Internet

U utorak 30. marta 2010. godine, tačno u podne, u skladu sa odlukom Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve, prestaje da funkcioniše .YU domen.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) podseća internet operatere i korisnike interneta da provere podešavanja neophodna za normalno funkcionisanje internet servisa. Internet operateri i ovlašćeni registri treba da provere da li su svi servisi koje nude korisnicima na internetu spremni da nastave ispravno funkcionisanje i posle odlaska .yu domena sa interneta.

Krajnji korisnici treba da provere podešavanja na svojim računarima, svoje naloge i elektronske adrese kod internet operatera od kojih kupuju usluge. Ukoliko krajnji korisnik ima nedoumicu šta je potrebno uraditi, jedini put je, da pozove svog internet posrednika i da zatraži pomoć u proveri konfiguracije usluga koje koristi i eventualnom dodatnom podešavanju.

RNIDS preporučuje da se provere sledeća podešavanja pre 30. marta 2010. godine, ne smatrajući da je spisak predloženih provera konačan.
Intrenet operateri treba da :
1. promene nazive svih DNS servera čiji se nazivi završavaju na . yu
2. zamene nazive svih servisa koji u svom nazivu imaju .yu
• SMTP server
• POP server
• IMP server
• DB server
• Proxy server
• Web server
• HTTP server
• HTTPS server
• FTP server
• streaming server
• TELNET server
• SSH server
• ……
3. promene podatke o DNS serverima za sve svoje servise ako se imena DNS servera na kojima su upisani podaci za servise završavaju na .yu

Ovlašćeni registri RNIDSa treba da imaju u vidu da se posle 30.marta 2010 dogoditi sledeće:
1. Domenska imena koja se završavaju na .yu neće se odazivati
2. Domeni koje opslužuju DNS serveri čija se imena završavaju na .yu neće fukncionisati
3. Servisi vezani za domenska imena koja se završavaju na .yu neće radiiti
4. Servisi vezani za domenska imena koja opslužuju DNS serveri čiji se nazivi završavaju na .yu neće funkcionisati

Poslovni korisnici koji sami održavaju svoju internet infrastrukturu treba da provere:
1. Da li se sve usluge koje nude svojim komitentima preko interneta odazivaju na adrese koje se na završavaju na .yu. Spisak nekih servisa koji obezbeđuju usluge se nalazi u podsetniku za internet operatere u prethodnom odeljku.
2. Da li se na njihovim web stranicama još uvek nalaze linkovi koji se završavaju na .yu.
3. Da li su tagovi u web stranicama ispravljeni i da li su promenjena podešavanja na svim pretraživačima gde su prijavili sajt?
Pojedinačno svaki korisnik za sebe treba da podesi na svojm računaru sledeće:
1. Ukoliko se koristi klijentski program za prijem elektronske pošte na računar ( Thunderbird, Outlook i sl) treba promeniti podatke za POP i SMTP server ako se nazivi ovih servera završavaju na .yu
2. Ukoliko se koristi klijentski program za prijem elektronske pošte na računar ( Thunderbird, Outlook i sl) potrebno je promeniti podatak o elektronskoj adresi ako se ova adresa završava sa .yu
3. U svom elektronskom adresaru treba promeniti sve adrese korespodenata koje se završavaju sa .yu
4. Ukoliko se koristi webmail klijent za čitanje elektronske pošte, u svom profilu treba promenititi sva podešavanja u kojima se nalaze podaci koji se završavaju na .yu
5. U svom elektronskom adresaru vezanom za webmail nalog treba promeniti sve adrese korespodenata koje se završavaju sa .yu
6. U programu koji služi za pristup web stranicama (Internet explorer, Mozila Firefox, ..) treba promenti sve zapamćene linkove u Bookmark odeljku koji u sebi sadrže .yu
7. Na svim društvenim mrežama ili web uslugama gde se kao identifikacija korisnika upotrebljava elektronska adresa treba promeniti ovu adresu ukoliko se zapamćena adresa završava na .yu

IVAN ima 16 godina, jedinac je, učenik gimnazije, i već nekoliko meseci leči se od bolesti zavisnosti od Interneta.

Roditelji su ga odveli u defektološko savetovalište tek kada su na polugodištu videli niz jedinica u đačkoj knjižici i shvatili da dva meseca nije išao u školu. Ivan je priznao da je svakog jutra išao do škole, a zatim se vraćao kući na „četuje“, igra igre, doteruje profil na „Fejsbuku“… Kada su časovi bili popodne, radio je isto, ali u igraonici u blizini škole.
- Tu ima i krivice razrednog starešine koji roditelje nije obavestio da dete ne ide na časove, a delom su krivi i roditelji koji nisu primetili da se dete promenilo – kaže Milan Radovanović, specijalni pedagog u defektološkom savetovalištu „Entera“. – Najveći broj roditelja dolazi na tromesečju ili polugođu, kada otkriju kako im je dete provodilo vreme. I očekuju da čarobnim štapićem rešim stvar.
Prema istraživanju beogradskog Filozofskog fakulteta, u Srbiji svaki peti đak osnovne škole dnevno provodi više sati ispred kompjutera. Inače, zavisnici od video-igara i Interneta u Srbiji razlikuju se od onih u svetu. U drugim državama zavisnici su podjednako i mladi i stari, muškarci i žene, intelektualci i neobrazovani. Kod nas su na igre najviše „navučeni“ muškarci od 16 do 26 godina.
- Zajedničko im je da skoro nijedan nije zaradio ni dinar u svom životu – kaže Radovanović, kroz čiju je ordinaciju u poslednjih šest godina prošlo stotine zavisnika. – Nemaju radne navike, celog života su sve dobijali od roditelja i nisu sposobni da ocene vrednost novca. Zbog toga često primenjujem radnu terapiju, pored čitanja, bavljenja sportom i šetnji na suncu.
Lečenje internet-zavisnika od socijalnih mreža, kao i „gejmera“, uglavnom je mučno i dugotrajno, a mnoge posledice ostaju zauvek. Najveći problem je što zavisnici do kraja života moraju da planiraju dan, vode strogo organizovan život i više ne smeju da dolaze u kontakt sa sadržajima na Internetu.

DAN PRED MONITOROM
TEŠKO je odrediti gde je granica, odnosno kada sedenje ispred računara prelazi u bolest. Stručnjaci se, ipak, slažu da je normalno trećinu slobodnog vremena provoditi ispred kompjutera. Neki od pacijenata bili su na socijalnim mrežama dnevno 16 časova ili igrali igre 40 časova, a zatim tonuli u san.

“MIŠ“ KAO DRUG
DA je Vuk (6) zavisnik od video-igara, otkriveno je tek kada su na testu za školu lekari ustanovili da ima sužene zenice od gledanja u monitor. Roditelji su bili ponosni što je njihov sin sa dve i po godine umeo da manipuliše „mišem“ i bili su ubeđeni da video-igre razvijaju motoriku i reflekse. Vuk nije imao nijednog druga i nikakva interesovanja, jeo je i razgovarao samo o igrama, a koristio je zvučne efekte umesto reči. (Novosti.rs)

Kada je Kris Manimejker, računovođa po struci, izašao 2003. godine s jednog poker turnira u Las Vegasu sa dva i po miliona dolara mnogi su pomislili da se tako i sami mogu obogatiti. Zato je poker ubrzo ušao u domove širom sveta, i to najviše putem interneta. Naravno, ni Srbiji nije trebalo puno vremena da se uključi u virtuelnu partiju.

– Neverovatnom brzinom rastao je izbor sajtova koji pružaju mogućnost da poker igrate kod svoje kuće sedeći za računarom. Dovoljno je samo da se izabere sajt i skine potreban softver – priča za „Politiku” N. C., student koji već nekoliko godina zarađuje novac igrajući ovu kartašku igru iz svoje fotelje.

Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak otkrio nam je i to da je do sada zaradio 7.000 dolara, a da iz svog džepa nije izvadio „ni paru”.

– Ukoliko ne želite ili nemate novca na svojoj platnoj kartice kako biste uložili određenu svotu i počeli da igrate za novac, postoje freeroll turniri na kojima igrač može da osvoji određenu sumu – kazao je naš sagovornik i dodao da je sve veća popularnost ove igre pokrenula i mnoge forume, edukacione sajtove na kojima igrači, za recimo 20 evra, mogu da prate igru vrhunskih majstora uz adekvatne komentare i objašnjenja.

Zakonski propisi Srbije predviđaju mogućnost organizovanja igara na sreću putem interneta. Pravo za njihovo priređivanje u rukama je Državne lutrije Srbije, a kontrolu nad radom obavlja Ministarstvo finansija, tačnije Uprava za igre na sreću.

– Ukoliko je igra na sreću organizovana od ovlašćenog priređivača u skladu sa zakonskim propisima samo učešće nije kažnjivo. Pravilnik o igrama na sreću propisuje različite vrste pokera. A pošto on može biti organizovan i na internet sajtovima hostovanim u inostranstvu, nema razloga za drugačiji stav po ovom pitanju, jer organizator takvih igara na sreću podleže zakonskim pravilima i obavezama zemlje u kojoj je internet sajt hostovan – objasnio je za „Politiku” Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva.

On ističe da se uplata dobitka obavlja preko čeka koji se šalje na kućnu adresu ili prebacivanjem novca na bankovni račun otvoren kod domaće banke. Naravno, potrebno je dokazati poreklo novca. Kako Zorić objašnjava, to u praksi znači da banci od uplatioca stiže naznaka na šta se odnosi uplata, što je dovoljno kao dokaz o poreklu.

– Zakon predviđa da se porez ne plaća na pojedinačno ostvaren dobitak do iznosa od 17.638 dinara. Isto tako, Pravilnik o igrama na sreću propisuje različite vrste pokera u igračnicama i automatima koji ne podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak, tako da ni onlajn poker ne bi trebalo da se oporezuje – ističe Zorić.

A koliko je poker postao popularan govori i podatak da se na jednom sajtu istovremeno može zateći i više od 300.000 ljudi.

– Mladi ljudi ne shvataju koliko je važan resurs „naše vreme”. Rekao bih da imamo veliki nesporazum sa vremenom u ovom našem nevremenu. Naime, njegovo trošenje postala je jedna ne naročito skladna i umna rabota. U društvu se ne vodi mnogo računa kako to vreme curi i kako, u stvari, upropašćava i ljude koji se još nisu samoodredili. Uz to, oni nisu ni u poziciji da načine izbor, jer ne postoji strategija izbora. Stoga je najjeftinija zabava i najskuplja – smatra sociolog Ratko Božović. (izvor: Politika online)

Američka Federalna komisija za komunikacije danas je Kongresu predstavila novi plan kojim bi se tokom naredne decenije u Americi proširio pristup brzom internetu na 90 odsto Amerikanaca i povećala brzina protoka informacija kroz tzv. broadband mrežu. Agencija takođe reguliše međudržavnu i međunarodnu komunikaciju putem radija televizije, satelita i kablovske mreže.
Prema predloženom programu, 100 miliona američkih domaćinstava bi u narednih 10 godina trebalo da ima pristup broadband mreži, koja će biti barem 20 puta brža od prosečnog interneta koji se koristi danas.
U članku objavljenom u nedelju u dnevnom listu Vašington Post, predsednik Federalne komisije za komunikacije, Džulijus Džinakouski piše da bi širenje broadband mreže moglo da dovede do ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta i poboljšanja obrazovnog i zdravstvenog sistema. On je dodao da Sjedinjene Države zaostaju za drugim zemljama po pristupu broadband mreži i dodao da bi vlada trebalo da se posveti formiranju mreža brzog interneta, koje će biti vodeće u svetu.
Očekuje se da će nova strategija pokrenuti nesuglasice između telekomunikacionih kompanija i televizijske industrije. Agencija predlaže da se televizijski emiteri odreknu dela ultrakratkotalasnog spektra i ustupe ga telekomunikacionim kompanijama koje bi ih koristile za mobilne uređaje. Televizijskim emiterima bi u tom slučaju bilo dozvoljeno da uzmu deo profita s aukcija na kojima bi se raspodelio slobodan ultrakratkotalasni spektar frekvencija.
Međutim, finansiranje ovog plana moglo bi takođe da predstavlja problem. Agencija navodi da bi za širenje broadband mreže iskoristila deo sredstava od postojećih 8 milijardi dolara, koliko je godišnje namenjeno za finansiranje telefonskih usluga u ruralnim područjima.
Federalna komisija za komunikacije je Kongresu predložila i da izdvoji 16 milijardi dolara za period od 10 godina za pravljenje nacionalne bežične internet mreže za policiju i druge hitne službe. (voa)

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije organizovalo je u utorak, 9. marta u mesnoj zajednici “Terazije” edukativni seminar “Klikni bezbedno” na temu bezbedne upotrebe Interneta za predstavnike beogradskih osnovnih škola.

Na edukativnom seminaru učestvovali su psiholozi, pedagozi, predstavnici saveta roditelja kao i zainteresovani nastavnici iz 55 beogradskih osnovnih škola. O prednostima Interneta ali i mogućnostima njegove zloupotrebe i ugrožavanja bezbednosti dece, kao i o tome kako da roditelji i svi oni koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece prepoznaju takve situacije govorile su Dunja Živanović, i Marija Laganin ispred Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije i specijalista dečije psihijatrije, dr Milica Pejović Milovančević sa Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Poruka koja je upućena polaznicima seminara je bila da se i sami roditelji, kao i nastavnici uključe i što više edukuju o Internetu i svim oblicima komunikacije i društvenih mreža koje na njemu postoje a koje deca koriste i da kao i u realnom životu prate i vode računa o tome šta rade njihova deca kada su za računarom.

Seminar je organizovan uz podršku opštine Stari Grad.

Nakon završetka ovog kraćeg seminara o bezbednoj upotrebi Interneta predstavnici škola bi trebalo da dobijene informacije i iskustva prenesu dalje svojim kolegama, kao i roditeljima dece iz njihovih škola.

Edukativni seminar za predstavnike beogradskih osnovnih škola je prvi u okviru projekta edukacija na temu bezbedne upotrebe Interneta koji se realizuje uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije. Nakon edukativnog susreta u Beogradu, planirano je da do kraja ove školske godine edukacije budu organizovane za predstavnike osnovnih škola i u drugim većim gradovima u Srbiji.

Projekat edukacija za psihološko pedagoške službe, savete roditelja i zainteresovane nastavnike osnovnih škola u Srbiji se realizuje u okviru kampanje „Klikni bezbedno“ koju je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije pokrenulo sa ciljem zaštite bezbednosti dece na Internetu

Evropska unija, SAD i NATO su sve češće izložene kompjuterskim napadima iz Kine, a Zapad za sada nije u stanju da se efikasno odbrani od hakerskih upada u kompjuterske sisteme institucija i obaveštajnih službi, objavili su zapadni mediji. NATO i Evropska unija su proteklih dana upozoravale da je potrebno hitno zaštiti poverljivi obaveštajni materijal od najnovijih napada hakera iz Kine, dok Peking demantuje umešanost u hakerske napade, piše londonski “Tajms”.

Napadima su izložene i vladine i vojne institucije u SAD, a tamnošnji analitičari kažu da Zapad nema efikasan način da se suprostavi napadima, naveo je londonski dnevnik. EU je posebno ranjiva, jer je zaštita od kompjuterskih napada poverena državama članicama. “Britanska i američka kompjuterska zaštita spada u najsavršenije u svetu, ali EU je manje kompetentna, rekao je Tajmsu Džejms Luis iz Centra za Strateške i Međunarodne Studije. Prema njegovim rečima, evropske institucije su laka meta za upade, a Kini su interesantne zbog pitanja koja idu od prodaje nukleranog oružja do Tibeta i energije.

Broj kompjuterskih napada je znatno porastao proteklih 12 meseci, piše list. U jednom zvaničnom izveštaju koji je objavljen u SAD u petak navodi se da je broj napada na Kongres i druge državne institucije dostigao 1,6 milijardi napada svakog meseca. Kompjuterski upadi iz Kine u ključne službe NATO i EU dovele se do ograničenja u protoku informacija.

Izvori iz službe za kompjutersku bezbednost u vladinom kabinetu u Londonu, koja je uspostvljena prošle godine, kažu da postoje dve vrste napada – oni koji su fokusirani na narušavanje rada kompjuterskih sistema i drugi koji su usmereni na pribavljanje osetljivih informacija. Džonatan Evans, generalni direktor britanske kontraobaveštajne službe MI5 upozorio je još 2007. da se nekoliko država aktivno bavi kompjuterskim napadima. On tada nije precizirao o kojim je državama reč, ali pripadnici bezbednosnih službi sada kažu da je najveća opasnost u tom smislu Kina.

Direktor FBI Robert Miler je upozorio da bi pored stranih država u budućnosti opasnost mogla da predstvlja i Al Kaida. (glassrbije.org)

Internet je nametao, a i dalje nameće, brojna pitanja.

Da li se ispunio san njegovih tvoraca koji su hteli slobodnu i nesputanu mrežu?

Da li internet i dalje dovodi u pitanje naše viđenje moći?

Do koje mere je internet izmenio uvrežene ideje o vlasništvu, vrednostima i stručnosti?

Da li se jednakost koju je internet obećavao i najavljivao sudarila sa ljudskom prirodom, odnosno našom urođenom željom za profitom i kontrolom?

Za odgovorom na ta pitanja traga BBC-jev novinar Aleks Krotoski.

Jednakost svih – jedan od osnovnih ciljeva

Jedan od velikih ciljeva interneta bio je da sve i svakog dovede u isti položaj.

Da bi se shvatio orginalni duh jednakosti kojim je internet bio prožet, treba se vratiti na mesto i u vreme obožavanja idealizma, tačnije u Kaliforniju 60-tih godina prošlogh veka, rodno mesto hipi pokreta.

Komentatori tog vremena govorili su da niko ne zna šta se zbiva u San Francisku, meki srećnih hipija koji uglačanu siluetu američkog materijalizma razbijaju vrhunskim oružjem – ljubavlju.

Usred idealizma šezdesetih pojavio se ogranak slobodarstva, političke filozofije po kojoj bi pojedinci morali da budu slobodni da čine šta god žele sa sobom i svojom imovinom sve dok ne ugrožavaju istu slobodu drugih.

Novoiznikla ideja odbacivala je državnu kontrolu, pravni sistem i cenzuru naglašavajući istovremeno važnost slobodne volje pojedinca.

Iako su ideje alternativnih pokreta izbledele, njihovi ideali su počeli da cvetaju na najmanje očekivanom mestu.

Kompjuteri su ranije bili zabran vlada, vojske i velikih korporacija.

No, tokom sedamdesetih godina pojavili su se manji i jeftiniji modeli računara koji su tu tehnologiju počeli da guraju u ruke običnog sveta u imućnim krajevima, poput Kalifornije.

Rani internet

Ubrzajmo točak vremena i pohrlimo u 1985. godinu.

Novo slobodarstvo pronašlo je neočekivano utočište u onome što se može nazvati rani internet.

“Izvor”, prva onlajn zajednica na svetu formirana je na obodu alternativnog društva San Franciska.

Stjuart Brand je bio jedan od osnivača “Izvora”:

“Mislim da smo pošli od pretpostavke da je revolucija u toku i da ne moramo da je podstičemo. Najviše nas je nosila znatiželja: šta će se dogoditi ako zagolicamo ovo, šta ako pokušamo ono ili nešto sasvim deseto. Jednostavno je došlo do preklapanja ljudi koji još uvek nisu bili ni bogati ni moćni ali su na pretek imali životne snage i svesti da se pred njima otvara prostor neviđenih mogućnosti.”

Mnogi priznaju da je “Izvor” u rani kompjuterski umreženi svet udahnuo ideju da “sve može da prođe”.

I to je tačno.

Ali, ono što je zaista ojačalo izazov ustoličenom poretku bila je odluka jednog od članova “Izvorove” mreže da tu ideju pretoči u radikalni ustav slobode na internetu.

Pojava ‘proroka’ sajber prostora

Sajber prostor je dobio svog proroka, a to je bio Džon Peri Barlou, gitarista kutlnog rok sastava Grejtful Ded.

“Vlade industrijalizovanog sveta, vi iznureni divovi od mesa i čelika. Ja dolazim iz sajber prostora. U ime budućnosti tražim od vas bivših da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli među nama i nemate vrhovnu vlast nad mestima našeg okupljanja. U sajber prostoru stvorićemo civilizaciju uma, čovečniju i pravedniju od sveta kojeg su vaše vlade stvorile.”

Prema Barlouovom onlajn manifestu, samoizražavanje ne sme biti ograničavano:

“Nije to bilo traženje da se ljudima da sloboda, već pre poruka: Čoveče, mi smo već slobodni i ima da se namučite da nas uhvatite. Znate, ljude ne morate da mnogo držite pod kontrolom ako kontrolišete ono u šta veruju. A to činite ako pod kontrolom držite ono čemu imaju pristup. Ako možete da kontrolišete ono što ljudi mogu da znaju, sve ostalo je prilično lako.”

Za malenu internet zajednicu je do tada sve bilo dobro da bolje biti ne može.

Ali još uvek nisu imali globalnu mrežu.

Korisnici su morali tačno da znaju gde su informacije pohranjene i kako da svojim kompjuterima narede da do tih informacija dođu.

Da bi se stvorila planetarna kompjuterska mreža neko je morao da stvori zajednički jezik koji bi povezao podatke uskladištene u računarima širom sveta.

Presudno pronalaženje zajedničkog jezika

Taj neko bio je Tim Berners Li koji je 1980. godine radio u evropskoj Organizaciji za nuklearna istraživanja, CERN-u:

“Izumeo sam mrežu zato što mi je bila potrebna i što je njeno nepostojanje bilo uzrok ogromne frustracije. Radio sam u CERN-u, zanimljivom okruženju ljudi iz različitih zemalja i sa raznorodnih univerziteta. Kako nisu radili za istu firmu, svi su imali različite kompjutere i različite kompjuterske programe, pa je njihova dokumentacija bila pohranjena u nizu različitih sistema. To znači da niste mogli da dođete do informacije iz jednog od njih ako ste istovremeno radili na nečem sasvim drugom. Morali ste da uzmete podatke iz jednog sistema, zapišete ih, odšetate do drugog sistema i onda te informacije ponovo ukucate.”

Tim Berners Li je počeo da radi na radikalno novom sistemu za povezivanje različitih računarskih sistema koje je koristila CERN-ova multinacionalna radna snaga.

Godine 1989. šefovima je predao nacrt pod varljivo svakidašnjim naslovom: “Predlog za upravljanje informacijama”:

“Napisao sam kratak dopis o ideji i dostavio ga nadležnima. Ispostavilo se da je moj tadašnji šef u uglu svog primerka kratko konstatovao: Nejasno ali uzbudljivo. Zato mi je možda i dozvolio da u slobodno vreme radim na tom projektu.”

Posle takvih skromnih početaka, prva internet stranica, ona CERN-ova, pojavila se na mreži avgusta 1991. godine.

Internet mreža, zamišljena kao rešenje za konkretan tehnički problem koji je mučio stručnjake evropske Organizacije za nuklearna istraživanja, otvorila je svakome koje imao kompjuter potpuno novi informacioni univerzum.

Munjeviti prodor

Jedan od potencijala koje internet ima u uspostavljanju ravnopravnosti ili ravnoteže postao je zapanjujuće primetan u roku od svega desetak godina.

Internet je, naime, uspeo da potkopa vekovima staru ideju autorskih prava i svojine.

Godine 1999. na internetu se pojavio majušni softver pod imenom Napster.

Korisnici su sada mogli da sa drugima razmenjuju i dele muziku.

I, jednim pritiskom na miša, muzička piraterija je postala globalni fenomen.

Stotine hiljada ljudi su ohrabreni da prvi put u životu prekrše zakon slušajuću muziku iz kolekcija drugih korisnika interneta, umesto da kupuju CD-ove.

Muzička industrija je postala prva od mnogih koje su otkrile da je internet u stanju da uništi ušančene modele poslovanja.

Oni koji su se na taj način ogrešili o zaklon, nisu se plašili posledica, kao što je to rekla jedna strastvena obožavateljka novog pristupa muzičkim izvorima:

“Tužiće sve u uzrastu od trinaest do trideset godina? Sve se plašim.”

Rast You Tube-a

Drugi kompjuterski program omogućio je zainteresovanim da preko interneta razmenjuju slike i zvuk.

You Tube (Ju Tjub) je internet sajt koji svakome omogućava da na internet postavi video snimak.

Prvi video zapis se na Ju Tjubu našao 2005. godine da bi danas ovaj sajt beležio više od milijardu ulazaka dnevno.

No, jedna stvar postaje očigledna: korisnički generisani svet samopromocije je za etablirane industrije manje pretnja a više raj za ispašu.

To je način da se novi glasovi, novi likovi otkriju i eksploatišu, tvrdi komentator kulturnih dešavanja Li Zigel:

“Možete vi da, na primer, uzdrmate hijerarhiju muzičkog biznisa. Ali ćete jednom, kada postanete slavni, morati da na kraju krajeva ipak potpišete ugovor sa nekom muzičkom kućom. Stare hijerarhije su još uvek tu. Samo svim sredstvima pokušavaju da se prilagode novoj situaciji.”

Spor oko Napstera

Stare hijerarhije su svakako pronašle način da se prilagode Napsteru, internet sajtu za razmenu muzike.

Sve je bilo gotovo 2001. kada je, posle dvogodišnje borbe na sudu, Napster prvo sputan a potom i zatvoren.

Među onima koji su se digli na oružje protiv Napstera bili su i mnogi muzičari čiji su prethodnici imali za cilj da internetom oslabe vlast i moć autoriteta.

Sada su stali rame uz rame sa muzičkom industrijom.

Muzika može da bude i divlja i anarhična, ali je za mnoge, poput američkog rok benda Metalika, ipak ozbiljan biznis.

Zamislimo da je sajber prostor svemir u kojem je svaka internet stranica zasebna planeta čiju veličinu određuje broj poseta korisnika interneta.

Pred nama bi se našao mlečni put sačinjen od miliona sićušnih tačkica na noćnom nebu kojim bi dominirala šačica planetarnih džinova.

Hijerarhije i elite interneta

U Britaniji se Gugl mesečno pretražuje 38 miliona puta, svaki treći Britanac ima stranicu na Fejsbuku, internet sajt za aukcijsku prodaju e-Bay beleži 21 milion poseta mesečno, a Amazon, robna kuća u vidu internet sajta, 16 miliona.

Internet, faktički, ima jedan pretraživač, jednu robnu kuću, jednu knjižaru i jednu socijalnu mrežu.

Li Zigel, komentator kulturnih dešavanja:

“U kapitalističkom društvu za sve postoji konkurencija. Honda se takmiči sa Tojotom, Pepsi Kola sa Koka Kolom. Da li to potvrđuje da je internet, uprkos svih priča o preduzetničkoj i kulturnoj slobodi, ipak ograničen? Mislim da će i internet steći vekovne kulturne obrise. Uvek će postojati hijerarhije i elite. Kao i druge tehnologije, internet nije magični lek za ljudsku prirodu. Pre je pojačalo ljudske prirode, i njenih dobrih i njenih loših strana.”

Da li onda pojavljivanje na internetu tih novih blokova moći znači da su prošli dani interneta kao faktora nivelacije svih i svega?

Internet je nesumnjivo izmenio svet u kojem živimo.

Ali je ništa manje nesumnjivo usledila i kontrarevolucija.

Internet je postao kolonija novih stražara i novih elita.

Završna reč pripada tvorcu interneta Timu Bernersu Liju:

“Ono što mene zabrinjava je postojanje neke vrste kontrole iz centra. U nekim zemljama to je vlada, u drugim su to kompanije. Trebalo bi da sve vreme budemo na oprezu kada su takve pretnje u pitanju ili će celokupan internet postati toliko zastrašujući da ćemo se plašiti da ga koristimo.” (BBC)

Dvadeset godina posle otkrića interneta, jedno globalno istraživanje je ustanovilo da većina ljudi u svetu danas smatra pristup internetu osnovnim ljudskim pravom.
BBC-jevo istraživanje je obuhvatilo ispitanike u 26 zemalja, a zaključak je da se četiri petine ispitanika slaže da svako ima pravo da koristi internet.

Sličan broj ispitanika je rekao da im internet daje veću slobodu.

Dok je većina stanovnika Južne Koreje i Nigerije bilo protiv regulisanja interneta, ispitanici u Kini i Britaniji su podržali takvu ideju.

Iako četvrtina svetskog stanovništva koristi danas internet, samo jedan posto stanovnika Bangladeša ima pristup svetskoj elektronskoj mreži podataka.

Sjedinjene Države će ublažiti sankcije protiv Irana, Sudana i Kube.
Cilj je da se promoviše sloboda interneta u zemljama koje Vašington smatra represivnim.

Sjedinjene Države će ukinuti zabranu izvoza softverskih licenci za korišćenje interneta, imejla i sajtova a društveno povezivanje.

Ministarstvo finansija je saopštilo da želi da građanima Irana, Sudana i Kube olakša komuniciranje sa ostatkom sveta.

Pristlice iranske opozicije su prošle godine, posle spornih predsedničkih izbora, putem interneta organizovale protestne skupove.

“To je pokazalo da je reč o moćnom oružju”, izjavio je zamenik američkog ministra finansija Nil Volin.

BBC-jev izveštač iz Vašingtona javlja da sloboda interneta prerasta u važno spoljnopolitičko opredeljenje SAD.

Posmatrači, međutim, ističu da je broj korisnika interneta ne Kubi i u Sudanu i dalje vrlo mali, te ukidanje sankcija neće imati značajniji uticaj. BBC

XVI konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama ‑ YU INFO 2010 održana je na Kopaoniku od 03. do 06.03.2010. godine u organizaciji Informacionog društva Srbije.

Konferencija je održana kroz programske oblasti i to: e‑Society (e‑Learning, e‑Government, e‑Business, e‑Health, Internet …), informacioni sistemi, razvoj softvera i alati, veštačka inteligencija, računarske mreže i telekomunikacije, komponente, sistemi i inženjering, primenjena informatika i zaštita podataka i pravni aspekti.

Kao i svake godine, pored predstavljanja radova po programskim oblastima i kompanijskih prezentacija, na programu su bile poster sesije i predavanja po pozivu. Povodom nedelje e‑skills održana je radionica na temu upravljanje IT projektima.

Cilj YU INFO 2010 konferencije je poboljšanje IKT znanja i veština među profesionalcima. Konferenciji je prisustvovali IT profesionalci, istraživači i menadžeri. Učesnici su imali prilike da se upoznaju sa novim proizvodima, hardverskim i softverskim rešenjima, kao i trendovima iz oblasti IKT‑a. Na konferenciji je predstavljeno oko 180 radova u 14 sesija, 4 panela i 11 kompanijskih predstavljanja. Kroz raznovrsne programske forme i prezentacije, prisutni su mogli da se informišu o situaciji u oblasti IKT‑a, kako u zemlji tako i u svetu.

Posebno je interesantno da je najveći broj autora radova prezentiran od strane mladih stručnjaka iz visoko obrazovnih ustanova, ali i iz prakse. Sadržaj radova su u širokom dijapazonu, kako u pogledu tematike tako i u nivou naučnog i stručnog značaja, a preovladavale su teme iz domena veb rešenja i servisa. Takođe, velika pažnja je posvećena zaštiti privatnosti na Internetu.

Republički geodetski zavod imao je dva rada koji su izložili autori iz Sektora za informatiku i komunikacije u okviru poster sesije e‑Society. Aktuelni poslovi Zavoda na poboljšanju razmene geoinformacija predstavljeni su od strane članova grupe za izradu geoportala kroz rad Inicijalne aktivnosti na uspostavljanju NIGP‑a u Srbiji. Istorijski pregled primene računarskih tehnologija u geodetskoj delatnosti u nekoliko poslednjih decenija prikazan je u radu Od megabajta do terabajta: prilog istoriji primene računarskih tehnologija u geodetskoj delatnosti Srbije autora Živorada Okanovića i Aleksandra Markovića. Učesnici konferencije su se interesovali za aktuelne aktivnosti Zavoda na uspostavljanju katastra nepokretnosti i poboljšanju javnih servisa.

Svi radovi sa YU INFO 2010 su objavljeni u Zborniku apstrakta u štampanoj verziji, kao i u punom sadržaju na CD‑u koji je dodatak Zborniku. Više informacija o Konferenciji može se videti na adresi www.e‑drustvo.org.