Internet

Broj korisnika Interneta starijih od 15 godina povećan je prošle godine za 10,4 odsto, na 824,4 miliona ljudi širom sveta, što predstavlja približno petinu svetskog stanovništva u toj starosnoj grupi.

Internet auditorijum se lane najbrže uvećavao u Africi, Latinskoj Americi i azijsko-pacifičkom regionu, navedeno je u izveštaju kompanije “Komskor” (comScore).

Broj posetilaca društvenih sajtova porastao je za trećinu, dok je glavni vid zabave na Mreži postalo razgledanje video snimaka.

Istraživanjem su obuhvaćeni korisnici Interneta stariji od 15 godina koji imaju pristup Mreži kod kuće ili na poslu, ali nisu uračunati posetioci Internet kafea i oni koji izlaze na Mrežu preko mobilnih telefona i džepnih personalnih računara.

Najveći Internet auditorijum se nalazi u azijsko-pacifičkom regionu, gde je broj korisnika za godinu dana povećan blizu 14 odsto, na 308,8 miliona. Veći rast od prosečnog zabeležen je i u Latinskoj Americi (16,6 odsto) i Africi (20,2 odsto), dok je istovremeno u Severnoj Americi i Evropi povećanje bilo prilično skromno – od 5,7, odnosno 6,8 procenata.

Razlog tome je činjenica da je broj korisnika u tim regionima već ranije dostigao vema visok nivo.

Analitičari podvlače da 21 odsto korisnika Interneta živi u SAD, gde je rast, međutim, znatno usporen.

Kina je, pak, po ukupnom broju korisnika Interneta (nezavisno od uzrasta), izbila na prvo mesto u svetu, prema podacima kineskog Informacionog centra za Internet.

U Rusiji je na kraju prošle godine bilo 35 miliona korisnika Mreže, što predstavlja rast od 45 odsto u odnosu na 2006. Ruski ministar informacione tehnologije i veza Leonid Rejman očekuje da do kraja ove godine broj priključenih na Mrežu dostigne 46 miliona.

Dominantnu poziciju među pretraživačima u svetu i dalje drži “Gugl” (Google), sem nekoliko izuzetaka u zemljama ruskog, kineskog ili korejskog jezičkog područja, gde dominiraju domaći pretraživači.

Kineski “Baidu” trenutno zauzima treće mesto u svetu, posle “Gugla” i “Jahua” (Yahoo).

Broj korisnika društvenih veb-sajtova u svetu porastao je prošle godine 34 odsto, na 530 miliona. Žestoku bitku za globalno liderstvo vode “Majspejs” (MySpace) i “Fejsbuk” (Facebook), a svaka od tih mreža beleži više od 100 miliona posetilaca mesečno.

Analitičari ističu da je vodeći oblik razonode na Internetu postalo razgledanje video snimaka, a globalni lider u toj oblasti je i dalje YouTube čiji je sajt u januaru ove godine imao više od 250 miliona posetilaca.

Internet, sem toga, postaje sve značajniji izvor vesti, ocenjuju analitičari kompanije comScore.

Prema procenama pekinške kompanije za istraživanje tržišta BDA, Kina je premašila Sjedinjene Američke Države po broju korisnika Interneta i tako postala najveće svetsko Internet tržište. Procena kompanije se temelji na podacima Kineskog informacionog centra za Internet prema kojima je na kraju 2007. u najmnogoljudnijoj zemlji sveta bilo ukupno 210 miliona korisnika Interneta.

U saopštenju BDA se navode podaci američke firme “Nilsen/Net rejtings” o 216 miliona korisnika Interneta u SAD u isto vreme pa se na osnovu tih brojki i pretpostavke da su dva tržišta u 2008. nastavila da rastu istom brzinom kao lane, zaključuje da je Kina premašila SAD po broju korisnika Interneta.

Kompanija je dodala kako su istraživanja pokazala da će Internet trgovanje uskoro postati najperspektivniji segment trgovine u Kini, pošto su kompanije počele da koriste prednosti masovnog tržišta, koje čine korisnici svetske elektronske mreže.

Po prvi put od nastanka interneta ima više Kineza koju surfuju svetskom mrežom nego američkih građana. Kako je u petak saopštilo preduzeće za tehnološki konsalting BDA China sa sedištem u Pekingu, u februaru je bilo oko 220 miliona Kineza na internetu.

Istovremeno je registrovano 217 miliona Amerikanaca. Analitičar BDA, Liu Bin, ovaj  nagli porast objašjnava uznapredovalim privrednim rastom i sve lakšim pristupom širokopojasnom internetu. Do kraja 2008. godine broj korisnika interneta u Kini dostići će 280 miliona.

Prema podacima vladine službe “China Internet Network” u Kini je 2007. je bilo 210 miliona korisnika odnosno 53,3 procenta više nago prethodne godine. (www.pressestand.com)

Ipv6 protokol zaokuplja pažnju IT javnosti više od 10 godina a sve rasprave počinju pitanjem : “Kada otpočeti njegovu primenu”? Sve organizacije koje unapred planiraju razvoj svojih mreža svesne su problema mrežnih adresa na Internetu.

Ipv4, protokol na kome počiva Internet, omogućavao je stabilan rad mreža i dovoljan broj adresa, pa za mrežne aplikacije i mrežne komunikacije nije bio neophodan Ipv6 protokol. Ali IPv4 može da obezbedi samo 4,3 milijarde adresa.

I kao u pesmi Boba Dilana “The Times, They Are A-Changing,” i trenutak kad će nestati sve nove adrese zaustaviti se dalje širenje Interneta se ubrzano približava i samo je 2 godine daleko od nas.

Ublažavanje strahova

Nove tehnologije uvek donose sumnju i zabrinutost. Od 2000. godine uočena su četiri osnovna problema:

1. Mrežna oprema, uređaji i svičevi koji podržavaju IPv6 još uvek nisu bili razvijeni
2. IPv6 će stvarati poteškoće prilikom instalacije
3. Nisu postojale aplikacije koje podžavaju IPv6 protokol
4. IPv4 je još uvek pružao dovoljno vremena za nadogradnju i dovoljno slobodnih IP adresa

U suštini svaki od ovih nedostataka je u nekom trenutku imao punog smisla, ali zahvaljujući naporu zajednice za standardizaciju, distributera mrežne opreme i korisničke mreže, IPv6 protokol je prešao dug put, a sumnje i stahovi se polako prevazilaze. IPv6 je nebrojeno puta testiran u poslednje četiri godine od strane akademske mreže, vojnih i državnih institucija. Ovi testovi su bili fokusirani na prilagodljivost, interoperabilnost, funkcionalnost i performanse.

IETF (Internet Engineering Task Force) je proveo deset godina dizajnirajući IPv6. Pored toga, IPv6 forumi, proizvođači mrežne opreme, Internet provajderi, istraživači i naučne institucije su se udružile da bi promovisale usvajanje novog protokola. Labaratorija za Interoperatibilnost Univerziteta u Nju Hempširu je vršila testove kao što su Moonv6 na mrežnoj opremi i sva ispitivanja su pokazala pouzdanost i interoperatibilnost IPv6 rešenja.

Operativni sistemi i ethernet svičevi paralelno podržavaju IPv6 i IPv4, obezbeđujući istovremeno korišćenje obe tehnologije omogućujući time jednostavan prelaz za korisnike.

Aplikacije se takođe ozbiljno pripremaju za početak primene IPv6 protokola, u čemu su najdalje stigli Apple Mac OSX i Linux, kao i WindowsVista™, koji obezbeđuju podršku za oba protokola.

Šta dalje? Planirajte pažljivo i unapred!

Kada IPv6 protokol postane funkcionalan biće neophodno tokom nekoliko meseci testirati pouzdanost aplikacija. U tu svrhu aplikacije će morati da se modifikuju primenom neke od postojećih metoda.

I dok neke Internet aplikacije već podržavaju IPv6 protokol, drugim aplikacijama je potrebna nadogradnja i prilagođavanje (standardizacija). Najjednostavniji način za nadogradnju IPv4 aplikacije je zamena IPv4 API reference novim IPv6 API referencama korišćenjem one-to-one mapiranja. Na ovaj način aplikacija će podržavati samo IPv6 protokol. Ovaj način će korisnicima biti najnekonforniji jer će biti primorani da koriste različite verzije istog programa, ali će to olakšati i ubrzati tranziciju sa IPv4 na IPv6 protokol. Kako se vremenom bude povećavao broj aplikacija sa podrškom za oba protokola, tako će prirodno nestajati aplikacije koje podžavaju samo IPv4 protokol.

Obezbedite podršku za Ipv4 i Ipv6

Očekuje se da će IPv6 konačno zameniti IPv4 standard do kraja 2010 godine, a do tada će ova dva protokola morati da koegzistiraju. Dobra vest je da će napredne mreže podržavati oba protokola tokom perioda tranzicije. To znači da mreže mogu paralelno poržavati funkcije QoS, multicastinga i rutinga.

Mnogi protokoli za rutiranje i komunikaciju dve mreže ili uređaja koji se nalaze na njenim krajevima, su dizajnirani sa mehanizmom koji obezbeđuje interoperabilnost u cilju što lakšeg prelaza sa IPv4 na IPv6 protokol. Ovi koegzistentni metodi uključuju dvojnu implementaciju (dual-stack), enkapsulaciju (tunneling), prevođenje.

* Zahvaljujuči dvojnoj implementaciji mreža ima punu podršku za oba protokola u ruterima i računarima.
* Enkapsulacija omogućava sažimanje IPv6 protokola u okviru IPv4 protokola, čime se postiže zaobilaženje IPv4 mreža
* Prevođenje omogućava da uređaji koji podržavaju samo IPv6 protokol komuniciraju i sa uređajima koji podržavaju IP4 protokol.

Zaključak

Pored mnogih prednosti u odnosu na Ipv4 standard, Ipv6 standard pruža neograničen broj IP adresa i omogućuje autokonfiguraciju mobilnih uređaja. IPv6 protokol omogućava, takođe, dugo očekivano proširenje mreže.

Za IT stručnjake koji bi unapred trebalo da planiraju razvoj i rast mreža, primena Ipv6 standarda predstavlja veliki izazov. Kvalitetan plan za postepenu tranziciju je od esencijalne važnosti. IPv6 mreža će imati kapacitet potreban za nove vidove komunikacija i aplikacije.

Ilirika Investments a.d. koja posluje u Srbiji od 2002. godine,i čija je osnovna delatnost berzansko posredovanje u zemlji i inostranstvu, individualno investiciono savetovanje, korporativne finansije, strateško povezivanje i konsalting, a od nedavno i prodaja jedinica investicionih fondova u Srbiji, pokrenula je novi investicioni portal na adresi www.moj-fond.org (uskoro i www.moj-fond.rs)

Svrha ovog portala je da svim investitorima, potencijalnim investitorima, zainteresovanim stručnjacima i celokupnom građanstvu ponudi novi finansijski proizvod, odnosno finansijski portal www.moj-fond.rs (www.moj-fond.org).

Portal na jednom mestu okuplja sve informacije o investicionim fondovima i kompletnom srpskom tržištu kapitala, te na vrlo jasan i strukturiran način daje mogućnost njihovog pregleda i upotrebe. Osim pomenutih informacija, www.moj-fond.rs (www.moj-fond.org) nudi poređenja, analize i statistike vezane za fondove i hartije od vrednosti i mogućnost kreiranja sopstvenog portfelja sa kalkulatorom za informativne izračune.

Korisnicima koji su zainteresovani za ulaganja, ponuđene su sve informacije, objašnjeni načini i data uputstva o tome kako pristupiti svakom pojedinom fondu na srpskom tržištu kapitala. Isto tako su ponuđeni svi dokumenti i datoteke potrebni za pristup pojedinom investicionom fondu.

Uz službene informacije, www.moj-fond.rs (www.moj-fond.org)  nudi i zabavni deo sadržaja sa vestima iz tržišnog sektora, anketama, chatom, forumom i mnogim drugim interaktivnim servisima preko kojih korisnici mogu izmenjivati iskustva ili savete. Sve navedene informacije biće dostupne i za druga tržišta u okruženju, a korisnici portala će imati uvid i u sve fondove u regionu.

Prihodi od onlajn oglašavanja u Japanu su tokom 2007. godine povećani za 25 odsto i po prvi put su pretekli prihode od oglašavanja u magazinima. Prihodi od web oglašavanja su zauzeli treće mesto iza televizije i novina i u permanentnom su porastu.

U poređenju sa stalnim rastom koji beleži web oglašavanje prihodi od oglašavanja u novinama su zabeleđili pad od 5,2 procenta u odosu na prethodnu godinu, na radiju je pad 4,2 odsto, a u agazinima četiri odsto.

Jedan od glavnih razloga za ovakav porast prihoda od onlajn  oglašavanja je sve veća prisutnost širokopojasnog interneta, koji omogućava prijem kvalitetnog signala preko kompjutera ili mobilnih telefona.

Istarživanja genius Audience, kompanije Valicon, koja u Hrvatskoj i Sloveniji redovno sprovodi istraživanja posećenosti web stranica na Internetu,u saradnji sa poljskom kompanijom Gemius, obajvila je po prvi put rezultate i za Bosnu i Hercegovinu.

Rangirani su web sajtovi po kriteriju mu njihove stvarne posećenosti, a evo i top-liste 5 najposjećenijih:

1. blogger.ba – 92.906 (16.42%)
   2. sarajevo-x.com – 68.332 (12.07%)
   3. avaz.ba – 42.201 (7.46%)
   4. market.ba – 41.793 (7.38%)
   5. posao.ba – 38.101 (6.73%)

Zanimljivo da bosanskohercegovački surferi prate svetske trendove posećivanja internet stranica i da su blogovi jako popularani, pa je tako blog-servis blogger.ba na prvom mestu, a tik iza njega je vrlo posećeni i popularni webportal sarajevo-x.com, koji je svoj uticaj pokazao tokom organizovanja i izveštavanja o građanskim protestima u Sarajevu ispred Katedrale.

Zanimljivost ovog istraživanja koje je prvo tog tipa u Bosni i Hercegovini, da je merena stvarna posećenost web stranica u prošlom mesecu – febrauru, te da se ovaj pokazatelj odnosi na broj osoba koje su posetile sajt, a ne na broj cookie-a ili pak IP adresa. Još treba istaći da se na 11-tom mestu nalazi sajt koji se bavi informatičkim tehnologijama, info.ba, što znači i da je ta oblast visoko rangirana po broju poseta.

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo i Privredna komora Srbije (Udruženje informatičke delatnosti) dana 22.02.2008. godine u PKS (Terazije 23, 8. sprat, sala 1, početak u 13h) organizuju Okrugli sto o Pravilniku za pružanje usluga bežičnog pristupa.

Okruglim stolom ce biti zaključena javna rasprava (http://www.internodium.org/node/2930) o Pravilniku kojim se utvrđuju uslovi učešća na nadmetanju za dobijanje licenci za pružanje usluga bežičnog Interneta i bežične fiksne telefonije.

WiMax tehnologija omogućava bežični pristup Internetu, a predviđeno je da u svakom okrugu budu dodeljene po tri licence, izuzev u Beogradu (gde će biti dodeljena samo jedna), zbog toga što je veliki deo opsega već dodeljen.

Od stručne javnosti se očekuju sugestije vezane za broj licenci, period na koji se izdaje licenca, oblast pokrivanja, rok u kome treba da se dostigne odgovarajuća pokrivenost…

Po utvrđivanju konačnog teksta i objavljivanja u Službenom glasniku, RATEL ce obaviti proceduru javnog nadmetanja i izdati odgovarajuće licence.

Predlog Pravilnika:
http://www.mtid.sr.gov.yu/upload/documents/PravilnikFWA.pdf

Britanska vlada je odlučila da ozbiljno stane na put pirateriji i ilegalnom pristupanju Internetu za koji nije plaćen pristup. Predlog na ovu temu - Green Paper, koji inače Britanska vlada mora da predstavi, ima krajnji rok i to ove nedelje.

Ovaj nacrt će zahtevati od Internet Servis Provajdera (ISP) da preduzmu akcije protiv svih onih koji ilegalno pristupaju na Internet, a procenjeno je da takvih ima šest miliona na godišnjem nivou u Velikoj Britaniji.

Ove nove odredbe mogu da prouzrokuju glavobolje i ISP-ovima ali i Wi-Fi korsnicima, s obzirom da korisnici mogu da tvrde da se neko drugi ilegalno “prikačio” i da ilegalno koristi usluge koje su oni platili.

Prošlog meseca, Sophos (kompanija za IT sigurnost i kontrolu), je objavila istraživanje koje je sprovela za čuveni britanski The Times. Ovo istraživanje je otkrilo da je čak 54% od ukupnog broja ispitanika (560 osoba), barem jednom prekršilo zakon koristeći nečiji wireless Internet pristup bez dozvole. Najčešći načini jesu ukoliko se nalazite blizu Wi-Fi hotspotova. Vrlo često se na tuđ račun preuzimaju materijali sa neta (bez pojavljivanja bilo kakve griže savesti).

Sophos online istraživanje, 560 ispitanika, 31 Oktobar – 6 November 2007.Prema Green Paper nacrtu, u tri poteza će korisnici koji budu pokušali da ilegalno “skinu” neki materijal sa interneta, biti sprečeni u nameri. Prvo će im stići email upozorenje, zatim suspenzija njihovog account-a i na kraju će biti raskinut ugovor sa njima. Svi ISP-jevi koji nisu bili u stanju da postave strožija pravila, će biti krivično gonjeni na sudu.

Kako osigurati kućne WiFi mreže?

I kućni i poslovni korisnici podjednako treba da obrate pažnju na podešavanje njihovih wireless mreža. Evo nekoliko korisnih saveta kako to i postići:

1. Koristite enkripciju
Wi-Fi Protected Access (WPA i WPA2) je snažniji enkripcioni sistem nego WEP, i može biti upotrebljen u svrhu smanjenja presretanja vaše komunikacije od strane hakera.

2. Koristite lozinke
Izaberite jake lozinke koje ćete koristiti kada pristupate vašoj wireless access tački. Nemojte koristite default podešene lozinke koje dolaze sa vašom Wi-Fi opremom.

3. Nemojte objavljivati ime vaše bežične mreže
Ime vaše wireless mreže ili SSID, ne treba objavljivati prolaznicima. Kao dodatak, pronađite SSID ime koje se teško pogađa, kako bi otežali posao hakerima. SSID poput “home”, “wireless” ili “internet” baš i nisu dobar izbor.

4. Koristite MAC address filtriranje
Wi-Fi ruteri i pristupne tačke normalno, imaju mogućnost da spreče konekciju nepoznatih wireless uređaja. Međutim, ova funkcija je najčešće isključena.

5. Zabrana pristupa na Internet u određenim časovima
Neki bežični ruteri dozvoljavaju Internet pristup određeni broj puta u toku dana. Ili se vremenski ograničiti, na primer, ukoliko znate da nećete pristupati Internetu od kuće u periodu od 21h do 5h ujutro, od ponedeljka do petka, tada je moguće postaviti raspored u vaš ruter da se neće koristiti u tim časovima

6. Dobro osigurajte vaš računar
Vaš računar ažurirajte sa up-to-date anti-virus rešenjima, sigurnosnim zakrpama i client firewall-om.

„Hakeri kriminalci sve više će se usmeriti na zemlje u razvoju, jer je zbog povećanih ulaganja u sigurnost računarskih mreža, sve teže dobiti pristup sistemima u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu ili Nemačkoj“, naglasio je na jučerapnjem seminaru Rajive Kapoor, jedan od vodećih stručnjaka za edukaciju etičnih hakera

Na jučerašnjem seminaru moglo se čuti da etični hakeri mogu da pomognu kompanijama i institucijama da spreče hakerske napade na svoju infrastrukturu,  a školski centar Algebra uskoro pokreće sertifikovani program za obrazovanje ovog profila.

Uz glavnog gostujućeg predavača, Rajivea Kapoora, o sigurnosti računarskih sistema i testiranju, te sigurnosti govorili i vodeći domaći stručnjaci. Više od dve stotine učesnika iz kompanija i državnih institucija, kao i potreba za održavanjem dodatnih seminara održati u prostorima Microsoft Hrvatska, te Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, ukazali su na izuzetno velik interes hrvatske javnosti za problem informacione sigurnosti.
„Nisu više u igri samo ekonomski motivi, nego cyber-ratovanje postaje pretnja koja je sve bliža i bliža, pa se svaka organizacija koja finansijske, lične i druge važne podatke koristi u svojoj računarskoj mreži mora zaštititi uz pomoć ‘sertifikovanog etičnog hakera‘“

„Hakirovanje će dobiti dodatni zamah upravo u 2008. Hakeri kriminalci će se sve više fokusirati na zemlje poput Hrvatske, koje se vrlo rapidno razvijaju u segmentu informacionih tehnologija, jer im je, zbog povećanih ulaganja u sigurnost mreža, sve teže i teže dobiti pristup vrednim informacijama u zemljama poput SAD-a, Nemačke ili Ujedinjenog Kraljevstva“, naglasio je Rajive Kapoor, glavni izvršni direktor SSR-I (Security Systems Resource International) iz Londona.

Rajive Kapoor održao je prezentaciju o hakerima i hakovanju, objašnjavajući kako oni funkcioniraju u današnjem svetu. Sertifikovani etični hakeri (CEH), čiji program školovanja uskoro kreće u Algebri, kvalifikovani su stručnjaci, u potpunosti edukovani za odbranu od malicioznih hakerskih napada. Njihov program obrazovanja sprovodi vodeća svetska organizacija u tom segmentu, EC-Council, sa kojom je Algebra nedavno potpisala ekskluzivni ugovor za sprovođenje edukacije u Hrvatskoj, i Bosni i Hercegovini.

„U svetu vlada velik interes za edukaciju po programima EC-Councila, pa sam uveren da možemo očekivati da program Certified Ethical Hacker postane standardan i u Hrvatskoj“, kaže Rajive Kapoor.

U ovom trenutku u Algebri se za instruktore etičnog hakovanja priprema nekoliko trenera, a na čelu ovog tima se nalazi iskusni stručnjak za sigurnost Robert Petrunić, koji je prisutne na jučerašnjem seminaru upoznao sa deset temeljnih zakona informacione sigurnosti te osnovnim postavkama informacione sigurnosti i najčešćim greškama koje kompanije čine, postajući tako ranjivije.

O konceptu etičnog hakovanaj govorili su Hrvoje Šegudović i Saša Jušić iz kompanije Infigo IS koja je specijalizovana za penetracijska testiranja i, uopšteno, testiranje sigurnosti informacionih sistema. Hrvoje Šegudović objasnio je metodologiju i uslove u kojima se obavljaju penetracijska testiranja, kao i aktuelnu zakonsku regulativu u Hrvatskoj koja se odnosi na sigurnost informacionih ssitema i kaznenu odgovornost počinitelja u slučaju povrede te sigurnosti.