• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2011.

Razvoj i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija transformisali su savremeno društvo u „informaciono društvo”. Njegova glavna karakteristika je ta što informacionokomunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinaca i društva u celini.

Uvidevši značaj ovih tehnologija, Republički zavod za statistiku sproveo je 2004. godine pilot istraživanje o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u organizacijama koje se bave bankarstvom i osiguranjem. Primarni cilj tog poduhvata bilo je testiranje metodologije i instrumenata i pripremanje za uvođenje sličnih, redovnih istraživanja koja se odnose na domaćinstva i privredu.

U prethodnih pet godina Republički zavod za statistiku sproveo je dva istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija. Prvo se odnosilo na domaćinstva i pojedince, a drugim su bila obuhvaćena preduzeća. Oba ova istraživanja sprovedena su i u 2011. godini. Istraživanja su sprovođena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije. U okviru podataka za Republiku Srbiju nisu prikazani podaci za AP Kosovo i Metohija. Kada je reč o domaćinstvima i pojedincima, referentni period činila su tri meseca koja su prethodila telefonskom intervjuisanju. Referentni period za najveći broj pitanja postavljenih preduzećima bio je januar 2011, dok su se pojedina pitanja odnosila na celokupnu 2010. godinu.

Uzorak

Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 2400 domaćinstava na teritoriji Republike Srbije. Stopa odgovora iznosi 97,0% (2329 domaćinstava).

Uređaji u domaćinstvima

Na pitanje koje se odnosi na uređaje zastupljene u domaćinstvima ispitanici su mogli davati više odgovora. Istraživanje pokazuje da 98,9% domaćinstava poseduje TV a 44,4% kablovsku TV.

82,5% domaćinstava poseduje mobilni telefon

15,5% domaćinstava poseduje laptop, što predstavlja povećanje od 4,3% u odnosu na 2010. godinu, 6,2% u odnosu na 2009. godinu, a 9,7% u odnosu na 2008. godinu.

Broj računara u domaćinstvima

Najveći broj domaćinstava poseduje jedan računar (88,4%), dok dva računara poseduje znatno
manje domaćinstava (9,9%). Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 60,8% naspram 39,7%. U odnosu na 2010. godinu, ovaj jaz se neznatno povećao. U prilog tome govore i stope rasta zastupljenosti računara u urbanom i ruralnom delu Srbije. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 2,1%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije, u odnosu na 2010, iznosi 1,4%.

Internet u domaćinstvima

U Republici Srbiji 41,2% domaćinstava poseduje Internet priključak, što čini povećanje od 2,2% u odnosu na 2010. godinu, 4,5% u odnosu na 2009. godinu, a 8% u odnosu na 2008. godinu. Zastupljenost Internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 51,6%. U Vojvodini ona iznosi 42%, a u centralnoj Srbiji 36,3%.

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost Internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije: 51% naspram 27,2%. U poređenju sa 2010. godinom, rezultati pokazuju da se jaz u pogledu zastupljenosti Internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije neznatno smanjio. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 1,7%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije iznosi 3,1%.

Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja Internet priključaka kada se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda. Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra (83,8%), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 300 evra iznosi svega 25,9%.

25,9% domaćinstava s prihodom do 300 evra poseduje Internet priključak

Kada pogledamo podatke za 2010. godinu, vidimo da se jaz u 2011. godini u pogledu zastupljenosti Internet priključaka, prema visini prihoda, smanjio. To nam jasno govore stope rasta u pojedinim kategorijama prihoda za 2010. godinu, u odnosu na prethodnu godinu. Dok je stopa rasta za domaćinstva sa prihodom većim od 600 evra, u odnosu na 2010. godinu, 0,3%, odnosno 0,6% za domaćinstva s prihodom od 300 do 600 evra, stopa rasta za domaćinstva s prihodom do 300 evra iznosi 6,7%.

7,8% domaćinstava koja imaju Internet priključak koriste modemsku konekciju

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa Internetu čak je 88,7% domaćinstava odgovorilo da je to personalni računar. 27,8% domaćinstava u tu svrhu koristi laptop, dok 15,7% domaćinstava pristupa Internetu koristeći mobilni telefon. Na osnovu rezultata istraživanja došlo se do zaključka da se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu pomoću laptopa povećao za 8,5% u odnosu na 2010. godinu. S druge strane, smanjio se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu preko personalnog računara (smanjenje od 2,3%).

31% domaćinstava u Srbiji ima širokopojasnu (broadband) Internet konekciju

Širokopojasna (broadband) Internet konekcija ne omogućava samo brži pristup Internetu, već menja celokupni način upotrebe Interneta budući da omogućava preuzimanje (download) informacija sa Interneta na značajno brži način od tradicionalne (dial-up) modemske konekcije. U skladu s tim, kao jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti upotrebe IKT-a u Evropskoj uniji od 2005. godine jeste i procenat domaćinstava koja poseduju ovaj vid Internet konekcije. U Srbiji 31% domaćinstava ima širokopojasnu (broadband) Internet konekciju, što čini povećanje od 3,4% u odnosu na 2010. godinu, a 8,1% u odnosu na 2009. godinu. Zastupljenost ove vrste Internet konekcije najveća je u Beogradu i iznosi 43,4%, u Vojvodini 28,8%, a najmanja je u centralnoj Srbiji i iznosi 26,5%.

Pojedinci: upotreba računara

U Republici Srbiji je 54,3% lica u poslednja tri meseca koristilo računar, 2,3% lica je koristilo računar pre više od tri meseca, a 3,3% pre više od godinu dana. Čak 40,1% lica nikada nije koristilo računar. Za 3,6% se povećao broj korisnika računara u odnosu na 2010. godinu, za 4,6% u odnosu na 2009. godinu, a za 7,9% u odnosu na 2008. godinu.

Broj korisnika računara povećao se za 3,6% u odnosu na 2010. godinu

U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila računar u poslednja tri meseca povećao se za nešto više od 150 000. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja 3 meseca, 80,9% ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 13,6% najmanje jednom nedeljno, 3,8% najmanje jednom mesečno, a 1,7% ređe nego jednom mesečno.

Preko 2 500 000 lica koristi računar svakog ili skoro svakog dana

U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila računar svakog ili skoro svakog dana povećao se za nešto više od 200 000.

Pojedinci: upotreba mobilnog telefona

Istraživanje je pokazalo da 85,3% stanovništva koristi mobilni telefon, dok je taj podatak za 2010. godinu iznosio 82,7%. U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 15 000.

Preko 4 800 000 lica koristi mobilni telefon

Internet u Srbiji postaje glavni izvor informacija i komunikacije

Menadžeri i stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija u Srbiji koriste internet kao najbitniji izvor informacija i vesti, kako u kancelariji i svom domu tako i u pokretu. Posle čitanja vesti i drugih informacja, internet se najviše koristi za komunikaciju, pokazuju rezultati ankete sprovedene na konferenciji Cisco Expo 2010.

Na desetoj, jubilarnoj Cisco Expo 2010 konferenciji, koja je nedavno održana u Beogradu, sa fokusom na virtuelizaciju, kolaboraciju, video komunikaciju i društvene mreže, sprovedeno je istraživanje među učesnicima o vidovima komunikacije na internetu, upotrebi interneta u svakodnevnom životu i poslovanju, kao i o upotrebi društvenih mreža.

Ako uporedimo 2010. godinu sa prethodnom, primetićemo značajno povećanje udela interneta u svakodnevnoj komunikaciji, ekspanziju društvenih mreža čak i u poslovnom segmentu i veliku ekspanziju mobilnih uredjaja sa stalnim pristupom internetu. Rezultati istraživanja kompanije Cisco nam omogućavaju da nešto detaljnije analiziramo navike i načine na koji domaći IT menadžeri i inženjeri koriste internet kako u poslovnom, tako i u privatnom životu.

Kako pokazuje istraživanje sa Cisco Expo 2010 konferencije, najveći deo ispitanika (42,8%) na internetu provodi između 4 i 7 sati dnevno, dok više od četvrtine ispitanika (28,44% ) koristi internet preko 8 ili više sati dnevno. Više od polovine ispitanika ima pristup internetu u svakom trenutku, na bilo kojoj lokaciji (55,17%), bilo da su na poslu, kod kuće ili koriste internet preko mobilnog telefona.

„Sasvim je očigledno da je internet postao deo naše svekodnevice i da je uticaj interneta kako na naš poslovni tako i na privatni život od ključnog značaja”, izjavio je Goran Obradović, generalni direktor kompanije Cisco Serbia. „Na desetoj Cisco Expo konferenciji, pitali smo učesnike kako koriste internet i sa kojom namenom, kao i o njihovim planovima za buduću upotrebu tehnologija koje koriste internet kao infrastrukturu, sa ciljem da dobijemo povratnu informaciju direktno od ključnih ljudi sa srpskog tržišta”.

Svi ispitanici (100%) su odgovorili da su njihove kompanije prisutne na internetu putem internet stranice, a takođe se znatno povećao broj interaktivnih stranica, tako da gotovo polovina kompanija učesnica poseduje interaktivne internet stranice (44,83%).

Međunarodna istraživanja pokazuju da mnoge kompanije pristupaju društvenim mrežama kako bi se povezale sa bazom potrošača – uključujući i marketing i korisničke usluge – tako i za pronalaženje i zapošljavanje novih radnika. U Srbiji oko 10% lokalnih kompanija planira da u 2011. svoje prisustvo na internetu proširi i na društvene mreže, ali većina (70%) i dalje ne poseduje određenu strategiju za priključivanje društvenim mrežama. Najčešće prepreke su strateške i organizacione prirode, kao i nedostatak ljudskih resursa koji bi se bavili tim poslom unutar kompanije

U ekonomiji koja postaje sve povezanija, komunikacija i kolaboracija unutar i između kompanija postaje sve značajnija. Najčešći vidovi saradnje koji se praktikuju u kompanijama u Srbiji su instant poruke i razmena fajlova. Video komunikacija je takođe sve popularnija: 42,8% ispitanih smatra da je video komunikacija značajan faktor u budućoj poslovnoj komunikaciji. Ovaj trend takođe potvrđuje međunarodno istraživanje: Godišnji indeks vizuelnog umrežavanja (VNI – Visual Networking Index) kompanije Cisco pokazuje da će se broj poslovnih video konferencija desetostruko uvećati do 2014., što je gotovo tri puta brže od ukupnog poslovnog IP saobraćaja.

Istraživanje sprovedeno na Cisco Expo konferenciji nije reprezentativnog karaktera i zasnovano je na odgovorima dobijenim od strane učesnika.

Društveno-ekonomski uticaj Interneta na zemlje u razvoju i tranzicione privrede

Na 17. Telforu danas je održana panel diskusija na temu „Ekonomski i drustveni potencijal razvoja Interneta“, na kojoj su učesnici bili dr Jovan Radunović, predsednik UO RATEL-a, Goran Vasić, direktor korporativnih poslova kompanije Telenor u Srbiji, Darko Parun, clan UO kompanije VIP Mobile, Branislava Gajic, direktor firme Infostud, Miloje Sekulić, E-PR direktor McCann Erickson PR, Ivan Jovanović, urednik ekonomije u dnevnom listu 24 sata, Ivan Jelić, predstavnik B92.

Ideja za panel diskusiju proistekla je iz rezultata studije „U susret povezanom svetu – drustveno-ekonomski uticaj Interneta na zemlje u razvoju i tranzicione privrede”, koju je za kompaniju Telenor sprovela konsultantska kuća Boston Consulting Group (BCG) iz Osla.

Studija se bavi stepenom razvoja i primenom Interneta u Srbiji i otkriva kakav je uticaj Interneta na ekonomski i drustveni razvoj, a panel diskusija je otvorila pitanja da li postoji infrastruktura i zakonski preduslovi za razvoj Interneta u Srbiji kako bi bio postignut rast koji Studija predviđa.

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in