Internet

Evropu potresa štrajk internet-korisnika protiv Trgovinskog sporazuma za borbu sa nelegalnom produkcijom – ACTA. Masovne manifestacije održane su u Poljskoj, Švedskoj, Sloveniji. Demonstrantima pomažu hakeri iz poznate grupe Anonimus, koja složno izbacuje iz stroja različite državne resurse.

Usvajanje sporazuma ACTA teče već nekoliko godina. Njega aktivno guraju vlasnici intelektualne svojine, između ostalog filmske korporacije i korporacije za snimanje zvuka – iznosi predistoriju pitanja profesor, ekspert za konkurentno izviđanje Jevgenij Juščuk.

Tamo se spremaju da primene niz vrlo strogih mera. Kao prvo, carinski pregled nosača informacija – kompjutera, telefona i ostalih uređaja na kojima mogu da se čuvaju ilegalni fajlovi. Pri čemu, ako se fajlovi pronađu, divajs će biti oduzet, a njegov vlasnik će morati da plati kaznu. Uz to proširuju se prava kontrole internet-provajdera. Kako se deklariše, to će se ticati onih koji šire nezakoniti kontent. Ali kad postoji pravo da se prati internet pod izgovorom borbe protiv ilegalne produkcije, to pravo će mnogi hteti da iskoriste.

Jevgenij Juščuk je uveren: masovni gnev protiv ACTA finansiraju i podgrevaju organizacije koje zarađuju na kompjuterskoj pirateriji, pošto ograničenja nanose veliki udar njihovom biznisu. Drugi ekspert, rukovodilac pravca za konkuretno izviđanje kompanije Dijalog-nauka Andrej Masalovič, naprotiv, smatra da vodu mute na višem nivou.

ACTA nije jedini sporazum u svetu koji pokušavaju da proguraju razne asocijacije vlasnika autorskih prava. U SAD postoje dva druga nacrta zakona SOPA i PIPA, koji takođe izazivaju pravedni gnev internet-zajednice. Između ostalog toliko jak da je Senat SAD morao da odloži njihovo razmatranje, rekao je Andrej Masalovič u intervjuu za Glas Rusije.

To što se sada dešava na Internetu ne bih delio da male pogranične sukobe oko nacrta zakona SOPA, PIPA i ACTA. Svi zajedno formiraju jedinstveni proces – internet-kolonijalizam. Sada je nekoliko velikih zemalja odjednom, koje smatraju sebe demokratskim, odjednom pronašlo jednu ničiju državu – Internet. I one su rešile da je učine svojom kolonijom, uvodeći tamo svoja pravila igre. Resursi Interneta sada su skuplji od zlata, rat se vodi upravo za njih, zato smatram: u velikoj meri to nije stvar Internet-zajednice, već specijalnih službi zemalja i njihovih kibernetičkih trupa.

Kolonizacija Interneta neće se skoro realizovati u praksi, pošto Internet-zajednici za sada polazi za rukom da prilično aktivno odbrani njegovu slobodu. Ali pokušaji zakonotvornih posezanja na Svetsku mrežu obavezno će se nastaviti, zato što je posebna država Intenet sa stanovništvom od milijardu ljudi odlični poligon za vođenje informacionih ratova.

Povodom Dana bezbednog interneta koji se u Srbiji obeležava 7. februara, Udruženje RODITELJ apeluje na sve roditelje da pokažu veći stepen odgovornosti prema najmlađim korisnicima interneta – deci predškoloskog i nižeg osnovnoškolskog uzrasta.

Starosna granica u kojoj deca počinju da koriste računare svake godine je sve niža. Sve je veći broj dece koja još u predškolskom uzrastu imaju pristup računaru i uz njega provode i više od dva sata dnevno. Nemoguće je ignorisati činjenicu da tehnologija svakim danom postaje sve zastupljeniji deo svakodnevnog života i nerealno je očekivati da roditelji mogu držati dete podalje od računara duži vremenski period.

Bez obzira na uzrast u kome dete počinje da koristi kompjuter, mora se voditi računa o prilagodjenosti sadržaja uzrastu deteta, a odrasli moraju biti uključeni u ovaj proces. Drugim rečima, ma kada se odlučili za upoznavanje sa kompjuterom svaki roditelj bi trebalo da povede računa o tome da dete koristi samo programe prilagodjene svom uzrastu. Za uzrast do šest godina, preporučuju se isključivo edukativni programi koji detetu omogućavaju da crta, boji ili dizajnira različite stvari, da uči slova, brojeve, usvaja različite pojmove kroz razvoj logičkog razmišljanja. Agresivne i kompetitivne igrice treba izbegavati, ne samo u ovom uzrastu već i do desete godine starosti deteta. Pored toga, dete nikako ne bi trebalo pustiti da bez nadzora sedi uz kompjuter. Roditelji bi trebalo da kompjuter koriste zajedno sa detetom kao edukativno sredstvo i sredstvo za razvijanje kreativnosti deteta, na isti način na koji bi se igrali i igračkama. Pravilno stečene navike o korišćenju računara i interneta u ovom periodu, sigurna su garancija za njihovu bezbednu upotrebu i u školskom uzrastu.

U okviru aktivnosti vezanih za zaštitu dece i bezbedno korišćenje Interneta, Udruženje RODITELJ već više od godinu dana realizuje kampanju „Siguran let u virtuelni svet“ koja podrazumeva set edukativnih radionica namenjenih roditeljima predškolske dece koje bi trebalo da pruže odgovore na najčešća pitanja i nedoumice, obezbede razmenu iskustava i sticanje znanja i veština koje će roditeljima i njihovoj deci pomoći u uspostavljanju odgovornih navika u korišćenju kompjutera od najranijeg uzrasta.

Udruženje RODITELJ takođe podseća sve zainteresovane roditelje da u okviru Savetovališta za roditelje na stranici www.roditelj.org funkcioniše posebna služba za ponašanje na internetu kojoj se mogu obratiti sa pitanjima i nedoumicama iz ove oblasti.

Vikimedija Srbije i Zadužbina Vikimedije organizuju 24. februara u Beogradu konferenciju posvećenu srpskoj kulturnoj i istorijskoj baštini i zaštiti intelektualne svojine i autorskih prava na internetu.

Uz podršku Doma omladine Beograda, Registra nacionalnog internet domena Srbije i EUneta, konferencija “Open wiki GLAM of Serbia” (GLAM je skraćenica za Galleries, Libraries, Archives & Museums) okupiće predstavnike relevantnih kulturnih i političkih subjekata iz Srbije, međunarodne Zadužbine Vikimedija, fondacija i udruženja u cilju dvosmerne saradnje u kreiranju i unapređenju dostupnosti riznice kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije na internetu, kao i zaštiti intelektualne svojine i upotrebe novih tehnologija u institucijama kulture i umetnosti.

Gosti iz zemlje i inostranstva izložiće viđenja podeljena o načinima zaštite intelektualne svojine na internetu i licence CC (Creative Commons), važnosti dostupnosti delova kulturne baštine na internetu i načinima njihovog pokazivanja, Vikimedijinim projektima kao platforme za širenje besplatnog sadržaja i informacija i kao sredstva komunikacije, informisanja i obrazovanja, te o digitalizaciji i tehnologiji QR kodova i njihovoj primeni u GLAM institucijama.

Konferencija će biti održana 24. februara u Domu omladine Beograda, a više o tom skupu moguće je naći na stranici glam.wikimedia.rs, preko koje je moguće i prijavljivanje učešća. Tel. 060/6417166
Među učesnicima su najavljeni predstavnici Fondacije Vikimedije, organizacije Creative Commons, vikimedije Srbije i Francuske, medijskog arhiva Ebart…

Podsećanja radi, Zadužbina Vikimedija je nevladina i neprofitna organizacija, staralac projekata saradnje na raličitim jezicima, među kojima su Vikipedija, Vikirečnik, Vikicitat, Vikiknjige (uključujući i projekat Vikijunior), Vikiverzitet, Vikizvornik, Vikimedijina Ostava, Vikivrste, Vikivesti i Meta-Viki.

Jedan od najpoznatijih projekata Fondacije Vikimedija je onlajn enciklopedija Vikipedija i jedan od najvećih kolaborativnih svetskih projekata, koji je šesti po posećenosti sajt na internetu sa više od 20 miliona članaka na više od 280 jezika.

Pozivaju se svi da se pridruže u javnom dijalogu o značaju aktivizma mladih u Srbiji u oblasti reciklaže i predstavljanju konkursa za foto i video radove Onlajn Reciklarnica, koje Zelena inicijativa organizuje u četvrtak 2. februara 2012.godine sa početkom u 11 časova, u Kulturnom Centru Beograda, galerija ARTGET (Knez Mihailova 6).

Onlajn Reciklarnicu pokrenuo je Evropski pokret u Srbiji u sklopu Zelene inicijative, da bi podstakao mlade da se uključe u proces reciklaže putem njima najbližeg instrumenta – Interneta. Učešćem na konkursu mladi u Srbiji će upotrebom novih tehnologija moći da ukažu na problem koji uoče u svojoj lokalnoj sredini u vezi sa upravljanjem otpadom i reciklažom, a istovremeno i da kreiraju mrežu koja će im omogućiti da utiču na njihovo rešavanje.

Nakon uvodnog obraćanja Ivana Kneževića, zamenika generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Radojičić govoriće o aktivnostima Zelene inicijative usmerenim ka podsticanju primarne selekcije i reciklaže, a Svetlana Stefanović menadžerka projekta iz Evropskog pokreta u Srbiji predstaviće detalje konkursa Onlajn Reciklarnica. Na javnu poruku podrške Milorada Čavića nastaviće se diskusija o značaju aktivizma mladih u oblasti reciklaže u Srbiji koju će otvoriti Tijana Isoski, koordinatorka Konventa mladih Evropskog pokreta u Srbiji.

Zelena inicijativa želi da poveća učešće mladih u procecu reciklaže, i poveže građane, reciklažne biznise i lokalne institucije u oblasti prikupljanja reciklažnih sirovina, sa ciljem unapređenja primarne selekcije i reforme prakse u upravljanju otpadom u Srbiji.

Svakog dana građani Srbije bace 5.000 tona otpada na deponije. Skoro polovina tog otpada odlaže se na divlje deponije koje se nalaze uz vodotokove, gradske trgove i parkove za decu. U zemljama EU prosečno se reciklira 40 procenata otpadnog materijala godišnje, dok je u Srbiji procenat recikliranog materijala do 4 puta manji. U Srbiji se godišnje na deponije baci oko 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se može reciklirati.

Zelena inicijativa predstavlja mrežu 22 organizacije građanskog društva u Srbiji, koje će, u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), tokom ove godine realizovati aktivnosti usmerene ka razvoju funkcionalnih mehanizama za podsticanje primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou.

Kineski naučnici ispitivali su mozak ljudi koji pate od internet-zavisnosti. Rezultat je žalostan: ljubav prema Internetu razara vegetativni nervni sistem ljudi ništa manje od alkohola i duvana.

Od njega se oštećuje bela supstanca velikog mozga. Posebno stradaju zone koje odgovaraju za emocionalnu obradu podataka. Ljudi gube kontrolu nad situacijom i svojim životom, a Internet za njih postaje duplikat realnosti, govori akademik RAEN, psiholog i pisac Sergej Ključnikov.

Znaci internet-zavisnosti su najrazličitiji. Glavni je isključivanje iz realnosti, stanje nervne uzbuđenosti, apatija prema potrebi da se u svetu deluje aktivno, teškoće u donošenju odluka, poremećaji sna. Ona je praćena većim poverenjem prema internet-glasniama, nego prema realnom životu.

Psihološko stanje depresije deluje i na fiziologiju: čovek postaje mlitav, navikava na sedeći način života, brzo se goji. Gubi sposobnost da kontroliše vreme koje provodi na Internetu, birajući virtualne prijatelje, a ne realne.

Može li istraživanje lekara da bude politički naručeno od strane kineske vlade, koja nije previše lojalna prema Internetu? Teško da ono ima politički karakter, ali neće biti nezanimljivo za one koji u Kini donose odluke o Internetu, uveren je Sergej Ključnikov.

Kinezi teže tome da budu sami sebi dovoljni u svim pogledima, uključujući Internet samodovoljnost, ograničavajući uticaj drugih zemalja. Na taj način oni žele da očuvaju nacionalni identitet, zato što preko Interneta moguć je ne uvek pozitivan uticaj. Razumemo ratove koji se odvijaju na Itnernetu, revolucije koje se priređuju preko društvenih mreža. Jasna je njihova briga, ali mislim da nije reč o političkom uticaju Interneta, već o njegovom uticaju na individualnu svest. Moguće da će zaključci lekara uticati na one koji donose odluke o Internetu. Treba ga kontrolisati, zato što ljudi postaju sve više zavisni.

Tema interneta odavno brine vladu Kine. Vlasti zemlje administrativnim putem suzbijaju otvaranje novih internet-kafea i zakonodavno ograničavaju vreme za klijente lokala koji imaju dostup Itnernetu. 2008. godine u Kini su bili izrađeni Standardi dijagnostike internet-zavisnosti, prema kojoj ljudi koji provode u mreži mnogo vremena treba da podležu lečenju. A na kraju krajeva ne možemo da se ne setimo „velikog kineskog fajervola“ koji filtrira informacije iz drugih država, suvišne građanima Kine.

Deset hiljada penzionera Tatarstana će moći da prođe specijalni kompjuterski program „Internet – dug život“.
U savremenom svetu je nemoguće zamisliti čoveka bez informacionih tehnologija. I stariji ljudi nisu izuzetak. Oni takođe aktivno osvajaju novu tehniku. Posebno napredni penzioneri lako barataju sa internetom, skajpom…

U tatarstanskom odeljenju Saveza penzionera Rusije su odlučili da uvećaju broj korisnika kompjutera. Rukovodstvo je predložilo da se na državnoj osnovi organizuju kompjuterski kursevi za starije, govori predsednik uprave regionalnog odeljenja Saveza penzionera Ljubov Mišina:

„U tom programu treba obavezno učestvovati, jer ćete osetiti da ste na istoj talasnoj dužini sa vašom decom i unucima. To će pomoći da se adaptirate savremenom životu, da imate veliki obim informacija, da umete da je koristite u svakodnevnom životu. To takođe može pomoći u traženju posla.“

Projekat „Internet – dug život“ obezbeđuje republičko Ministarstvo rada i Ministarstvo obrazovanja. Kursevi se organizuju u školama, opremljenim kompjuterskim učionicama. Očekuje se da će u procesu obuke u tome učestvovati oko 200 škola. Penzionerima će biti od velike koristi da steknu neka znanja, kaže šef Minstarstva rada Tatarstana Ajrat Šafigulin:

„Danas se u republici ukazuje 86 državnih usluga preko interneta. I naši penzioneri moraju imati pristup tim uslugama, da se koriste iz kuće, sedeći za kompjuterom, ili preko terminala postavljenih na javnim mestima. Tako neće morati da stoje u redu. Sa te tačke gledišta, to je veoma zanimljiv projekat.“
I pored toga što je inicijator projekta Savez penzionera, obuku će moći da prođu ne samo oni koji su već krenuli na zasluženi odmor. Program mogu koristiti i ljudi pretpenzionog uzrasta, kao i oni koji dobijaju penziju jer su ostali bez roditelja ili su invalidi. A predavaće osnove kompjuterske azbuke školski učitelji i učenici starijih razreda.

Piano media je slovački startup koji je započeo s radom u maju 2011., a nedavno je dobio investiciju u iznosu 300.000 evra za širenje na ostala evropska tržišta. Prvo odabrano tržište je Slovenija koja time postaje druga država u Europi čiji su se veći digitalni izdavači dogovorili o zajedničkoj naplati sadržaja preko Piano media sistema.

Piano koji nudi neograničen pristup specijalnim člancima za jednu uplatu – 1,99 evra za nedelju dana pristupa, 4,98 za mesec dana i 48,90 evra za godinu.

Odabrane sadržaje odlučilo je monetizovati 8 slovenačkih izdavača, među kojima su vodeći dnevni časopisi Dnevnik i Delo, mariborski Večer i regionalni Dolenjski List, Primorske novice i Gorenjski glas. Od specijalizovanih medija tu su sportski dnevnik Ekipa, informatička revija Računalniške novice te automoto revija Auto Bild. Nisu izostavljeni ni tabloidi čije boje zastupaju Slovenske novice i Pozareport.si, a popis medija raste iz dana u dan.
Delo planira da 10 odsto svog sadržaja ostavi za naplatu.”Ideja je jednostavna. Manji deo sadržaja Dela biće dostupan samo onima koji su spremni da plate za pouzdane informacije, posebno komentare, analize i ekskluzivne priče”, rekao je urednik Dela Ali Zerdin.

Iza projekta stoji kompanija iz Slovačke Piano Media koja navodi da je takav projekat bio uspešan u toj zemlji, a planira da sličan poduhvat preduzme u još tri zemlje.

Rusija predlaže razradu međunarodnog kodeksa ponašanja u sajber prostoru. Posledice nezakonitog korišćenja tehnologija pa i u terorističkim ciljevima mogu da se uporede po svom potencijalu sa primenom oružja masovnog uništenja.

U borbi protiv opasnosti može da pomogne opšta konvencija o internet prostoru – neka vrsta kodeksa ponašanja država u bori protiv kriminala i terorizma u globalnoj mreži. Ali priroda interneta je takva da ako se tom pravnom sporazumu ne priključe svi, efikasan rezultat se ne može dobiti. Objašnjava predsednik pravne firme „Internet i pravo“ Anton Sergo.

„Čak i ako u teoriji 99% država prihvati ovaj kodeks, uvek će se naći jedna država koja će reći ne, i neće se rukovoditi tim međunarodnim pravilima. Prema tome ta država će odmah dobiti jak potencijal za unutrašnji razvoj na račun stranih ulaganja povezanih sa razvojem provajdera, razvojem komunikacija i tako dalje. Jer čitav svet će preneti porno industriju, ekstremizam u tu jednu jedinu državu.“

Da bi borba protiv sajber kriminala bila uspešna za početak je potrebno utvrditi zajedničke ciljeve. Potreban je dijalog. Ipak ne žele svi da se dogovaraju. Neke zemlje daju prednost autoritarnom prilazu. Uzmimo na primer SAD. Tamo je nedvosmisleno rečeno da će na prostoru virtuelnog sveta delovati konkretna jurisdikcija konkretne države. Jer SOPA dozvoljava da se blokiraju ne samo sajtovi čiji se serveri nalaze na teritoriji SAD, već i bilo koji resursi koji su dostupni građanima zemlje.
I takvi se napori preduzimaju samo zbog interesa američkih diskografskih kompanija i filmske industrije. Obični korisnici čija je lična čast i dostojanstvo okaljana u ovoj ili onoj internet publikaciji nemaju pravo da traže ni da se uklone ti materijali. Govori izvršni direktor „Lige bezbednog interneta“ Denis Davidov:

„Čudi me to da je zakon usmeren na zaštitu prava i interese vlasnika prava. Čak i za materijale dečije pornografije u SAD ne postoje tako rigorozna ograničenja kao ona koja se predlažu u zaštitu vlasnika prava.“

Ministarstvo masovnih komunikacija RF smatra da će se dokument poput SOPA ne samo krajnje negativno odraziti na internet kao biznis prostranstva, već će faktički postati instrument cenzure. Dok će potraga za novim mehanizmima zaštite od sajber pretnji pri poštovanju prava i sloboda građana u informacionom prostoru, pa i prava na potragu i dobijanje, predaju i širenje informacija dati impuls za razvoj globalne mreže.

Treba postaviti vremenske granice u igranju igrica, postići dogovor oko lozinki i privatnih računa i upozoriti decu na adekvatnu zaštitu svojih podataka na internetu.

Deca vole da provode vreme na internetu jer se tada osećaju slobodno, akompjuter im pruža neiscrpan izvor zabave i druženja. Međutim, problem je što sve više dece postaje zavisno od račnara, upozoravaju britanski psiholozi. Otkrili su da više od polovine dece opisuju sebe kao nesrećne, što je samo još jedna od posledica zlouporabe kompjutera. Zbog zavisnosti o internetu deca zanemaruju svoje obaveze u danu, a još je veći problem što im roditelji te aktivnosti ne ograničavaju ili čak zabranjuju.

internet-deca

Pretraživanje interneta u kasnim večernjim satima smanjuje količinu i kvalitet sna, ometa koncentraciju u školi i psihički demotiviše decu. Psiholozi smatraju da svi roditelji koji su omogućili deci da imaju svoje sobe i računare, trebaju da znaju šta oni rade na kompjuteru i koliko im to vremena oduzima.

Treba postaviti granice u igranju igrica, postići dogovor oko lozinki i privatnih računa i upoznati decu sa zaštitom svojih podataka na internetu.

Saveti za roditelje

- Edukujte se o internetskim sadržajima, mogućnostima računara i razgovarajte s detetom
- Pretražujte internet s detetom
- Ne dozvoljavajte deci mlađoj od 12. godina da sami pretražuju internet
- Objasnite detetu važnost zadržavanja privatnosti na internetu i za to mu dajte primere.

izvor:liz.rs

Ruski opozicionari su ponovo izašli na Internet. Glavna platforma za rusku opoziciju postao je Internet. U društvenim mrežama oni su našli na desetine hiljada pristalica i protivnika. Uporedo sa tim važno je što su obični ljudi već pokazali spremnost da izađu iz virutalnog prostora na ulice i trgove.

U globalnu mrežu je dospeo video-snimak razgovora poslanika Državne dume iz Pravedne Rusije Genadija Gudkova i kopredsednika neregistrovane stranke Parnas Vladimira Rižkova. Ranije su se na internetu pojavili audio snimci telefonskih razgovora drugog kopredsednika Parnasa Borisa Nemcova. Slušajući ove privatne razgovore, može se shvatiti raspoloženje unutar protestnog pokreta.

Telefonski razgovori Borisa Nemcova pojavljuju se na Internetu kao serija – u delovima. U njima figuriraju mnoge kolege iz opozicije – Jevgenij Čirikov, Eduard Limonov, Boris Akunjin, kao i medijske ličnosti koje su aktivno učestvovale u proteklim mitinzima Za poštene izbore. Svoj odnos prema nekim od opozicionara Nemcov izražava ne uvek pristojnim rečima. U sličnom tonalitetu, sudeći po videu izloženom na Internetu, Genadij Gudkov i Vladimir Rižkov govorili su o novom mitingu, zakazanom za 4. februar. Ovog puta oni nemaju ništa protiv da prođu bez jednog od lidera protestnog pokreta – Alekseja Navaljnog. Ali Gudkov i Rižkov gledaju dalje i razmišljaju o formiranju socijal-demokratske stranke evropskog tipa.

2011. godine ruska opozicija se aktivizirala. Uoči parlamentarnih izbora preporođena je stranka Pravo delo. Milijarder Mihail Prohorov koji je stao na njeno čelo pretendovao je da ulogu glavnog protivnika aktualne vlasti i nameravao je da uvede stranku u Dumu. Ipak u dalju plovidbu stranka je rešila da se otisne bez njega. Nekoliko nedelja posle izbora Prohorov je bio smenjen sa dužnosti predsednika. Ali predsedničke izbore on je odlučio da ne propusti i kandidovao se na njima samostalno, sakupivši potrebnih 2 miliona potpisa.

Razjedinjenost ruske opozicije poslednjih godina može da se nazove jednom od njenih odlika. Posle perioda uspona i zbijanja redova mogu se prognozirati svađe i raskol, ističe politikolog Grigorij Trofimčuk.

Opozicija ne može da se dogovori iz jednog prostog razloga. Ideološki opozicija se sastoji od radikalnih liberala, koji u principu nisu u stanju da se između sebe dogovore. Možda na sreću po aktualnu vlast sa tom liberalnom opozicijom ne mogu da se spoje neke druge ruske snage, između ostalog nacionalne.

Pisac i novinar Dmitrij Bikov jedan je od osnivača upravo formirane Lige birača koji vidi stanje stvari drugačije.

Ja, na primer, nikada nisam imao neslaganja ni trvenja ni sa Riškovom, koga smatram duboko čestitim čovekom, ni sa Nemcovom, ni sa Kasparovom, koji može imati mnoštvo teorijskih neslaganja sa mnom, ali ljudski imamo divne odnose, ni sa Limonovom, koga smatram velikim piscem. Možemo imati različite poglede na razne probleme, i to su prirodne stvari. Na ljudske odnose to se kod nas nikada ne odražava. Isto misle samo oni koji ne misle. Na primer, članovi Jedinstvene Rusije, Naših ili Mlade Garde. Oni imaju neslaganja samo po pitanjima plaćanja.

I jedni i drugi imaju pristalice i protivnike. Teško je reći ko je upravo napravio tajne snimke razgovora opozicionara. Neki posmatrači tvrde da su to mogli biti čak oni sami.