Internet

Najveći operatori mobilne veze gube profit zbog upada internet-provajdera na njihovu teritoriju. Na to su se žalili u Berseloni na Svetskom mobilnog kongresu predsednici vodećih mobilnih operatera. Rešenje može da bude podizanje tarifa, ali eksperti upozoravaju da će mobilne kompanije i dalje gubiti klijente, ako ne smisle visokointelektualne i jeftine usluge koje mogu da konkurišu onima koje već postoje na IT-tržištu.

Mobilni operateri podižu tarife zato što skidaju poslednji superprofit za posedovanje svoje komplikovane i snažne infrastrukture sa antenama-reemiterima. Oni shvataju da će uskoro veza postati sasvim jeftina i moraće da bitno revidiraju strukturu dobijanja profita, rekla je u intervjuu za Glas Rusije generalni direktor ruske agencije Strateg Jekaterina Aksjonova.

Svi oblici interneta nanose štetu mobilnoj vezi, zato što se pojavljuje mogućnost da se održava kontakt sa svojim kurgom poznanika i rođaka bez bilo kakve mobilne veze. Na primer, u novoj verziji operacionog sitema Epl postoji opcija da dva Aj-fona razmenjuju poruke pomoću interneta, a ne pomoću klasičnog sistema sms. Ljudi se stalno nalaze na internetu i neophodnost telefonskih poziva otpada.

Udarac mobilnoj telefoniji je već nanet, i to vrlo ozbiljan. Ljudi sve češće integrišu u svoje smartfone internet-pejdžere (ICQ, Jabber, IRC, Skype, MSN) i plagine društvenih mreža (Twitter, Facebook) koji im omogućavaju da komuniciraju u režimu realnog vremena, ne pribagavajući mobilnoj vezi. Na svakom međunarodnom aerodromu, gde postoji besplatna tačka pristupa Internetu – vaj-faj, u 80 slučajeva od 100 ljudi komuniciraju preko Skajpa postavljenog na njihovim smartfonima. Tako oni bitno štede na razgovorima, rezimira Jekaterina Aksjonova.

Ipak rano je sahranjivati mobilnu telefoniju. Čovečanstvo još nije toliko zavisno od interneta da sasvim odustane od komunikacije telefonom. Jednostavno što više novih tehnologija ulazi u naš život, to su aktivniji razgotovi o tome da će uobičajeni vidovi intelektualne ili tehnološke delatnosti postati stvar prošlosti. Dovoljno je setiti se da je pojava iste te mobilne veze predvidela kraj tradicionalne telefonije, ali to se nije desilo. Neće doživeti fijakso ni mobilni operateri. Oni će koegzistirati, ali bez superprofita, konkurišući sa Internetom za mogućnost pružanja novih intelektualnih i jeftinih usluga.

Brojni mediji prenose informaciju da je Srbija blizu usvajanja ACTA sporazuma. List “24 sata” prenosi i izjavu državnog sekretara Ministarstva nauke Srbije, Radivoja Mitrovića, koji kaže da je u interesu Srbije da pristupi ACTA sporazumu, jer postoji akcioni plan Vlade koji to podržava.

“To je uslov za ozbiljnu ekonomiju. Već su krajem prošle godine uvedene izmene zakona o autorskim i srodnim pravima koje dodatno regulišu tu oblast “, rekao je Mitrović za “24 sata”.

Sa druge strane, više evropskih zemalja koje su već potpisale ovaj sporazume, zaustavljaju proces njegove ratifikacije.

Rumunija, koja je ACTA potpisala u januaru, uzdržaće se od ratifikacije Sporazuma o zaštiti autorskih prava na internetu (ACTA), dok Evropski sud pravde ne donese odluku o spornom sporazumu, saopštio je juče portparol rumunske vlade.

“Uzeli smo u obzir međunarodnu elaboraciju, a i nekoliko država je odlučilo da suspenduje ratifikaciju (sporazuma) kada je Evropska komisija zatražila od najvišeg suda EU da donese odluku o legalnosti sporazuma”, izjavio je portparol vlade Rumunije Dan Sučiu, prenijela je agencija AFP.

I Austrija je privremeno odustala od ratifikacije spornog međunarodnog sporazuma o zaštiti autorskih prava na Internetu i sprečavanju piraterije (ACTA).

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da će Austrija sačekati odluku parlamenta EU o ovom dokumentu.

Protest protiv ovog sporazuma održaće se i u Srbiji, i to sutra, 25. februara, a okupljanje je zakazano za 14 sati na Trgu Republike u Beogradu. Autor/izvor: SEEbiz

Vodeće svetske internet kompanije, među kojima i “Google” pristale su da se u pregledače interenet sadržaja, takozvane “web browsere”, doda dugme kojim bi korisnici mogli da izaberu opciju pretrage interneta, a da softver ne pamti koje su sajtove posetili, čime bi njihova privatnost trebalo da bude bolje zaštićena.

Već više od godinu, kompanije koje prave internet “brauzere” opirale su se takvom potezu, jer bi korisnicima bilo omogućeno da blokiraju napredne softvere koji prate strane posećene sa ličnih računara ili pametnih telefona. Međutim, polako ali sigurno, jedna za drugom velike kompanije počele su da usvajaju ovu opciju, a najpopularniji pretraživač “Google” danas je objavio da će se priključiti takozvanoj “koaliciji protiv praćenja”, koju čini ono 400 tehnoloških, marketing i medijskih kompanija.

Saopštenje “Gugla” objavljeno je nekoliko sati pre nego što je predsednik Barak Obama pozvao Kongres da usvoji zakon kojim se definiše “pravo na privatnost ” korisnika interneta. Obama je poručio da je uspostavljanje standarda neophodno jer je “poverenje potrošača od ključnog značaja za kontinuirani rast digitalne ekonomije”.

Organizatori akcije Za poštene izbore otvorili su na Internetu sajt posvećen akciji Beli prsten. Njeni učesnici nameravaju da izažu na unutrašnju stranu Sadovog prstena u centru Moskve, da se uzmu za ruke i da pokušaju da na taj način okruže Kremlj živim lancem. Oni koji žele da se uključe u akciju treba da obeleže na karti mesto gde će stajati. Po proračunima organizatora, kako bi se zatvorio prsten, potrebno je 34 000 ljudi. Do petka na sajtu je registrovano svega 2000, a na stranici na Fejsbuku potpisalo se oo 12 000. Moskovska gradska vlada je istakla da za slične akcije specijalna dozvola nije potrebna, osim ako prsten ne zatvori saobraćaj na ulicama.

Više problema sa dozvolom mitinga ovog puta su imale pristalice vlasti: oni nisu uspeli da dobiju odobrenje za akciju u blizini Kremlja. Tako da će 23. februara oni krenuti u povorci po Frunzenskom keju, a zatim će se okupiti na stadionu Lužnjiki.

Iza burne aktivnsoti građanskog društva skoro da je prošao neprimećen početak prevremenog glasanja na predsedničkim izborima. U petak, 17. februara, svoje glasove u podršku kandidata dali su stanovnici Sahalinske oblasti. Do 3. marta, dana predizborne tišine, svoju volju mogu da izraze stanovnici udaljenih i teško dostupnih teritorija, mornari, vojnici udaljenih garnizova, polarni istraživači, geolozi, uzjagivači jelena. To je više od milion ljudi u 37 regiona zemlje. U subotu je takođe započelo prevremeno glasanje na biralištima koja se nalaze u inostranstvu. Najveći broj mesta za glasanje otpada na Bugarsku, Letoniju, Nemačku. U većini slučajeva kutije su postavljene na biralištima formiranim na bazi ruskih diplomatskih predstavništava. Pvi prevremeno mogu da glasaju ruski građani u Bugarskoj. Zatim još 80 000 naših građana u 58 zemalja.

Sami predsednički kandidati u međuvremenu nastavljaju propagandu – sastaju se sa biračima, učestvuju u debatama na radiju ili televiziji. Imaju vremena i za rešavanje nasušnih pitanja: u sredu Vladimir Žirinovski, Genadij Zjuganov i Sergej Mironov razmatrali su sa predsednikom Dmitrijom Medvedevom reformu ruskog političkog sistema. Mihail Prohorov sastao se sa studentima i trenirao košarkaški tim u jednoj od moskovskih škola. A njegovi poverenici – pevačica Ala Pugačova i muzičar Andrej Makarevič, komponovali su u znak podrške svog kandidata pesmu Najviši (biznismen je visok 204 centimetra). Premijer Vladimir Putin bavio se tekućim poslovima. Proveravao kako teče reforma zdravstva u Sibirskom federalnom okrugu i održao savetovanje o usavršavanju efikasnosti državne uprave.

Vruće je i kod sociologa: oni moraju da prate sva kolebanja rejtinga kandidata. Pozitivna dinamika beleži se u rejtingu samostalnog kandidata Mihaila Prohorova i lidera Pravedne Rusije Sergeja Mironova. Nivo podrške predsednika LDPR Vladimira Žirinovskog ostao je na prethodnom nivou, a lider komunista Genadij Zjuganov je čak popustio. Rejting Vladimira Putina sve vreme raste i već se približio cifri od 55%. Prošle nedelje bilo je 53%.

Evo šta o tome misli politikolog Leonid Poljakov.

Apsolutna većina u Rusiji shvata da je upravo premijer garant stabilnog razvoja. A pobeda bilo kog od Putinovih oponenata znači promene, i to ne obavezno nabolje. Iskustvo radikalnih promena 90-ih svima je dobro poznato.

Oko polovine od 7000 jezika može u potpunosti nestati krajem 21.veka. Ipak socijalne mreže kao štu su Facebook, Twitter, YouTube, a takođe sms poruke mogu spasiti izumiruće jezike, smatraju lingvisti.

Inicijativa Nacionalnog geografskog društva pod nazivom Enduring Voices ima za cilj upravo očuvanje jezika na kojima govori veoma malo ljudi u svetu. U okviru projekta se pojavilo 8 takozvanih “govornih” rečnika. Sada ti rečinici imaju više od 2400 audio snimaka i više od 32000 reči jezika koji su pod pretnjom nestanka. Lingvisti planiraju da “digitalizuju” još veći broj jezika.

Poznati haktavistikoji se nazivaju Anonimusi izjavili su da se spremaju da ostave čitav svet bez interneta. Isključenje je planirano za 31.mart. “U znako protesta protiv SOPA-e, Vol strita, naših neodgovornih lidera i voljenih bankara, koji primoravaju svet da gladuje zbog svojih egoističnih potreba i, jednostavno, zbog sadističkog veselja, 31.marta Anonimusi isključuju internet”, – stoji u poruci hakera.

Anonimusi su ovaj napad nazvali Global Blackout (globalno pomračenje).

“Svaki put pri pretrazi bilo kojeg URL korisnik će nailaziti na stranicu sa greškom i misliti da je internet isključen, a to je dovoljno. Pamtite da je ovo protest, da nismo postavili sebi zadatak da ubijemo internet, samo da ga privremeno isključimo, što je najpotrebnije”, – rečeno je u poruci.

Korisnici društvenih mreža stavljaju na internet mnoštvo ličnih informacija, između ostalog i o istorijskim događajima. To sada počinju da koriste i arhive i tako u javnost stiže mnogo toga o čemu se do sada nije znalo. „Želim da Vam predam ovaj svežanj dokumenata. Dobio sam ga od svog dede. Pre nego što to deca bace, želim da Vam ih dam.“

Jedna od fotografija iz Prvog svetskog rata iz baze podataka projekta „Europeana“

Bile su to reči jednog starijeg gospodina, koji je organizatorima projekta pod nazivom „Europeana“- sećanja na period od 1914. do 1918. doneo svesku sa pesmama vojnika, koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. U okviru tog projekta istoričari, arhivari i naučnici primili su privatna sećanja na Prvi svetski rat od oko 100 ljudi. Bila su to ljubavna pisma, razglednice i fotografije. Sve to sada treba da bude dostupno širokoj javnosti.

Europeana“ je neka vrsta evropskog, digitalnog pamćenja. Preko internet-portalawww.europeana.eu korisnicima na raspolaganju stoji više od 15 miliona objekata. Taj broj stalno raste. Biblioteke i arhive otkrile su „Arhive mase“ (Crowdsourcing). Pojam se odnosi na aktivno učestvovanje korisnika u kreiranju sadržaja na internetu, pre svega na društvenim mrežama kao što je „Fejsbuk“ (Facebook) i sl. Korisnici tih mreža nisu samo aktivni konzumenti već i aktivni kreatori sadržaja.

Početna skepsa nestala

Novina je i to da se oni koji pišu istoriju sve više služe „Arhivama mase“. Oni čak motivišu korisnike da na internet stavljaju razne sadržaje, ukazuje Brita Voldering iz Nemačke nacionalne biblioteke, koja koordinira projekat „Europeana 1914-1918 u Nemačkoj“. „Moguće je da su profesionalci, koji se bave ’istorijskim sećanjima’, protiv da takve stvari rade laici, ali sadržaji na odgovarajućim internet-portalima su itekako vredni“, dodaje Brita Voldering. Pored toga obični ljudi se veoma raduju da istoričari odjednom pokazuju toliko veliki interes za zaostavštinu njihovih očeva i dedova.

Neki se pitaju i čemu sve to? Tim pre što su biblioteke i arhivi naprosto zatrpani materijalom. Jens Prelvic, specijalista za svetske ratove smatra da ta dokumenta, koja predstavljaju lična sećanja učesnika, ispunjavaju istorijske praznine i zaokružuju istorijsku istinu. „Dokumenta se slivaju u naučni ogranak, koji se bavi ne toliko političkim i vojnim koliko društvenim i kulturološkim implikacijama rata“, kaže Prelvic. U njima se vidi kako su vojnici doživljavali užas u rovovima, ali i npr. to kako se u društvu reflektovala primoranost žena da preuzmu muške poslove jer je sve manje muškaraca stajalo na raspolaganju? Ono što je bilo nezamislivo, a to je da žene voze tramvaje, postalo je u ratu nemačka svakodnevnica.

Smisao i cilj svega jeste da se ceo materijal obuhvati na jednom mestu na internetu i da bude na raspolaganju svim korisnicima svetske mreže, u svako doba i kada god nekome zatreba. (DW)

Evropski sud pravde odbacio je zahtev belgijske organizacije za zaštitu autorskih prava muzičara da se nadzire i filtrira piratski sadržaja na socijalnim mrežama i internetu. Odlučeno je da niko ne može prisiliti vlasnike Internet stranica i društvenih mreža da instaliraju filtre koji bi trebali onemogućiti postavljanje piratskog sadržaja. Svoju presudu su obrazložili da iako bi ti filteri zaštitili autorska prava i intelektualno vlasništvo oni bi takođe povredili privatnost korisnika, a to je jednostavno nedopustivo.

Ova odluka suda odnosi se na proces iz 2009. godine kada je belgijska kompanija za zaštitu autorskih prava muzičara tužila društvenu mrežu Netlog zbog kršenja autorskih prava, odnosno neovlašćeno su postavljali muziku i video zapise.

Iran je onemogućio pristup nekim od najposećenijih sajtova na Internetu, čime je blokirao kanale komunikacije iranskim firmama, klijentima banaka, naučnicima i stranim medijima.

Kada korisnici pokušaju da otvore “Facebook”, “Gmail”, “Yahoo” i strane informativne sajtove pojavi se ili stranica na farsiju na kojoj piše “pristup ovoj stranici predstavlja kršenje zakona o kompjuterskom kriminalu” ili je veza toliko spora da je otvaranje stranice praktično nemoguće.

Do sada su vičniji Interent korisnici mogli da zaobiđu blokade uz pomoć programa “Virtuelna privatna mreža” čija je prodaja u Iranu zabranjena.

Međutim, od prošle nedelje čak ni taj program ne pruža rešenje i na meti provajdera Internet usluge, koji su pod kontrolom države, našle su se najpopularnije društvene mreže i sajtovi za komunikaciju.

Vlasti nisu navele razlog za ovo sistematsko organičavanje pristupa pojedinim sajtovima, ali svetske agencije navode da je ovo politički osetljiv trenutak za njih.

Iran je prošle nedelje obeležio godišnjicu islamske revolucije iz 1979. godine, a za manje od tri nedelje održavaju se parlamentarni izbori.

Preko Interneta je upućen i poziv za opozicione demonstracije “Zeleni pokret” u utorak, tačno godinu dana posle masovnih protesta u Iranu.

U međuvremenu, iranska vlada već mesecima nagoveštava da priprema pokretanje tzv. “nacionalnog Interneta” iz koga će, navodno, biti isključeni skoro svi neiranski ili nemuslimanski sajtovi.

Međutim, jedan član vladinog odbora za filtriranje Interneta Muhamed Sadeh Afrasijabi rekao je da ta inicijativa nema veze sa problemima sa kojima se suočavaju korisnici Interneta.

“Ova mreža će zaživeti tek za četiri godine i njome nije obuhvaćeno blokiranje mejlova”, kazao je on.

Ali bez obzira na razloge ograničavanja pristupa Internetu, to je otežalo rad mnogih iranskih kompanija, naročito onih kojima je potreban pristup mejlovima i dokumentima preko servisa kao što je “Džimejl”.

Uvoznici su ljuti i očajni zbog toga što im je prekinuta komunikacija sa snabdevačima iz inostranstva, kazao je izvor iz trgovinskog sektora, na koji se poziva AFP.

Firme u Teheranu su primorane da se vrate faks mašinama i kuririma na motorima ako hoće da šalju ili primaju fakture i druga dokumenta.

Dodatna Internet ograničenja remete i komercijalnu i naučnu razmenu u zemlji, sa očiglednim posledicama po gradski saobraćaj i bankarstvo.

Upotreba Interneta je vrlo rasprostranjena u Iranu gde je na tu mrežu povezana skoro polovina od ukupno 75 miliona stanovnika.

Internet je odigrao važnu ulogu u talasu antivladinih protesta koji su izbili u Iranu posle spornog reizbora predsednednika Mahmuda Ahmadinedžada 2009. godine.

Međunarodni dan bezbednog Interneta proslavljaju u utorak korisnici globalne mreže. Praznik organizuje evropska mreža Insafe. Ovog puta on se odvija uz burne diskusije o cenzuri, borbi za poštovanje autorskih prava i slobodi govora na Internetu. Pri čemu diskusije se vode na najvišim nivoima. Analitičari su već počeli da govore o borbi za granice neosvojenog „sedmog kontinenta“.

Rusija Dan bezbednog Interneta obeležava forumom u okviru kojeg su planirane konferencije za razmenu iskustva i izložbe. U centru pažnje organizatora je bezbednost dece. Jer upravo generacija koja stasava danase je najosetljivija karika u lancu globalne mreže, istakao je za Glas Rusije izvršni direktor Lige bezbednog Interneta Denis Davidov.

U prvom redu kultura komunikacije u mreži treba da se usađuje još u školi. Drugo – neophodno je povisiti informisanost roditelja o kibernetičkim opasnostima. Po podacima anketiranja, 97% ruskih građana uopšte nema predstavu u tome sa kakvim opasnostima njihova deca mogu da se suoče na Internetu. Naravno, prvo što pada na pamet je da se postavi filter roditeljske kontrole, koji neće dati detetu da posećuje opasne internet-resurse.

Učiniti virtualno prostranstvo bezbednim za decu, ograditi ih od pornografije, propagande narkotika – ovja problem leži na površini i rešiv je. Ali procesi koji se dešavaju danas u mreži i oko nje, kako se ispostavlja, mnogo su dublji i ozbiljniji. Obični korisnici prihvataju Internet kao deo svakodnevnog života, nečeg na nivou bele tehnike – dok je u stvarnosti „virtualni kontinent“ odavno dospeo u sferu interesa visoke politike. I to ne čudi: brojnost „stanovnika“ Interneta svake godine se uvećava, uvećava se i mogućnost uticaja na njih, govori ekspert za konkurentno izviđanje profesor Jevgenij Juščuk.

…

Internet je prvo bio sredina za slobodoljubive ljude koji ignorišu mnoge zakone. Sada se u mreži prave državne elektronske usluge, elektronska vlada – to je u suštini prinudno preseljavanje velike količine ljudi u mrežu. I pravial pionira Interneta stupaju u protivrečnost sa pravilima novog stanovništva.

Mišljenja o tome kakvim zakonima treba da se potčinjava stanovništvo virtualnog sveta ponekada se dijametralno razilaze. Očigledan primer je nedavni diplomatski „sukob“, čiji su akteri bili Vašington i Moskva. Na decembarskom samitu OEBS-a u Viljnusu državni sekretar SAD predstavila je Deklaraciju o fudndamentalnim slobodoma u digitalnom veku. Rusija i niz drugih zemalja blokirale su dokument.

Da podsetimo da su upravo stvaranjem grupa na Internetu – u društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter – počele prošle godine revolucije u zemljama arapskog sveta. Nije tajna da su protesti ruske opozicije posle izbora za Državnu dumu takođe bili organzovani preko durštvenih mreža. I takvu slobodu Bela kuća potpuno podržava. Isti taj Vašington koji se toliko brine za internet-prava Arapa i ruskih gražana, dao je na razmatranje kongresu „antipiratske“ nacrte zakona SOPA i PIPA. Zakoni omogućavaju da se po odluci suda isključi svaki resurs osumnjičen za širenje nelegalnog kontenta, čak ako vlasnik servisa sa tim širenjem nema nikakve veze. A carinici će dobiti pravo da pregledaju sve nosače informacija – lap-topove, telefone i druge uređaje. Ukoliko nađu sumnjivi fajl – devajs će konfiskovati, a vlasniku preti velika kazna. Sličan zakon po sadržaju pripremaju parlamenti evropskih zemalja. Samo pod drugim nazivom – AKTA.

Za usvajanje sličnih aktova zalaže se veliki deo organizacija koje poseduju prava na intelektualnu svojinu. Dok obični korisnici Interneta i velike internet-kompanije kao što su Gugl, Tviter i Vikipedija, zalažu se protiv tih mera. U Poljskoj, Švedskoj i Sloveniji došlo je do masovnih demonstracija. Nije ostala po strani ni grupa Anonimus, koja se istakla napadima na državne internet-resurse raznih zemalja. Negodovanje „internet-naroda“ može se razumeti: novi zakoni će omogućiti vlastima da pod izgovorom traženja ilegalne produkcije kontrolišu čitav promet i dejstva korisnika – i faktički da uspostave cenzuru na Internetu. A ko će kontrolisati dejstva vlasti?

Internet resursi – informacije – sada su skuplje od zlata i nafte. Upravo za njih i vodi se pravi rat. Čiji će zakoni biti jači – „starosedelaca“ ili novih „kolonizatora“?