Internet

U cilju razvoja, promocije i popularizacije IKT u Republici Srbiji,  Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva raspisalo je 02. decembra 2011.godine nagradni konkurs „Unapređenje komunikacije građana i organa javne vlasti posredstvom Interneta“.

Na konkurs je pristigao 31 projekat.  28 projekata biće nagrađeno novčanim nagradama od 150.000,00 do 300.000,00 dinara.

Svi nagrađeni projekti iz konkursa objavljeni su u Elektronskom zborniku radova, na sajtu Digitalne agende.

Na svečanoj ceremoniji dodele nagrada, koja će biti održana 30. aprila 2012. godine, u Klubu poslanika (Tolstojeva 2) sa početkom u 11 časova, pobednicima će nagrade uručiti državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić.

Više od trećine američkih domaćinstava, odnosno oko 38 odsto, ima najmanje jedan uređaj povezan na internet, objavljuje Leichtman Research Group.

Ovaj podatak pokazuje da je došlo do rasta zastupljenosti uređaja koji su povezani na internet, pošto je samo godinu dana ranije taj broj iznosio 30 odsto. A kada je o zabavi reč, statistika govori da od ovog broja 28 odsto poseduje onlajn igračku konzolu.

Jedan odsto domaćinstava koristi OTT uređaje, uključujući tu Apple TV i Roku. Takođe, kada je reč o Pay TV uslugama, ide u prilog činjenica da je u poslednjih šest meseci samo 0,1 odsto anketiranih korisnika raskinulo ugovor o korišćenjenju ove usluge zbog platforme koja je zasnovana na povezanoj televiziji.

Dobra vest za kablovske i broadbend operatere. Na Cable Congressu koji je održan u Briselu komesarka EU za digitalnu agendu i potpredsednica komisije EU Neli Kroes izdala je saopštenje u kome se kaže da će Evropska Unija povećati svoju podršku za investiranje u broadbend kao i u pokretanje internet televizije.

Ona je takođe naglasila da će Evropska Komisija do kraja godine objaviti politički dokument koji se odnosi na internet TV i u okviru koga bi se nalazile i određene preporuke koje bi EU uputila kao smernice za unapređenje ove oblasti. Ipak, uslov za punu realizaciju ovog programa jeste prestanak prakse protekcionističkih mera u korist pojedinih provajdera.

Obraćajući se učesnicima Cable Congressa Kroes je govorila i o potrebi da se podrži cloud computing kao model za hibridne i konektovane TV servise. Ona je obećala da će se do sredine 2012. godine napraviti strategija i za tu sferu televizije.

Međutim, izlaganje ovog visokog funkcionera EU izazvalo je burnu reakciju od strane učesnika skupa. Delegati su bili iznenađeni što su čuli Kroesovu kako govori o nedostatku visokokvalitetnog sadržaja kao činioca koji može da usporava razvoj konektovane TV u Evropi. Ovo zapažanje je sledilo verovatno kao odgovor na stalna istraživanja potrošača u nekim zemljama kontinentalne Evrope, kao što je to slučaj sa Nemačkom, gde se kritikuju postojeći TV servisi zbog lošeg programskog sadržaja.

Ona je jasno stavila do znanja da operaterima neće biti dozvoljeno da monopolišu infrastrukturu koja je delimično plaćena iz budžeta i da tržišta moraju biti otvorena za konkurenciju kako bi potrošači imali najveći mogući izbor. Ovo je izazvalo kod pojedinih operatera negodovanje i upitanost da li Evropska Unija ima pravo mešanja u uređivačku politiku zemalja članica.

Kroes je na ovo odgovorila da je cilj razvoja infrastrukture zapravo mera da se stimuliše konkurencija u kojoj ona vidi najefikasnije rešenje za poboljšanje usluga krajnjim korisnicima.

Nedavno objavljeni izveštaj pokazao je očekivatnu istinu – oko 30 posto saobraćaja na internetu otpada na pornografiju, a najveća stranica sa “uzbudljivim” sadržajima ima 4 milijarde pregleda mesečno

Svi znamo da Internet ne služi samo za dopisivanje, skidanje filmova sa torrenta, odlaske na Facebook ili informisanje o događanjima iz naše sredine i sveta, web služi i za distribuciju pornografije.

Istraživanje stranice ExtremeTech pokazalo je da oko 30 posto cjelokupnog prometa na internetu otpada na pornografske sadržaje, a najveća stranica za distribuciju “materijala za odrasle”, Xvideos, ima 4.4 milijarde pregledanih stranica mesečno. Jedine stranice koje prevazilaze tu enormnu brojku poseta su pretraživači i društvene mreže poput Googlea i Facebooka.

Stručnjaci su do rezultata došli pomoću DoubleClick Ad Plannera, Google servisa koji putem tzv. kolačića (cookies) prikuplja informacije o korisnicima a služi za planiranje online reklamnih kampanja.

Mesečno se pošalje oko 29 petabajta pornografskog materijala što znači da se svake sekunde prenosi 50 gigabajta eksplicitne golotinje.

Najveće i najposećenije pornografske stranice su:

1. Xvideos - 4.4 milijarde mesečnih pregleda stranica
2. PornHub - 2.5 milijardi mesečnih pregleda stranica
3. YouPorn - 2.1 milijarda mesečnih pregleda stranica
4. Tube8 - 970 miliona mesečnih pregleda stranica
5. LiveJasmin - 710 miliona mesečnih pregleda stranica

U poslednjih 6 meseci više od 1000 građana Srbije upisalo je neki kurs, saopštio je sajt Kursevi.com – internet servis za upis na kurseve i obuke. Najveće interesovanje vlada za veštine koje mogu pomoći u dobijanju posla ili napredovanju na istom, te prednjači interesovanje za kurseve poslovnih veština i stranih jezika. Najskuplji su kursevi iz računara i IT-a, dok se kurs engleskog jezika može upisati i za 3000 dinara.

Stručna znanja tražena na tržištu rada

U poslednjih 6 meseci, ljudi u Srbiji su putem Interneta počeli intenzivnije da upisuju kurseve poslovnih veština, računara, informacionih tehnologija, kao i kurseve različitih stranih jezika. Ovakav podatak i porast interesovanja ne treba da čudi, s obzirom da se trendovi u zapošljavanju u Srbiji menjaju i da poslodavci sve više traže stručna poslovna znanja od kandidata.

Tako je čak 40% ljudi upisalo u poslednjih šest meseci putem Interneta upisalo kurs neke poslovne veštine, a to su najčešće bili kursevi menadžmenta, zatim prodaje, knjigovodstva, marketinga, odnosa sa javnošću i ličnog razvoja (veštine pregovaranja, upravljanja vremenom, rada pod stresom…). Prema poslednjim podacima sajta za zapošljavanje Poslovi.infostud.com, ovo su ujedno i najtraženije veštine na tržištu rada, te upisivanje ovih kurseva svakako može olakšati potragu za poslom.

Engleski jezik, kao najtraženiji jezik na tržištu rada, i dalje se najčešće upisuje, a interesantno je da ga prati nemački jezik. Popularni jezici na koje su se ljudi upisivali su i španski i italijanski, a postoji interesovanje i za „egzotičnije“ jezike poput švedskog, arapskog i drugih.

Najpopularniji kursevi srednjeg cenovnog ranga

Ljudi se najčešće upisuju na kurseve čija cena varira od 5.000 do 20.000 dinara u zavisnosti od vrste kursa. Najskuplji kursevi su iz oblasti računara i IT-ja, gde postoji najveća ponuda radnih mesta na tržištu rada, a cene kreću oko 80€ koliko koštaju osnovne obuke za najčešće korišćene kompjuterske programe i audio i video produkcije, do nekoliko hiljada eura koliko koštaju stručni kursevi iz oblasti web dizajna, obrade slika, administriranja sistema i programiranja.

Cene kurseva jezika se kreću od nekoliko hiljada dinara, koliko koštaju jednomesečne obuke do nekoliko stotina eura koliko koštaju obuke koje uključuju i dobijanje međunarodno priznatih sertifikata. Prilikom odabira škole veoma je bitno obratiti pažnju na fond časova koji škola pruža jer on može bitno da utiče na cenu i kvalitet stečenog znanja.

Na šta obratiti pažnju prilikom izbora kursa

Prilikom odabira prave obuke, potrebno je dati naglasak veštinama koje se mogu najpre iskoristiti i materijalizovati. U zavisnosti od tipa obuke, ona može da traje nekoliko dana, ali i po nekoliko meseci. Važno je dobro se raspitati o fondu časova koji obuka pruža, načinu izvođenja, kao i predavačima jer to može u velikoj meri da utiče na cenu i kvalitet pružene obuke..

Prilikom savaladavanja novih veština uvek je moguće okrenuti se internetu i knjigama za usavršavanje. Naravno, ovaj metod zahteva veću disciplinu jer uspeh zavisi od sposobnosti pojedinca da se motiviše i njegove želje za sticanjem novih znanja.

Preko interneta je jednostavnije

S obzirom na veliki izbor škola koje orgnizuju kurseve, često nije lako izabrati onu koja najviše odgovara potrebama pojedinca, jer je za dolaženje do informacija potrebno mnogo vremena. Sajt Kursevi.com na jednom mestu okuplja preko 100 škola i 500 različitih kurseva za obuku širom Srbije i pruža mogućnost jednostavne pretrage, kontakta sa organizatorima i upisa na kurseve.

U Kini, u kampanji za borbu protiv zločina na internetu u poslednja dva meseca je uhapšeno više od hiljadu ljudi. Ovo je objavljeno od strane lokalnih medija, ne precizirajući tačno koje su optužbe protiv uhapšenih.

Kampanja, u kojoj se striktno prate svi internet sajtovi, kako izjavljuje vlada Kine, ima za cilj da suzbije ometanje rada državne Komisije za podsticanje da zbaci Komisija za državnu izgradnju, političke i druge glasine “štetnih informacija”. Već je zatvoreno 16 sajtova, koji su ometajući, prema vlastima, stabilnost zemlje.

Kompanija SBB je za sve nove i postojeće korisnike kablovske televizije pripremila specijalnu ponudu. Svi novi korisnici koji se priključe na SBB mrežu do 31.05.2012, gledaće televiziju i koristiti najbrži internet u Srbiji za samo jedan dinar mesečno prva tri meseca. Postojeći pretplatnici koji još uvek nemaju internet, takođe imaju mogućnost da se prijave do kraja maja i surfuju brzinama od 10Mb/s do 100Mb/s za samo jedan dinar prva tri meseca. Ponuda važi uz ugovor na dve godine.

Svi korisnici koji u okviru ove akcije sklope ugovor, imaće mogućnost da dobiju wireless ruter na korišćenje, koji će im biti instaliran prilikom uvođenja interneta.

sbb

Na ovaj način, uz najbolju televezijsku ponudu, korisnici će biti u prilici da se sami uvere u pogodnosti brzog interneta. Od marta ove godine omogućeno je surfovanje brzinama od 10Mb/s do 100Mb/s, što je povećanje do čak 75%. Takođe, upload brzine su povećane čak do 100%, sa najvećom brzinom od 4Mb/s.

Dodatna pogodnost za SBB postpaid internet korisnike je korišćenje bežičnog interneta u okviru SBB WiFi zone koja se prostire na preko 200 lokacija širom zemlje, a plan je da se taj broj udvostruči do kraja godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da su policijski službenici Uprave kriminalističke policije SBPOK-a identifikovali jedno lice iz grupe koja je na internetu postavila linkove za preuzimanje filma „Parada“.

U saopštenju se navodi da je protiv T. G. iz Čačka podneta krivična prijava za krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava.

Osumnjičeni je na internet mreži neovlašćeno postavio film „Parada“ i na taj način omogućio neograničenom broju internet korisnika da besplatno preuzmu pomenuti film, čime je naneo znatnu štetu proizvođaču filma.

MUP nastavlja rad na identifikaciji ostalih lica koja su takođe neovlašćeno postavila ovaj film na internetu, ili linkove za njegovo preuzimanje.

Prema dosadašnjim proverama jedan broj tih osoba je iz bivših jugoslovenskih republika, pre svega iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde je film i premijerno prikazivan, dodaje se u saopštenju.

Ruski internet-auditorijum, za razliku od evropskog, može da se proširuje na račun regiona. Prošle godine njihov mrežni auditorijum uvećao se za 20%, izračunala je internet-kompanija Jandeks i Fond Javno mnjenje. Pri čemu rekord porasta postalo je selo: ovde je priraštaj na trećinu. Ipak regionalna ekspanzija Interneta mogla bi da bude upečatljivija, pre svega sa tačke gledišta kvaliteta rada mreže, smatraju eksperti.

Najbrže i najbolje Internet i dalje radi u Moskvi i Sankt-Peterburgu. Ali ovde mrežni auditorijum nema više gde da se uvećava – skoro svi koji su hteli da se priključe na Internet, to su i učinili.

Internet u Rusiji

U dva najveća ruska grada pronicanje Interneta blisko je evropskom nivou, dok je regionalno tržište daleko od prezasićenja i stalno raste, primećuje medijski ekspert, član Omladinske društvene komore Igor Didenko. To što 93% novih korisnika po podacima Jandeksa živi van granica Moskve i Peterburga, lako se može objasniti, kaže Didenko.

Regioni tradicionalno zaostaju iza dve prestonice i drugih velikih gradova po pristupu Internetu. Ali sada nastaje standardna situacija, kada regioni po internet-auditorijumu sve brže rastu. Kao prvo, oni su imali sniženi start – prvobitno mali broj korisnika. Kao drugo, u regionima mobilna veza i Internet postaju dostpuni, jeftiniji.
Mesečni auditorijum Interneta u Rusiji po podaciam Fonda Javno mnjenje iznosi 54,4 miliona ljudi. Od 2010. godine on je skočio za 17%. I prosečni korisnik Interneta, po mišljenju stručnjaka, izgleda nešto drugačije nego pre dve-tri godine.

To je i dalje mlada osoba prosečnog prihoda, srednjeg stručnog ili visokog obrazovanja, samo politički aktivnija nego ranije. Ovde su odigrali svoju ulogu decembarski parlamentarni i martovski predsednički izbori. Za mnoge aktivne korisnike Internet je postao glavni medij i poligon za razmenu mišljenja. Obnovljena internet-publika češće komentariše članke na sajtovima vesti i burno polemiše na socijalno-političke teme.
Na Internetu se aktivizirala ne samo omladina, već i ljudi stariji od 40 godina, dodaje IT ekspert Mihail Zonenašvili.

U toku je vrlo aktivno uključivanje ljudi starije generacije u Internet-korisnike, naravno ne baš najveštije. Najvažnije što takvi korisnici rade – razgovaraju preko Skajpa sa drugim gradovima i zemljama.
Mladi ljudi koji imaju smartfon ili planšetni kompjuter sve češće koriste mobilni Internet. Ali čak u velikim gradovima kvalitet i brzina mobilnog Interneta mogu biti bolji. I najvažnija razlika u odnosu na Evropu primećuje Mihail Zonenašvili:

U Evropi sa jedan-dva evra dnevno možeš da dobiješ Internet velike brzine, ako uzimaš lokalnu SIM kartu. I to rešava mnoge probleme internetizacije. U Rusiji čim izaćete van granica velikog grada, kod vas odmah počinju problemi dostupa Internetu. A satelitski Internet je čudovišno skup.
Internet u Rusiji treba brže da se razvija ne samo u širinu, uvećavajući broj korisnika, zaključuju eksperti. Došlo je vreme da se povisi kvalitet usluga pristupa Mreži.

Širokopojasni internet doprinosi bržem socijalnom i ekonomskom razvoju, omogućava konkurentnost države na globalnom nivou i povećava zaposlenost, zajednički je stav svih učesnika sastanka Komisije za širokopojasni internet i digitalni razvoj koja je danas održana na Ohridu.

Vicepredsednik Komisije za širokopojasni internet i digitalni razvoj Karlos Slim je kazao da je glavni cilj ubrzati socijalni i ekonomski razvoj kroz usluge i aplikacije širokopojasnog interneta.

broadband

On je naglasio da je za ostvarivanje ovog cilja potrebno promovisati razvoj lokalnih sadržaja i aplikacija, ali i povećti ulogu malih i srednjih preduzeća u digitalnoj ekonomiji.

Državna sekretarka za Digitalnu agendu Srbije Jasna Matić, postala je novi član Komisije za širokopojasni internet i digitalni razvoj.

Matić je istakla da je članstvo veliko priznanje i za Srbiju i za nju lično, kao i da je to potvrda da naša država ima šta da kaže na ovu temu, ali i da prikaže izuzetne rezultate.