Internet

Uprava za Digitalnu agendu prepoznala je značaj strateškog planiranja upravljanja internetom u Srbiji, kao i pravovremenog i pravilnog pozicioniranja Srbije u međunarodnim pregovorima o budućnosti interneta.

Iz tog razloga, Uprava za Digitalnu agendu je podržala izdavanje knjige „Uvod u upravljanje internetom“, koja je prevod četvrtog izdanja knjige „Introduction to Internet Governance”, koja je prvi put objavljena 2004. godine i od tada štampana na šest svetskih jezika (arpski, francuski, kineski, portugalski, ruski i španski) u preko 10 000 primeraka. Knjiga se koristi kao nastavna literatura na više od 20 svetskih univerziteta za kurseve upravljanja internetom.

Promocija knjige „Uvod u upravljanje internetom“ biće održana u okviru Telfor-a 22.11.2011. godine, u Centru Sava, sala 2/0, sa početkom u 14 časova.

O knjizi će govoriti:
Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu
Jovan Kurbalija, DiploFondacija
Nenad Marinković, direktor RNIDS

Kompletan sadržaj knjige „Uvod u upravljanje internetom“ možete besplatno preuzeti ovde.

Udruženje e-Razvoj u saradnji sa Udruženjem informatičke delatnosti Privredne komore Beograda organizuju drugi tematski poslovno-stručni skup: INTERNET U SAVREMENOM POSLOVANJU

Poslovno-stručni skup će biti održan u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, 28. oktobra 2011. godine u 13 časova, sala na VI spratu. Prijave za prisustvo na skupu dostaviti Vesni Muhić na Email: vmuhic@kombeg.org.rs, Tel: 011/2645333, najkasnije do 27.10.2011.godine. Za ostale informacije u vezi skupa možete se obratite Mihajlu Pavloviću na Tel: 011/3629588, Mob: 063/222526, Email: mihajlo.pavlovic@yutro.com

Skupovi će predstaviti niz savremenih IKT i SMK rešenja iz portfolia jedinstvene ponude Udruženja eRazvoj namenjenih rešavanju poslovnih problema iz oblasti privrede, obrazovanja, zdravstva, državne uprave i ostalih društvenih delatnosti
 Na svakom od planiranih skupova posebna pažnja će biti posvećena pitanjima i diskusiji
 sadašnji i budući članovi će imati priluku da kratkim predstavljanjem osnovnih elemenata pojedinih
rešenja razmatraju sveobuhvatnost ponude Udruženja e-Razvoj u određenoj oblasti

Juče je u KBC Dragiša Mišović održana promocija Projekta „My new baby cam” – softvera za nadziranje tek rođenih beba dok su u svojim krevecima. Ovim servisom omogući će se porodicama i prijateljima, kojima porodilja dozvoli pristup “livestream”-u, praćenje novorođene bebe u krevecu putem Interneta.

Cilj implementacije ovog projekta jeste da pored usluga koje već ovaj centar pruža: bezbolni porođaj i baby friendly, da novom i modernom porodilištu priključe servis koji je u skladu sa savremenim dostignućima nauke i tehnike, a srećnim roditeljima i njihovim porodicama deljenje najlepših trenutaka.

UMESTO da ih mame kroz prozor pokazuju tati i najbližoj rodbini, bebe koje se rode u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC “Dr Dragiša Mišović” Dedinje, familija će moći da vidi od kuće, iz fotelje. Iznad kreveca svakog novorođenčeta biće postavljena kamera, a otac će dobiti šifru, koja će mu preko interneta omogućiti direktan prenos iz porodilišta.

Bolnica za ginekologiju KBC “Dragiša Mišović” raspolaže sa 50 bolničkih kreveta, a u njoj se godišnje rodi oko 2.000 beba. Lekari obave više od 1.600 velikih operacija, najmanje 20.000 visoko specijalizovanih ultrazvučnih pregleda i ukupno oko 10.000 usluga godišnje.

Balkanski fond za lokalne inicijative, u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo poziva zainteresovane na BAR KAMP koji će se održati u četvrtak, 13. oktobra 2011. godine od 18h-21h u prostorijama Kulturnog centra „REX“ u Beogradu, Jevrejska 16

Ideja Bar kampa je da na jednom mestu okupi ljude koji se bave Internetom, društvenim mrežama, informacionim tehnologijama, programiranjem, dizajnom i aktivizmom kako bi u jednoj otvorenoj sredini razmenjivali znanja, umrežavali se i pronalazili partnere za realizaciju svojih ideja. Ovo je interaktivan koncept koji podrazumeva neformalne diskusije, prezentacije i razmenu informacija i kontakata među učesnicima.

Bar kamp je otvoren za sve koji žele nešto da prikažu ili saznaju iz navedenih oblasti. Učešće na Bar kampu je besplatno ali je broj učesnika ograničen tako da vas molimo da se registrujete tako što ćete popuniti on-line formular na dnu stranice. Učesnici koji planiraju da predstave svoj rad i/ili svoje ideje, treba da unapred pripreme materijale za svoju prezentaciju i obezbede eventualna tehnička sredstva za njenu realizaciju. Poželjno je da se svi učesnici sa prezentacijama pojave barem 60 minuta pre zakazanog početka Bar kampa kako bi na vreme zauzeli mesto u prostoriji i pripremili se za događaj.

U okviru ovog Bar kampa će biti održane i konsultacije za „Mi smo na mreži!“, program donacija sa edukativnom komponentom koji se bavi aktivizmom i mobilizacijom mladih putem novih medija, društvenih mreža i informacionih tehnologija koji Balkanski fond za lokalne inicijative sprovodi u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo. Konsultacije će držati budući treneri na programu Srećko Šekeljić i Nebojša Radović – Eniac, Dobrica Veselinović iz Građanskih Inicijativa, Bojana Šekeljić iz Centra za nove komunikacije Dokukino i Marija Mitrović, menadžerka projekta u BCIF.

BCIF je obezbedio ograničen broj putnih stipendija za učesnike van Beograda. Stipendije su namenjene učesnicima koji žele da prezentuju svoj rad ili učestvuju u konsultacijama za program „Mi smo na mreži!“. Učesnici koji se prijavljuju za putne stipendije moraju obeležiti tu opciju na stranici sa registracionim formularom. Svi dobitnici stipendija će o tome biti obavešteni 11. oktobra do 17 časova a prilikom selekcije će se voditi računa o geografskoj rasprostranjenosti kandidata. Treba imati u vidu da Balkanski fond za lokalne inicijative neće snositi troškove smeštaja i boravka učesnika koji dolaze van Beograda i da će visina njihove putne stipendije biti usklađena sa iznosom povratne autobuske ili vozne karte do mesta iz kog dolaze.

Već treću nedelju u SAD se odvija akcija Okupiraj Vol-strit. Demonstranti pokušavaju da privuku pažnju vlasti za socijalne probleme stanovništva, nezaposlenost, korupciju, nasilje korporacija i visoke cene obrazovanja.

Istupanja su inicirali studenti i započela su 17. septembra u poslovnom centru Njujorka – Menhetnu. Jedan od organizatora neformalnog pokreta bio je Kanađanin estonskog porekla Kale Lasn. On aktivno koristi iskustvo masovnih demonstracija na Severu Afrike i Bliskom Istoku. To ne znači da se Amerikanci bore protiv autoritarnog režima, ali su metode slične, smatra politikolog Feliks Burdžalov.

Oni se povezuju međusobno preko društvenih mreža i dogovoreno izlaze na ulicu, protestvujući protiv nedovoljnosti onih mera koje preduzima Obama.

Demonstranti aktivno koriste Internet. Na Tviteru je napravljen čak posebni sajt gde se akumuliraju sve informacije. Prvo je Lasn pozvao sledbenike na mirni protest, ali nije krio da akcije mogu da se prošire i na druge zemlje. Za sada su inicijativu studenata podržali u Los-Anđelesu, Bostonu, drugim gradovima SAD. U svakom slučaju, demonstranti već imaju hiljade pristalica. Dovoljno je reći da je poslednjeg vikenda policija uhapsila na Menhetnu 700 ljudi.

Posle 17. septembra studentima su se pridružili nastavnici, penzionisana vojna lica, nezaposleni i zaposleni da pola radnog vremena. Na sajtu se kaže da su to ljudi svih rasa, polova i veroispovesti. Njihov cilj je da izraze nezadovoljstvo stanjem u ekonomiji i politikom vlasti. I uroka za to ima više nego dovoljno. Nezaposlenost se već odavno ne supšta spod 9%. A među američkom omladinom njen nivo premašuje 46%. U SAD se vide problemi oko otvaranja novih radnih mesta. A to se direktno tiče omladine. Demonstranti istupaju protiv korupcije u politici i banka koje žive ko bubrezi u loju dok siromašni postaju sve siromašniji, a bogati sve bogatiji.

Među demonstrantima se čuju i glasovi o klasnom ratu i pozivi na revoluciju. Mada nije baš ispravno uporediti istupanja Amerikanaca sa događajima u arapskim zemljama, smatra američki ekonomista Aleksandar Gohman.

Finansijsko-ekonomska situacija američkih studenata nije baš tako bedna kao, recimo, ekonomsko stanje stanovništva u arapskim zemljama. Zato je ovde to najverovatnije izražavanje nezadovostva, ni u kom slučaju politički protest protiv postojećeg uređenja ili ekonomske politike.

Sa Amerikancem se slaže i njegov ruski kolega Boris Makarnko, koji smatra da SAD ima mnogo demokratskih načina da se izrazi nezadovoljstvo.

Socijalnih bura u SAD uvek je mnogo, jednostavno mi ih ne primećujemo. Većina njih se nalazi u okviru demokratske politike. Od 2008. godine glavnoj kritici američkog društva podvrgnuta je uloga krupnog biznisa, posebno finansijskog tržišta. Nekoliko decenija Amerikanci su zahvaljujući tom tržištu dobro živeli, štedeli novac, koristili se hipotekama. Odjednom se desio krupni problem koji se odražava na rast ekonomije, na radna mesta, tačnije na blagostanje običnih građana.

Eksperti se slažu u mišljenju da će Barak Obama radi održavanja rejtinga saslušati glas demonstranata. Ali teško da će se nešto promeniti u ekonomskoj politici. Tim pre u uslovima kada je većina Amerikanaca navikla da uređuje svoj život u okviru postojećeg sistema i tradicionalno ne podržava revolucionarne parole.

Ericsson ConsumerLab objavio je rezultate studije pod nazivom “TV & Video Consumer Trend Report 2011”, koji pokazuju da korisnici provode manje vremena gledajući emitovani tv program, odnosno da se povećava broj istih koji prate strimovan online sadržaj na zahtev (on-demand).

Više od 44% ispitanika istaklo je da barem jednom nedeljno gleda strimovan online sadržaj na zahtev, dok je 80% reklo da barem jednom nedeljno gleda emitovani tv program.

Istraživanje je sprovedeno u Australiji, Austriji, Brazilu, Kini, Nemačkoj, Holandiji, Rusiji, Španiji, Švedskoj, Tajvanu, Velikoj Britaniji, SAD-u i Južnoj Koreji. Ukupno su sprovedena 22 kvalitativna i 13.000 kvantitativnih intervjua koji čine uzorak od gotovo 400 miliona potrošača.

Anders Erlandson, Senior Advisor u Ericsson ConsumerLab-u, istakao je: “Naša studija pokazuje da praćenje programa na zahtev postaje sve popularnije, dok je emitujući program i dalje najzastupljeniji vid gledanja televizije. Danas korisnici žele obe usluge. Porast novog trenda za sad ne utiče negativno na TV i video kao što je popularizacija Interneta uticala na štampane medije. Mi danas samo gledamo TV na više načina.”

Takođe, istraživanje je pokazalo da na gledanje televizije utiče i korišćenje društvenih mreža. Više od 40% ispitanika je odgovorilo da koristi društvene mreže na različitim mobilnim uređajima dok gledaju televiziju.

“Detaljni intervjui koje smo spoveli – pogotovo u SAD-u koji je predvodnik TV i video trendova – pokazuju na koji način društvene mreže utiču na gledanje televizije. Većina porodica kombinuje gledanje televizije sa korišćenjem Twitter-a, Facebook-a, slanjem poruka i diskusijama na forumima o tome šta gledaju. To je posebno izraženo prilikom gledanje “reality” programa i sportskih takmičenja. Ovaj vid komunikacije daje novu dimenziju gledanju televizije. Korisnicima je znatno zabavnije da gledaju takav sadržaj komentarišući na društvenim mrežama kako je neko grozno obučen, loše peva ili da sa svojim prijateljima proslave pogodak svog tima”, zaključuje Erlandson.

Što se tiče želja samih korisnika, na prvom mestu je i dalje kvalitet TV uređaja dok su manje važne dodatne opcije poput 3D prikaza.

Studija je pokazala i koliko prosečno korisnici provode vremena pred TV-om i koliko procenata od ukupne gledanosti ide na račun programa na zahtev. Korisnici u Nemačkoj na gledanje televizije potroše oko 25 sati nedeljno, ali samo 28% njih gleda sadržaj na zahtev. Na drugoj strani, u Španiji čak 44% korisnika televizije uživa u sadržaju na zahtev.

Ericsson ConsumerLab izveštaj fokusiran je na aktivnosti korisnika i na njihova iskustva u domenu telekomunikacionih i TV usluga i poroizvoda. On je kreiran kako bi pomogao operatorima da bolje razumeju svoje korisnike u cilju kreiranja što atraktivnijih ponuda.

Prvi put kod nas jedna televizijska serija biće premijerno emitovana prvo na internetu, a tek kasnije na televiziji. Radi se o seriji Sci Fi kanala MISTERIJE HEJVENA čija se 1. epizoda nove, druge, sezone emituje premijerno na sajtu www.scifiuniversal.rs u četvrtak, 6. oktobra, nedelju dana pre televizijske premijere na kanalu SciFi.

Zvanična TV premijera MISTERIJE HEJVENA biće 12. oktobra, na kablovskom kanalu Sci Fi u duplom terminu od 21:00, kojoj će od 10:00 pa sve do 21:00 prethoditi celokupna prva sezona serije, za one koji su propustili početak ove interesantne naučnofantastične drame bazirane na romanu “Kolorado Kid”, čuvenog pisca, Stivena Kinga.

Serija prati samouverenog FBI agenta, Odri Parker (Emili Rouz), sa izgubljenom prošlošću, koja stiže u svoj rodni grad Hejven , gradić u državi Mejn, na rutinski zadatak. Uskoro, pokazuje se da je njen instinkt  za rešavanje misterija dobrodošao nakon što otkrije da je, naizgled uspavani gradić, u stvari služio kao mesto u kome se skrivaju ljudi sa natprirodnim talentima.

U drugoj sezoni Odri je primorana ne samo da vodi računa o svim nevoljama Hejvena, nego  i da reši najteži slučaj ikada: tajnu svoje prošlosti i veze sa Hejvenom. Uz pomoć Nejtana (Lukas Brajant), zgodnog policajca obuzetog sopstvenim problemima, i Djuka (Erik Balfor) lokalnog krijumčara i nevoljnog pomoćnika u rešavanju nevolja u Hejvenu, Odri ulazi dublje u poreklo svog identiteta. U gostujućoj ulozi Džejson Prisli (koji je i režiser jedne od epizoda) i Vinesa Antoan prodružuju se  glumačkoj ekipi u drugoj sezoni.

Trejler je dostupan na linku: http://www.scifiuniversal.rs/videos/misterije-hejvena

Misterije Hejvena, ekskluzivna serija SciFi Universal kanala, doživljava drugu sezonu nakon globalnog uspeha. Prva sezona bila je konstantno jedna od najgledanijih na svim većim tržištima a premijera u SAD-u privukla je 2,3 miliona gledalaca, što je dovelo na drugo mesto gledanosti među svim kablovskim programima.

Ruski korisnici „svetske paukove mreže“ danas obeležavaju Dan interneta. Ovaj praznik nije određen nekim posebnim dokumentom i u svakoj zemlji je za njega izabran svoj datum. U Rusiji se tradicija da se Dan interneta slavi 30 septembra pojavila 1998. godine.

Ovu inicijativu je pokrenula jedna od IT-kompanija, osim toga, ovog dana je obavljen prvi „popis“ stanovništva interneta koje govori na ruskom jeziku. Po podacima ovog istraživanja, 1998. godine pristup internetu je imao samo 1 milion stanovnika Rusije. Danas u mrežu izlazi preko 50 miliona stanovnika zemlje. Rusija na svetskoj areni po upotrebi interneta zauzima 2-3 mesto.

Direktor kancelarije Državnog saveta za informisanje i kancelarije za internet inforamcije Vang Čen izjavio je na četvrtom kinesko-britanskom sastanku u Pekingu da je broj korisnika interneta u Kini premašio 500 miliona. On je takodje naveo da se stopa upotrebe interneta u Kini približila 40 odsto, kao i da je broj seoskih korisnika iznad 130 miliona, što je oko 27 odsto ukupnog broja korisnika interneta.

Vang Čen je ukazao da je broj direktno zaposlenih u sektoru elektronske trgovine oko dva miliona i da je zahvaljujući njima otvoreno još 13 miliona radnih mesta. Elektronska uprava je unapredila kreativnost društvenih usluga i podigla radni učinak administracije na svim nivoima kao i stepen njihovog otvaranja, podvukao je Vang.

On je takođe ukazao da se Kina kao i ostale zemlje u razvoju još suočavaju sa velikim izazovima u oblasti internetske bezbednosti i da bi razvijene zemlje trebalo da im pomognu s obzirom na činjenicu da imaju vidljivu prednost u toj oblasti.

Slično je kao s alkoholom. Mnogo toga čini nas zavisnim. Prema jednoj studiji, to važi i za veću dozu interneta. Ipak, naučnici se ne slažu kada boravak u virtuelnom svetu postaje opasan.Brojke su dramatične: više od pola miliona Nemaca je zavisno od interneta. Duplo više nego od igara na sreću. Ali stručnjaci se ne slažu da li je zaista reč o „internet-džankijima“. Još uvek nema pouzdanih podataka i kriterijuma, istraživanje u toj oblasti još nije razvijeno. Zato je Hans-Jirgen Rumpf, šef tima koji je sproveo istraživanje o zavisnosti, oprezan u zaključcima.

U okviru jedne druge studije, koju takođe finansira Ministarstvo zdravlja, trebalo bi detaljnije da budu analizirani korisnici interneta koji su identifikovani kao ugroženi. Najpre su sprovedene telefonske ankete, naučnici sada imaju nova pitanja…

„Na primer: da li su ograničene socijalne aktivnosti u školi i na poslu? To je vrlo važno. Tek tada je zavisnost zaista nešto što se manifestuje i što može da se leči. Za sada samo znamo da ta grupa upada u oči. Ali ne znamo koliko je i ugrožena“, kaže Hans-Jirgen Rumpf.

Apstinencija od interneta

Prema Rumpfu, sebi moramo predstaviti tipične zavisnike od interneta kao premorene i zapuštene osobe, okružene praznim kartonima od pice. Okolini se čini da je zavisnik odsutan duhom i razdražljiv. Zavisnicima od alkohola može se oduzeti piće kako ne bi došli u iskušenje. Ta metoda se ovde ne može lako primeniti, kaže Rumpf: „Internet je medij koji svi koristimo u poslovne, ali i u druge svrhe koje nemaju veze sa zavisnošću. Zato ta metoda nije rešenje.“

Poverenica Savezne vlade za bolesti zavisnosti Mehtild Dikmans ukazuje na priručnik za razumno korišćenje interneta. „Imati meru i dobro se zabaviti na internetu“, naziv je brošure Savezne centrale za savetovanje o zdravlju. Baš to moraju da nauče osobe kojima je potrebna pomoć. „U terapiji je kasnije cilj kontrolisano korišćenje interneta. U tom smislu je apstinencija uzdržavanje od određenih igara, od određenih igara sa podelom uloga“, kaže Mehtild Dikmans.

Zavisnost tinejdžera od onlajn-igrica

Nacionalni i međunarodni istraživači trude se da ustanove kriterijume i standarde kako bi imali pod kontrolom fenomen zavisnosti od interneta – naučno i medicinski. Prve interesantne i iznenađujuće podatke dala je telefonska anketa sprovedena među 15.000 internet korisnika između 14 i 64 godine. Devojčice između 14 i 16 godina su sa oko pet odsto više zavisne od interneta nego njihovi vršnjaci sa 3,1 odsto.

Stručnjak Rumpf sa univerziteta Libek pretpostavlja da su tinejdžerke više na društvenim mrežama i da su otvorenije za pozitivne reakcije o njihovoj ličnosti od dečaka. Zato se i duže zadržavaju na internetu. Kod tinejdžera se pre svega primećuje zavisnost od onlajn igara. Tip opsednutog ratnika u igri „Vorkraft“ (Warcraft) najbliže odgovara slici pogubljenog „internet-džankija“, koji realni svet oko sebe više ni ne primećuje. (Dojče vele)