NASA

Šatl Discovery danas se spojio sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MKS) posle dvodnevnog leta sa Zemlje, saopštila je američka agencija za svemirska istraživanja NASA.

Član posade šatla potvrdio je zemaljskoj kontroli da je spajanje uspešno izvršeno, prenele su svetske novinske agencije.

Zapovednik broda Mark Keli i šest članova posade su doneli na MKS drugi od tri sastavna dela džinovske laboratorije za istraživanje, koju su proizveli japanski naučnici.

Laboratorija “Kibo” (na japanskom “Nada”), ogromni je modul težine 14.000 kilograma i dimenzija od 4 i 12 metara, vredna milijardu dolara.

Tokom misije astronauti treba da obave tri kosmičke šetnje, od kojih će svaka trajati 6,5 sati.

Šatl je takođe dopremio opremu za popravku jedinog toaleta na MKS.

Trojica astronauta, dva Rusa i Amerikanac, koji se već nalaze na MKS, očekuju hitnu zamenu pumpe na jedinom toaletu na stanici, koji zbog kvara ne mogu da koriste, a privremeno rešenje ovog problema veoma je nepraktično, preneo je DPA.

U šatlu je putovao i novi član posade, kanadski astronaut.

U vreme spajanja, MKS nalazila se iznad južnog Pacifika, 350 kilometara iznad zemljine površine.

Diskaveri je lansiran u subotu iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi, a njegova misija trebalo bi da traje 14 dana.

Tokom misije astronauti treba da obave tri kosmičke šetnje, od kojih će svaka trajati 6,5 sati.

Američki kosmički aparat “Feniks” (Phoenix) poslao je na Zemlju prve fotografije večnog leda sa severnog pola Marsa, gde se nedavno prizemljio

Prema rečima rukovodioca istraživanja, Pitera Smita to što se videlo na mestu prizemljenja aparata “ravno je mašti jednog naučnika”.

Na fotografiji se vidi oblast večnog leda na Marsu koja liči na slične oblasti na Zemlji. Na površini se tamo formiraju reljefne figure što potvrđuje da dolazi do procesa otapanja i zamrzavanja leda na površini, ocenio je naučnik.

Posle devet meseci putovanja “Feniks” je juče izveo uspešno sletanje u oblasti severnog pola na Marsu, navodi agencija Itar taš.

Do kraja sedmice aparat treba da testira svoje instrumente posle čega će pristupiti izučavanju zone večnog leda.

Cilj istraživanja “Feniksa” je otkrivanje vode na Crvenoj planeti i, ako je ima, sadrži li organske molekule. Robot će se baviti traženjem postojanja života na Marsu u sadašnjosti ili prošlosti.

“Feniks” neće “putovati” površinom Marsa nego će bukvalno zaroniti u tlo Marsa do dubine od 60 santimetara. Za taj posao “Feniks” je opremljen robot-rukom 2, 3 metra dužine koja može da dopre do slojeva zamrznute vode, koja leži pod površinom planete, i da uzme neophodne uzorke.

Misija “Feniksa”, koja treba da traje 90 dana, koštala je NASA 420 miliona dolara.Naučnici se nadaju da složena aparatura visine 2, 5 metara i teška 350 kilograma može da funkcioniše na Crvenoj planeti mesec dana duže od planiranog roka.

Svemirska letelica “Phoenix” Američke svemirske agencije NASA, uspešno se noćas spustila na Mars, posle putovanja dugog 680 miliona kilometara.

Tronogi lender je dotakao površinu “crvene planete”, kao što je i bilo predviđeno, u blizini njenog severnog pola, javile su agencije.

Zbog udaljenosti Marsa od Zemlje, radio-signal sa potvrdom o uspešnom spuštanju putovala je do komande misije, u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni – petnaest minuta.

Cilj misije “Phoenix” je traganje za mogućim uslovima za život na Marsu, na kome su tokom ranijih istraživanja otkriveni tragovi leda, prenela je agencija DPA.

Teren na Marsu je težak i do sada je uspelo samo pet od ukupno 15 pokušaja spuštanja letelica na njegovu površinu.

“Phoenix” je juče ušao u Marsovu atmosferu brzinom od oko 20.000 kilometara na sat.

Posle serije komplikovanih manevara, brzina letelice je bila smanjena na oko 215 kilometara na sat, a potom na manje od 10 kilometara na sat, kako bi se omogućilo sigurno spuštanje “Feniksa” uz pomoć padobrana.

“Feniks će se spustiti severnije nego bilo koja prethodna letelica na Marsu”, najavio je ranije šef projekta Beri Goldstajn i dodao da čitav projekat košta oko 420 miliona dolara.

“Diskaveri” kanal i Američka agencija za istraživanje svemira sačuvaće 50 godina dugu istoriju NASE u specijalnoj arhivi. Diskaveri kanal će takodje emitovati specijalnu TV seriju pod nazivom “Kada smo napustili zemlju: Misije NASE”, koja će početi da se emituje širom sveta sledećeg meseca. Ranije ovog meseca bivši senator i astronaut Džon Glen pridružio se članovima Kongresa i zvaničnicima NASE koji su prvi imali priliku da se upoznaju sa tim materijalom.

Diskaveri Kanal i NASA prikazali su odlomke iz 50 godina filmova i video snimaka istraživanja svemira, sačuvanih u visokoj definiciji, prilikom ceremonije kojom je obeležena 50-a godišnjica agencije. Evo šta je tom prilikom izjavio osnivač Diskaveri kanala, Džon Hendriks:

“Bio sam oduševljen kada je Diskaveri dobio priliku ne samo da obeleži pola veka prizora iz našeg programa za istraživanje svemira već i da ponudi da se oni sačuvaju na trajan način.”

Diskaveri je saučuvao oko 150 sati snimaka NASE u specijalnoj arhivi. Na tim snimcima može da se vidi i prva svemirska šetnja američkog astronauta Eda Vajta. Predsednik Diskaverija, Džon Ford:

“To je momenat koji nas ispunjava ponosom. Ne samo da napravimo ovu seriju već da doprinesemo da se 150 sati video materijala sačuva u visokoj deifniciji, ne samo za NASU već za čitav svet jer mi zapravo time čuvamo vredan deo naše istorije,” rekao je Ford.

20. februara 1963. godine, tadašnji astronaut Glen Ford obleteo je oko zemlje tri puta. Na pitanje jednog od prisutnih šta je ostavilo poseban utisak na njega, Džon Glen kaže:

“Mislim da je to prilika da ponovo vidim neke ljude koje sam tada poznavao, kao i Eda Vajta na toj svemirskoj šetnji. Mislim da je on bio jedan od najboljih ljudi koje sam poznavao. Njegov život je naglo prekinut u kasnijem požaru na lansirnoj rampi. Ponovni susreti sa svim ovim ljudima sa kojma sam nekada saradjivao donose mnoge uspomene,” rekao je Glen.

Serija o NASI počeće da se emituje na Diskaveri kanalu sledećeg meseca, dok će sačuvani filmovi i video materijal biti dostupni stručnjacima, istraživačima i svima koje interesuje istraživanje svemira.

Britanski astrofizičar Stiven Hoking poznat je po svojim istraživanjima tajni svemira – od granica kosmosa do prirode crnih rupa. Hoking se nedavno založio za obnavljanje istraživanja svemira pomoću letelica sa ljudskom posadom koje bi ispitale obod sunčevog sistema.

Iako je od detinjstva paralizovan i vezan za invalidsku stolicu, 66-godišnji naučnik, Stiven Hoking, pre godinu dana obukao je letački kombinezon i poleteo u avanturu koju je oduvek priželjkivao. Dok je avion leteo po paraboličnoj putanji, na visini od gotovo deset hiljada metara, Hoking je lebdeo u bestežinskom stanju. On je podelio svoje utiske sa prisutnima na nedavnom skupu na univerzitetu Džordž Vašington kojim je obeležena 50 godišnjica NASE govoreći putem kompjuterskog sintisajzera.

Hoking se založio za novu eru svemirskih istraživanja, koju je uporedio sa Kolumbovim otkrićem Amerike 1492. godine.

”Širenje u svemir imalo bi još veći efekat. Potpuno bi promenilo budućnost ljudske rase i možda odredilo da li ćemo uopšte imati budućnost.“

Hoking predlaže osnivanje baze na mesecu u roku od 30 godina, spuštanje na Mars u roku od 50, a letove do spoljnih planeta Sunčevog sistema u roku od 200 godina. On tvrdi da bi ta nastojanja dala programu svemirskih istraživanja novi motiv u vreme kada bi opstanak ljudske rase mogao da zavisi od novih otkrića u oblasti korišćenja vode, vazduha i energije.

”U radijusu od 30 hiljada svetlosnih godina oko Zemlje ima oko hiljadu zvezda. Ako samo jedan odsto tih zvezda ima planete veličine zemlje, to znači da imamo deset kandidata za novi svet.”

Hoking smatra da bi istraživanje medjuzvezdanog prostora trebalo da bude dugoročni cilj tokom narednih 500 godina, što je kratak period u poredjenju sa istorijom ljudske egzistencije na Zemlji.

”Civilizacija je stvorena pre oko 10 hiljada godina, a stopa tehnološkog razvoja neprestano se ubrzavala. Ako želimo da ljudska rasa opstane još milion godina moraćemo smelo da krenemo tamo gde niko do sada nije išao.“

Hoking ukazuje da traganje za novim svetovima možda neće rešiti sve akutne probleme na zemlji, ali da bi moglo da nam pomogne da te probleme sagledamo iz drugačijeg ugla.

emailme.gif

Inženjeri američke agencije za kosmička istraživanja NASA počeli su aktivnu fazu pripreme šatla “DiskaverI” za let na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) sa kosmodroma Kejp Kanaveral (Florida), planiran za 31. maj.

Osnovni zadatak te trinaestodnevne misije je dostava na MKS osnovnog segmenta japanske naučne laboratorije “Kibo”.

Kako su naveli predstavnici NASA, segment koji treba da bude dostavljen na orbitu i spojen s orbitalnom stanicom je veličine autobusa, objevljeno je na sajtu ruske Federalne kosmičke agencije.

Prema sadašnjem planu, šatl treba da bude postavljen u Kejp Kanaveralu 3. maja po moskovskom vremenu.

U vreme boravka na MKS-u posada od sedam astronauta izvešće dva izlaska u otvoreni kosmos.

Međunarodna svemirska stanica dobila je novog robota koji će znatno olakšati astronautima rad na njenom proširivanju. Kao i dve ranije montirane, takozvane robotske ruke, novi robot zvani Dekster proizvod je kanadskih robotičara.

Po izgledu podseća na ljudsku figuru koja je u struku pričvršćena za podlogu, sa mogućnošću okretanja oko vertikalne ose. Njegove dve ruke, dugačke po tri i po metra, imaju svaka po sedam zglobova, što im omogućava veliki broj mogućih položaja za rad.

Svaka ruka ima neku vrstu šake iz čijih krajeva po potrebi mogu da izadju snažna klješta ili osovina na koju mogu da se priključe razne vrste alata. Ruke su takođe opremljene svetlima, video kamerama i senzorima i sposobne su da obavljaju čak veoma osetljive poslove.

Deksterom se upravlja iz unutrašnjosti stanice, što znači da će od sada astronauti ređe morati da izlaze u slobodan prostor.

Da bi se izbegla mogućnost da osetljive ruke udare jedna u drugu samo jedna od njih može da bude aktivna. Za to vreme, robot se drugom rukom pridržava za spoljne držače na stanici, dodatno osiguravajući stabilnost. Inače, obe ruke mogu da manipulišu teretom do 600 kilograma, a u svojoj kutiji za alat imaju nekoliko alatki pogodnih za razne poslove.

Dekster je normalno pričvršćen na kraju jedne od robotskih ruku na stanici pa tako može da stigne do njenih najudaljenijih delova. Više pojedinosti možete da nađete na sajtu agencije (NASA).

Američki šatl Endeavour (Indevor) uspešno je danas lansiran s kosmodroma Kejp Kanaveral (Florida) na Međunarodnu kosmičku stanicu, saopštili su prestavnici američke agencije za istraživanje kosmosa (NASA).

Glavni zadatak 16-dnevne misije šatla je dostava na MKS prve od tri komponente japanskog modula “Kibo” i kanadskog robota “Dekstra”, navela je agencija Itar Taš. Robot-ruka “Dekstra” opremljen je instrumentima i kamerama za površinske radove MKS.

U gradnju modula “Kibo”, Japanska aerokosmička agencija je uložila više od tri milijarde dolara. Prema projektu modul je opremljen za rad četiri astronauta. Sastoji se iz četiri sektora od kojih su dva namenjeni naučnim eksperimentima.

Kanadski robot je vredan 200 miliona dolara i ima zadatak da svojim aktivnostima smanji broj izlazaka kosmonauta u otvoreni kosmos, navela je agencija Itar taš.

Posadu “Endeavour“-a čine Japanac Takao Doi, i Amerikanac Garet Rejsman koji će na MKS zameniti francuskog generala Leopolda Ejarta. Francuz se na MKS nalazi od februara.

Program leta šatla obuhvata pet izlazaka u otvoreni kosmos tokom kojih će biti izvedeni različiti montažni radovi.

Lansiranje “Endeavour“-a druga je od pet planiranih misija šatla koje ove godine izvodi NASA. Naredni start obuhvata kosmičku misiju Diskaverija sredinom maja.

Sonda Mesindžer, američke Nacionalne agencije za istraživanje svemira, NASE, proletela je na samo 200 kilometara udaljenosti od površine planete Merkur. Šta naučnici očekuju od ove misije?

Naučnici u Laboratoriji za primenjenu fiziku, na Univerzitetu Džons Hopkins, u Merilendu, pratili su ove nedelje prvi prolazak sonde Mesindžer kraj panete Merkur.

Prethodnu posetu toj planeti, najbližoj suncu, obavila je Nasina sonda Mariner 10, pre ravno 33 godine. Šon Solomon je vođa tima istraživača u misiji sonde Mesindžer.

”Mariner 10 učinio je neka važna otkrića, ali mnoga pitanja o Merkuru ostala su nerešena. Svojim kamerama Mariner je snimio manje od polovine te planete. Otkrio je njeno magnetno polje, ali ne i to zašto Merkur ima magnetno polje dok su ga druge, veće planete izgubile.“

Tokom ovog preleta, sonda Mesindžer napravila je više od hiljadu i sto detaljnih snimaka površine Merkura i prikupila mnoštvo drugih podataka. NASA je već objavila neke od tih snimaka. Mesindžer će nastaviti da koristi gravitaciju Venere i Zemlje za postepeno usporavanje, kako bi 2011. ušao u orbitu oko Merkura i počeo da meri hemijski sastav njegove atmosfere.

”Kada budemo ušli u orbitu i počeli da prikupljamo podatke svim raspoloživim instrumentima, razradićemo mape geološkog sastava Merkura.“

Solomon kaže kako naučnici očekuju da sonda Mesindžer pruži odgovore na pitanja o Merkuru koja ih muče već decenijama.

Nova svemirska sonda američke agencije za svemirska istraživanja, NASA, zvana Mesindžer, proletela je prekjuče na svega 17 hiljada kilometara iznad površine Merkura, planete najbliže suncu. Za sada, sonda je na zemlju poslala nekoliko hiljada kvalitetnih snimaka površine te male planete.

Ali od nje treba očekivati još mnogo više. Mesindžer je zapravo koncipiran kao satelit, koji će posle serije polazaka oko Venere i zemlje kako bi se usporio, ući 2011. godine u orbitu oko Merkura i početi da redovno šalje snimke i naučne podatke. Konstrukcija Mesindžera predstavljala je priličan naučni izazov jer je na Merkuru sunce 11 puta svetlije nego na zemlji, pa se temperatura na površini planete penje na 450 stepeni celzijusa. Mesindžer je zbog toga opremljen ”suncobranom“ od specijalne termoizolacione keramičke tkanine, koji zaklanja njegovu stranu okrenutu suncu.

Kućište satelita izrađeno je od epoksidnog grafitnog materijala, dok mu dva velika solarna panela obezbeđuju napajanje strujom. Dve kamere – jedna sa širokim, a druga sa uskim objektivom – snimaće površinu Merkura, dok će laserski senzor prikupljati topografske podatke. Interesantno je da su kamere montirane na platformi sa zglobom, tako da će naučnici moći da ih usmeravaju u pravcu u kome žele. Niz drugih instrumenata pruikupljaće podatke o sastavu tla i atmosfere kao i o magnetnom polju. Do sada dobijeni snimci mogu da se vide na Nasinom sajtu.