• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Progres stigao na MSS

Ruska teretna kosmička letelica pristala je rano jutros uz Međunarodnu svemirsku stanicu .

Iz ruske Kontrole misije saopštili su sa je kosmički brod “Progres” lansiran iz svemirskog centra Bajkonur u Kazahstanu, u četvrtak rano ujutro po lokalnom vremenu.
Teretna letelica bez posade, isporučuje vodu, gorivo i naučnu opremu šestočlanoj ekipi orbitalne stanice, koju čine tri Rusa, dva Amerikanca i Holanđanin.

Otkriveno još 26 novih planeta

Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja, NASA, kaže da je potvrdila otkriće 26 dalekih planeta u 11 solarnih sistema, zahvaljujući osmatranjima uz pomoć svemirskog teleskopa Kepler.

NASA kaže da je time gotovo udvostručen broj potvrđenih otkrića egzoplaneta, van našeg sunčevog sistema, a gotovo utrostručen broj zvezda za koje se zna da imaju najmanje jednu planetu.

Uprkos velikom broju novopronađenih planeta po svemu sudeći ni jedna od njih nije nalik na zemlju, iako je takvo otkriće glavni cilj misije Kepler. Svih 26 planeta obleću veoma blizu svojih zvezda što znači da su verovatno previše vrele da bi na njima mogao da se razvije život.

Astronomi mogu da uoče egzoplanetu kada njen prolaz između zvezde i teleskopa izazove uočljivo opadanje sjaja zvezde.
Naučnici pomenute misije kažu da su dodatna merenja potvrdila postojanje između dve i pet planeta oko svake zvezde. Najmanje od njih su neznatno veće od zemlje, dok su najveće veće od Jupitera, najveće planete u našem sunčevom sistemu. Otkrivene planete obleću oko svojih zvezda različitim brzinama – od 6 do 143 dana. (voa)

Mars i dalje intrigira naučnike

Crvena planeta i dalje privlači pažnju naučnika. Za sada su stručnjaci dobili telemetriju sa aparata Fobos-Grunt, koji je zapeo u okozemaljskoj orbiti. Oni se trude da shvate da li može da se računa na dalje korišćenje tog aparata. U međuvremenu njihovi kolege iz Instituta kosmičkih istraživanja RAN stigli su u SAD. U Americi je lansirana najveća misija ka Marsu – Marsovska naučna laboratorija. Na marsovskom vozilu – marsohodu Kjurisiti (Radoznalost) nalazi se i ruska oprema, a naši sunarodnici su članovi istraživačkog tima.

Za razliku od drugih aparata, upućenih ka Marsu, Marsovska naučna laboratorija je usmerena na traženje tragova primitivnog života. Kjurisiti je praktično naslednik aparata NASA Viking. 1976. godine je on bio lansiran sa istom misijom na Crvenu planetu. Tada nije bio dobijen odgovor da li na Marsu ima života.

Posle nekoliko decenija razrađivači Kjurisiti su stekli nove tehnologije i novu strategiju traženja života. Ona se zasniva na detaljnom proučavanju okoline. Pre svega će aparat pokušati da nađe vodu – neophodan uslov života. Za to je namenjen jedan aparat, stvoren u Rusiji. To je neutronski detektor DAN, koji će registrovati prisustvo vode na dubini do 2 metra. Aparat meri sposobnost neutrona za odraz i otkriva prisustvo atoma hidrogena, – objašnjava princip rada naučnik laboratorije spektroskopije IKI RAN Vladislav Tretjakov.

Aparat se sastoji od dva bloka. Prvi zrači neutrone, drugi je detektor, koji će registrovati neutrone, a koje odražava tlo pod marsohodom. Od spektra neutrona i vremena njihovog vraćanja zavisi zaključak o prisustvu jedinjenja hidrogena u tlu. Procenićemo da li treba da u tom mestu istražimo tlo pomoću drugih aparata.

Podaci sa ruskog apprata će uporediti s podacima ostalih aparata i sistema. Zatim, posle uopštavanja čitave informacije, grupa za podršku marsohoda i Laboratorija kretanja na mlazni pogon u Pasadini (Kalifornija) zajedno će odlučiti, kuda treba usmeriti aparat. Grupu sačinjavaju naučnici iz nekoliko zemalja. Ruski tim je odgovoran za vodu, – nastavlja Vladislav Tretjakov.

Kada marsovsko vozilo bude gazilo Mars, naš tim će u Americi neprekidno podržavati rad aparata na njemu, kao i obrađivati podatke, reagovati na sve šta on nađe. Mi ćemo fiksirati, naprimer, da su tragovi vode bili ne nekom delu puta. Program za sledeći dan će se graditi na osnovi nalaza prethodnog dana.

Naučnici iz IKI RAN će se vratiti iz Pasadine u avgustu 2012. godne, kada se aparat približi Marsu. Prvih 90 dana posle sletanja je najnapetiji period. Zato će Rusi raditi danonoćno u tri smene, prateći aparat. Marsovska naučna laboratorijav se mnogo razlikuje od drugih stanica, koje su sletele na Crvenu plnetu. Prvo, ona je najteža, njena težina iznosi 899 kilograma. Zato je radi kočenja u marsovskoj atmosferi trebalo razraditi složeni sistem. Prvo će brzinu gasiti toplotni štit, zatim padobran, te, najzad, platforma na mlazni pogon, koja će se odvojiti od aparata kad on dotakne tlo.

Pored odgovora na pitanje laboratorija ima još mnogo zadataka, koje mora da izvrši na toj planeti. Ona mora da otkrije, odakle su na Marsu tragovi amonijaka i metana. Na Zemlji su izvori tih gasova bakterije ili vulkani, ali na Marsu nema aktivnih vulkana. Zašto je tokom 3 milijarde godina klima na toj planeti postala hladna i suha? Svakako, reč je i o vodi! Indirektnih dokaza njenog postojanja na Marsu ima. Naprimer, ima fotografija strme obale, koju je podlokala voda. Ostalo je samo naći direktne dokaze.

Inače, čak i ako to ne uspe, teško je preceniti važnost misije Marsovske naučne laboratorije. Mnoge zemlje narednih decenioja planiraju pilotiranu ekspediciju na Mars, zato će svake dopunske informacije o Crvenoj Planeti biti veoma vredne.

Nova laboratorija za Mars

Najnovije NASA-ino marsovsko vozilo treba, prema planu, u subotu biti lansirano iz Cape Canaverala, na Floridi, i nakon 9 meseci treba da aterira na crvenu palnetu, augusta 2012.

Tim NASA-inih naučnika izabrao je mesto ateriranja, visoravan jedne planine unutar doline, kratera Gale, širokog oko 150 kilometara. Nakon otvaranja padobrana, uključuju se motori za kontrolisano sletanje. ZNATIŽELJA (Curiosity) će biti spuštena kablovima, a raketni motori će letelicu odbaciti dovoljno daleko da ne može uticati na hemijsku opremu laboratorije. Ovaj marsovski rover je veličine automobila i ima 17 kamera.

Sojuz se povezao se sa Svemirskom stanicom

Ruska svemirska letilica “Sojuz” sa tri člana posade uspešno se danas povezala s Međunarodnom svemiskom stanicom (MS S), javila je ruska novinska agencija Itar-Tas s.

Letilica “Sojuz TMA-22″ sa posadom – Amerikancem, astronautom NASA i dva Rusa, uputili se ka MS S pre dva dana kada je poletela sa ruskog kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu i u 09.24 sata po moskovskom vremenu povezala s modulom Poisk (MIM-2), saopštio je Kontrolni centar misije iz okoline Moskve.

“Sojuz TMA-22″ dostavio je u MS S posadu sledeće dugotrajne ekspedicije u svemiru – ruske kosmonaute Antona Škaplerova i Anatolija Ivanišina, kao i astronauta NASA Danijela Burbenka koji će biti u orbiti nešto više od četiri meseca.

Dolaskom rusko-američkog trija u stanicu, posada 29 ekspedicije MS S povećana je na šest, ali ne zadugo, jer će 22. novembra ruski kosmonaut Sergej Volkov, astronaut NASA Majkl Fosum i Japanac Satoši Furukava, napustiti MS S, gde su boravili od juna i vratiti na Zemlju.

NASA lansirala novi meteorološki satelit

Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja – NASA – lansirala je krajem oktobra novi meteorološki satelit sa instrumentima koji su poslednja reč tehnologije. Informacije koje bude prikupljao biće dostupne nacionalnim meteorološkim službama širom sveta.

Naučnici očekuju velike stvari od najnovijeg meteorološkog satelita NASA-e nazvanog Nacionalni polarno-orbitalni operativni ekološki satelitski sistem.Ken Šver je menadžer tog projekta u Svemirskom centru Godard, nedaleko od Vašingtona.

“Zbog osmatranja klime i unapređenih mogućnosti prognoziranja i posmatranja kritičnih događaja mogao bi da se nazove spasiocem naše planete”, kaže Šver.

NASA kaže da će novi satelit, težak preko dve tone, obletati zemlju oko 14 puta dnevno osmatrajući skoro čitavu njenu površinu. Njegovih pet najvažnijih instrumenata meriće vlažnost i pritisak vazduha, nivo ozona i kosmičke radijacije, i snimati u vidljivom i infracrvenom spektru požare u prirodi, promene u zemljinoj kori i kretanje leda.

Naučnik u ovom projektu, Džim Glison, kaže da je ovaj satelit prvi koji će služiti direktno prognostičarima vremena i istraživačima klimatskih promena. On ističe da se prognoze tiču uslova u bliskoj budućnosti, dok se klima odnosi na dugoročnije vremenske promene.

“Izuzetno je važno pokušavati da razumemo kakva će priroda biti u budućnosti, a to obuhvata i sadašnje vremenske prilike i dugoročne klimatske promene”, kaže Glison.

Glisona posebno interesuje ozonski omotač. On kaže da će novi podaci pomoći u ocenjivanju efikasnosti mera usvojenih osamdesetih godina za smanjenje oslobađanja gasova koji uništavaju ozonski sloj.

“Ova misija i njena osmatranja pomoći će naučnicima da bolje predviđaju budućnost, a te prognoze biće veoma značajne iz ekonomskih, bezbednosnih i humanitarnih razloga”, kaže Glison.

Novi satelit koristiće se tri godine sve dok 2015. ne bude lansiran polarni satelitski sistem. Naučnici kažu da će predviđanje ekstremnih pojava 5 do 7 dana unapred sada biti znatno poboljšano. (voa)

Asteroid 2005 YU55 proleteo pored Zemlje

Asteroid nazvan 2005 YU55, veličine nosača aviona proleteo je kraj zemlje bliže od bilo kog nebeskog tela u poslednjih više od 30 godina.

Asteroid je proleteo sinoć, nešto pre ponoći, na udaljenosti od 325 hiljada kilometara. Američka svemirska agencija NASA ranije je saopštila da nije bilo šanse da se asteroid sudari sa zemljom ili mesecom. Svemirska gromada proletela je brzinom od 46670 kilometara na sat na razdaljini manjoj od razdaljine do meseca.

Poslednji put kada je neki asteroid te veličine proleteo kraj zemlje dogodio se 1976. Astronomi kažu da bi sledeći sličan susret sa nekim većim svemirskim objektom mogao da se dogodi 2028. godine.

Težak izbor između Meseca i Jupitera

Roskosmos i Evropska kosmička agencija razmatraju mogućnosti strateškog partnerstva u proučavanju Sunčevog sistema. Razmatra se kao varijanta zajednička misija ka Jupiteru, verovatno sa sletanjem na njegov satelit Evropa. Druga varijanta je osvajanje Meseca sa uređivanjem robotizovanih baza. O izboru strana će biti poznato krajem novembra, kad se predstavi plan programa.

Obe varijante imaju pozitivne i negativne strane. Mesec se aktivno proučava u toku nekoliko decenija. Misija ka Mesecu je jeftinija.

O Jupiteru i njegovoj okolini je poznato mnogo manje. Sa Zemlje on se dobro ne vidi, međutim, let prema njemu će trajati 6 godina.

Prvi detaljni snimci Jupitera su dobijeni 1970. godine od američkih aparata Pionir. Mnogo veći doprinos znanju o toj planeti je dala stanica NASA Galileo, koja je izašla u orbitu i radila tamo u toku 8 godina. Zatim je stanica dobila nalog da direktno leti na Jupiter, te je sagorela u njegovoj atmosferi. To je bilo 2003. godine. Naučnici su se bojali da će Galileo ranije ili kasnije pasti na Evropu – drugi po udaljenosti od Jupitera krupni satellit, po svojim razmerima sličan Mesecu, te će se zemaljske bakterije nekontrolisano množiti tamo.

Zašto su se naučnici bojali zbog Evrope? Svu površinu tog satelita pokriva led, pod kojim može da se nalazi sloj vodenog okeana – odgovarajuće sredine za primitivan život. Danas je prikupljeno mnogo podataka o tom satelitu, interesovanje prema njemu se povećava, – kaže zamenik direktora Instituta kosmičkih istraživanja RAN Oleg Korabljov.

Globalni okean, ako on postoji, direktno kontaktira s mineralnim omotačem satelita, stvarajući neku vrstu buljona. Da bi postojala šansa za razvoj živih oblika, upravo su potrebni različiti elementi – voda ne sme da bude čista. U ovoj etapi istraživanja ne rizikujemo da predložimo pokretni aparat na Evropu. Sleteti na površinu i emitovati odande radiosignal bi bilo veliko dostignuće.

Prema rečima tog naučnika, aparat za sletanje, koji bi mogao da bude lansiran ka satelitu Evropa, biće strogo sterilizovan. Površina leda verovatno nije pogodna za traženje života – slično sterilnoj površini Antarktika. Teško da je moguće bušenje ledenih santi da bi se buljon istaržio da li u njemu ima bakterija. Na najtanjim mestima deblina leda može da iznosi nekoliko stotina metara. Što se tiče sletanja, to nije problem – u Rusiji je uhodana tehnologija takvih aparata, – kaže Oleg Korabljov.

Da li je neophodan takav aparat uskoro će biti jasno, jasan će biti i spektar njegovih naučnih zadataka, u slučaju ako se Rusija i Evropljani opredele za jupiterijansku misiju. (GR)

NexTech prikazuje najnovije tehnologije za primenu u vojsci i NASA

Uprkos ogromnih dužničkih problema sa kojima se sreće vlada SAD, mnoge savezne službe – među kojima Ministarstvo odbrane i NASA – trebaju najnoviju tehnologiju za sprovođenje svojih misija. Takvu tehnologiju razvijaju i prodaju vladi privatne ugovorne kompanije, kao što je, recimo, korporacija Lockheed Martin, koja je nedavno neke od svojih najnovijih inovacija prikazala u Svemirskom centru Johnson, u Houstonu, na skupu nazvanom NexTech.

Robot po imenu Sprockit kretao se svuda po izložbenoj dvorani, zabavljajući posetioce i upućujući ih ka nekim ozbiljnijim prezentacijama … poput velike kugle u kojoj neko, opremljen odgovarajućom kacigom, može virtuelno da hoda kroz Afganistan.

Paul Monday je inženjer u Lockheed Martinu koji radi na razvoju takvih virtuelnih sistema: “Kako okrenete glavu, tako se osveži i obnovi pogled koji vam se pruža. Dakle, to je vrlo eran pogled i čini vam se kao da stvarno gledate u taj svet u Afganistanu.” Monday kaže da vojska može koristiti takvu napravu za medicinsko testiranje: identifikovanje problema pre nego što se vojnik uputi na pravi, teži teren.

Za 26-godišnjeg Chrisa Spencea, demonstratora Lockheed Martinovih inovacija, koji je odrastao igrajući video igre, takvi sistemi su pravi užitak: “Naravno, tu se uloži dosta rada, ali na ovakvoj platformi, to je stvarno zabavno.”
Taj program je prilagodljiv raznolikim situacijama za uvežbavanje, kaže Spence: “Na ovom ekranu vidite situaciju sa vozilom na površini neke planete, ali vam softver omogućuje da idete bilo kuda, u vrlo širokom rasponu mogućih okruženja.”

Sistemi virtuelne stvarnosti idu mnogo dalje od uvežbavanja, kaže Pascale Rondot iz Lockheed Martinove laboratorije Human Immersive: “Iza mene vidite model koji vodi avatara u virtuelnom svetu. Avatar ima zadatak da potvrdi da je obavljen rad na održavanju letelice.” Rondot kaže da sistemi virtuelne stvarnosti pomažu inženjerima da provere moguće greške u dizajnu pre nego što letelica ode u izgradnju.

Ali, nisu svi eksponati virtuelni. Egzoskelet, nazvan HULC, omogućuje osobi da nosi terete teže od stotinu kilograma sa lakoćom. Bivši astronaut Rick Hieb, koji je sad potpredsednik korporacije Lockheed Martin, objašnjava kako HULC funkcioniše: “To je egzoskelet sa vlastitim pogonom. Baterije su mu na leđima, ima motor i punu hidrauliku. On oseća pokrete i pokušava da ih unapred pogodi i pomogne u izvođenju pokreta.”

NASA-ini ambiciozni planovi za predstojeće dekade uključuju i korišćenje velikih raketa za odvoženje astronauta do asteroida. Učesnici NexTecha su već bili u mogućnosti da simuliraju takvo iskustvo u kokpitu svemirske letelice.
Rick Hieb kaže da NASA-i isto tako treba i čitav niz drugih tehnoloških aplikacija, pri čemu se kao logičan izbor nameće prilagođavanje nekih koje se već koriste bilo u vojsci ili u privatnom sektoru: “Gledajući u budućnost, vidimo puno više projekata manje veličine u tehnološkom razvoju. Fokus je na tome da ćemo koristiti te tehnologije da ostvarimo NASA-ine misije jeftinije i brže.” Hieb ističe da realnost “stezanja kaiša” u saveznom budžetu čini traganje za što boljim odnosom između troška i učinka sve urgentnijim. (voa)

NASA lansiran nov meteorološki satelit

Američka svemirska agencija NASA postavila je u orbitu meteorološki satelit vredan milijardu i po dolara koji će znatno unaprediti meteorološke prognoze i dugoročno posmatranje klimatskih promena.

Satelit nazvan Nacionalni polarno-orbitalni operativni ekološki satelitski sistem, ponela je raketa tipa Delta dva do visine od 800 kilometara iznad zemlje.

NASA kaže da taj satelit, veličine manjeg autobusa i težine dve tone, ima pet vrsta instrumenata za prikupljanje informacija koje će biti dostupne nacionalnim meteorološkim službama širom sveta.
Satelit će vršiti i ekološka osmatranja, kao što su debljina leda na polovima i debljina ozonskog sloja, što će pomoći naučnicima da bolje procenjuju dugoročne posledice klimatskih promena.
Satelit će se nalaziti u polarnoj orbiti i preletaće preko Severnog i Južnog pola kako bi mogao da osmatra sve delove zemlje.
Narednih pet godina satelit će dnevno praviti dvanaest krugova oko zemlje.
Lansiranje je prvobitno bilo planirano za 2006. godinu ali je odlagano zbog problema sa razvijanjem nekoliko instrumenata.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in