• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

RSS izvor

• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

Uninor, mobilni operater Telenor Grupe, pokrenuo poslovanje u Indiji

Uninor, mobilni operator Telenor grupe u Indiji, pokrenuo je poslovanje u mobilnom sektoru u sedam indijskih država, što je najveći poduhvat u istoriji telekomunikacija. Uninor će svojim uslugama pokriti teritoriju sa oko 600 miliona ljudi, čime je kompanija postala rekorder u pokrivenosti teritorije u Indiji.

„Izuzetno sam zadovoljan i verujem da će Uninor, zahvaljujući pružanju kvalitetnih usluga, imati značajan pozitivan uticaj na svakodnevni život korisnika u Indiji. Telenor grupa je u potpunosti posvećena ovom poduhvatu i pružiće podršku Uninoru u Indiji kroz sve svoje kapacitete i bogato iskustvo sa drugih tržišta“, izjavio je Jon Fredrik Baksas, generalni direktor i predsednik Telenor grupe.

„Već prvog dana poslovanja smo postali sve-indijski nacionalni operator, zahvaljujući pokretanju usluga u sedam indijskih država i potpisanim ugovorima o romingu sa ostalim. Ponosan sam na rezultate koje je postigao ovaj posvećeni i talentovani tim. Današnji početak predstavlja kamen temeljac na dugom putu ka poziciji važnog operatora u Indiji“, izjavio je Stajn Erik Velan , generalni direktor Uninora.

Uskoro elektronske sednice u Inđijskom parlamentu

Samo nekoliko meseci je prošlo od kako su uvedene elektronske sednice za opštinsko veće Opštine Inđija, a već su u pripremi i elektronske sednice za SO Inđija. Naime, već početkom sledeće godine sve će biti spremno za takozvane elektronske sednice, koje će u velikoj meri olakšati i ubrazati rad i efikasnost odbornika SO Inđija.

Prema rečima predsednika SO Inđija Aleksandra Kovačevića osnovna ideja je da se sa jedna strane maksimalno smanje troškovi, a sa druge poveća efikasnost u radu opštinskog parlamenta.

„Elektronske sednice će doneti benefit u više oblasti. Pre svega tu je značajna ušteda sredstava, jer elektronske sednice podrazumevaju da neće više biti štampanja i umnožavanja ogromnih i obimnih materijala, zatim troškova dostavljanja istih i slično. Mislim da ćemo samo na uštedi papira, tonera za štampače i troškova dostavljanja za godinu dana vratiti investiciju u čitav sistem elektronskih sednica“, rekao je Kovačević i dodao da će odbornici na ovaj način moći da vide sve akte vezane za sednice, koje će biti u elektronskoj formi iz svojih kancelarija ili kuća i da tako pripremljeni dolaze na sednicu.

Prva elektronska sednica bi trebalo da bude održana u februaru naredne godine, a do tada će Agencija za IT, GIS i Komunikacije održati obuku rada na računaru za sve odbornike i završiti nabavku laptop računara, koji će zadužiti svaki predstavnik naroda u SO Inđija.

IT koledž u Inđiji

Opština Inđija će u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, naredne godine u Inđiji otvoriti prvi informatički koledž. To će biti prvi koledž te vrste u Srbiji, a prema rečima predsednika Opštine Inđija Gorana Ješića, lokalna samouprava će obezbediti prostor, a sav nastavno-stručni program sprovodiće Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada.
„Naš generalni koncept je da obrazujemo kadrove, koji će odgovarati potrebama inđijske industrije, odnosno da prema potrebama investitora usmeravamo obrazovanje mladih ljudi, koji će na taj način lakše doći do posla. Konkretno u slučaju koledža, koji planiramo da otvorimo u Inđiji to znači da će oni sa četvrtim stepenom stručne spreme moći da steknu jednogodišnje koledž obrazovanje u raznim specijalnostima rada na računaru, što će im omogućiti da budu konkurentni na berzi rada kada se u Inđiji otvori IT park. Osim toga naša ideja je da napravimo što bolje uslove za život u Inđiji i omogućimo stručnjacima koji će raditi u IT parku da ovde i žive, što će biti još jedan kvalitet za naš grad.“, rekao je predsednik Opštine Inđija Goran Ješić.
Inače, predviđeno je da se informaciono tehnološki park u Inđiji gradi na površini od 220 hektara, gde će biti sagrađeno oko 250.000 kvadratnih metara poslovnog, stambenog i prostora za uslužne delatnosti, a posao bi trebalo da pronađe velik broj ljudi. Zato je lokalna samouprava pored svega već nabrojanog predvidela planskom dekumentacijom i rezidencijalna naselja u blizini IT parka, kako bi se stvorili uslovi da mladi i uspešni ljudi, koji će dobro zarađivati imaju mogućnost da žive u Inđiji.

Ericsson završio najveću globalnu nadogradnju mreže u radu

Ericsson je završio najveću globalnu nadogradnju mreže u radu u rekordnom vremenu. Sa ciljem poboljšanja kvaliteta usluge za više od 13 miliona indijskih korisnika Vodafone Essara, u 4 ključne zone koje uključuju i tri velika grada, Ericsson je zamenio GSM bazne stanice na više od 10.500 lokacija.

Projekt modernizacije mreže započeo je u februaru 2008. godine, a završio je u prvom tromesečju 2009. godine, dva meseca pre roka. Tokom ovog razdoblja, Ericsson je isporučio više od 16.000 kabineta za bazne stanice te više od 250 kontrolera baznih stanica, završivši projekat u svega 13 meseci. Kao deo ugovora, Ericsson je takođe osigurao proširenje slojevite arhitekture jezgrene mreže bazirane na komutaciji kanala (layered architecture circuit core) uključujući opremu vezanu uz okosnicu mobilne paketske mreže (mobile packet back bone) i mikrotalasnu transmisiju.

Ovom operatoru navedena promena  će omogućiti poboljšanje mrežnih performansi, uz najsavremeniju opremu i funkcionalnosti. Tokom projekta Vodafone je u neprekinutom radu isporučivao mrežne usluge korisnicima iz gradova New Delhi, Mumbai i Kalkuta, kao i u Punjab regiji.

Ericsson Global Services ima vodeći položaj u području telekomunikacijskih usluga, a ima servisnu organizaciju koja pokriva više od 175 zemalja te veštine i znanje potrebne za izvođenje velikih i kompleksnih projekata, uz dobro poznavanje lokalnih tržišta i mnoštvo globalnih iskustava.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u poseti Inđiji

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić posetila je danas sa saradnicima Opštinu Inđija. Nakon sastanka sa predsednikom opštine Inđija Goranom Ješićem, prisustvovala je prezentaciji servisa elektronske uprave Opštine Inđija. Poseban akcenat na prezentaciji stavljen je na GIS- a (Geografski informacioni sistem) i Sistem 48, koji je implementiran pod GIS sistemom, a ministarka je upoznata i sa softverom za elektronske sednice koji u Inđiji funkcioniše već 7 meseci.

Takođe prezentovan je i Sistem koji će omogućiti potpunu personalizaciju e-servisa Opštine Inđija. Sistem koristi elektronski potpis u kome prepoznaje JMBG, a za potvrdu autentifikacije koristi se PIN, koji inače služi za autentifikaciju elektronskog potpisa. To znači da građani više neće morati da dolaze u Opštinu da se registriju i dobiju username i password, već će biti dovoljno da imaju elektronski potpis, kojim će moći da pristupaju personalizovanom delu e-government portala Opštine Inđija.

Ministarka je nakon prezentacije istakla da nema sumnje da je Opština Inđija najnaprednija Opština u Srbiji kada su u pitanju informacione tehnologije.

„Naš zadatak u ministarstvu je da u saradnji sa Opštinom Inđija napravimo što bolju regulativu, a da Opštinu Inđija koristimo kao dobar primer za druge opštine, koje do sada nisu bile tako ambiciozne ili nisu imali uslove da svojim građanima i privredi pruže elektronske usluge na način kako to čini Opština Inđija“, rekla je ministarka Jasna Matić.

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić je rekao da Opština Inđija ima sjajnu komunikaciju sa ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo.

„Inđija je otišla daleko u domenu e-uprave i mislim da sa našim iskustvom možemo da pomognemo ministarstvu, a isto tako ministarstvo može pomoći nama tako što će to što mi već radimo rešiti globalno i pomoći da se to implementira na teritoriji cele Srbije, jer samo tako možemo očekivati neki značajniji napredak. Uvođenjem e- uprave smo smanjili troškove, sve manje građana dolazi u prijemno odeljenje čime je drastično smanjena mogućnost korupcije, a ubrzano je i rešavanje svih administrativnih procedura. Sve to zajedno je značajno poboljšalo efikasnost rada i dalo fantastične rezultate, rekao je predsednik Ješić.

Nakon prezentacije u velikoj sali Kulturnog centra održana je tribina na temu „Bezbednost dece na internetu“, kojoj su osim učenika inđijskih srednjih škola prisustvovali i prosvetni radnici, pre svega profesori informatike, kao i zainteresovani građani.

Osnovni cilj obeležavanja godine bezbednijeg interneta u Srbiji je edukacija dece, njihovih roditelja i učitelja u cilju sprečavanja zloupotrebe dece u virtuelnom okruženju. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo uz podršku kompanije Telekom i Opštine Inđija, ovom tribinom je želelo da skrene pažnju celokupne javnosti na sve više prisutan problem nebezbednih i neprikladnih sadržaja kojima su deca i mladi izloženi na internetu.

Predstavljena Siemens-ova rešenja za energetsku efikasnost u opštini Inđija

Sa ciljem da u vreme poteškoća izazvanih globalnom ekonomskom krizom pomogne domaćoj privredi da unapredi svoje poslovanje i istovremeno  smanji operativne troškove, kao i troškove u proizvodnji, kompanija Siemens d.o.o. Beograd je u saradnji sa opštinom Inđija održala 23. aprila 2009. godine prezentaciju kojom je predstavila konkretna rešenja za energetsku efikasnost i zaštitu šivotne sredine u oblasti energetike i industrije. Prezentaciji su prisustvovo veliki broj predstavnika javnih i privatnih preduzeća koja posluju na opštini Inđija.

Primena koncepta energetske efikasnosti može biti jedno od glavnih rešenja za efikasnije i bezbolnije prevazilaženje negativnih efekata prouzrokovanih ekonomskom krizom, a suština ovog koncepta je ušteda i smanjenje troškova upotrebom Siemens-ovih rešenja čiji su rezultati u kratkom roku vidljivi.

Šta nudi Siemens?

Verovatno nijedna firma na svetu svojim klijentima ne može ponuditi tako raznovrstan portfolio ekonomičnih tehnologija zasnovanih na zaštiti životne sredine. Neki od primera su:

• Veća efikasnost omogućava manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju zagađivača. Siemens-ove elektrane sa kombinovanim ciklusom rada će uskoro ostvarivati stepen efikasnosti u proizvodnji energije od preko 60 procenata. Kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije moguće je ostvariti stepen efikasnosti od čak preko 90 procenata. Kroz projekte modernizacije prilagođene potrebama moguće je u potpunosti renovirati starije objekte.
• Instalirano je preko 6.400 Siemens-ovih turbina na pogon vetra, maksimalnog kapaciteta od preko 5.700 MW, koje godišnje smanjuju emisiju CO2 za 8 miliona tona.
• Zahvaljujući Siemens-ovoj tehnologiji prenosa jednosmerne struje visokog napona (HVDC), električna energija se može prenositi na udaljenosti do 2.000 km uz minimalne gubitke.
• sa promenljivom brzinom i pretvaračima frekvencije smanjujuju potrošnju energije koju koriste pumpe i ventilatori i do 60 procenata.
• U poređenju sa konvencionalnim procedurama, Siemens-ova Corex tehnologija omogućava smanjenje emisije CO2 i sumpor-dioksida koji nastaju u proizvodnji čelika za 30, odnosno 97 procenata.
• Svojim specijalnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u proizvodnji papira, Siemens pomaže u smanjivanju zagađenja životne sredine otpadnim vodama. Biogasovi koji nastaju prilikom ove vrste proizvodnje koriste se za proizvodnju električne energije, čime se smanjuje emisija CO2 koji ispuštaju ova postrojenja.
• Dosledna primena lakih konstrukcija i korišćenje energije kočenja omogućavaju podzemnim železnicama, poput metroa u Oslu, 30 procenata manju potrošnju energije od konvencionalnih podzemnih železnica.
• Optimizacijom sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, Siemens povećava efikasnost u korišćenju električne energije u zgradama i smanjuje emisiju gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Siemens je modernizovao 6.500 objekata širom sveta, smanjivši emisiju CO2 za 2,4 miliona tona, uz uštedu od 1 milijarde evra.
• Pored toga, Siemens je dizajnirao i energetski efikasna rešenja za svoje kupce, npr. u domenu osvetljenja, koja  ne ugrožavaju životnu sredinu. LED sijalice koriste 80 procenata manje električne energije i traju 50 puta duže  od običnih sijalica. U poređenju sa modelima iz 1993. godine, naše mašine za pranje veša danas koriste 35 procenata manje električne energije i 46 procenata manje vode.

Siemens je u jedinstvenoj poziciji da svojim kupcima ponudi energetski efikasnije proizvode, rešenja i ekološke tehnologije u celokupnom vrednosnom nizu, odnosno od proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, do električnih uređaja i usluga koje omogućavaju uštedu energije, uz sve veću primenu najnovijih informacionih tehnologija i rešenja za upravljanje energijom.

Siemens namerava da se naročito koncentriše na razvoj u oblasti održivih tehnologija, pomoću kojih će kompanija svojim klijentima omogućiti da posao obavljaju ekonomično i u skladu sa ekološkim princima. Upravo zbog toga, Siemens je sebi postavio za cilj proširivanje svog portfolija za zaštitu životne sredine, kako bi poboljšao kvalitet života širom sveta.

“Vukovci” dobijaju računare

Predsednik Opštine Inđija Goran Ješić i ministar prosvete Žarko Obradović su danas u 10 časova u Kulturnom centru Inđija dodelili 110 računara vukovcima, za 2007/08 godinu. Akciju dodele računara pod sloganom ’’Znanje se isplati’’, Opština Inđija je počela pre četiri godine, a računare je do sada dobilo oko 450 učenika.

Po rečima predsednika Opštine Inđija Gorana Ješića ovo je samo jedan od načina na koji Opština pokušava da nagradi i stimuliše mlade ljude.

„Samo ove godine u budžetu je za ovu namenu obezbeđeno preko četiri miliona dinara. Mislim da je to veoma dobro uložen novac, jer samo ulaganjem u znanje možemo prokrčiti put u bolju budućnost. Takođe mislim da je ovo dobar podsticaj za generacije koje dolaze i motiv više za sve mlade ljude da ulažu u sebe i svoje znanje.“, rekao je predsednik Ješić.

Opština Inđija je prva u Srbiji, koja je umesto dosadašnje prakse dodele knjiga, uvela nagrađivanje personalnim računarima za sve dobitnike Vukove diplome sa teritorije opštine.

Usporena izgradnja IT parka u Inđiji

Inđijska gradilišta u ovoj godini neće opusteti, ali neće biti ni navale investitora kao do sada. Najveći broj zainteresovanih inostranih ulagača je eventualnu realizaciju planiranog odložio za treći kvartal 2009, dok ne sagledaju kako će se i koliko globalna kriza odraziti na njihovo poslovanje.

Kako kaže predsednik opštine Inđija Goran Ješić, ohrabruje činjenica da indijska “Embassy group” ne odustaje od izgradnje Informatičko-tehnološkog (IT) parka, mada će poslovi početi tek s jeseni. Prema ranijim najavama, reč je o investiciji vrednoj 600 mil USD – kada IT park bude završen 2014. godine, u halama koje će se prostirati na 220 ha posla će biti za 25.000 radnika.

“Od septembra, mi počinjemo sa obrazovanjem kadrova za potrebe indijskog investitora. Prva faza, koja će obuhvatiti gradnju na 50 hektara, treba da bude gotova za godinu dana i tu će biti uposleno 2.500 ljudi”, najavljuje Ješić, dodajući da postoje čvrste garancije da će i danska kompanija “Grundfos” ove godine početi sa gradnjom fabrike pumpi, koja bi, kad bude puštena u rad 2010., obezbedila zaposlenje za 500 metalaca.

Slovenačka firma “Maxim” počeće na proleće gradnju fabrike za izradu metalnih kontejnera i cinkovanje lima. Reč je o ulaganju od 30 miliona EUR, a u njoj će biti angažovano oko stotinu radnika. Austrijski “Log centar” je takođe dobio dozvolu za gradnju, ali su početak radova odložili sa drugu polovinu 2009.

“Za navedene kompanije sam siguran da će u skladu sa dogovorom ove godine započeti ulaganja u Inđiji, a svi ostali investitori su privremeno “povukli ručnu”, čekaju da vide kako će se stvari odvijati u ovoj godini. Zbog toga svakako nismo zadovoljni, jer smo očekivali veći priliv kapitala. Izvesno je da će tokom 2009. proraditi sedam novih pogona, čija je izgradnja pri samom kraju. To su fabrike sa po stotinu zaposlenih, tako da se nadam da će ove godine posao dobiti oko 700 radnika“ – objašnjava Goran Ješić.

Već na proleće, proradiće nemački logistički centar za doradu metala i finalizaciju proizvoda za građevinarstvo “ThyssenKrupp”, koji će zapošljavati oko 120 radnika. Do marta će biti završena i italijanska fabrika za proizvodnju hrane za kućne ljubimce “Farmina”, koja će koristiti isključivo domaće sirovine i zapošljavati oko stotinu radnika.

Beogradski “Gombit” takođe uskoro treba da startuje sa proizvodnjom suhomesnatih proizvoda i da zaposli sto radnika. Izgradnja pogona slovenačke fabrike izolacionog materijala za građevinarstvo i industriju bele tehnike “Plastik” završena je, pa se očekuje da uskoro otpočne i proizvodnja, dok bi italijanska “Martini gradnja”, koja se bavi proizvodnjom građevinskih elemenata, trebalo da počne do maja, kao i pogon za proizvodnju strukturnih fasada “Galenika-Magmasil”. (Indjija.net)

Uskoro otvaranje IT parka u Inđiji

-Mogućnost zapošljavanja u narednih nekoliko godina čak 25.000 stručnih kadrova u Tehnološkom parku u Inđiji za Srbiju predstavlja izazov, ali i problem, koji neće biti lako rešiti, kaže za “Novac” Milovan Matijević, analitičar i direktor kompanije “Mineco”. On ističe da je zaposlenost u IT sektoru u prošloj godini porasla za 23 odsto, odnosno da je do posla došlo još 2.300 ljudi. I u narednim godinama očekuje se slična stopa rasta, odnosno godišnje će biti posla za preko 2.000 FT profesionalaca. Stručnjaka za informatiku trenutno imamo 12.193, a zaposleni su u 1.544 preduzeća, i to ne samo u IT kompanijama već i u bankarskom sektoru, telekomunikacijama, medijima…

„Srbija jedva pokriva godišnje potrebe od oko 2.000 novih stručnjaka. Ako dođe do otvaranja 25.000 novih radnih mesta u narednim godinama to će biti atak na postojeću IT industriju, jer će stručni kadar ići za boljim platama i uslovima. U svakom slučaju osetićemo deficit u kadrovima, pa nam se može desiti da uvozimo stručnjake”, kaže Matijević.

Pročitaj ostatak

Uz inđijski IT park i koledž za stručnjake

Za koji dan, na kukuruzištu na ulazu u Inđiju, počeće da se ostvaruje najveća investicija u Srbiji – izgradnja Informaciono-tehnološkog parka indijske Embasi grupe. Kompleks vredan 600 miliona dolara, na površini od 220 hektara, gde će posao dobiti oko 25.000 ljudi, treba da bude završen do 2014. godine. Kad IT park bude kompletiran, vrednost godišnjeg izvoza opreme i tehnologije iz Inđije trebalo bi da dostigne više od dve milijarde dolara.

Priča deluje utopijski, ali za ovaj projekt je potpisan ugovor, Urbanistički zavod Vojvodine radi regulacioni plan, a na terenu, na bivšoj parceli Zemljoradničke zadruge „Srem”, na prvih 50 hektara počinje uređenje građevinskog zemljišta, dovođenje struje, vode, gasa, telekomunikacionih instalacija, saobraćajnica. Prva faza IT parka, sa 25.000 kvadratnih metara poslovnog i drugog prostora, bila bi završena do druge polovine sledeće godine, a posao bi dobilo 25.000 visokostručnih radnika.

Indijska Embasi grupa želi da u IT parku u Inđiji svojim klijentima – poznatim firmama, obezbedi kompletnu podršku, od proizvodnje do reprezentacije, kao što radi na već postojećih 1,7 miliona kvadratnih metara tehnoloških parkova širom sveta, gde su smeštene najpoznatije svetske kompanije.

U Inđiji će na oko 220 hektara u industrijskoj zoni, kako kaže Ramgopal Narjananan, član borda Embasi grupe, biti sagrađeno oko 250.000 kvadratnih metara poslovnog, stambenog i prostora za uslužne delatnosti. Ramgopal naglašava da je tokom ugovaranja ovog posla imao odličnu saradnju sa srpskim vlastima, pa računa da sada, kad je sve potpisano i dogovoreno, više neće biti problema.
Uporedo sa pripremama dokumentacije za početak gradnje prva faze IT biznis parka na 50 hektara, u Inđiji se pripremaju i za obrazovanje kadrova, uporedo sa gradnjom parka.

„Za početak moramo stvoriti bar petsto do hiljadu ljudi koji će odgovarati potrebama indijske industrije. Jedan koncept jeste da ovde obrazujemo kadrove, a drugi je da stručnjacima koji će doći da rade omogućimo da ovde i žive” objašnjava Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.

Opština je raspisala tender za kupovinu poslovnog prostora za univerzitet u Inđiji, za šta je za početak izdvojila 3,5 miliona evra. To bi trebalo da bude prostor za dva fakulteta, a istovremeno se razgovara o otvaranju koledža u Inđiji, čiji će osnivači biti Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, nacionalna služba zapošljavanja, Izvršno veće Vojvodine i Opština Inđija.

„Oni sa četvrtim stepenom stručnosti moći će da steknu jednogodišnje koledž obrazovanje u raznim specijalnostima rada na računaru. Kroz koledž ćemo pripremati mlade ljude za rad u IT parku. Ideja je da do 2013. godine školujemo 1.500 studenata godišnje”, dodaje Ješić.

Za uspešan start IT parka sa 25.000 zaposlenih u Inđiji računaju i na kadrove sa strane – na top menadžere u ovoj oblasti i zato se planira i izgradnja rezidencijalnog naselja luksuznih vila, sa jezerom za glisere i skutere. To superluksuzno naselje na 28 hektara trebalo bi da gradi MK komerc.

„Nama je interes da ti ljudi koji dolaze da rade u IT parku kao top menadžeri tu i žive, da budu i naši poreski obveznici, ali im moramo obezbediti sve pogodnosti koje oni traže „ ističe Goran Ješić.
Prvi pravi rezultati dolaska Embasi grupe u Inđiju videće se već u trećem kvartalu 2009. godine, kada, kako kaže Ramgopal Narjananan, bude završena prva faza biznis parka sa 25.000 kvadrata poslovnog prostora. Za sada nema nijednog razloga da se ta faza ne realizuje prema planu. (Politika)

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin – kompjuterski techno e-magazin · Autor Goran Aničić · Log in