Internet

Onlajn peticije niču kao pečurke posle kiše. „Spasite ženu osuđenu na kamenovanje“, „Spasite pčele od izumiranja“… Humanitarne organizacije smatraju da je to način da se oko pomoći aktiviraju i mladi ljudi…

Na kompjuterskom ekranu pojavljuje se virtuelno selo u Africi. Ako mišem pritisnete na školu ili bolnicu biće vam jasno kome je pomoć najpotrebnija. Sve liči na kompjutersku igricu, samo što ovoga puta nije u pitanju borba ili rat nego spasavanje jednog sela.

U Nemačkoj su ovakve kreativne ideje sve popularnije. Ana-Marija Vagner radi za onlajn agenciju „I-Gelb“ u Kelnu. „Ovim putem lako možete pokloniti novac u dobrotvorne svrhe. Takođe postoji mogućnost da vizuelno proverite delotvornost svoje donacije. I to se veoma često čini na duhovit način“, kaže Ana-Marija Vagner.

Saradnja sa društvenim mrežama poput „Tvitera“ ili „Fejsbuka“ sastavni je deo rada humanitarnih organizacija. Prednosti takvog rada su veoma vidljive. Klasičan način prikupljanja pomoći podrazumeva učestvovanje starijih osoba od 50 godina, a onlajn saradnjom humanitarne organizacije nalaze put do mlađih ciljnih grupa. „Glavni faktor u ovakvoj prezentaciji jeste činjenica da u su onlajn donacije u pravilu veće od drugih vrsta donacija“, kaže Ana-Marija Vagner.

Pomoći drugima i pri tom se zabavljati

Spasavanje sveta uz pomoć kompjuterskog miša. Još nikada se dobra dela nisu mogla činiti na lakši način. Uz moto: „činim dobro samo na ’Fejsbuku’“, pojedinci više ne vide smisao u tome da upotrebljavaju novčanik kako bi pomogli siromašnim i eksploatisanim osobama. Onlajn peticije niču kao pečurke posle kiše. „Spasite ženu koja je osuđena na kamenovanje“, „Spasite pčele od izumiranja“. Ti pozivi zvuče fantastično, ali i sumnjivo. U pojedinim slučajevima čak apsurdno. Čak 120.000 ljudi potpisalo je peticiju protiv zabrane lekovitog bilja, koja uopšte nije ni bila planirana.

Pomoći drugima i pri tom se dobro zabavljati, ne zvuči loše. Prvenstveno male organizacije na internetu doniranje predstavljaju kao radostan događaj među prijateljima. Neprofitna organizacija „2aid“ (www.2aid.org) je prva nemačka humanitarna organizacija koja je u cilju ostvarenja svojih projekata upotrebila društvene mreže poput „Tvitera“ ili „Fejsbuka“. Ta organizacija svakog dana video porukom ili pisanim tekstom poziva na neku humanitarnu akciju. (DW)

Egipat je “offline”. U zapanjujućem razvoju događaja, bez presedana u modernoj istoriji interneta, zemlja sa preko 80 miliona ljudi našla se skoro sasvim isključena od ostatka sveta.

Ovaj skoro potpuni prekid internet veza (najmanje jedan internet provajder još uvek radi) dogodio se nakon nekoliko dana uličnih nemira kojima se traži okončanje skoro tri decenije duge autokratske vladavine predsednika Hosnija Mubaraka.

Jim Cowie, stručnjak za tehnologiju u Renesys, firmi za nadgledanje interneta, kaže da je oko pola sata iza ponoći (27.1) primećeno da nema internet saobraćaja ni ka zemlji ni iz nje i da su isključena sva četiri osnovna provajdera: Link Egypt, Vodafone/Raya, Telecom Egypt i Etisalat Misr.

Demonstracije protiv Mubaraka počele su ove nedelje, inspirisane protestima u obližnjem Tunisu gde je posle mesec dana nemira svrgnut predsednik Zin El Abidin Ben Ali. Baš kao i u Tunisu, egipatski protestanti su koristili društvene mreže da organizuju okupljanja, koristeći simbole za komunikaciju poput #Jan25, što su vlasti pokušale da spreče blokiranjem Twittera i Facebooka.

Al Jazeera na engleskom jeziku javila je da je Mubarakova vlada „demantovala prekid mrežnih komunikacija” kako bi omela održavanje masovnih protesta u preko 30 džamija i crkava najavljenih za danas (28.1). Predstavnik za štampu egipatske ambasade u Vašingtonu takođe je demantovao ranije izveštaje da su Facebook i Twitter selektivno blokirani.

Iako uzrok prekida komunikacije za sada nije zvanično poznat, izgleda da je zaustavljanje internet saobraćaja u Egiptu svesno doneta odluka, a ne posledica presečenog kabla ili prirodne nepogode.

Drugim rečima, u Egiptu se sprovodi moćni eksperiment – šta se desi kada zemlja sa bruto nacionalnim proizvodom od 500 milijardi dolara, dom piramida i Sueckog kanala, odluči da internet pristup svede na „kap”?

Ta kap se za sada može dobiti od Noor grupe, izgleda jedinog internet provajdera u Egiptu koji potpuno funkcioniše (Blogeri iz Kaira nagađaju da ovaj posebni status ima veze sa listom klijenata na kojoj su Exxon Mobil, Toyota, Nestle, Fedex, Coca-Cola i egipatska berzu).

Izveštaj analitičara za mrežu Andreea Toonka navodi da su 26.1. postojale 2.903 egipatske mreže kojima se moglo javno pristupiti opreko neta. Sutradan ih je bilo svega 327. Noor je „jedini provajder koji nije oštećen ovim događajima”, napisao je Toonk.

To je navelo korisnike intereta u Egiptu, barem one koji su još uvek konektovani, da preko Twittera apeluju na svoje zemljake da koriste Noorove dial-up brojeve ako njihove mreže ne rade.

Nepotvrđeni izveštaji iz Egipta navode i da u većem delu zemlje ne rade mobilni i fiksni telefoni. U jutarnjim časovima 27.1. pristiglo je dosta žalbi o nedostupnosti Mobinila, najvećeg mobilnog operatera, a pritužbe na nemogućnost slanja SMS poruka su postale uobičajene.

Iz ovoga se mogu povući i neke paralele. Hot Wired je 1996. objavio da je „američka vlada tiho izvukla kabl za internet konekciju u Iranu”. Tokom vanrednog stanja u Bangladešu 2007. provajderima satelita je naređeno da prekinu emitovanje emisija sa vestima. A kasnije te godine vojna hunta u Burmi je takođe prekinula ionako ograničeni pristup internetu.

Twitter i Facebook su postali efektna sredstva za komunikaciju tokom društvenih nemira u Iranu i Moldaviji, a nedavno i u Tunisu i Egiptu. Na YouTube su već postavljeni snimci o masivnim uličnim protestima u Kairu.

Prekid internet veza u Egiptu se podudario sa akcijama aktivista. Anonymous, grupa koja je prošle godine lansirala napade na web stranice i finansijske institucije koje su se protivile WikiLeaksu, objavila je video u kojem preti da će atakovati sajtove egipatske vlade, ukoliko tamošnje vlasti ne prekinu sa cenzurom. Juče je zbog toga u Velikoj Britaniji uhapšeno petoro ljudi.

Međutim, pretnje su bile uzaludne. Novi egiptaski firewall je sprečio skoro svaki neprijateljski pristup stranicama sa liste 25 najpopularnijih sajtova u zemlji, uključujući egypt.gov.eg, presidency.gov,eg i cabinet.gov.eg. (B92
)

Menadžeri i stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija u Srbiji koriste internet kao najbitniji izvor informacija i vesti, kako u kancelariji i svom domu tako i u pokretu. Posle čitanja vesti i drugih informacja, internet se najviše koristi za komunikaciju, pokazuju rezultati ankete sprovedene na konferenciji Cisco Expo 2010.

Na desetoj, jubilarnoj Cisco Expo 2010 konferenciji, koja je nedavno održana u Beogradu, sa fokusom na virtuelizaciju, kolaboraciju, video komunikaciju i društvene mreže, sprovedeno je istraživanje među učesnicima o vidovima komunikacije na internetu, upotrebi interneta u svakodnevnom životu i poslovanju, kao i o upotrebi društvenih mreža.

Ako uporedimo 2010. godinu sa prethodnom, primetićemo značajno povećanje udela interneta u svakodnevnoj komunikaciji, ekspanziju društvenih mreža čak i u poslovnom segmentu i veliku ekspanziju mobilnih uredjaja sa stalnim pristupom internetu. Rezultati istraživanja kompanije Cisco nam omogućavaju da nešto detaljnije analiziramo navike i načine na koji domaći IT menadžeri i inženjeri koriste internet kako u poslovnom, tako i u privatnom životu.

Kako pokazuje istraživanje sa Cisco Expo 2010 konferencije, najveći deo ispitanika (42,8%) na internetu provodi između 4 i 7 sati dnevno, dok više od četvrtine ispitanika (28,44% ) koristi internet preko 8 ili više sati dnevno. Više od polovine ispitanika ima pristup internetu u svakom trenutku, na bilo kojoj lokaciji (55,17%), bilo da su na poslu, kod kuće ili koriste internet preko mobilnog telefona.

„Sasvim je očigledno da je internet postao deo naše svekodnevice i da je uticaj interneta kako na naš poslovni tako i na privatni život od ključnog značaja”, izjavio je Goran Obradović, generalni direktor kompanije Cisco Serbia. „Na desetoj Cisco Expo konferenciji, pitali smo učesnike kako koriste internet i sa kojom namenom, kao i o njihovim planovima za buduću upotrebu tehnologija koje koriste internet kao infrastrukturu, sa ciljem da dobijemo povratnu informaciju direktno od ključnih ljudi sa srpskog tržišta”.

Svi ispitanici (100%) su odgovorili da su njihove kompanije prisutne na internetu putem internet stranice, a takođe se znatno povećao broj interaktivnih stranica, tako da gotovo polovina kompanija učesnica poseduje interaktivne internet stranice (44,83%).

Međunarodna istraživanja pokazuju da mnoge kompanije pristupaju društvenim mrežama kako bi se povezale sa bazom potrošača – uključujući i marketing i korisničke usluge – tako i za pronalaženje i zapošljavanje novih radnika. U Srbiji oko 10% lokalnih kompanija planira da u 2011. svoje prisustvo na internetu proširi i na društvene mreže, ali većina (70%) i dalje ne poseduje određenu strategiju za priključivanje društvenim mrežama. Najčešće prepreke su strateške i organizacione prirode, kao i nedostatak ljudskih resursa koji bi se bavili tim poslom unutar kompanije

U ekonomiji koja postaje sve povezanija, komunikacija i kolaboracija unutar i između kompanija postaje sve značajnija. Najčešći vidovi saradnje koji se praktikuju u kompanijama u Srbiji su instant poruke i razmena fajlova. Video komunikacija je takođe sve popularnija: 42,8% ispitanih smatra da je video komunikacija značajan faktor u budućoj poslovnoj komunikaciji. Ovaj trend takođe potvrđuje međunarodno istraživanje: Godišnji indeks vizuelnog umrežavanja (VNI – Visual Networking Index) kompanije Cisco pokazuje da će se broj poslovnih video konferencija desetostruko uvećati do 2014., što je gotovo tri puta brže od ukupnog poslovnog IP saobraćaja.

Istraživanje sprovedeno na Cisco Expo konferenciji nije reprezentativnog karaktera i zasnovano je na odgovorima dobijenim od strane učesnika.

Zahvaljujući unapređenju telekomunikacione infrastrukture, a usled sve veće potrebe korisnika za razmenom multimedijalnog sadržaja preko Interneta, kompanija EUnet je od 01. februara 2011. godine svim svojim ADSL korisnicima ponudila nove pakete sa znatno većim Internet brzinama. Pored promene brzina i cena mesečne pretplate su za jače pakete niže, dok su za najslabije pakete cene nešto uvećane.

Pravi je trenutak da iskoristite jedinstvenu ponudu za udobno krstarenje Internetom duplo većim brzinama, a platite prve dve pretplate sa 50% popusta. Korišćenjem EUnetADSL-a imaćete brz i stalan pristup Internetu, a Vaša telefonska linija će ostati slobodna za telefoniranje. Za uspešan start, obezbedili smo Vam besplatan setup i opremu potrebnu za povezivanje Vašegračunara na Internet.

Prednost EUnetADSL-a je u tome što pored brzog pristupa Internetu dobijate do 20 besplatnih minuta za telefoniranje sa inostranstvom. Korišćenjem EUnetPhone servisa, telefonirajte sa prijateljima i rodbinom u inostranstvu i do 10 puta jeftinije u odnosu na standardno telefoniranje.

Svi EUnetADSL korisnici imaju mogućnost korišćenja IPTV-televizije nove generacije, mesec dana potpuno besplatno. IPTV televizija ima trenutno najveći izbor domaćih I stranih kanala uz mogućnost korišćenja HD usluge koja će vam pružiti vrhunsko uživanje u gledanju televizije uz kristalno čistu sliku.

Najpoznatija Internet enciklopedija, Wikipedia, 15. januara proslavila je svoj deseti rođendan. Jimmy Walesosnivač Wikipedije naglašava potrebz podrške starim korisnicima jer su oni izgradili sajt kakav dana jeste, ali isto tako treba da privuku i nove korisnike. Otvorena enciklopedija na internetu “Wikipedia” suviše je komplikovana za mnoge ljude da bi se uključili u njeno uređivanje, zbog čega se radi na promenama koje će olakšati taj postupak, izjavio je njen osnivač Jimmy Wales.

Od 01. februara 2011. godine VeratNet uvodi nove pakete za ADSL uslugu. ADSL paketi bez ograničenja protoka idealni za gledanje video fajlova, slanje velikih mailova i besplatno telefoniranje preko Interneta. Za dodatne informacije mozete nas kontaktirati na broj 0700 500 700 (po ceni lokalnog poziva), ili na broj 011/3605 333.

U nastavku evo i cena usluga:

Bogati klijenti švajcarskih banaka ne spavaju mirno. U ruke osnivača skandaloznog sajta Vikiliks dospeo je kompromitirajući materijal o milionerima i milijarderima iz čitavog sveta, koji preusmeravaju svoje kapitale preko ofšor račune i sakrivaju se od poreza u domovini. Čija konkretno imena raskrinkava spisak, ne zna se za sada. Džulijan Asanž obećava da će ih objaviti za nekoliko nedelja, kada se ubedi u verodostojnost informacije.

Julian Assange

Podatke za 2 hiljade ljudi, među kojima je najmanje 40 poznatih političara, Asanžu je dao Rudolf Elmer, bivši saradnik filijale švajcarske banke Džulius baer koja se nalazi na Kajmanskim ostrvima. To nije prva njegova saradnja sa Vikiliksom. Upravo njegove informacije o ofšor novcu kancelara Nemačke Angele Merkel i niza drugih političara i biznismena, predate Vikiliksu 2008. godine, napravile su reklamu u to vreme malo poznatom sajtu. Istina, podaci o Merkel se nisu potvrdili, i dokumente sa sajta su brzo sklonili. Ali to je bilo dovoljno da internet-resurs stekne široku popularnost, a Elmer da se nađe pod prenjom hapšenja. Banka Džulius Baer ga je predala sudu u Švajcarskoj zbog krađe poverljivih inforamcija i razglašavanje bankarske tajne.

Slučaj još nije završen. Uzimajući u obzir novu predaju tajnih informacija medijima, najverovatnije Elmer neće moći da izbegne zatvorsku kaznu. Između ostalog, sam sebe on ne oseća krivim i izjavljuje da pojam bankarska tajna ne treba da prikriva lopove i prevarante.

Ma koliko to bilo paradoklasno, isto tako tumače dati termin i glavni protivnici Vikiliksa – SAD i evropske zemlje. 2009. godine Vašington je prinudio veliku švajcarsku banku UBS da objavi podatke o računima 250 američkih klijenata, koje su organi reda SAD sumnjičili za izbegavanje poreza korišćenjem računa u ofšor zonama. To je bio veliki udarac po švajcarskoj reputaciji, pošto se ova zemlja smatra tihom lukom za velike pare. Od tada vera u nepokolebivost bankarske tajne se poljuljala, kaže direktor Odeljenja za analitičke informacije agencije RBK Aleksandar Jakovljev.

Što se tiče bankarske tajne, ova stvar u poslednje vreme vrlo je rastegljiva. Nije tajna da su američke vlasti tražile od švajcarskih banaka da razotkriju određene porcije informacija o klijentima. Iste zahteve su podnosile i evropske monetarne vlasti. Zato ne mogu da kažem da su švajcarske banke takva crna kutija u kojoj se čuvaju informacije koje niko ne zna.

Međutim neke evropske zemlje već sa nestrpljenjem očekuju kada će Vikiliks objaviti dobijene informacije. Pre godinu dana Nemačka je kupila kod anonimnog bivšeg saradnika jedne od švajcarskih banaka za 2,5 miliona evra disk sa podacima o hiljadama Nemaca, koji su čuvali novac u Švajcarskim banakama, ali nisu plaćali na njih porez. Pošto su vlasti zemlje izjavile da je informacija na disku tačna i da će uskoro protiv poreskih prestupnika biti podnete tužbe, u poreskim službama zemlje su počeli da se stvaraju redovi. Ne želeći da dospeju iza rešetaka, preko 26 hiljada Nemaca dobrovoljno se predalo poreskim ispektorima, plativši i porez i kaznu zbog njegovog kašnjenja. Na kraju, piše Komersant, nemačka blagajna se popunila za skoro 2 milijarde evra.

Podatke o novim neplatišama Nemačka i drugi čitaoci Vikiliksa će dobiti sasvim besplatno. Pitanje je kako će iz iskoristiti odgovarajući organi.
(GR)

Britanski Tajms upozorava da se militarizacija interneta odvija ubrzanim tempom. Otkako se saznalo za kompjuterski virus Staksnet, reakcija stručnjaka bila je jedinstvena – sajber ratovanje više nije ograničeno na naučno-fantastične romane i Holivud, već je postalo opasna stvarnost – prenosi BBC.

Iako ni Pentagon, ni američka Nacionalna agencija za bezbednost ne priznaju da rade na razvoju ofanzivnog sajber oružja, javna je tajna da je Amerika predvodnik na tom polju. Slede je Kina, Francuska, Rusija, Indija, Britanija i Izrael. Amerika je, podseća Tajms, prošle godine virtuelni prostor zvanično označila kao peti vojni domen, pored kopna, mora, vazduha i svemira.

Iranski predsednik Ahmadinežad priznao je da je Staksnet pričinio veliku štetu nuklearnom programu njegove zemlje. Podjednako moćna je i poruka koju je taj virus poslao svetu – kogod da smo, u stanju smo da vam, pomoću kompjutera, nanesemo ozbiljnu štetu. Istinski sajber rat, koji je na pomolu, biće, po svemu sudeći, prljavo i anarhično poglavlje u istoriji oružanih sukoba, čitamo u Tajmsu. (Times)

Kom slivu pripada Južna Morava? Čime se hrani svilena buba? Kako su se zvala ministarstva tokom Prvog srpskog ustanka? Koja je, po Maslovu, hijerarhijski najniža ljudska potreba? Koji su najpoznatiji fontovi i šta se čuva na clipboard-u? Šta je to dividenda?

Ovo je samo deo pitanja koja maturanti mogu očekivati na prijemnom ispitu za fakultete a koje je za njih sajt prikupio sajt prijemni.infostud.com. Naime, ovaj sajt omogućio je maturantima da besplatno, kroz zanimljive interaktivne testove, provere svoje znanje iz devetnaest različitih oblasti koje se najčešće polažu na prijemnim ispitima na fakultetima i visokim školama širom Srbije. Nakon popunjavanja testa, sistem automatski izračunava nivo pripremljenosti za prijemni ispit koji ih očekuje već u junu i pruža maturantima okvirnu sliku o njihovom trenutnom znanju neophodnom za upis na željeni fakultet.

Testove sa više hiljada pitanja sa prošlogodišnjih prijemnih ispita iz sociologije, fizike, informatike, ekonomije, istorije, srpskog jezika… i još 13 različitih oblasti maturanti mogu pogledati na stranici http://prijemni.infostud.com/testovi_proslogodisnjih_ispita/

Osim ovoga na sajtu se mogu pronaći i kompletne informacije potrebne za odabir i uspešan upis na studije, kao i mišljenja i stavove studenata koji su odlučili da svoja iskustva podele sa budućim kolegama.

Inače, sajt prijemni.infostud.com je Infostudov sajt koji pruža informacije o upisu na visoke škole i fakultete, i ovo je još jedan u nizu napora da se budućim studentima pomogne za pripremanje upisa na studije.

Godinu koja je nastupila eksperti nazivaju početkom kiberdecenije – nove ere u kojoj će svetske sile žestoko konkurisati jedna drugoj na Internetu. Danas države ne samo da troše kolosalna sredstva za stvaranje sistema tehničke zaštite digitalnih granica, već i stvaraju čitave odrede za popularizaciju svoje državne ideologije na Internetu.

Katalizator je nesumnjivo bila skandalozna epopeja sa Vikiliksom, koji je objavio tajnu prepisku Stejtdepartmenta SAD. Svetska mreža u sve većoj meri postaje ona platforma gde se formira javno mnjenje. Zato su zemlje i počele da računaju na ideološki aspekt kibernetičke bezbednosti, kaže ruski ekspert, profesor Jevgenij Juščuk.

Pitanja kibernetičke bezbenosti obično se shvataju kao takmičenja gvožđurije u kojima jedni napadaju, drugi se brane. A prate ih zlobni hakeri. U stvari, kubernetička bezbednost na nacionalnom nivou sastoji se od dva aspekta. Prvi je tehnički, drugi ideološki. Principijalni značaj uticaja na svetski Internet vrlo dobro su shvatile SAD, koje su nedavno napravile Tim za digitalne spoljne kontakte. Njegovi predstavnici ulaze u socijalne mreže i komuniciraju, braneći američku tačku gledišta.

Po rečima Jevgenija Juščuka, Izrael ništa manje aktivno gradi ideološku odbranu u Mreži. Između ostalog, ministarstvo absorbcije Izraela stvara armiju blogera koji predstavljaju stav države na antisionističkim internet-platformama na engleskom, francuskom, ruskom, španskom i nemačkom. Specijalni odred koji se bavi kibernetičkom bezbednošću napravljen je u Kini.

Neophodnost takve vrste delatnosti svojevremeno je vrlo akutno osetila rusija. U avgustu 2008. godine gruzijske turpe su napale južnoosetinsku prestonicu Chinval i položaje ruskih mirotvoraca koji su se nalazili u regionu po mandatu UN. Poginulo je mnogo ruskih građana. Rusija je bila primorana da sprovede operaciju prinuđivanja Gruzije na mir. Tada su zapadni mediji započeli pravi informacioni rat, optužujući Rusiju za agresiju. Potoci laži bili su toliko očigledni, da je to nateralo korisnike Interneta da zbiju redove. Konsolidacija ljudi iz raznih zemalja sveta, ne samo iz Rusije, omogućila je upravo da se na Internetu koriguje informaciono polje, da se predstavi istina o konfliktu na Kavkazu.

Danas je već sasvim očigledno da će u predstojećoj deceniji u svetu sve više govoriti o kibernetičkoj bezbednosti, o informacionim kubernetičkim ratovima, kiber-odvraćanju i kiber-osveti. Vrlo je verovatno da će ovi problemi postati predmet međunarodnih pregovora. Samo neće biti baš lako postići dogovor. (Glas Rusije)