Istraživanje

Ljudi se često pitaju kako uopšte uspevaju da uklope toliko stvari u jednom danu, uzimajući u obzir sve obaveze koje iziskuju posao, slobodno vreme, porodica i prijatelji. Istraživanje koje je kompanija Intel nedavno sprovela u regionu Evrope, Bliskom Istoku i Afrike pokazalo je da 89 odsto ljudi smatra da vodi užurban život ispunjen obavezama, a polovina od ovog broja, njih 49 odsto, smatra da vodi veoma užurban život, sa previše obaveza. Pa, kako uspevamo da održimo ravnotežu u našim svakodnevnim životima? Intelov tim istraživača pronašao je odgovor na ovo pitanje koje glasi, „trenuci predaha“.

Ti kratki trenuci predaha koje imamo između obaveza nam omogućavaju da podmirimo sva naša raznolika interesovanja. Intelova grupa za istraživanje karakteristika društva sprovela je obimno i detaljno istraživanje u kome je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, i u kome je otkrivena bliska veza između tih kratkih slobodnih trenutaka i upotrebe mobilnih uređaja. To je ono što nazivamo “trenuci predaha”.

Ti trenuci se koriste kako bi se zadovoljile naše potrebe, stoga su ovi kratki periodi slobodnog vremena ispunjeni neplaniranim, ali značajnim aktivnostima, i omogućavaju ljudima da obave korisne zadatke dok ih nešto ili neko ne prekine u tome. Zanimljiva činjenica je to što ljudi ne misle da im ove neplanirane aktivnosti uskraćuju nešto, jer način na koji koristimo te momente predaha prevazilaze bilo kakav raspored. Trenuci predaha su, stoga, ključni u našim životima prepunim obavezama i pomažu nam da ostanemo u kontaktu sa svetom oko nas, koliko god da nam je dan haotičan.

„Trenuci predaha oslikavaju način na koji su mobilni uređaji integrisani u svakodnevni život ljudi”, izjavio je Toni Salvador, direktor Intelove grupe za istraživanje karakteristika društva.

„Trenuci predaha pružaju šansu mobilnim kompjuterskim tehnologijama da obogate i olakšaju naš život korišćenjem tih kratkih perioda slobodnog vremena.”

Da li koristite trenutke predaha?

Jasno je da ljudi moraju obaviti veći broj različitih stvari u toku dana. Upravo u tome su mobilni uređaji od ključne važnosti. Zapravo, 81 odsto ispitanika redovno koristi svoje trenutke predaha, tvrdeći da veliki broj svakodnevnih sitnih obaveza uspevaju da obave uz pomoć mobilnih uređaja. Nije iznenađujuće čuti da je laptop postao glavni uređaj u našim životima, ali njegov značaj, kao sredstva koje nam pomaže da ostanemo u vezi, često je bio podcenjen.

Njegova izuzetna uloga se vidi u činjenici  da 93 odsto ljudi iz EMEA regiona tvrdi da neku korisnu stvar mogu obaviti na kompjuteru za samo pet minuta. Ovo ukazuje na to koliko je bitno imati mobilni uređaj koji bi nam pomogao da održimo korak sa našim užurbanim stilom življenja, jer prazan hod i čekanje savremeni ljudi sebi ne mogu priuštiti . Naš dan nije ispunjen samo bitnim aktivnostima koje obavimo, već i onim što radimo u ovim kratkim periodima slobodnog vremena.

Učestvovanje u povezanom društvu

Trenuci predaha dolaze do izražaja kada nam pomažu da održimo vezu sa ljudima, zajednicom, i stvarima koje su nam bitne. Savremeni način života zahteva dobru povezanost, ali takođe postoji i emotivna povezanost u smislu međusobne interakcije i pripadanja. Skoro četiri od pet ispitanika (79 odsto) izjavilo je da  im je važno da svakodnevno budu prisutni na online društvenoj mreži i u grupama u koje su uključeni.

Mobilni uređaji su postali neophodne društvene alatke u našem svakodnevnom životu, i više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da bi se osećali usamljeno bez njih. Postoji duboka povezanost između kompjuterske tehnologije i naših života, pa tako povezanost uređaja omogućuje povezanost ljudi, rekao je Taj Ratenberi, iz Intelove grupe za istraživanje karakteristika društva.

Ljudi iz EMEA regiona koriste svoje trenutke predaha kako bi bili u kontaktu sa svojom mrežom prijatelja, porodice i stvari koje ih zanimaju. Oko 88 odsto ispitanika, na primer, koristi svoje uređaje kako bi razvili i održavali veze. Bilo da uživaju u svom slobodnom vremenu ili koriste višak slobodnog vremena na poslu, lični i radni zadaci poput slanja elektronske pošte (77 odsto), sakupljanja informacija sa interneta (67 odsto) ili korišćenja društvenih mreža (54 odsto) su uvek na dnevnom redu. Radi se o održavanju veza sa ljudima i sakupljanja informacija o svetu koji nas okružuje.  Rezultati ukazuju na to da bi 87 odsto ljudi primetilo značajnu razliku u svojim životima kada bi ostali bez svojih mobilnih uređaja.

Novi pogled na mobilne uređaje

Etnografsko istraživanje kompanije Intel i rezultati istraživanja pokazuju da je evoluirao način na koji ljudi koriste mobilne uređaje kao što su laptop ili smartfon. Oni pomažu u izgrađivanju veza, kao i u stvaranju slike o nama, stoga 91 odsto onih koji poseduju laptop vide svoj mobilni uređaj kao srestvo komunikacije, a 87 odsto ispitanika tvrdi da im PC pomaže u realizaciji kreativnih ideja. „Izgleda da uspeh mobilnih uređaja počiva na njihovoj sposobnosti da se lako kombinuju sa drugim aktivnostima, budući da ne zahtevaju veliku koncentraciju”, objašnjava Dr Salvador. Trenuci predaha, promenljivi, neisplanirani i fleksibilni, omogućavaju ljudima iz EMEA regiona da koriste svoje mobilne uređaje kako bi funkcionisali u savršeno povezanom društvu.

Zaposleni ste i želite da saznate da li ste dovoljno plaćeni na trenutom poslu? Idete na razgovor za posao a ne znate za koliku platu da pregovarate? Interesuje vas kakve plate imaju vaše kolege u Srbiji, ali i u zemljama srednje Evrope? Tražite posao i voleli biste da saznate u kom sektoru se najbolje zarađuje?

Trenutno aktuelne informacije sa sajta istrazivanjeplata.com pokazuju, da zaposleni u oblasti višeg menadžmenta očekivano imaju i najveće prosečne plate. Za njima slede zaposleni u lizingu, ljudskim resursima, telekomunikacijama. Konkretnije, kako pokazuju analize, najvišu platu ima IT direktor koji je prosečno primio oko 130.000 dinara, a nakon njega slede izvršni i regionalni direktor ali i bankarski diler, svi sa mesečnim primanjma prosečno oko 110.000 dinara. Sa druge strane, ljudi koji rade u privremenim i niskokvalifikovanim oblastima rada u proseku zarađuju najmanje, prosečno oko 22.000 dinara, a za njima slede uslužna industrija,kožna i tekstilna industrija i turizam u kojima plate ne prelaze prosek od 30.000 dinara. Tako, recimo, higijeničar trenutno ima prosečnu platu manju od 17.000 dinara, slično kao i čistači, čuvari objekata, krojači ili domari u školama.
Infostudov servis Istraživanje plata omogućava zainteresovanim korisnicima da porede plate sa platama drugih ljudi na istim ili sličnim radnim pozicijama. U svakom trenutku, posetiocima je na raspolaganju preko 35 000 upisa ljudi koji su saznali visinu prosečne plate na čak 357 radnih pozicija u 37 različitih kategorija i poredilo je sa kolegama iz svoje zemlje i inostranstva. Naime, osim na nivou naše zemlje, ovim stalnim servisom omogućeno je i poređenje plate i sa aktuelnim podacima o prosečnim platama u nekim od zemalja srednje Evrope – Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj, čime korisnici mogu dobiti dobiti širu i objektivniju sliku o rasponu plata ljudi koji rade na pozicijama sličnim njihovoj.

Nakon unosa plate, osim za konkretnu poziciju, dobija se i pregled plate po regionu, polu i obrazovanju. Kako bi podaci bili što aktuelniji, ovi podaci se redovno osvežavaju, odnosno unet prosek plata je validan godinu dana, nakon čega se briše iz baze.

Servis Istraživanje plata nalazi se na adresi www.istrazivanjeplata.com i proizvod je koji je kompanija Infostud pokrenula pre nešto više od godinu dana.

Infostud po drugi put organizuje projekat i konkurs za nagradu Najbolji poslodavac u Srbiji za 2010. godinu. Nagrada, koja pospešuje partnerstvo zaposlenih i poslodavaca i uspešnog upravljanja ljudskim potencijalima u Srbiji, i ove godine će biti dodeljena u četiri kategorije – Svekupuna nagrada najboljem poslodavcu, Najbolji radni uslovi, Najbolje razvojne mogućnosti kao i Najbolji međuljudski odnosi. Novina je da će ove godine biti dodeljena i nagrada za Najboljeg poslodavca sa osobama sa invaliditetom, jedina takve vrste u Srbiji,  koji će biti izabran u saradnji sa Centrom za monitoring i evaluaciju, a podrazumevaće nagrađivanje onih poslodavaca koji su u svojoj praksi najviše učinili za poboljšanja radnih uslova za zaposlene sa invaliditetom.

Ovaj projekat osmišljen je i pokrenut sa namerom da se prepoznaju poslodavci koji imaju najbolje uslove za rad po mišljenju njihovih zaposlenih, kao i nagrade kompanije koje najviše vode računa o zadovoljstvu svojih zaposlenih. Na taj način javno se promovišu dobri primeri iz poslovne prakse u Srbiji a sami poslodavci se upoznavaju sa stepenom zadovoljstva svojih zaposlenih, nakon čega mogu raditi na eventualnim unapređenjima njihovog položaja. Glavni medijski partner ovogodišnjeg konkursa je Ekonom:east Media Group

Istraživanje će se sprovoditi putem anonimne ankete koju će popunjavati zaposleni u kompanijama i dostavljati Infostudu na analizu. Analiza rezultata će se raditi uz konsultacije stručnih saradnika u oblasti HR-a i statističke analize. Po završetku istraživanja svaka kompanija će dobiti izveštaj o zadovoljstvu svojih zaposlenih i kvalifikovaće se za nagradu Najboljeg poslodavca. Nagrade će biti dodeljene u novembru 2010. godine, a pravo učešća imaju sve kompanije sa najmanje 25 zaposlenih, koje posluju u Srbiji najmanje 1 godinu.

Za prijavu potrebno je da se popuni on-line formular na adresi: http://mojtim.infostud.com/najbolji-poslodavac . Krajnji rok za prijavu kompanije za učešće u projektu je do 01.08.2010. godine, a posebne pogodnosti postoje za rane prijave, do 15.06.2010. godine.

Inače, na Infostudovom konkursu za titulu “Najboljeg poslodavca 2008.godine” učestvovalo je 57 kompanija. U istraživanju je učestvovalo i više od 6300 zaposlenih iz čitave Srbije. Na svečanoj ceremoniji proglašeni su pobednici i dobitnici nagrade za Najboljeg poslodavca u 2008.godini među malim i srednjim ali i velikim kompanijama, kao i dobitnici nagrada za Najbolje radne uslove, Najbolje razvojne mogućnosti i Najbolje međuljudske odnose.

Po završetku istraživanja svaka kompanija je besplatno dobila detaljan izveštaj o zadovoljstvu svojih zaposlenih i analizu svog položaja kako u odnosu na sve ostale učesnike, tako posebno i na industriju kojoj pripadaju, kao i informacije o tome čime su njihovi zaposleni zadovoljni, a čime nisu i na koji način to mogu da poboljšaju. Projekat su podržali Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kompanija HP predstavlja proizvode, rešenja i usluge koje će organizacijama omogućiti da u IT budžetima smanje operativne troškove, a da povećaju podršku inovacijama.

Novo istraživanje sprovedeno za potrebe HP-a otkriva da svaki drugi menadžer u poslovnim sektorima kompanija smatra da njegova organizacija pati od nedostatka inovacija, a IT sektori nisu u mogućnosti da podstaknu poslovne inovacije jer najveći deo budžeta troše na tekuće poslove. Više od polovine menadžera u poslovnim i tehnološkim sektorima kompanija smatra da nedostatak inovacija spečava njihove organizacije da održe korak s konkurencijom.

Manjak inovacija ima i sopstvene troškove. Kod 95 odsto ispitanika, koštao ih je propuštene prilike, 93 odsto ih je ukalazo na neiskorišćenost resursa, a 99 odsto govori o gubljenju vremena.

HP-ova nova ponuda obuhvata više načina na koje organizacije mogu da zaustave prekid IT inovacija.

• Kreiranje projekata koje će samostalno finansirati, a koji omogućavaju transformaciju IT sektora uz postojeća budžetska ograničenja, te brži povraćaj sredstava.

• Kreiranje novih rešenja za promene, tako da IT sektori mogu brzo i lako dodati nove funkcionalnosti koje su potrebne poslovnim sektorima. To obezbeđuje da današnje inovacije sutra ne postanu zastarele.

• Oslobađenje sredstava zarobljenih u tekućim poslovima. Organizacije bi trebalo da nađu načine da podstaknu kontinualno smanjivanje operativnih troškva kroz primenu najboljih praksi i tehnologija. To snižava ustaljene operativne troškove i oslobađa sredstva potrebna za inoviranje.

“U dobu stalnih promena, zaustavljanje prekida inoviranja može predstavljati razliku između kreatora tržišta i onih koji ih prate”, rekao je Thomas E. Hogan, izvršni potpredsednik za prodaju, marketing i strategiju u HP-ovom odeljenju za rad s velikim preduzećima. “HP direktorima informatičkih sektora omogućava da oslobode sredstva zarobljena u tekućim poslovima i primene ih za podsticanja inovativnih projekata.”

Put samostalnog finansiranja

Kvalifikovanim korisnicima HP nudi besplatne, praktične sesije za prenošenje iskustva u vezi transformacije i modernizacije aplikacija (HP Applications Modernization Transformation Experience sesije)⁽²⁾. To organizacijama omogućava da iskuse modernizaciju i njene prednosti, te da penzionisanjem zastarelih aplikacija i eliminisanjem kompleksnosti iz tehnoloških okruženja samostalno finansiraju svoj način modernizacije.

Pored toga, nove HP-ove opcije za finansiranje modernizacije (HP Modernization Funding Options) obezbeđuju korisnicima pristup kapitalu baziranom na vrednosti postojećeg sistema, što im pomaže da finansiraju investicije u nove tehnologije i inovacije.⁽³⁾

Unapređenja HP Insight Control sofverskog paketa za upravljanje serverima obuhvataju i HP Integrated Lights-Out Advanced (iLO 3) što značajno poboljšava rad sistema i efikasnost tokom životnog veka servera. Koncentrišući se na jedan od najvećih operativnih troškva u većini velikih preduzeća iLO3 može sniziti troškove održavanja pojednostavljivanjem podešavanja servera, optimizacijom napajanja i hlađenja, i praćenjem stanja sistema.

HP je predstavio i nove HP ProLiant servere – DL360 G7 i DL380 G7. Oni su ekonomičniji od dosadašnjih rešenja i imaju bolje performanse. HP ProLiant G7 serveri daju 20:1 ili veći odnos konsolodacije, 27 puta bolje performanse po vatu, i vodeći tržišni povraćaj investicija za svega dva meseca.⁽⁴⁾ Nakon inicijalnog povraćaja, ovi serveri nastavljaju da donose uštedu koja se može investirati u nove IT projekte.

Kreiranje novih rešenja za promene

HP-ovo rešenje za automatizaciju cloud computing usluga (HP Cloud Service Automation; CSA) omogćava korisnicima da kreiraju sopstvena IT okruženja za promene ubrzavanjem pokretanja i automatizovanim upravljanjem privatnim i javnim cloud computing inicijativama.

Pomoću novog HP CSA rešenja korisnici mogu poboljšati efikasnost, osloboditi resurse i sniziti rizike vezane za prihvatanje i upravljanje cloud computing uslugama. Ovo im omogućava da ostvare zaradu od novih cloud computing usluga zahvaljujući bržem izlasku na tržište. HP CSA je deo HP-ove inicijative koja kombinuje softversku ponudu sa konsultantskim iskustvom i tako pomaže korisnicima da uspešno prihvate i upravljaju celim životnim ciklusom cloud computing usluga.

Oslobodite sredstva zarobljena u tekućim poslovima

Nove HP-ove usluge pomažu kompanijama da stvore efikasnu tehnološku infrastrukturu koja je uvek pouzdana, proširiva i potpuno bezbedna. HP daje ljude, procese i tehnološka poboljšanja koja identifikuju uzročnike neplaniranih prekida u radu kompleksnih okruženja.

• Proširena ponuda usluga za ključne faktore poslovanja (HP Mission Critical Services) pruža više nivoa podrške za celo virtuelizovano okruženje, uključujući hardver, operativne sisteme i hipervizore. Kao deo ovog proširenja, HP-ovo partnerstvo vezano za ključne faktore poslovanja (HP Mission Critical Partnership) sada obuhvata i podršku za x86 okruženja sa uređajima različitih proizvođača.

• Kroz osveženu liniju HP-ovih proaktivnih usluga (HP Proactive Services) sada je dostupna i potpuno nova usluga procene upravljanja IT uslugama u virtuelizovanim okruženjima (HP IT Service Management Assessment for Virtualized Environments) koja povećava operativnu efikasnost virtuelizovanih okruženja i oslobađa operativne troškove kroz stručne savete i prioritetna poboljšanja.

• Nova HP-ova analiza finansijskih rešenja (HP Financial Solution Analysis) velikim korisnicima daje prilagođenu procenu direktnih i indirektnih troškova, i predstavlja prednosti vezane za implementaciju IT rešenja. Organizacije mogu donositi bolje finasijske odluke analizirajući pun spektar troškova vezanih za IT i potom osloboditi sredstva zarobljena u tekućim poslovima.

Dodatni resursi

Više informacija o HP-ovoj novoj ponudi, uključujući video Thomasa E. Hogana, dostupno je na adresi www.hp.com/go/breakthegridlock2010.

Xerox je danas objavio potpisivanje ugovora o upravljanu štampanjem sa FIAT Grupom. Ovaj petogodišnji ugovor pomoći će toj auto kompaniji da smanji svoje operativne troškove za 30 posto.

Širom sveta kompanije se odlučuju za uslugu menadžmenta štampom i otkrivaju nove načine za uštedu novaca. Po poslednjem istraživanju analitičke tvrtke Quocirca oko 70 posto ispitanih kompanija smatraju štampanje i menadžment dokumenata strateškim prioritetom.

U saradnji sa Xeroxom Fiat će korišćenjem usluge upravljanja štampom bolje upravljati svojim troškovima štampanja i rezati troškova svoje IT infrastrukture. Ova strategija će im pomoći da smanje broj uređaja te da štampu prebace ne uređaje čiji je trošak štampanja manji.

Xeroxovo upravljanje uređajima i preventivno servisiranje omogućiće službenicima da ostanu produktivni celi dan. Fiat će takođe koristiti neke od Xerox alata poput kalkulatora održivosti kako bi održavao svoju predanost ekološkoj održivosti i smanjio svoju potrošnju energije za 50 posto.

Rezultati KPMG studije globalne revizije prihoda za 2009. godinu – Procenjuje se da na globalnom nivou odliv prihoda u proseku iznosi od jedan do tri odsto ukupnih prihoda, identifikovanje i sprečavanje odliva prihoda nastavlja da bude problem

Telekomunikaciona industrija svake godine na globalnom nivou izgubi oko 40 milijardi američkih dolara, nalazi su KPMG godišnje Studije globalne revizije prihoda za 2009. godinu, koja je obuhvatila 74 operatora u 46 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Africi, Bliskom istoku i regionima daleke Azije i Pacifika.

Više od pola (54 odsto) telekomunikacionih operatora koji su učestvovali u studiji procenjuje da odliv prihoda iznosi preko jedan odsto ukupnih prihoda. Oko 15 odsto operatora prijavljuju odlive prihoda veće od tri odsto, dok pojedini operatori na tržištima u razvoju smatraju da odliv iznosi do 10 odsto.

Obim gubitka u ovoj industriji industriju na svetskom nivou mogao bi biti značajno veći od procenjenog, jer je oko 40 odsto provajdera procenilo da je identifikovano čak manje od pola odliva prihoda. U razvijenim tržištima veliki broj učesnika studije je ukazao da  je manje od 10 odsto odliva prihoda identifikovano. Studijom je zaključeno da nedostatak podataka doprinosi problemu, jer otežava posao funkcije revizije prihoda telekomunikacionih operatera u identifikovanju odliva prihoda.

„Uobičajeno je shvatanje na nivou industrije da se tržišta u razvoju suočavaju sa većim odlivom prihoda od razvijenih tržišta, zbog velikog rasta i promena tehnologije. Studija podržava takav stav, mada takođe ukazuje na činjenicu da dostupnost podataka predstavlja izazov za operatore u svim regionima. Po pitanju odliva zbog pronevere nedostupnost podataka predstavlja još veću brigu, sa preko 37 odsto učesnika koji ne mogu da dođu do neophodnih podataka.“ izjavio je Šon Kolins (Sean Collins), KPMG Predsednik Globalne komisije za komunikacije i medije.

Odliv prihoda se pojavljuje u svakom delu prihodnog ciklusa od prodaje do konfiguracije mreže i kategorizovanja i fakturisanja. Tipičan primer odliva se pojavljuje usled greške u fakturisanju ili evidencije o naplati poziva koja nije prosleđena u sistem naplate za kategorizaciju i fakturisanje, ili zato što su međunarodni pozivi kategorisani kao lokalni. Međutim, operatori gube novac i zbog izloženosti prihoda, nesposobnosti da uvećaju prihode i da identifikuju i implementiraju mere štednje.

Kao izvori prihoda koji se smatraju najosetljivijim na odliv, preko 45 odsto učesnika studije je prepoznalo „pripejd korisnike“ kao najosetljiviji deo poslovanja. Na tržištima u razvoju, najveći deo učesnika je označio „roming“ i „dodatne usluge“ kao sledeće najosetljivije izvore prihoda, dok se u Evropi i u Severnoj Americi „postpejd“ usluge rangiraju na drugom mestu. Studija je takođe zaključila da su najveći izvori prihoda za većinu operatora ujedno i najosetljiviji na odliv prihoda.

Većina operatora (60 odsto) je priznala da nailazi na prepreke u svojim naporima da smanji odlive prihoda zbog nedostatka potrebnog znanja u delovima kontrole prihoda koje bi operativu učinilo efektivnijom. Najveći deo učesnika smatra da tehničko znanje – poznavanje elemenata mreže i ostalih sistema – predstavlja najznačajniji skup nedostajućih veština.

Studija je takođe zaključila da su značajne promene u konfiguraciji u svim elementima mreže označene kao najosetljivije na odliv prihoda, a njih slede razvoj novih proizvoda i konfiguracija tarife.

Povraćaj odliva prihoda nastavlja da predstavlja problem u svim regionima. Oko 60 odsto operatora koji su učestvovali u studiji procenjuju da se povrati manje od polovine identifikovanog odliva.

„Za većinu operatera, povraćaj odliva prihoda iznosi između 2,5 i 37,5 odsto ukupnog procenjenog odliva prihoda, što pokazuje da velik deo odliva prihoda ostaje nepovraćen.“ izjavio je Romal Šeti (Romal Shetty), KPMG Direktor za komunikacije u Indiji.

Zaključak studije je da razvoj efektivnijih automatizovanih alata za kontrolu prihoda, podizanje svesti o funkciji kontrole prihoda u svim delovima organizacije i prikupljanje tačnih i ažurnih podataka predstavljaju ključne izazove za kontrolu prihoda sa kojim su suočeni telekomunikacioni operateri.

Optimizam među operatorima je ipak prisutan. Iako 90 odsto direktora kontrole prihoda smatra da će budući razvoj industrije samo doprineti povećanju odliva prihoda, više od polovine njih je uvereno da će njihova odeljenja za kontrolu prihoda biti u stanju da identifikuju povećanja u odlivu prihoda.

O ISTRAŽIVANJU

Revizija prihoda u telekomunikacijama – napredak ili održavanje, Rezultati godišnje studije globalne revizije prihoda za 2009. godinu (Revenue Assurance in Telecommunications – Progressing or Preserving, Global Revenue Assurance Survey 2009 Results) predstavlja onlajn studiju 74 telekomunikacionih operatora u 46 zemlje širom sveta. Studija detaljno analizira ulogu koju kontrola prihoda ima kod telekomunikacionih operatera širom sveta i ocenjuje njihove brige i očekivanja od budućnosti. Učesnici studije uključuju članove vrhovnog rukovodstva i direktore odeljenja za kontrolu prihoda. Izveštaj kombinuje analizu mišljenja i trendova pomenutih operatora sa iskustvom KPMG firmi u oblasti revizije prihoda.

KPMG je globalna mreža profesionalnih firmi koje pružaju usluge u oblasti revizije, poreskog savetovanja i finansijskog savetovanja. Kompanija je prisutna u 144 zemlje i zapošljava 140.000 ljudi u firmama članicama širom sveta. Kancelarija KPMG u Srbiji posluje od avgusta 1996. pod imenom KPMG d.o.o. Beograd i član je regiona centralne i istočne Evrope sa centralom u Pragu.

Usvajanjem novih poslovnih modela i video usluga u bankarstvu se očekuju 10-postotno povećanje prihoda

Rezultati novog Cisco istraživanja ukazuju kako banke imaju mogućnost za povećanje svojih prihoda za čak 10 posto, uvaže li potrebe potrošača Generacije Y. Studiju je sprovelo Ciscovo globalno savetovalište (Cisco Internet Business Solutions Group – IBSG) na uzorku od preko hiljadu američkih potrošača. Rezultati studije su sveobuhvatni i otkrivaju kako potrošači Generacije Y veruju savetima bankarskih institucija pri donošenju važnih finansijskih poteza, uprkos nedavnoj ekonomskoj krizi.

Mladi potrošači prihvataju nove komunikacijske tehnologije, kao što je video, te u značajnoj meri učestvuju u radu online zajednica. Rezultati govore da Generacije Y imaju snažan uticaj na bankarski sektor, te omogućava bankarskim institucijama porast prihoda. Smanjenje dugova, upravljanje rashodima i finansijsko obrazovanje, mlađim su potrošačima ključni prioriteti.

Rezultati istraživanja ukazuju na sledeće ključne trendove:

• Više od 50 posto pripadnika Generacije Y poseduje web kameru (tri puta više od pripadnika starijih generacija),

• 20 posto Generacije Y koristi YouTube više puta na dan (pet puta više od pripadnika starijih generacija),

• 97 posto pripadnika Generacije Y služi se mobilnim uređajima,

• Gotovo 40 posto pripadnika Generacije Y zainteresirano je za video komunikaciju sa finansijskim savetnikom, čemu je sklono samo 17 posto pripadnika starijih generacija,

• Potrošači generacije Y odgovore na finansijska pitanja pronalaze koristeći forume i blogove (čak četiri puta češće od pripadnika starijih generacija),

• 40 posto potrošača Generacije Y koristi mrežno bazirane alate za lični finansijski menadžment (prvenstveno one koje im nude njihove banke) pri upravljanju troškovima, smanjenju dugova i maksimiziranju dugoročne štednje.

Smartphone osvaja globalno tržište, dok lokalni operateri traže prostor za dalji rast

Smartphone nastavlja da se probija na tržištu, pa se očekuje da će sledeće godine biti prodato oko 400.000 primeraka tog uređaja, što je brojka koja nadmašuje broj prodatih personalnih računara. Zbog gotovo 600 milona mobilnih širokopojasnih veza, u 2010. godini moglo bi doći do svojevrsnog bežičnog ekvivalenta “saobraćajne gužve”. Stoga se očekuje da će vodeće kompanije specijalizovane za telekomunikacione tehnologije koje omogućuju bolje funkcionisanje bežičnih mreža zabeležiti rast od gotovo 100 odsto, ističe najnovije istraživanje konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte: Trendovi u telekomunikacijama u 2010. godini (PDF 495KB).

Korisnici mobilnog VoIPa (Voice over Internet Protocol) trebali bi u 2010. godini prerasti iz niše u najveći deo tržišta, i to zahvaljujući dostupnosti novih usluga koje spajaju niz obeležja zasnovanih na IP-u. Pored ponude niskotarifnih poziva, te usluge će uključivati i mogućnost poziva prema većem broju korisnika, emitovanje glasovne pošte i voice-to-text opciju. Broj korisnika multifunkcionalnih moblinih VoIP usluga trebao bi u 2010. godini da dosegne desetine miliona.

Ovogodišnji izveštaj obeležavaju tri konkretna izazova, od kojih je prvi smer globalne ekonomije. Deloitte-ova predviđanja za 2009. potvrdila su konsenzus da će većina svetske ekonomije pasti u recesiju. Međutim, slika za 2010. godinu je znatno raznovrsnija jer iako se smatra da će se većina ekonomija oporaviti, za sada je neizvesno koji konkretni oblik će taj oporavak imati. Tempo digitalizacije je drugi izazov. Pretvaranje analognih podataka u digitalne prvo je usledilo u sektoru telekomunikacija. Ipak, dok se tehnološki i medijski sektor trude da prihvate potpunu digitalizaciju, globalni svet telekomunikacija postao je ključni pokretač tog rasta. Izazov je pritom pronaći profitabilni poslovni model za tu ulogu. Treće, prilagođavanje mobilnog interneta odvija se možda čak i prebrzo, uprkos ekonomski nestabilnim vremenima, što donosi veliki izazov za celi sektor i sve igrače u njemu. Globalno gledajući, telekomunikaciona tržišta mogu se grubo podeliti na ona u kojima je ovaj sektor došao do svojevrsne tačke zasićenja (kao u najrazvijenijim zemljama Zapada), i ona u kojima se u narednim godinama očekuje dalji rast. U te zemlje možemo, pored Kine i Indije, ubrojiti i neke zemlje Srednje i Istočne Evrope, kao i Srbiju.

“Telekom sektor u našem regionu je u zadnjih desetak godina beležio značajan i kontinuirani rast, posebno u segmentu mobilne telefonije i širokopojasnih mreža. U proteklih nekoliko godina rast na tržištu mobilnih komunikacija počeo je da stagnira, dok je na tržištima tradicionalne fiksne mreže zabeležen čak i pad. Većina tržišta u regionu zasićena je u delu koji se odnosi na pokretne mreže, s obzirom da raspon prodora iznosi od 128 odsto u Srbiji, preko 132,5 odsto u Hrvatskoj pa sve do 187 odsto u Crnoj Gori. Penetracija fiksne telefonije u regionu solidna je u odnosu na Evropsku uniju i iznosi 32,4 odsto. Celi sektor je u potrazi za prostorom za dalji rast,” komentariše Dejan Ljuština, viši menadžer u Sektoru za poslovno savetovanje u Deloitte-u.

Ipak, u odnosu na Zapadnu Evropu, gde su se investicije u nove tehnologije smanjile, telekom operateri u našem užem regionu i dalje dosta investiraju u plasman novih tehnologija na tržište. Dobar primer je segment širokopojasnih mreža, koji u nekim zemljama regiona još uvek ostavlja dovoljno prostora za rast. Najveća penetracija širokopojasnih mreža, od 11,8 odsto, zabeležena je u Hrvatskoj. Stoga će se operateri u zemljama niže penetracije većim delom usresrediti na dalji prodor širokopojasne mreže/IPTV-a, kako bi premostili raskorak koji region ima u odnosu na članice Evropske Unije i nadomestili pad zabeležen na tradicionalnim tržištima.

Globalni telekomunikacioni sektor će se ozbiljno usresrediti na smanjenje direktne i indirektne emisije ugljen-dioksida. Emisija bi trebalo da padne prosečno za 10 odsto po telefonskoj liniji, iako ovde treba uzeti u obzir činjenicu da se ukupni broj linija povećava. Globalna telekomunikaciona industrija, koja pruža usluge za četiri milijarde klijenata, sa prosečno 1,5 linija po korisniku, godišnje stvara 183 miliona tona ugljen-dioksida. Reč je o 0,7 odsto udela u globalnoj emisiji ugljen-dioksida, što je i dalje znatno manje u odnosu na automobilsku i avio-industriju.

Prema rezultatima nedavnog Infostudovog istraživanja o stresu, skoro polovina (oko 44%), od ukupno 823 ispitanika, oseća da je pod svakodnevnim stresom. Nedostatak materijalnih sredstava je najčešći uzrok stresa – priznaje četvrtina učesnika u istraživanju sajta poslovi.infostud.com, dok nešto manje njih misli da je to nezaposlenost. Problemi na radnom mestu i ljudi kojima su okruženi kako na poslu, tako i u privatnom životu takođe su česti uzroci stresa..

Pošteđenih od stresa, odnosno onih koji stres osećaju nekoliko puta godišnje ili gotovo nikad je samo oko 4%

Menadžeri pod najvećim a pripravnici pod najmanjim stresom

Veliki broj zaposlenih, doživljava stres na radnom mestu. Najviše i najčešće stres doživljavaju stalno zaposleni ispitanici, svakodnevno ili više puta tokom nedelje, a najređe su pod stresom samostalni preduzetnici i umetnici. Što se nivoa pozicije tiče, najintenzivnije stres doživljavaju radnici, stručnjaci i menadžment, koji su pod stresom svakodnevno, a najmanje stresa na poslu imaju pripravnici i osobe na ulaznim pozicijama.

Kako priznaje svaki peti zaposleni ispitanik, najčešći uzrok stresa je osećaj nemoći da utiču na stvari. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak ili loša komunikacija u timu, kao i visina plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika za uzrok stresa navodi nedostatak sigurnosti radnog mesta, prekovremeni i rad sa klijentima.

Stres se kod većine ispitanika ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, umor i nagle promene raspoloženja. Nešto manje ispitanika oseća dekoncentrisanost, glavobolju, stalni strah… Kod najmanjeg broja ispitanika se javljaju nesanica, pad imuniteta i fizičke promene.

Kriza utiče i na zaposlene ali i ljude bez posla

Većina zaposlenih koja smatra da se kriza već oseti ili će se osetiti u firmama u kojima rade, smatraju da je ona najevidentnija u smanjenju plate, davanju otkaza ili zaustavljanju zapošljavanja novih kadrova. Nešto manji broj zaposlenih smatra da će kriza rezultirati zatvaranjem kompanije.

Što se tiče nezaposlenih ispitanika većina njih smatra da će kriza uticati na njih tako što će se tražiti manje radnika i biće manje novih radnih mesta.

Opširnije podatke i ukupne rezultate ovog istraživanja možete pogledati na adresi .

facebook

Internet korisnici najviše vremena u Srbiji provode čitajući vesti, dok su na drugom mestu popularnosti socijalne mreže poput Facebook ili Myspace, rezultat je istraživanja Internet portala Domino Magazin. Na trećem mestu za 15 procenata ispitanih korisnika omiljeni su erotski sadržaji. Čak 42 procenta ispitanih korisnika Interneta je nekada izašlo na sastanak sa osobom koju je upoznao on line.

Internet u Srbiji koristi približno isti broj muškaraca i žena, dok najviše vremena na Internetu provode mladi. Čak 54 procenta mladih do 27 godina dnevno provodi više od dva sata surfujući. Kada bi mogli da biraju čega bi se radije odrekli 51 procenat ispitanih kaže da bi radije živeo bez televizije, 20 procenata bez sporta, 14 posto bez Interneta, a 12 posto bez izlazaka. Jedan procenat ispitanih bi se najradije odrekao svog partnera.

Dvadeset dva procenta korisnika nikada ne bi izašli sa nekim koga su upoznali na globalnoj mreži, 19 posto bi to uradili ukoliko dobro izgleda, a samo 3 posto ako je potencijalni kandidat duhovit i 1 posto ako je obrazovan. Čak 53 procenta korisnika bi izašli na sastanak sa nekim ukoliko su sigurni da je upravo onakav kakvim se predstavlja. Od ukupnog broja korisnika 19 procenata je pronašlo partnera na Internetu, a čak 42 procenta svih ispitanih je nekada izašlo sa nekim koga su upoznali on line. Od toga je 19 posto pokušalo čak i više puta da pronađe partnera na ovaj način. Najvažniji razlog za traženje partnera na mreži jeste što se ljudi na taj način lakše otvaraju, smatra 37 procenata ispitanih. Trinaest procenata kaže da je na Internetu izbor partnera bolji nego u realnom životu, dok 12 procenata misli da se ovako mogu sakriti mane.

Većina ispitanih smatra da Internet pomaže da se ljudi približe, dok 38 procenata misli da otuđuje. Čak 51 posto korisnika Interneta u Srbiji steklo je ovim putem nova prijateljstva.

Istraživanje je sprovedeno on-line u toku juna, jula i avgusta na Internet portalu www.dominomagazin.com a rezultati su dobijeni na osnovu 2477 ispitanih korisnika iz Srbije.