Internet

Hakerska grupa “Anonimus” zapretila je da će u subotu, 31. marta potpuno zaustaviti Internet u “Operaciji pomračenje”, koja je na forumima na mreži pokrenula brojne rasprave o tome da li je i kako to moguće izvesti.

Hakerska grupa, koja je od formiranja 2008. godine onesposobila brojne sajtove, tvrdi da će blokirati sistem imena domena (DNS). Britanski stručnjak i profesor Alan Vudvord za BBC kaže da će, ako uspeju, oboriti “telefonski imenik čitavog interneta”, koji veb-adrese pretvara u ono što internet zapravo koristi, tzv. internet protokol, i tako internet učiniti beskorisnim.

Dobri poznavaoci mreže smatraju da je to moguće izvesti ako bi se na najvišem nivou DNS-a izveo napad u kojem se internet server preplavi s toliko zahteva da više nije u stanju da odgovori na legitimne zahteve, što bi se zatim prenelo na celu mrežu.

To bi, kako se tvrdi, moglo da se postigne, recimo, tako što bi hakeri tuđe kompjutere uz pomoć virusa pretvorili u “robote za slanje zahteva”, pri čemu vlasnici računara toga ne moraju da budu ni svesni.

Ista tehnika je korišćena krajem februara kada je sprečen pristup stranici Interpola, što je samo jedna od mnogih organizacija koje su bile “žrtve” hakera proteklih godina.

Međutim, postavlja se pitanje, i ostaje da se vidi, da li je moguće koristiti slične postupke kako bi se stvorilo dovoljno prometa da se zaista zaustavi čitav internet.

Akcije “Anonimusa” uperene su, kako ističu hakeri, protiv cenzure na internetu i svega što predstavlja krupni kapital.

Organizacija „Samasors“ pomaže siromašnim radnicima da pronađu posao putem interneta. Američki Državni sekretarijat je ovih dana dodelio toj organizaciji nagradu za pronalaženje novih načina pomoći ženama i devojkama. Osnivačica „Samasorsa“, Lajla Džana, kaže da je pomaganje ljudima da pronađu posao bolje od suzbijanja siromaštva dobrotvornim prilozima.

„Nisam pristalica dobrotvornih priloga… mislim da su dobrotvorni prilozi loša usluga ljudima kojima želite da pomognete.“

Lajla Džana je osnivač i izvršna direktorka „Samasorsa“, nevladine organizacije koja koristi internet i ogroman digitalni rad da bi zaposlila stotine siromašnih u svim delovima sveta.

„Ljudi žele sami da zarade novac i sami odluče kako će da ga potroše i mislim da je najveća tragedija sveta u razvoju, zajednica koje se razvijaju, to što mi često diktiramo siromašnim ljudima šta treba i šta ne treba da rade i smatram da je to omalovažavanje.“

Džana je diplomirala na Harvardskom univerzitetu i najveći deo protekle decenije radila u razvojnom sektoru i obilazila siromašne zemlje. Ali prilikom svog prvog odlaska u Ganu, u 17. godini, otkrila je neizmeran izvor – ljudski um. Mnoga siromašna deca koju je srela su bila bistra i govorila engleski – imala su i potencijal i znanje.

„To mi je potpuno promenilo shvatanje privrednog razvoja i siromaštva i shvatila sam da ne živimo u svetskom sistemu koji se zasniva na dobroti.“

Ideja o osnivanju „Samasorsa“ rodila se kasnije, kada je bila u jednom centru u Indiji u kojem se obavljao deo posla menadžerske firme za koju je radila. Ako ljudi u siromašnim delovima mogu za rad da koriste internet, palo joj je na pamet da bi to isto moglo da radi bezbroj stanovnika ruralnih područja.
Tako je nastala organizacija “Samasors”. Sa sedištem u San Francisku, njena organizacija sklapa ugovore za digitalne poslove sa velikim tehnološkim organizacijama, a onda velike projekte deli na takozvane “mikroposlove”, koji su dostupni radnicima “Samasorsa” gde god da imaju kompjutere i vezu sa interentom.

Poslovi obuhvataju stavljanje podataka na veb, kao i dopunu tih podataka titlovanjem slika i proveru informacija.

„Samasors“ sada sarađuje sa 16 centara širom Afrike, južne Azije i Haitija. Od kako je 2008. počela poslovanje, Džana kaže da je „Samasors“ isplatio preko milion dolara za rad više od 1500 ljudi – većinom žena.

Mnoga nasilja nad ženama, kaže Džana, proizilaze iz njihove nemogućnosti da samostalčno zarade za život. Ali kada ženi date posao koji može da obavlja putem kompjutera, korist je višestruka.

„Počinju da ih poštuju zbog onoga što imaju u glavi, a ne zbog izgleda.“

Neki smatraju da ovaj način otvaranja radnih mesta u inostranstvu ugrožava američki ekonomski rast. Džana kaže da „Samasors“ pokušava da pronađe način da svojom tehnologijom pomogne sve većem broju Amerikanaca ispod praga siromaštva. Međutim, dodaje da borba protiv siromaštva zahteva mnogo šire, globalne vidike.

„Potrebno je da shvatimo da je svaka osoba – osoba, bilo da se radi o nekom siromašku iz Bangladeša ili ruralnog Misisipija i da svako zaslužuje našu pažnju.“

Džana zamišlja prerastanje „Samasorsa“ u svetsku organizaciju za društveno poslovanje, koja će podsticati otvaranje porodičnih i sličnih firmi koje će zapošljavati hiljade, ako ne i milione inače siromašnih muškaraca i žena i omogućiti im da se dostojanstveno izvuku iz siromaštva.

U četvrtak, 22. marta 2012. godine u 11:00 časova, u osnovnoj školi „Jovan Miodragović“ – Vojvode Dragomira 1, biće predstaljena druga faza projekta „Internet za sve“. O cilju i značaju uvođenja besplatnog Interneta u svim školama na Vračaru govoriće predsednik opštine Branimir Kuzmanović i izvršna direktorka u „Telenoru“ Maja Nibel.

Kancelarija za mlade opštine Vračar inicirala je uvođenje Interneta u svakodnevnu komunikaciju đaka. Uz partnersku podršku „Telenora“ obezbeđena je 2009. godine informatička oprema i besplatan pristup Internetu u vračarskim srednjim školama i OŠ “Dušan Dugalić“.

Realizacijom druge faze projekta „Internet za sve“ sve osnovne, srednje i muzičke škole i biblioteka „Petar Kočić“, dobiće računare i besplatan pristup Internetu, uz zaštitu od pristupa sadržajima koji su namenjeni odraslima. Svi đaci osnovnih škola „Jovan Miodragović“, „Sveti Sava“, „Vladislav Ribnikar“, „Svetozar Marković“, „Kralj Petar II Karađorđević“, „Siniša Nikolajević“, muzičkih škola „Josip Slavenski“ i „Kornelije Stanković“, kao i korisnici biblioteke „Petar Kočić“, imaće mogućnost da redovno i besplatno, za učenje i druženje, koriste Internet kao danas nezaobilazno sredstvo savremene komunikacije.

“Ako si pošten čovek, nema šta da kriješ.” Otprilike takvo obrazloženje su iznele kineske vlasti, zabranjujući korišćenje na Internetu pseudonima. Od 16. marta u Kini se sme potpisivati saopštenja samo pravim imenom. Što više, prilikom registracije su potrebni podaci lične karte, adresa i broj telefona.

Suviše je moćna snaga – Internet – da bi bila prepuštena samoj sebi. U Kini se već davno prodaja karata onlajn vrši prema podacima lične karte. Na zahtev policije provajder i operator mobilne veze moraju da pruže sve podatke o klijentu. Pre izvesnog vremena u krupnim kineskim gradovima Šangaju, Guančžou, Šenjčžanu – korisnici su morali da se registruju na Internetu svojim pravim imenom. Sudeći po svemu, eksperiment je uspeo. Danas su izmišljeni niknejmi zabranjeni u čitavoj zemlji.

Kinezima je oduzeta maltene jedina mogućnost da bez bojazni govore šta misle, – smatra ekspert za konkurentnu obaveštajnu službu Evgenij Juščuk.

Kada nema anonimnosti, postaješ svestan da moraš da odgovaraš za svoje postupke, i to i pred ljudima, i pred državom. Zato ljudi manje pričaju. Biće manje humora i šala, ali i manje uvreda. Sve će biti mirnije, a verovatno i dosadnije.
Međutim, biće manje saopštenja o zloupotrebama činovnika. Danas u Kini deluje mnogo zajednica, koje anonimano izlažu na Internetu fotografije, videospotove, dokumente, koji kompromituju ne samo prosečne činovnike, već i krupne političare. Često posle toga sledi ostavka. Razumljivo je da će se ljudi bojati da objave informacije. Dakle, na takav način vlasti delimično ukidaju pitanje građanske nepokornosti.
Postoji i drugi aspekat. Internet je odigrao veliku ulogu u ostvarivanju arapskih revolucija u poslednje vreme. Što više, stejt department SAD otvoreno priznaje socijalne mreže važnim instrumentom američke spoljne politike. Peking pokušava da maksimalno obezbedi sebe od spoljnog uticaja, – kaže politikolog, orijentalista Stanislav Tarasov.

Stvar je u tome što se različiti internet-sajtovi često koriste kao efikasno sredstvo za propagandu, namećući neodređene ideje kao sredstvo za potkopavanje i stvaranje različitih obojenih revolucija. Radi suprotstavljanja toj delatnosti neophodno je stvarati alternativne sajtove, ali su za to potrebna ogromna merdstva i veoma solidan kvalifikovani kadar. Zato mnoge države, a Kina nije izuzetak, preduzimaju radikalne mere.

Kineski korisnici nemaju pristup Tviteru, Fejsbuku, Ju Tjub. Nedavno je organizacija za zaštitu ljudskih prava Reporteri bez granica u svom godišnjem referatu nazvala Kinu, pored Bahrejna, Kube, Irana, Severne Koreje, Turkmenistana i drugih zemalja, kojih ima mnogo, neprijateljem Interneta. Međutim, zakonodavci u Kini su sigurni da elektronska mreža mora da ostane pod kontrolom države i služi radi ekonomskog prosperiteta zemlje.

Prema najnovijim podacima iz agencije AGOF, koja prati posete onlajn medijima, raste broj poseta ovim digitalnim izvorima informacija. Portal Bild.de je sa 12,47 miliona posetilaca dnevno na vodećoj poziciji informativnih portala.

Iza ovoga je Spiegel Online sa 10,16 miliona posetilaca, dok je na trećem mestu Focus Online sa 8,78 miliona posetilaca. Manji gobitak posetilaca imali su Computerbild.de (-2,4 miliona čitalaca) i portal Süddeutsche.de, koji je izgubio prosečno dnevno oko 200.000 posetilaca.

Prihod koji američki novinski izdavači ostvaruju preko Interneta ne može da nadoknadi gubitak prihoda koji se seljenjem oglasa na drugu platformu nanosi štampanim izdanjima. Prema istraživanjima koje je sprovela kompanija Pau Research Centar na svaki dolar prihoda dobijenog putem Interneta gubi se sedam dolara prihoda u štampanim izdanjima.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 2010. do 2012. godine, a bazira se na poverljivim podacima prikupljenim od 38 listova iz šest različitih grupacija. Istraživanje je, takođe, pokazalo da ovi listovi i dalje čak 92 odsto svojih prihoda realizuju po osnovu objavljivanja oglasa u štampanim izdanjima.

2012-2013. godine očekuje se aktiviziranje sajber-kriminalaca u celom svetu. U oblasti interesovanja hakera neće biti samo politički, već i ekonomski DDoS-napadi.

Napadi na resurse u principu predstavljaju posao za koji je za sajber-kriminalcima ne preti opasnost. Vrlo je teško pozvati ih na odgovornost, zato što napadi mogu da se sprovode s hiljada različitih kompjutera u celom svetu. Delatnost hakera iz grupacije Anonymous očigledno ilustruje to da kompjuterski zločini ostaju nekažnjeni.

Od januara ove godine „anonimusi“ su uspeli da „obore“ mnoštvo resursa, uključujući sajtove CIA, OUN, vlada različitih zemalja i Interpola. I samo malu grupu prestupnika, pre svega stanovnika Latinske Amerike međunarodna policija je uspela da uhvati na delu. Mnogi stručnjaci su uvereni: „anonimusi“ i njihova bratija su borci za slobodu interneta.

Međutim, ima ljudi koji znaju: hakeri ni iz daleka nisu besrebrenici. U njih spada i Iljja Sačkov, generalni direktor Group-IB, ruske kompanije za istraživanje kompjuterskog kriminala. Evo šta je on rekao u intervjuu za našu radio kompaniju.

Postoji ekonomski kriminal kad hakeri uz pomoć botneta kradu novac iz platnih sistema, a postoji ekonomija u oblasti DDoS-napada kad se od hakera naručuje da „obori“ neki resurs s tim da mu se za to plati. To može biti bilo koji resurs – sajt banke, internet-prodavnice, medija, politički sajt. Ali sad hakeri nemaju koristi od realizacije takvih narudžbina pošto tehnologija botneta omogućava hakerima koji se bave DDoS-napadima da zarade od 50 do 2 hiljade dolara dnevno. Pritom, ako se čak ovaj botnet koristi za slanje spama ili za rkađu novca u sistemima za pružanje bankarskih usluga na daljinu, haker dnevno može da zaradi po nekoliko miliona rubalja (na desetine hiljada dolara).

Iljja Sačkov ističe: rukovodioci velikih kompanija i političkih pokreta u celom svetu su najzad počeli da razmišljaju o sredstvima za zaštitu od sajber-kriminalaca. Po rečima Iljje Sačkova, u toku čitave istorije borbe protiv sajber-kriminala u Rusiji je pokrenuto 7 krivičnih postupaka protiv organizatora DDoS-napada kojih se zapravo dešava na desetine puta više. Tehnički je moguće da se oni ispitaju, a pravno, do unošenja ispravki u ruski Krivični zakonik – to je problematično. I slična situacija je u većini drugih zemalja u svetu, – navodi stručnjak u zaključku.

Čelnik kompanije Gugl Erik Šmit suprotstavio se ideji da Ujedinjene nacije regulisanje interneta povere Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU), jer bi to, prema njegovim rečima, dovelo do “balkanizacije Interneta”. – To bi bila katastrofa… Za neke, otvorenost i interpolarnost je jedan od najvećih dostignuća čovečanstva u našem životu. Ne treba odustati od toga tako lako. Vi ćete zažaliti. To vam se neće svideti, jer će sva sloboda i fleksibilnost odjednom nestati – upozorio je Šmit.

Govoreći o mogućim posledicama prepuštanja kontrole interneta Međunarodnoj uniji za telekomunikacije iskoristio jedan termin koji je češće korišćen u međunarodnoj politici nego IT rečniku – balkanizacija.

– Morate da budete veoma pažljivi sa potezima koji izgledaju logično, ali imaju efekat balkanizacije Interneta – istakao je Šmit na Svetskom kongresu mobilne telefonije u Barseloni na kome je ponovio primedbe komesara FCC Roberta MekDuvela

– Mi smo na raskrsnici budućnosti Interneta. Na jednom putu su velika obećanja, a drugi put je pun opasnosti. Obećanje je u skladu sa onim što radi, odnosno održavanje slobodnog i otvorenog interneta koji je izolovan od starih propisa.

Izvor, ABC,Blic Online

Armagedon na Internetu ne samo da može da nastupi ne 31. marta, kako obećava Anonimus, već u bilo kom trenutku. Ovih dana generalni inspektor NASE Pol Martin u toku provere organizacije izjavio je da su 2011. godine neutvrđeni hakeri na izvesno vreme imali potpunu funkcionalnu kontrolu nad kompjuterima američke komisičke agenicje. BBC konastauje da opasnost i dalje postoji – nisu nađeni svi izabrani linkovi, zato procurivanje inofrmacija ili čak gubitak kontrole nad objektima NASE može da se pojavi u bilo kom trenutku.

Malo kome je poznato da su napadi na kosmičku agenciju SAD započeli još pre epohe globalnog Interneta. Prvi najglasniji i najpoznatiji upad bio je izvršen 1987. godine. Tada su hakeri dobili dostup mnogim tajnim projetima, št je moglo da uništi dugogodišnji rad hiljada ljudi, seća se istorije napada ekspert za konkuretno izviđanje, profesor Jevgenij Juščuk. Ipak napadi kompjuterskih hakera iz nekog razloga nisu naučili prdstavnike kosmičkog resora SAD da se ozbiljno brane. Čak ni danas oni nisu u stanju da se suprotstave kibernetičkom izviđanju, specijalnom programu koji omogućava da se ogranizuje dugoročno skriveno posmatranje, a u slučaju potrebe preuzimanje ili iskrivljenje podataka – nastavlja temu ekspert u oblasti konkurentskog izviđanja Andrej Masalovič.

Što se tiče NASE, u poslednje dve godine tamo se desilo oko 5000 incidenata, tačnije prekida u radu koji su dovodili do gubitka radne sposobnosti kompjuterskog sitema i nepovredivosti podataka. Bez obzira na to što je NASA ozbiljna organizacija, njen sistem bezbednosti nije bio promišljen od početka. U njemu je pronađen hakerski link koji omogućava ne samo da se sakupljaju podaci, već da se preuzima kontrola, kako bi se upravljalo satelitima ili kako bi se oni spustili u okean.

Sitaucija u NASI nije jedinstvena. Na leto 2011. godine neočekivano se ispostavilo da je italijanska kiberpolicija vršila monitoring ruskih nuklearnih objekata i međunarodnih naftnih projekata. Mnoge druge kompanije koje bi se pozabavile detaljnom proverom svog sitema bezbednosti mogle bi da pronađu mnoštvo hakerskih linkova, upozoravaju eksperti.

U poslednje vreme kompjuterski zlonamernici stalno nanose štetu sajtovima vladinih organizacija. Juče je bio izvršen upad na resurs Ustavnog suda Mađarske i izmenjen je tekst osnovnog zakona zemlje koji je tamo objavljen. Zlonamernici su dodali tamo tačku prema kojoj svi radnici IT-sfere mogu da idu u penziju već sa 32 godine. Pre toga je grupa Anonimus priredila krstaški pohod protiv sajtova EU, NATO, CIA-e, Interpola i država Latinske Amerike. I što su aktivniji slični napadi, to realnije deluju namere da se izvrši Internet Armagedon 31. marta ove godine. Ako hakerima tog dana pođe za rukom da isključe Svetsku mrežu, to preti grandioznom katastrofom, koja će dovesti do destabilizacije u čitavom svetu.

Sve je veći broj onih koji partnera pokušavaju da pronađu onlajn. Moramo da priznamo, onlajn upoznavanje u određenoj meri olakšao je posao samcima – za vrlo kratko vreme možemo da saznamo skoro sve što nas zanima o potencijalnom partneru, i kao u izlogu, da biramo ono što nam se sviđa i u zavisnosti od toga započinjemo ili prekidamo komunikaciju.

Ipak, koliko je upoznavanje preko interneta zaista delotvorno?

ods 2

Istraživanja su pokazala da iako nam se čini da su interesovanja osobe sa kojom smo stupili u kontakt preko internet slična kao naša, taj osećaj češće zna da nas prevari nego kada se upoznajemo sa nekim uživo. Drugim rečima, kontakt lice u lice pružiće nam sigurnije informacije o nekome, od onoga što vidimo na nečijem Fejsbuk profilu.

To važi i za sajtove za upoznavanje koji u poslednje vreme imaju sve veći broj članova. Ovakvi sajtovi zasnivaju se na algoritmima koji obraćuju informacije o vašim osobinama i osobinama koje tražite od partnera da bi od velikog broja ljudi izabrali onoga ko bi trebao da bude savršen za vas. Ipak, često se ispostavi da ta osoba bude daleko od savršene. I to ne zbog greške kompjutera, nego zbog čovekove greške.

Naime, ljudi često u opisivanju onog što žele ili onoga što im ne odgovara umeju da preteraju, pa tako često kažemo da tražimo romantičnog čoveka, ali nam ta osobina nije toliko bitna kod partnera. Takođe, pošto se radi o velikom broju ljudi koji su uključeni u tu internet zajednicu, postajemo izbirljiviji i lakše odbacujemo ljude zbog takvih osobina, koje su nam zapravo manje bitne.

ods1

Zaključak psihologa koji su pokušavali da daju odgovor na modernu dilemu da li je bolje tražiti partnera onlajn ili u svom okruženju jeste da iako internet nudi veći i raznolikiji spektar ljudi, veće su šanse da će nam se svideti neko koga smo upoznali u lokalnom kafiću.