• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Istraživanje: Tišina na mobilnom telefonu uzrokuje uznemirenost kod korisnika

Nema poruka, mejla ili notifikacije s Fejsbuka? Ova činjenica zastrašujuća je za mnoge korisnike mobilnih telefona koji se zbog toga povlače u sebe.

Stalna zvonjava mobilnog telefona, SMS poruke i mejlovi koji stižu na zaslon smartphone-ova neretko predstavljaju stres. Međutim neki korisnici osećaju nelagodu, podrhtavanje i znojenje ako nekoliko sati ili čitav dan ne dobiju nikakvo obaveštenje, pokazalo je istraživanje britanskog Univerziteta Vuster na 100 vlasnika “pametnih telefona”, prenosi “Daily Mail”.

Neki od korisnika postali su opsednuti i uznemireni ako nisu dobili obaveštenje o aktivnostima na Fejsbuku ili Tviteru. Mnogi su bili nesrećni i pod stresom ako im je mobilni telefon bio ugašen, potvrđuje istraživanje.

Korisnici su toliko zavisni od zvuka vibracije mobilnih telefona iako nisu primili poruku. To bi moglo da ostavi trajne psihičke posledice. Gotovo trećina odraslih ima Iphone ili BlackBerry, koji pružaju jednostavan pristup internetu, mejlu i društvenim mrežama.

Iako su mobilni telefoni prvobitno bili namenjeni poboljšanju radne učinkovitosti, najčešće se korise za društvene mreže. Da bi stalno bili u toku, korisnici smartphonea neprestano proveravaju novosti, a najviše ih uznemiruje izostanak bilo kakvih notifikacija. Gotovo je 37 odsto odraslih i60 odsto tinejdžera priznaje da je zavisno od mobilnih telefona.

Prvi super-računar baziran na ARM procesorima na svetu

Prototip sistema sa energetski efikasnim Tegra ARM centralnim procesorima i CUDA grafičkim procesorima uvodi Evropu u egzaskalarno računarsrtvo.

Kompanija NVIDIA je objavila da Centar za super-računare u Barseloni (BSC) razvija novi hibridni super-računar koji, po prvi put, koristi energetski efikasne NVIDIA Tegra ARM centralne procesore zajedno sa NVIDIA CUDA grafičkim procesorima visokih performansi.

BSC planira da razvije prvi napredni sistem baziran na ovoj tehnologiji, sa ciljem da uskoro predstavi dva do pet puta napredniji sistem kada je u pitanju štednja energije, u poređenju sa današnjim najefikasnijim sistemima. BSC javno prikazuje dizajn ovog sistema po prvi puta na ovogodišnjoj SC11 konferenciji, koja se održava od 14. do 17. novembra u Sijetlu u državi Vašington, na izložbenom štandu br. 235.

Krajnji cilj BSC-a je da omogući performanse na egzaskalarnom nivou, koristeći 15 do 30 puta manje energije nego postojeće super-računarske arhitekture. Ovaj projekat pod nazivom EU Mon Blan istražiće HPC arhitekture sledeće generacije i razviti portfolio egzaskalarnih aplikacija koje efikasno rade na ovakvim energetski efikasnim, ugrađenim mobilnim tehlologijama.

„U većini dosadašnjih sistema, samo centralni procesori uzimaju ogroman deo energije, često 40 odsto ili više”, izjavio je Aleks Ramirez, predvodnik projekta Mon Blan. „U poređenju sa tim, Mon Blan arhitektura će se oslanjati na energetski efikasne računararske akceleratore i ARM procesore u statičnim i mobilnim uređajima kako bi se postigla četiri do deset puta veća ušteda energije do 2014. godine.”

Kako bi podržala sve veću potražnju za sličnim inicijativama baziranim na ARM tehnologiji širom sveta, kompanija NVIDIA je takođe najavila planove da razvije novi set za razvoj hardvera i softvera. Ovaj set, za koji je hardver razvila kompanija SECO, imaće četvorojezgarne NVIDIA Tegra 3 ARM centralne procesore koje ubrzavaju diskretni NVIDIA grafički procesori. Očekuje se da će biti dostupni od prve polovine 2012. godine i da će biti podržani NVIDIA CUDA kompletom alata za paralelno programiranje.

Prepoznavši revolucionarnost kombinovanja NVIDIA GPU-a i CUDA tehnologije za potrebe programa obrazovanja i istraživanja u mnogim naučnim disciplinama, BSC je imenovan CUDA Centrom izvanrednih dostignuća od strane kompanije NVIDIA. Program CUDA Centar izvanrednih dostignuća nagrađuje i neguje saradnju sa vodećim institucijama koje su vodeće u istraživanju paralelnog računarstva.

BSC se pridružuje elitnoj mreži od 14 institucija širom sveta koje podižu svest o paralelnom računarstvu i podržavaju akademske stručnjake i naučnike u sprovođenju istraživanja koja menjaju svet.

“Okean 6″ završio naučno-istraživački zatadak

Kineski brod “Okean 6″ se juče, završavši okeansko naučno istraživanje, vratio u kineski grad Guangdžou.

“Okean 6″, koji je isplovivši iz grada Guangdžoua, i za 120 dana preplovši 18 hiljada nautičkih milja uspešno završio svoj prvi zadatak naučnog istraživanja okeana.

Utvrdjeno je da dno okeana obiluje raznim vrstama rudnog i mineralnog blaga, uspešnim podmorskim bušenjem obavljeno je masovno istraživanje, a po prvi put su na dubini većoj od 7000 metara prikupljeni novi podaci o reljefu, naslagama i morskoj sredini, čime su obezbedjeni funtamentalni podaci za nastavak istraživanja podmornicom “Điaolong”, sa ljudskom posadom.

Srbija učestvuje u globalnom istraživanju o medijima

Burson-Marsteller, vodeća svetska PR mreža čiji je Chapter 4 ekskluzivni predstaavnik na čak 12 evropskih tržišta, svake godine sprovodi veliko istraživanje medija. Cilj je da se što bolje upoznaju potrebe, navike i karakteristike medija širom sveta. Rezultate tih istraživanja posebno vrednuju konsultanti za komunikaciju, ali i sve one kompanije koje drže do dvosmerne, kvalitetne komunikacije sa medijima na svojim tržištima.
Ovogodišnja tema istraživanja jeste upotreba društvenih medija od strane novinara i koji su to alati koji im pomažu u svakodnevnom poslu.
Preko agencije Chapter 4 Srbija, u ovom istraživanju će učestvovati 20 domaćih medija, čime ćemo rezultate učiniti relevantnim i za naše PR stručnjake.
Mediji iz Srbije su preko naše PR agencije učestovavli i u prošlogodišnjem istraživanju čiji su rezultati bili veoma značajni i zapaženi i koje je bilo fokusirano na promene u medijima, izazvane pre svega finansijskom krizom, porastom upotrebe društvenih medija i online medijskih izdanja.
Očekujemo da ovogodišnji rezultati budu podjednako zanimljivi i korisni.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2011.

Razvoj i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija transformisali su savremeno društvo u „informaciono društvo”. Njegova glavna karakteristika je ta što informacionokomunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinaca i društva u celini.

Uvidevši značaj ovih tehnologija, Republički zavod za statistiku sproveo je 2004. godine pilot istraživanje o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u organizacijama koje se bave bankarstvom i osiguranjem. Primarni cilj tog poduhvata bilo je testiranje metodologije i instrumenata i pripremanje za uvođenje sličnih, redovnih istraživanja koja se odnose na domaćinstva i privredu.

U prethodnih pet godina Republički zavod za statistiku sproveo je dva istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija. Prvo se odnosilo na domaćinstva i pojedince, a drugim su bila obuhvaćena preduzeća. Oba ova istraživanja sprovedena su i u 2011. godini. Istraživanja su sprovođena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije. U okviru podataka za Republiku Srbiju nisu prikazani podaci za AP Kosovo i Metohija. Kada je reč o domaćinstvima i pojedincima, referentni period činila su tri meseca koja su prethodila telefonskom intervjuisanju. Referentni period za najveći broj pitanja postavljenih preduzećima bio je januar 2011, dok su se pojedina pitanja odnosila na celokupnu 2010. godinu.

Uzorak

Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 2400 domaćinstava na teritoriji Republike Srbije. Stopa odgovora iznosi 97,0% (2329 domaćinstava).

Uređaji u domaćinstvima

Na pitanje koje se odnosi na uređaje zastupljene u domaćinstvima ispitanici su mogli davati više odgovora. Istraživanje pokazuje da 98,9% domaćinstava poseduje TV a 44,4% kablovsku TV.

82,5% domaćinstava poseduje mobilni telefon

15,5% domaćinstava poseduje laptop, što predstavlja povećanje od 4,3% u odnosu na 2010. godinu, 6,2% u odnosu na 2009. godinu, a 9,7% u odnosu na 2008. godinu.

Broj računara u domaćinstvima

Najveći broj domaćinstava poseduje jedan računar (88,4%), dok dva računara poseduje znatno
manje domaćinstava (9,9%). Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 60,8% naspram 39,7%. U odnosu na 2010. godinu, ovaj jaz se neznatno povećao. U prilog tome govore i stope rasta zastupljenosti računara u urbanom i ruralnom delu Srbije. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 2,1%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije, u odnosu na 2010, iznosi 1,4%.

Internet u domaćinstvima

U Republici Srbiji 41,2% domaćinstava poseduje Internet priključak, što čini povećanje od 2,2% u odnosu na 2010. godinu, 4,5% u odnosu na 2009. godinu, a 8% u odnosu na 2008. godinu. Zastupljenost Internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 51,6%. U Vojvodini ona iznosi 42%, a u centralnoj Srbiji 36,3%.

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost Internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije: 51% naspram 27,2%. U poređenju sa 2010. godinom, rezultati pokazuju da se jaz u pogledu zastupljenosti Internet priključaka u urbanom i ruralnom delu Srbije neznatno smanjio. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 1,7%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije iznosi 3,1%.

Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja Internet priključaka kada se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda. Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra (83,8%), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 300 evra iznosi svega 25,9%.

25,9% domaćinstava s prihodom do 300 evra poseduje Internet priključak

Kada pogledamo podatke za 2010. godinu, vidimo da se jaz u 2011. godini u pogledu zastupljenosti Internet priključaka, prema visini prihoda, smanjio. To nam jasno govore stope rasta u pojedinim kategorijama prihoda za 2010. godinu, u odnosu na prethodnu godinu. Dok je stopa rasta za domaćinstva sa prihodom većim od 600 evra, u odnosu na 2010. godinu, 0,3%, odnosno 0,6% za domaćinstva s prihodom od 300 do 600 evra, stopa rasta za domaćinstva s prihodom do 300 evra iznosi 6,7%.

7,8% domaćinstava koja imaju Internet priključak koriste modemsku konekciju

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa Internetu čak je 88,7% domaćinstava odgovorilo da je to personalni računar. 27,8% domaćinstava u tu svrhu koristi laptop, dok 15,7% domaćinstava pristupa Internetu koristeći mobilni telefon. Na osnovu rezultata istraživanja došlo se do zaključka da se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu pomoću laptopa povećao za 8,5% u odnosu na 2010. godinu. S druge strane, smanjio se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu preko personalnog računara (smanjenje od 2,3%).

31% domaćinstava u Srbiji ima širokopojasnu (broadband) Internet konekciju

Širokopojasna (broadband) Internet konekcija ne omogućava samo brži pristup Internetu, već menja celokupni način upotrebe Interneta budući da omogućava preuzimanje (download) informacija sa Interneta na značajno brži način od tradicionalne (dial-up) modemske konekcije. U skladu s tim, kao jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti upotrebe IKT-a u Evropskoj uniji od 2005. godine jeste i procenat domaćinstava koja poseduju ovaj vid Internet konekcije. U Srbiji 31% domaćinstava ima širokopojasnu (broadband) Internet konekciju, što čini povećanje od 3,4% u odnosu na 2010. godinu, a 8,1% u odnosu na 2009. godinu. Zastupljenost ove vrste Internet konekcije najveća je u Beogradu i iznosi 43,4%, u Vojvodini 28,8%, a najmanja je u centralnoj Srbiji i iznosi 26,5%.

Pojedinci: upotreba računara

U Republici Srbiji je 54,3% lica u poslednja tri meseca koristilo računar, 2,3% lica je koristilo računar pre više od tri meseca, a 3,3% pre više od godinu dana. Čak 40,1% lica nikada nije koristilo računar. Za 3,6% se povećao broj korisnika računara u odnosu na 2010. godinu, za 4,6% u odnosu na 2009. godinu, a za 7,9% u odnosu na 2008. godinu.

Broj korisnika računara povećao se za 3,6% u odnosu na 2010. godinu

U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila računar u poslednja tri meseca povećao se za nešto više od 150 000. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja 3 meseca, 80,9% ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 13,6% najmanje jednom nedeljno, 3,8% najmanje jednom mesečno, a 1,7% ređe nego jednom mesečno.

Preko 2 500 000 lica koristi računar svakog ili skoro svakog dana

U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila računar svakog ili skoro svakog dana povećao se za nešto više od 200 000.

Pojedinci: upotreba mobilnog telefona

Istraživanje je pokazalo da 85,3% stanovništva koristi mobilni telefon, dok je taj podatak za 2010. godinu iznosio 82,7%. U odnosu na 2010. godinu, broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 15 000.

Preko 4 800 000 lica koristi mobilni telefon

Nastavak realizacije projekata iz oblasti naučno-tehnološke infrastrukture

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da će realizacija svih planiranih projekata iz oblasti naučno-tehnološke infrastrukture biti nastavljena nesmetano.

Đelić je u izjavi za agenciju Tanjug naveo da su počeli radovi na zgradi Univerziteta u Novom Sadu, na Fakultetu za tehničke nauke i na Prirodnjačkom centru u Svilajncu.

Kada je reč o daljim planovima u oblasti naučno-tehnološke infrastrukture, potpredsednik Vlade je ukazao na to da se očekuje početak radova u Tehnološkom parku na Zvezdari i radova na otvaranju Centra za matične ćelije u Kragujevcu, kao i tehnološkim parkovima u Kragujevcu i Nišu.

On je podsetio na to da je postignut dogovor da se porodicama 140 naučnika, koji već godinama čekaju krov nad glavom, dodele stanovi u lameli u bloku 32A na Novom Beogradu.

Potpredsednik Vlade je naglasio da je cilj da se naučnici koji su u prethodnim godinama odlazili iz Srbije privuku da se vrate u zemlju tako što će im biti ponuđeni pravi projekti.

Đelić je naveo primer profesora Miodraga Stojkovića, koji se vratio iz inostranstva i sada, u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Kragujevcu, radi na tome da u Centru za matične ćelije zaposli približno dvadeset naučnika koji bi se vratili iz dijaspore.

Prema njegovim rečima, u toku je razrada i idejnog projekta za izgradnju Centra za promociju nauke u Beogradu i, ukoliko se usaglasi jedan broj elementa, u narednim nedeljama može početi izgradnja tog centra.

On je podsetio na to da će Prirodnjački centar u Svilajncu, gde su radovi počeli pre približno deset dana, funkcionisati kao programski deo Centra za promociju nauke i u njemu će učenici moći da saznaju mnogo toga o evoluciji, klimatskim promenama, kako je nastao život na planeti i slično.

Đelić je podsetio na to da je izgradnja tog centra predviđena finansijskim ugovorom koji je Vlada Srbije potpisala sa Evropskom investicionom bankom u martu prošle godine, a vrednost projekta iznosi 5,5 miliona evra

Sajt poslovi.infostud.com sproveo istraživanje “Slobodno vreme nakon posla”

Ako je suditi prema poslednjem istraživanju među posetiocima sajta poslovi.infostud.com, zaposlenima u Srbiji bi najviše odgovaralo da dan traje između 27 i 29 sati. Naime, čak 80% učesnika istraživanja „Slobodno vreme nakon posla“, reklo je da 24 sata nije dovoljno za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi.

Rezultati ankete pokazuju da najmanje slobodnog vremena ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni time što tokom dana ne stižu da urade sve što bi želeli. Interesantno, dodatnih tri do pet časova koji su im potrebni, polovina anketiranih bi iskoristila na poslovne obaveze, dok bi drugoj polovini to vreme značilo za lična interesovanja i razonodu.

Ove činjenice ne iznenađuju, pogotovo ukoliko im se doda podatak da svaki drugi ispitani nedeljno u kancelariji provede između 41 i 50 sati, svaki peti – čak i više od toga, a svega je 30% zaposlenih koji su na poslu do 40 sati nedeljno. Isto tako, od 1600 učesnika u istraživanju, najveći broj ljudi ne pravi jasnu razliku između slobodnog i radnog vremena, te više od dve trećine njih posao „nosi“ kući, od kojih ipak polovina to čini povremeno ili često, a ostali retko. Posao je međutim, ako ništa drugo – većini bar u mislima čak i u slobodno vreme, jer 95% ispitanih upravo o poslovnim obavezama razmišlja i van kancelarije.
Na šta se najviše, a na šta najrađe troši slobodno vreme?

Dok zaposleni najviše, ali i najrađe slobodno vreme troše na porodicu, vrlo je uočljivo da njoj prvo mesto pripada tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zaposlenima zatim slobodno vreme najćešće odlazi na – redom – kućne poslove, odmaranje, prijatelje, te na lično usavršavanje i hobije, iako bi većina više volela da je taj redosled nešto drugačiji. Posle porodice i ljubavnih partnera, mnogi bi najradije provodili vreme sa prijateljima, potom bi izdvojili vreme za odmaranje i hobije, a kućne poslove bi svrstali najniže na listi želja. Samim tim, zanimljivo je da se tek od 31. godine zaposleni više posvećuju kućnim obavezama.

Ko je duže na poslu – muškarci ili žene?

Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 30% muškaraca provodi više od 50 sati nedeljno na poslu, dok je taj procenat čak upola manji kod žena i iznosi 15%. Istovremeno, svaki peti pripadnik jačeg pola takođe nosi posao kući, dok to isto radi tek svaka sedma žena. Međutim, istraživanje je pokazalo da žene više razmišljaju o poslu nakon radnog vremena, te ne čudi podatak da i više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.

Zaposlenje škodi ljubavnoj vezi?

Prema iskustvima učesnika istraživanja, u čak 60% slučajeva posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, mada je svega svaki peti anketirani koji je ovako odgovorio, rekao da je taj uticaj bio veliki, dok je za ostale bio umeren ili skoro pa neprimetan. Kako su u ranijem istraživanju sajta poslovi.infostud.com, “Ljubavne veze na poslu”, rezultati pokazali da je svaki drugi ispitanik bio ili je u vezi sa kolegom, moguće je da je upravo to razlog što je veliki broj učenika istraživanja rekao da je posao – makar i minimalno – uticao na njihovu ljubavnu vezu.

Anketa na temu stanja e-trgovine u Srbiji

Tim stručnjaka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sprovodi istraživanje na temu stanja i perspektiva razvoja e-trgovine u Srbiji, koje je naručilo Ministarstvo trgovine i usluga Republike Srbije. U sklopu ovog istraživanja upućuje se javni poziv Internet korisnicima i e-trgovcima da odgovore na upitnik i time doprinesu što boljim rezultatima ovog istraživanja.

Smisao sprovođenja istraživanja da temu određivanja stanja i predlaganja rešenja  aktuelnih problema u e-trgovini jeste da se na osnovu rezultata ovog istraživanja kreira osnova za sistemsko rešavanje problema u e-trgovini Srbije.

Istraživanje stanja e-trgovine u Srbiji bi trebalo da odgovori na sledeća pitanja:

• Definisanje postojećeg stanja e-trgovine u Srbiji

• Definisanje i analiza postojećih problema u e-trgovini i predlozi za njihovo prevazilaženje, sa spekta preduslova za obavljanje e-trgovine, sa aspekta percepcije aktuelnog stanja iz ugla e-trgovaca i e-potrošača (korisnika Interneta).

• Sugestije u vezi sa predloženim rešenjima na osnovu rezultata istraživanja

U sklopu ovo multi-disciplinarnog istraživanja njegov najvažniji segment je anketa (upitnik) Internet korisnika i e-trgovaca o njihovoj percepciji prednosti i problema e-trgovine u Srbiji.

Upitnik Internet korisnika (e-potrošača) je osmišljen tako da bez obzira da li ste nešto kupovali ili naručivali preko Interneta, ili niste, bilo bi dobro da odgovorite na pitanja u anketi – da bi ste dali informacije o tome koje sve probleme vidite kod kupovine i/ili naručivanja putem Interneta, ili iz kog razloga se još ne odlučujete da nešto kupite ili naručite preko Interneta. Anketa za Internet korisnike je anonimna.

Upitnik za e-trgovce je osmišljen na taj način da obezbedi što više raznorodnih odgovora o stanju e-trgovine u Srbiji, uključujući i neka pitanja na koja ne očekujemo veliki broj “pozitivnih” odgovora. Želimo da potvrdimo ili opovrgnemo mišljenja na temu razvijenosti e-trgovine u Srbiji, i u zavisnosti od broja odgovora na upitnik, to ćemo moći da uradimo u manjoj ili većoj meri. Takođe, stalo nam je i do toga da anketu za e-trgovce popune i oni koji bi trebalo da imaju e-trgovinu, ali je nemaju iz nekog razloga, jer takvi razlozi (nemanja e-trgovine) su veoma važni za generalnu analizu podsticaja otvaranja novih e-trgovina.

Anketa za e-trgovce nije anonimna, jer se na početku traži adresa Web sajta, zbog upoređivanja podataka iz ankete sa podacima na osnovu analize sadržaja Web prodavnica.

Intel istraživanje o ulozi mobilnih telefona u svakodnevnom životu

Ljudi se često pitaju kako uopšte uspevaju da uklope toliko stvari u jednom danu, uzimajući u obzir sve obaveze koje iziskuju posao, slobodno vreme, porodica i prijatelji. Istraživanje koje je kompanija Intel nedavno sprovela u regionu Evrope, Bliskom Istoku i Afrike pokazalo je da 89 odsto ljudi smatra da vodi užurban život ispunjen obavezama, a polovina od ovog broja, njih 49 odsto, smatra da vodi veoma užurban život, sa previše obaveza. Pa, kako uspevamo da održimo ravnotežu u našim svakodnevnim životima? Intelov tim istraživača pronašao je odgovor na ovo pitanje koje glasi, „trenuci predaha“.

Ti kratki trenuci predaha koje imamo između obaveza nam omogućavaju da podmirimo sva naša raznolika interesovanja. Intelova grupa za istraživanje karakteristika društva sprovela je obimno i detaljno istraživanje u kome je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, i u kome je otkrivena bliska veza između tih kratkih slobodnih trenutaka i upotrebe mobilnih uređaja. To je ono što nazivamo “trenuci predaha”.

Ti trenuci se koriste kako bi se zadovoljile naše potrebe, stoga su ovi kratki periodi slobodnog vremena ispunjeni neplaniranim, ali značajnim aktivnostima, i omogućavaju ljudima da obave korisne zadatke dok ih nešto ili neko ne prekine u tome. Zanimljiva činjenica je to što ljudi ne misle da im ove neplanirane aktivnosti uskraćuju nešto, jer način na koji koristimo te momente predaha prevazilaze bilo kakav raspored. Trenuci predaha su, stoga, ključni u našim životima prepunim obavezama i pomažu nam da ostanemo u kontaktu sa svetom oko nas, koliko god da nam je dan haotičan.

„Trenuci predaha oslikavaju način na koji su mobilni uređaji integrisani u svakodnevni život ljudi”, izjavio je Toni Salvador, direktor Intelove grupe za istraživanje karakteristika društva.

„Trenuci predaha pružaju šansu mobilnim kompjuterskim tehnologijama da obogate i olakšaju naš život korišćenjem tih kratkih perioda slobodnog vremena.”

Da li koristite trenutke predaha?

Jasno je da ljudi moraju obaviti veći broj različitih stvari u toku dana. Upravo u tome su mobilni uređaji od ključne važnosti. Zapravo, 81 odsto ispitanika redovno koristi svoje trenutke predaha, tvrdeći da veliki broj svakodnevnih sitnih obaveza uspevaju da obave uz pomoć mobilnih uređaja. Nije iznenađujuće čuti da je laptop postao glavni uređaj u našim životima, ali njegov značaj, kao sredstva koje nam pomaže da ostanemo u vezi, često je bio podcenjen.

Njegova izuzetna uloga se vidi u činjenici  da 93 odsto ljudi iz EMEA regiona tvrdi da neku korisnu stvar mogu obaviti na kompjuteru za samo pet minuta. Ovo ukazuje na to koliko je bitno imati mobilni uređaj koji bi nam pomogao da održimo korak sa našim užurbanim stilom življenja, jer prazan hod i čekanje savremeni ljudi sebi ne mogu priuštiti . Naš dan nije ispunjen samo bitnim aktivnostima koje obavimo, već i onim što radimo u ovim kratkim periodima slobodnog vremena.

Učestvovanje u povezanom društvu

Trenuci predaha dolaze do izražaja kada nam pomažu da održimo vezu sa ljudima, zajednicom, i stvarima koje su nam bitne. Savremeni način života zahteva dobru povezanost, ali takođe postoji i emotivna povezanost u smislu međusobne interakcije i pripadanja. Skoro četiri od pet ispitanika (79 odsto) izjavilo je da  im je važno da svakodnevno budu prisutni na online društvenoj mreži i u grupama u koje su uključeni.

Mobilni uređaji su postali neophodne društvene alatke u našem svakodnevnom životu, i više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da bi se osećali usamljeno bez njih. Postoji duboka povezanost između kompjuterske tehnologije i naših života, pa tako povezanost uređaja omogućuje povezanost ljudi, rekao je Taj Ratenberi, iz Intelove grupe za istraživanje karakteristika društva.

Ljudi iz EMEA regiona koriste svoje trenutke predaha kako bi bili u kontaktu sa svojom mrežom prijatelja, porodice i stvari koje ih zanimaju. Oko 88 odsto ispitanika, na primer, koristi svoje uređaje kako bi razvili i održavali veze. Bilo da uživaju u svom slobodnom vremenu ili koriste višak slobodnog vremena na poslu, lični i radni zadaci poput slanja elektronske pošte (77 odsto), sakupljanja informacija sa interneta (67 odsto) ili korišćenja društvenih mreža (54 odsto) su uvek na dnevnom redu. Radi se o održavanju veza sa ljudima i sakupljanja informacija o svetu koji nas okružuje.  Rezultati ukazuju na to da bi 87 odsto ljudi primetilo značajnu razliku u svojim životima kada bi ostali bez svojih mobilnih uređaja.

Novi pogled na mobilne uređaje

Etnografsko istraživanje kompanije Intel i rezultati istraživanja pokazuju da je evoluirao način na koji ljudi koriste mobilne uređaje kao što su laptop ili smartfon. Oni pomažu u izgrađivanju veza, kao i u stvaranju slike o nama, stoga 91 odsto onih koji poseduju laptop vide svoj mobilni uređaj kao srestvo komunikacije, a 87 odsto ispitanika tvrdi da im PC pomaže u realizaciji kreativnih ideja. „Izgleda da uspeh mobilnih uređaja počiva na njihovoj sposobnosti da se lako kombinuju sa drugim aktivnostima, budući da ne zahtevaju veliku koncentraciju”, objašnjava Dr Salvador. Trenuci predaha, promenljivi, neisplanirani i fleksibilni, omogućavaju ljudima iz EMEA regiona da koriste svoje mobilne uređaje kako bi funkcionisali u savršeno povezanom društvu.

Najveća plata za IT direktora a najskormnija primanja za čistače i čuvare

Zaposleni ste i želite da saznate da li ste dovoljno plaćeni na trenutom poslu? Idete na razgovor za posao a ne znate za koliku platu da pregovarate? Interesuje vas kakve plate imaju vaše kolege u Srbiji, ali i u zemljama srednje Evrope? Tražite posao i voleli biste da saznate u kom sektoru se najbolje zarađuje?

Trenutno aktuelne informacije sa sajta istrazivanjeplata.com pokazuju, da zaposleni u oblasti višeg menadžmenta očekivano imaju i najveće prosečne plate. Za njima slede zaposleni u lizingu, ljudskim resursima, telekomunikacijama. Konkretnije, kako pokazuju analize, najvišu platu ima IT direktor koji je prosečno primio oko 130.000 dinara, a nakon njega slede izvršni i regionalni direktor ali i bankarski diler, svi sa mesečnim primanjma prosečno oko 110.000 dinara. Sa druge strane, ljudi koji rade u privremenim i niskokvalifikovanim oblastima rada u proseku zarađuju najmanje, prosečno oko 22.000 dinara, a za njima slede uslužna industrija,kožna i tekstilna industrija i turizam u kojima plate ne prelaze prosek od 30.000 dinara. Tako, recimo, higijeničar trenutno ima prosečnu platu manju od 17.000 dinara, slično kao i čistači, čuvari objekata, krojači ili domari u školama.
Infostudov servis Istraživanje plata omogućava zainteresovanim korisnicima da porede plate sa platama drugih ljudi na istim ili sličnim radnim pozicijama. U svakom trenutku, posetiocima je na raspolaganju preko 35 000 upisa ljudi koji su saznali visinu prosečne plate na čak 357 radnih pozicija u 37 različitih kategorija i poredilo je sa kolegama iz svoje zemlje i inostranstva. Naime, osim na nivou naše zemlje, ovim stalnim servisom omogućeno je i poređenje plate i sa aktuelnim podacima o prosečnim platama u nekim od zemalja srednje Evrope – Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj, čime korisnici mogu dobiti dobiti širu i objektivniju sliku o rasponu plata ljudi koji rade na pozicijama sličnim njihovoj.

Nakon unosa plate, osim za konkretnu poziciju, dobija se i pregled plate po regionu, polu i obrazovanju. Kako bi podaci bili što aktuelniji, ovi podaci se redovno osvežavaju, odnosno unet prosek plata je validan godinu dana, nakon čega se briše iz baze.

Servis Istraživanje plata nalazi se na adresi www.istrazivanjeplata.com i proizvod je koji je kompanija Infostud pokrenula pre nešto više od godinu dana.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in