Nemačka

Uprkos ogromnom porastu prometa elektronskih knjiga, ova branša i dalje ostaje na marginama nemačkog knjižarskog tržišta.

U studiji koju je povodom otvaranja Sajma knjiga u Lajpcigu objavilo Društvo za istraživanje potrošnje (GfK), navodi se da je tokom 2011. promet e-knjiga u Nemačkoj iznosio 38 miliona evra.

To jeste porast od 77 odsto u odnosu na pretprošlu godinu, ali uprkos tome, to je i dalje samo jedan odsto ukupnog prometa knjiga.

Prošle godine je kupljeno ukupno 4,7 miliona e-knjiga, a o broju knjiga koje mogu da se preuzimaju besplatno podaci nišu ušli u studiju. U statistiku o broju prodatih e-knjiga nisu uključeni školski udžbenici i stručna literatura.

Tipičan korisnik e-knjiga, prema navodima studije, star je izmedju 40 i 50 godina, ima natprosečno primanje i najmanje završenu maturu. Za razliku od uobičajenog tržišta knjiga, kupci e-knjiga su pretežno muškarci.

Prema najnovijim podacima iz agencije AGOF, koja prati posete onlajn medijima, raste broj poseta ovim digitalnim izvorima informacija. Portal Bild.de je sa 12,47 miliona posetilaca dnevno na vodećoj poziciji informativnih portala.

Iza ovoga je Spiegel Online sa 10,16 miliona posetilaca, dok je na trećem mestu Focus Online sa 8,78 miliona posetilaca. Manji gobitak posetilaca imali su Computerbild.de (-2,4 miliona čitalaca) i portal Süddeutsche.de, koji je izgubio prosečno dnevno oko 200.000 posetilaca.

Jedna od najvećih u svetu hakerskih grupa Anonymous je objavila stvaranje sajta na kojem će biti objavljivane sve informacije pronađene u internetu o neonacistima u Nemačkoj. Na sajtu koji je nazvan „Naci-liks“ se već nalaze imena i druga lična informacija o nenacistima.

Kako tvrde Anonymous, uspeli su da uđu u baze nekoliko ultradesnih sajtova u Nemačkoj, među kojima je sajt popularne prodavnice za neonaciste „Tor Štajner“. Pre nekoliko nedelja Anonymous je najavio početak kampanje protiv neonacista pod nazivom „operacija Blickrig“.

Umesto čestitki i prijateljskih želja uoči Nove godine predstavnici Evropske komisije i nemački političari ovih dana razmenjuju međusobne prekore, pa čak i pretnje. 27. decembra je istakao rok u kojem je Nemačka trebalo da uvede u nacionalnim zakonima normu o čuvanju telekomunikacionih podataka stanovnika zemlje. Između ostalog, njihovih telefonskih poziva i internet-veza.

Ovu normu propisuje direktiva EU. Međutim, mišljenja nemačkih političara su podeljena. I sad, kako prenose nemački mediji, Berlinu preti vođenje spora u Evropskom sudu.

„Sumnjiv je svako od nas. Potencijalni terorista koji danas radi u banci sutra može da je opljačka. Zato provajderi treba da čuvaju sve podatke o nama, barem pola godine. Inače će specijalnim službama prosto biti vezane ruke.“ Ova izjava, koju su ovih dana citirale naše kolege iz radija «Deutschlandfunk», – uopšte nije novogodišnja šala. I ne pripada bilo kome, već šefu Federalnog nadleštva policije za krivične slučajeve Nemačke Jergu Cirkeu (Jörg Ziercke).
Ali, šta da se radi s nepokolebljivim u istoriji svetskog prava postulatom o prezumpciji nevinosti? Uostalom, nije samo šef nemačke policije za krivične slučajeve „zaboravan“. Jer, direktiva o prikupljanju i čuvanju podataka, kao što je već rečeno, potiče od Evropske komisije.

U Evropskoj komisiji, koju podržavaju, jasna stvar, predstavnici specijalnih službi, kao i političari iz tabora HDS/HSS, smatra se da će ovakav pristup pomoći u efikasnijoj borbi protiv terorizma. Pritom se pozivaju i na slučaj norveškog teroriste Brejvika.

Ovih dana nemački mediji ponovo podesećaju na skandal, koji je izbio u oktobru, kad je otkrivena nezakonita praksa nemačkih specijalnih službi u korišćenju kompjuterskog virusa – takozvanog „bundestrojanca“ – za nelegalno praćenje građana zemlje. Pritom, ne samo onih koji su pod sumnjom. I ne samo to. Po briselskom internet-izdanju „EurActiv“, 17 naučnih instituta iz 11 zemalja EU od 2009. godine razrađuju program INDECT, koji treba da se završi do 2013. godine. Cilj projekta je stvaranje automatizovanog sistema koji će na stalnoj osnovi čitati podatke s personalnih kompjutera, veb-sajtova, pa čak i s kamera za spoljno posmatranje, odnosno realizacija gigantskog programa za totalno praćenje građana Evrope. Gospodin Cirke sa svojom sumnjičavošću je u poređenju s ovim samo amater.

Nemačka je nezgodna za velike internet-koncerne koji nikako da zadovolje svoju žeđ za podacima o korisnicima. Jedna od stvari koja nemačkim borcima za zaštitu podataka bode oči jeste Fejsbukov servis prepoznavanja lica. Opunomoćenici za zaštitu podataka nemačkih pokrajina Šlezvig Holštajna i Hamburga su se žestoko pobunili i u razgovorima sa predstavnicima Fejsbuka zatražili da se prepoznavanje lica aktivra samo za lica koja žele da budu obuhvaćena tim servisom, tako da ne bude elektronskog prepoznavanja onih korisnika koji to ne žele. I drugo, oni ne žele da se biometrički podaci potrebni za nečije prepoznavanje šalju u cantralu Fejsbuka u SAD.

„Ovde imamo posla sa ogromnom količinom biometrijskih karakteristika koje se automatski obrađuju. Tu postoji isto tako ogroman potencijal za zloupotrebe“, kaže hamburški opunomoćenik za zaštitu podataka Johanes Kaspar.

O toj temi su sa šefom Fejsbuka za Evropu, Ričardom Alanom, razgovarali i predstavnici Odbora nemačkog Bundestaga za nove medije. Razgovoru je prisustvovala i nemačka ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner koja je izrazila nadu da će biti sprečeno bar slanje podataka u Sjedinjene Američke Države.

Prepoznavanje ljudi na ulici pomoću fotografija načinjenih mobilnim telefonima – ukoliko su fotografisana lica korisnici Fejsbuka – to je ono što Nemci ne žele. Osim toga, njima bi bilo milije kada bi deaktiviranje funkcije prepoznavanja bilo lakše i brže nego što je to sada slučaj.

Potrebno rešenje na nivou Evrope

Mnogo toga zavisi i od samih korisnika Fejsbuka, jer oni su pre svega ti koji ubacuju fotografije na Fejsbukove servere. Osim toga, oni imaju i mogućnost da, ako poznaju ciljnu osobu, koriguju pogrešne predloge računarskog sistema kada je reč o identitetu lica na fotografijama.

Markus Bekedal iz organizacije Digitalno društvo to ovako komentariše: „Opasnost se krije u tome što algoritam uči iz navoda korisnika. Korisnici pomažu da se utvrde biometričke karakteristike za identifikaciju ljudi.“

Ministarka Ajgner, međutim, zna da nije dobro da Fejsbuk sklapa ugovore sa pojedinim nemačkim pokrajinama, jer se problem time samo komplikuje. Ona se zato založila za rešenje na nivou Evrope, a svom kolegi iz resora unutrašnjih poslova je poručila da bi trebalo da poradi na novom saveznom zakonu kojim bi zaštita korisnika interneta i Fejsbuka bila pojačana. (izvor: DW)

Zahuhtava se skandal oko korišćenja kompjuterskog programa od strane nemačkih vlasti koji omogućava da se vrši sajber-špijunaža bilo kog korisnika. Za sada se o pitanju debatuje na lokalnom nivou, između ostalog u fedralnoj provinciji Baden-Virtemberg, kao i u Bavarskoj.

Ipak nemački kancelar Angela Merkel već je naredila da se izvrši provera na federalnom nivou snagama specijalne komisije Bundestaga. Očigledno svoju reč će reći i Resor za zaštitu ustava koji se smatra svemogućim.

Saopštenja o pronalaženju špijunskog kompjuterskog programa nisu slučajno proizvela u Nemačkoj efekat bombe. Jer niej reč o tradicionalnom virusu niti o hakerskom napadu na internet-resurse pojedinog resora. Program koji su razradile nemačke specijalne službe Državni trojanac može ne samo da prodre u kompjuter bilo kog korisnika Interneta, već i da manipuliše njegovim bazama podataka, arhivima, računima, elektronskom prepiskom, da daunlojduje u kompjuter kompromitirajuće informacije, uključuje režime audio i video snimanja, skenira monitor i da šalje sve dobijene podatke u Centar. Jasno je da se slična praksa, blago govoreći, ne slaže u punoj meri sa ustavnim garancijama prava i sloboda građana.

Uzgred, o Centru. Za sada nema tačnih podataka kuda upravo i u koje svrhe su išle sakupljene informacije. Prvi udar su na sebe primile policijske službe Bavarske i Baden-Virtemberga. Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim herman već je priznao korišćenje datog programa, ali ne vidi u tome kršenje zakona. Ipak nemačka internet javnost smatra da se niti od Državnog trojanca pružaju na sam vrh, moguće ne samo Nemačke, već i SAD. Jer jedna od internet-adresa koja kontroliše delatnost trojanca špijuna registrovana je u SAD.

A američke specijalne službe, počev od poznatih događaja 2001. godine, stekle su veliko iskustvo sakupljanja kompromitujućih podataka protivpravnim sredstvima. Na taj način postoje osnove da se govori o formiranju globalnog sistema kontrole čovečanstva od strane vodećih svetskih faktora. Kao i o krizi sistema zaštite prava i sloboda građana, koji se svih poslednjih godina gradio u Evropi, podvukla je u intervjuu za radio Glas Rusije ekspert MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

Svaki sistem preživljava u svom razvoju tri osnovne faze – uspostavljanje, procvat i stagnaciju. Stagnacija obično prolazi kroz kritičnu tačku – momenat izbora. I dalje situacija može da krene ili u stranu raspada, ili u stranu preobražaja. Danas se međunarodna zajednica suočila sa problemom ovakvog izbora: između neophodnosti da zaštiti tradicionalne vrednosti, osnovna ljudska prava – i dopustovosti njihovog razaranja pod spolja dobronamernim izgovorima. Jedan od takvih izgovora tradicionalno je suprotstavljanje ekstremizmu i terorizmu. Ipak često predlagane mere nanose društvu mnogo više štete od delovanja samih ekstremista.

Teško je ignorisati još jednu indikativnu okolnost. U martu Hrišćansko-demokratski savez Angele Merkel koji je upravljao 58 godina upravo federalnom provincijom Baden-Virtemberg, izgubio je lokalne izbore. To je zaoštrilo situaciju u stranci i pokrenulo diskusije povodom prevremenog raspuštanja parlamenta. U nastaloj sitauciji skandal oko kiber-špijunaže može da bude element krupne političke igre koju vode i vlasti i opozicija. Špijunaža onih koi misle drugačije sasvim bi mogla da bude inicirana od strane federalnih vlasti. Ali i za opoziciju skandal je došao kao kec na jedanaest

Prema podacima agencije za oditovanje elektronskih medija u Nemačkoj (IVW) portali koji se bave fudbalom i berzama beleže tokom avgusta značajan porast poseta. Među prvih pet portala koji nude aktuelne vesti i informacije na prvom mestu je Bild.de, koji je u ovom mesecu registrovao 166 miliona posata.

Sledi ga Spiegel Online (141 milion poseta), a zatim Focus Online (35 miliona poseta). Iza ovoga je portal TV stanice n-tv, koji je zabeležio povećanje veće od 12 odsto u avgustu u odnosu na prethodni mesec sa gotovo 34 miliona posetilaca.

Slično je kao s alkoholom. Mnogo toga čini nas zavisnim. Prema jednoj studiji, to važi i za veću dozu interneta. Ipak, naučnici se ne slažu kada boravak u virtuelnom svetu postaje opasan.Brojke su dramatične: više od pola miliona Nemaca je zavisno od interneta. Duplo više nego od igara na sreću. Ali stručnjaci se ne slažu da li je zaista reč o „internet-džankijima“. Još uvek nema pouzdanih podataka i kriterijuma, istraživanje u toj oblasti još nije razvijeno. Zato je Hans-Jirgen Rumpf, šef tima koji je sproveo istraživanje o zavisnosti, oprezan u zaključcima.

U okviru jedne druge studije, koju takođe finansira Ministarstvo zdravlja, trebalo bi detaljnije da budu analizirani korisnici interneta koji su identifikovani kao ugroženi. Najpre su sprovedene telefonske ankete, naučnici sada imaju nova pitanja…

„Na primer: da li su ograničene socijalne aktivnosti u školi i na poslu? To je vrlo važno. Tek tada je zavisnost zaista nešto što se manifestuje i što može da se leči. Za sada samo znamo da ta grupa upada u oči. Ali ne znamo koliko je i ugrožena“, kaže Hans-Jirgen Rumpf.

Apstinencija od interneta

Prema Rumpfu, sebi moramo predstaviti tipične zavisnike od interneta kao premorene i zapuštene osobe, okružene praznim kartonima od pice. Okolini se čini da je zavisnik odsutan duhom i razdražljiv. Zavisnicima od alkohola može se oduzeti piće kako ne bi došli u iskušenje. Ta metoda se ovde ne može lako primeniti, kaže Rumpf: „Internet je medij koji svi koristimo u poslovne, ali i u druge svrhe koje nemaju veze sa zavisnošću. Zato ta metoda nije rešenje.“

Poverenica Savezne vlade za bolesti zavisnosti Mehtild Dikmans ukazuje na priručnik za razumno korišćenje interneta. „Imati meru i dobro se zabaviti na internetu“, naziv je brošure Savezne centrale za savetovanje o zdravlju. Baš to moraju da nauče osobe kojima je potrebna pomoć. „U terapiji je kasnije cilj kontrolisano korišćenje interneta. U tom smislu je apstinencija uzdržavanje od određenih igara, od određenih igara sa podelom uloga“, kaže Mehtild Dikmans.

Zavisnost tinejdžera od onlajn-igrica

Nacionalni i međunarodni istraživači trude se da ustanove kriterijume i standarde kako bi imali pod kontrolom fenomen zavisnosti od interneta – naučno i medicinski. Prve interesantne i iznenađujuće podatke dala je telefonska anketa sprovedena među 15.000 internet korisnika između 14 i 64 godine. Devojčice između 14 i 16 godina su sa oko pet odsto više zavisne od interneta nego njihovi vršnjaci sa 3,1 odsto.

Stručnjak Rumpf sa univerziteta Libek pretpostavlja da su tinejdžerke više na društvenim mrežama i da su otvorenije za pozitivne reakcije o njihovoj ličnosti od dečaka. Zato se i duže zadržavaju na internetu. Kod tinejdžera se pre svega primećuje zavisnost od onlajn igara. Tip opsednutog ratnika u igri „Vorkraft“ (Warcraft) najbliže odgovara slici pogubljenog „internet-džankija“, koji realni svet oko sebe više ni ne primećuje. (Dojče vele)

Izbori u Nemačkoj ove godine daju neočekivane rezultate, a jedan od najznačajnijih u globalnim okvirima biće uspeh Piratske partije koja je na pragu ulaska u berlinski parlament. Kako je Nemačka savezna država, berlinski parlament je veoma značajna politička snaga u zemlji i indikator odnosa političkih snaga.

Lokalni izbori pokazali su do sada da Nemcima Angela Merkel ide prilično na živce, da su zeleni jači nego ikad, a ulazak Piratske partije u parlament glavnog grada predstavlja još jedan udar konzervativnim snagama.

Bitka za prava vlasnika računara, programa, filmova i bilo čega što nosi autorska prava na taj će način izaći iz sudnica, u kojima suvereno vladaju korporacije i ući u legislativna tela, što bi moglo doneti bitne pomake u shvatanju privatnog vlasništva nad kupljenom robom poput CD-a, DVD-a i ostalih nosača medijskih zapisa, virtualnih ili pravih. (Metro)

Televizija i Internet se stapaju u jedno, filmovi se prikazuju trodimenzionalno, kompjuteri koji izgledaju kao sveske istovremeno su smart telefoni. Sve to od petka može da se vidi na Sajmu zabavne elektronike u Berlinu. Razvijene zemlje su prezadužene, evro i dolar slabi, svetske berze se kolebaju – da li je to na pomolu nova ekonomska kriza? Na Međunarodnom sajmu zabavne elektronike u Berlinu, od svega toga ni traga. Više od 1300 izlagača na 140.000 kvadrata!

Hans-Joahim Kamp, član uprave GFU, Društva za zabavnu i komunikacionu elektroniku, s pravom je optimista: “Zabavna elektronika i električni aparati za domaćinstvo i dalje su u žiži interesovanja kupaca. Nedavno istraživanje o tome kako se Nemci ponašaju u vremenu krize je pokazalo da oni prvo štede na putovanjima, a zatim nešto manje novca prebacuju na štedni račun. Međutim, kada su u pitanju proizvodi zabavne elektronike, štednje nema.”

Nema razloga za optimizam?

Ipak, izraženo u brojkama, razloga za optimizam baš i nema. Mada se ove godine očekuje porast prihoda za oko četiri odsto, na oko 27 milijardi evra, taj rast prvenstveno ide na račun smartfona i tablet kompjutera. Poslovi sa televizorima sa ravnim ekranima, koji su bili glavni izvor prihoda prethodnih godina, više nisu tako dobri.

Kamp tvrdi da razlog leži u tome što u 2011. nema velikih sportskih događaja. Osim toga televizor sa ravnim ekranom sada u proseku košta 610 evra, što je osam odsto manje nego prošle godine. Ipak Kamp vidi mogućnosti za industriju. “U Nemačkoj ima više od 20 miliona televizora starog tipa, sa katodnom cevi, ali treba zameniti i aparate koji pripadaju prvoj generaciji takozvanih flat screen televizora. A kad govorimo o fuziji televizije i interneta, mi smo u Nemačkoj ove godine, prodali pet miliona internet televizora.“

Industrija polaže veliku nadu u Božić. IFA je sajam na kojem se roba naručuje, i to važi ne samo za zabavnu elektroniku, već i za aparate za domaćinstvo. Udobnost, stil života, dizajn, to su trendovi kada je reč o elektronskim „kućnim pomoćnicama“. Još važniji od toga je, energetski bilans aparata, njegova efikasnost u tom smislu, kaže Hans-Johim Kamp: “U nemačkim domaćinstvima ima još 10 miliona frižidera koji su stariji od deset godina. Kada bismo vlasnike naveli da ih zamene za nove aparate, onda bi se uštedela energija koju na primer potroši ceo Portugal.”

U budućnosti, aparati za domaćinstvo će moći da prepoznaju kada je struja naročito jeftina, i da se tada automatski uključe. Ova tehnika, međutim, ima i svoje granice: ko bi voleo da usred noći bude probuđen zvukom komšijske pametne mašine koja baš tada centrifugira? (DW)