reply) na potvrdnu poruku. Sada pošalji pismo na adresu liste sa pitanjem u vezi teme koja ti se učinila zgodnom i raspitaj se je li još uvek aktuelna. Možda će programeri imati i neki bolji predlog.

Dopisna lista za sva pitanja u vezi sa programom prakse je na adresi internship@openoffice.org, a uvek se možeš javiti i domaćoj ekipi preko razvojne liste projekta u Srbiji dev@sr.openoffice.org. Rado ćemo ti pomoći u svim nedoumicama oko prijave za praksu.

Preliminearna selekcija

Kada definišeš temu popuni prijavni formular nakon čega će ti, u slučaju da je prijava dovoljno interesantna, biti dodeljen mentor sa kojim možeš na dalje da sarađuješ. Mentor će te sprovesti kroz pribavljanje OpenOffice.org izvornog koda i kompiliranje na tvom operativnom sistemu.

Nije loše da ova dva koraka pokušaš unapred jer su neophodna za svaki dalji rad, uputstva su dostupna na Vikiju. Kada pribaviš izvorni kod pogledaj ipregled izvornog koda po direktorijumima. Kompilacija za GNU/Linuks će ti verovatno biti jednostavnija od kompilacije za MS Windows ukoliko poznaješ osnovne alatke za programiranje pod GNU/Linuksom, a ceo sistem možeš da instaliraš i kao virtuelnu mašinu, na primer uz pomoć softvera Oracle VirtualBox. Za prve sledeće korake pogledaj Vodič za programere.

Mentor će verovatno želeti da ti postavi neki jednostavan zadatak vezan za predlog, kako bi bilo provereno tvoje znanje i snalažljivost pre konačnog izbora.

Konačni izbor

Studenti primljeni u program će biti objavljeni na posebnoj stranici. Svaki student primljen u program sa uspešno završenim projektom primiće 3500 evra i to u tri isplate. Na početku 500 evra po prijemu u program, 1500 evra po uspešnoj oceni na polovini programa i preostalih 1500 evra po uspešnom završetku.

Kako je reč o uplatama iz inostranstva u ime organizacije Team OpenOffice.org e.V. registrovane u Hamburgu, Nemačka i/ili direktno od korporacije Oracle učesnici programa će biti dužni da sami izmire porez i doprinose po važećem zakonu.

NVIDIA je danas objavila da su najnoviji IBM iDataPlex serveri prvi široko dostupni sistemi visokih perfomansi (HPC), konstruisani oko serije 20 NVIDIA® Tesla™ GPU-ova.

“NVIDIA pruža inovativno rešenje korisnicima koji postavljaju nove standarde dizajniranja računara visokih perfomansi”, izjavio je Dave Turek, podpredsednik, Deep Computing, IBM. “GPU akceleracija pruža unapređenje perfomansi mnogim aplikacijama u oblastima istraživanja energenata, naučnih i finansijskih usluga. Jedna od najznačajnijih tehnologija u oblasti superračunara na koju treba obratiti pažnju sledećih godina”.

NVIDIA Tesla M2050 je GPU računarski modul integrisan u servere koji isporučuju enormne količine perfomansi i pri tome omogućavaju maksimalnu pouzdanost i usku integraciju sa alatima za monitoring i menadzment sistema. Takođe pružaju osoblju u data centrima veći izbor načina implementacije GPU-ova. Na primer, samo jedan primerak 1U servera¹, opremljen sa dva Tesla M2050 GPU modula ima osam puta veće perfomanse na LINPACK testu u odnosu na klasični 1U² server.

“Adaptacija Tesle od strane IBM-a u njihovoj HPC server linij proizvoda je najznačajniji događaj u istoriji Tesle”, izjavio je Andy Keane, generalni menadžer, Tesla business u NVIDIA kompaniji. “Naučnici širom sveta sada imaju pristup Tesla i CUDA tehnologiji zahvaljujući svetskom lideru u tehničkom računarstvu”.

GPU računarstvo dostiže kritičnu masu. Više od 350 univerziteta održava predavanja o CUDA tehnologiji koja omogućava GPU-ovima upotrebu u superračunarima i ostalim vizuelnim računarskim aplikacijama. U prethodne dve godine napisano je 10 knjiga na ovu temu od strane istraživača i developera. CUDA developer toolkit je preuzet više od 200.000 puta, omogućavajući razvoj aplikacija na mnogim naučnim poljima koja uključuju superračunare. Ona uključuju finansijski modeling, naftu i ulje, državne i odbrambene aplikacije a takođe i ključne istraživačke primene u bionauci, kao što je AMBER, GROMACS i NAMD.

Od nedavno se opet susrećemo sa starim virus hoax-om, koji je aktuelan već tri godine. Virus hoaxes (eng. hoaxes = šaljivdžija, klovn) izveštavaju o nepostojećim, lažnim virusima, što je i slučaj sa ovim email-om.

Email ima naslov “VAŽNOOO” i sledeću sadržinu:

*UPOZORENJE!!**

Budite posebno oprezni ako koristite internet mail kao sto su: YAHOO, AOL,
HOTMAIL, GMAIL i slično. Ovu informaciju poslali su i Microsoft i Norton.*

*Pošaljite ovo svima koje poznajete, a imaju pristup Internetu. Mogli bi da
primite naizgled bezazlen e-mail sa prezentacijom naziva ‘Life is
beautiful’  (Život je lep).*
*Ako ga primite, NE OTVARAJTE TO NI PO KOJU CENU, nego odmah izbrišite. Ako
otvorite tu poruku, na ekranu ce vam se ispisati  ’It is too late now, your
life is no longer beautiful’ (Sad je prekasno, tvoj život više nije lep).

Posle toga IZGUBICETE SVE STO JE BILO U VASEM RACUNARU, a osoba koja je
poslala dobice pristup vašem imenu, e-mailu i passwordu – lozinki, svemu!
Ovo je novi virus koji je počeo da kruži pre nedelju  dana. Iz firme AOL su
već potvrdili njegov prijem, a antivirusni programi nisu u mogućnosti da ga
unište Virus je kreirao haker koji sebe naziva ‘life owner’ (vlasnik
života). *
*POSALJITE  OVO OBAVESTENJE SVIM PRIJATELJIMA I POZNANICIMA*

Lažna upozorenja, poput ovog, su najčešće u formi email poruke koja imaju neke ili sve od sledećih osobina:

• Upozoravaju vas na veoma destruktivni virus koji se ne može detektovati
• Traži od vas da ne čitate email poruke sa određenim naslovom (u ovom slučaju – Life is beautiful)
• Tvrdi da je upozorenje izdato od strane neke vodeće programerske institucije, internet dobavljača ili vladine agencije. (npr. IBM, Microsoft, AOL, CIA…)
• Tvrdi da virus može uraditi nešto neverovatno. Na primer, hoax “A moment of silence” tvrdi da nije potrebno pokrenuti nijedan program da bi se drugi računar zarazio
• Nagovaraju vas da informaciju prosledite

Ukoliko korisnik prosledi lažnu poruku svim svojim prijateljima i kolegama može doći do zagušenja email-a. Ovo može toliko opteretiti email servere da dovodi do pada sistema. Efekti postaju potpuno isti kao i kod pravog Sobig virusa, stim što prevarant nije morao da isprogramira ni jedan jedini red svoje aplikacije.

Nisu samo krajnji korisnici ti koji prenaglo reaguju. Kompanije koje primaju hoaxe obično preduzimaju drastične akcije, kao što je isključivanje email servera ili čak cele mreže. Ovo ima negativne posledice na email komunikaciju mnogo većih razmera nego neki pravi virusi.

Hoaxes mogu biti neverovatno uporni, pošto nisu pravi virusi i vaš antivirusni program ih ne detektuje i ne može ih onesposobiti. Međutim, treba imati u vidu da lažna upozorenja odvlače pažnju sa borbe protiv pravih virusa.

Cisco Networking Akademija Elektrotehničkog fakulteta i Cisco Srbija organizuju svečanu dodelu diploma drugoj generaciji polaznica F_email projekta u četvrtak, 20. maja u 12.30h u Velikoj sali Računskog centra u paviljonu Elektrotehničkog fakulteta, Bul. Kralja Aleksandra 73 u Beogradu.

F_email projekat je pokrenut od strane Cisco Srbija u saradnji sa Cisco Networking
akademijom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu još 8. marta 2007. godine, sa
namerom da nezaposlenim ženama ponudi mogućnost profesionalne preorjentacije i
besplatan Cisco CCNA kurs i soft skills treninge.

Prva generacija  F_email polaznica je sada zaposlena u kompanijama kao što su IBM,
Telefonija, RRC i drugim, a ovom prilikom ćemo najaviti i prijavljivanje za sledeću
grupu.

Najveći deo modernog Interneta baziran je na starom IPv4 protokolu, koji nam je pružio 4.3 miljarde IP adresa, opseg koji će biti istrošen potpuno u narednih godinu dana po podacima IANE i RIPE-a.

Više nije pitanje da li će, i kada će Internet korisnici ostati bez alokacija na starom IPv4 protokolu, već kako će se izvršiti tranzicija na novi IPv6 protokol. Još uvek ne postoji tačan datum kada će poslednji korisnik dobiti zadnju alokaciju iz IPv4 adresnog prostora, ali se okvirno predviđa da će se to dogoditi sredinom ili krajem iduće 2011 godine.

Prelazak na novi IPv6 protokol omogućiće nam 2¹²⁸ adresa, što je otprilike 2⁹⁵ IP adresa na svakog od 6.8 milijardi ljudi na našoj planeti. Pored očiglednog drastično većeg adresnog opsega novi protokol donosi i druge tehničke prednosti.

Logično pitanje je da li se IPv6 protokol već koristi? Odgovor je da, a među prvima koji su omogućili svoje servise i preko novog protokola su i Google, Youtube, Microsoft, IBM i druge velike kompanije. Nije tajna da mnogi telekom i GSM operateri koriste interno već duži vremenski period opsege iz svojih IPv6 alokacija. U Srbiji, prema podacima RIPE-a od aprila 2010. samo tri provajdera imaju punu implementaciju IPv6 protokola od ukupno 61 LIR-a (Lokalni Internet Registar). Prema istim podacima, Slovenija koja ima 33 LIR-a, samo njih osam nije implementiralo novi protokol.

Procena iz decembra 2009. godine kaže da oko 1.8 milijardi ljudi koristi Internet i taj broj se iz dana u dan povećava. Korišćenje smart mobilnih telefona, kao i plan proizvođača bele tehnike da u većinu kućnih aparata ugradi mrežni port i omogući dodeljivanje IP adrese tom aparatu, radi daljinske kontrole istog, nateraće Internet provajdere i velike kompanije da ozbiljno razmišljaju da li su u mogućnosti da korisnicima pruže veće alokacije IP adresa.

Svako će poželeti da preko svog mobilnog telefona može da, recimo, uključi klimu pre nego što stigne kući, ili da ukoliko je zaboravio da pusti da mu se snimi omiljena utakmica to učini dok je u kafiću na Adi. Ne treba zaboraviti ni mogućnost da se uključi/isključi veš mašina iz nekog frizerskog salona, zar ne?

Naravno da postoje i oni koji će to postići korišćenjem NAT maskiranja, međutim prelazak na novi IPv6 protokol će to promeniti i ovakve akrobacije učiniti nepotrebnim.

Sve ovo, i još mnogo tehničkih detalja, saznali smo tokom prvog RIPE IPV6 kursa koji je održan u Srbiji. Predavanje o IPv6 implementaciji, podršci i alokacijama novih adresa održale su kolege iz samog RIPE-a, iz Holandije, Vesna Manojlović i Arne Kiesseling. Kursu je prisustvovalo čak 35 stručnih lica iz većine domaćih Internet provajdera i firmi.

Na žalost, i pored značajnog povećanja broja ljudi koji mogu da prisustvuju kursu (RIPE-ov standard je 20 polaznika), mnogi zainteresovani nisu uspeli da se registruju, jer su slobodna mesta veoma brzo bila popunjena nakon njihovog oglašavanja na sajtu RIPE-a. Kurs je održan u Beogradu, 23. aprila, u sali za prezentacije u upravnoj zgradi Delta Holdinga. Izbor domaćina, Sektor za IT Delta M Grupe, koji je bio sponzor i su-organizator ovog kursa, je samo produžetak višegodišnje uspešne saradnje sa RIPE-om.

Goste i polaznike kursa su pozdravili Milomir Stanković, rukovodilac sistemske službe i Luka Gerzić, vodeći administrator za internet servise. Novinarima je pojašnjeno prisustvo i aktivno angažovanje Delta M Grupe u ovom događaju: