Piraterija

Satoru Ivata, predsednik čuvenog japanskog proizvođača konzola s video igricama – Nintenda, najavio je, ne navodeći detalje, uvođenje pojačanja u antipiratski sistem instaliran u “Nintendovu” novu prenosivu trodimenzionalnu konzolu 3DS. “Sumnjamo u sve rasprostranjeniji stav da je plaćanje softvera beskorisno”, istakao je Ivata.

On je, osvrćući se na stavove da trodimenzionalni sistem šteti vidu, naveo i da se ta funkcija na novoj konzoli može po želji lako dezaktivirati. Nijedan detalj o novom antipiratskom sistemu, međutim, nije objavljen kako ne bi bio smernica informatičkim piratima, objavljeno je danas na veb sajtu www.zdnet.fr.
Nintendo, koji je odlučio da ponovo krene u borbu protiv piraterije svojih video igrica, predstaviće konzolu 3DS na velikom godišnjem sajmu video igrica E3 koji će biti održan od 15. do 17. juna u Los Anđelesu. (izvor: 24 sata)

Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je predviđeno uvođenje inspekcije za telekomunikacije, biće razmatran za dve sedmice u Vladi Srbije, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije, Jasna Matić.
Novim zakonom biti poboljšana zaštita korisnika i ponovo uvedene inspekcijske službe, kazala je Matić u intervjuu agenciji Beta.

Formiranjem Republičke agencija za telekomunikacije (Ratel), ukinuta je inspekcija, navela je Matić i dodala da Ratel ima tehničke kontrolore, ali ne i inspektore koji mogu da zatvore nelegalne operatere ili da oduzmu dozvolu. “U Srbiji zbog toga postoji relativni haos najviše u oblasti emitovanja televizijskog i radio programa, gde postoji veliki broj piratskih emitera sa kojima je teško izaći na kraj”, istakla je Matić.

“Ratel će imati tehničke kontrolore koji će vršiti merenja i utvrđivati da li postoje štetne smetnje, da li se operateri drže dozvola i licenci, a inspektori će na osnovu prijave o prekršaju moći da izriču kazne i sankcionišu nezakonsko ponašanje”, rekla je Matić. Inspekcijska služba biće pod nadležnošću Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Novim zakonom će biti liberalizovan režim izgradnje nove infastrukture. Omogućiće se brža i jednostavnija izgradnja mreže optičkih kablova, na šta su se do sada svi opereteri žalili. To je veoma važno i za brži razvoj i kvalitetniji pristup internetu.

Pojednostavljeni su i uvoz i montiranja nove opreme u skladu sa novim Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, kazala je Matić, dodajući da će to omogućiti brže pojavljivanje novih modela mobilnih telefona.

Zakon o elektronskim komunikacijama doneće i usklađivanje sa novom evropskom regulativom i jasno definisati nadležnosti regulatorne agencije i dati joj prava da arbitrira u većem broju pitanja.

Matić je istakla i da se novim zakonom značajno precizno i vrlo striktno štite prava potrošača i korisnika.

“Novim zakonskim rešenjem predviđeno je i da kablovski operateri ne mogu jednostrano da menjaju paket koji su ponudili korisniku”, kazala je Matić.

Tokom prethodnih nedelja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije sprovedeno je niz akcija uperenih protiv preduzeća koje se bave prodajom računara i istom prilikom u promet stavljaju nelegalne kopije softverskih proizvoda.

Iz policijskih izvora saznajemo da su tokom racija u Beogradu i gradovima u unutrašnjosti Srbije pronađeni računari spremni za isporuku, koji su na sebi imali instaliran piratski softver, kao i instalacioni diskovi sa kojih se piratski softveri instaliraju. Protiv ovih preduzeća biće pokrenuti odgovarajući sudski postupci, a računari sa nelegalnim softverima kao i instalacioni diskovi su oduzeti.

Pored štete koja se, prodajom piratskih softvera, nanosi nosiocima autorskih prava, upotreba nelegalnog softvera predstavlja veliki rizik i za same korisnike računara, ali ima i širi značaj koji se pre svega ogleda u problemima koje izaziva za društvo u celini. Uz neplaćanje naknada za autorska prava i dažbina koje uz to idu ovakav način prometa softvera predstavlja i primer nelojalne konkurencije preduzećima koje uz računare nude legalne softverske proizvode.

Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% što nas svrstava među države sa najlošijim rezultatima u regionu i može imati jako negativne posledice na proces pridruživanja Evropskoj uniji. Zato je veoma bitno da država pokaže dobru volju za rešavanje ovog problema, kako na polju suzbijanja prodaje nelegalnog softvera tako i na polju upotrebe kod poslovnih korisnika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da je policija posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, podnela krivičnu prijavu protiv G.P. (1980) iz Beograda, jer postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava.

U saopštenju se navodi da je osumnjičeni neovlašćeno umnožavao i preko sajta www.svezamob.com i oglasa u štampi, prodavao softvere za računare i mobilne telefone.

Osim usluge ugradnje softvera, G.P. je preko sajta prodavao i kompletnu opremu za mobilne telefone, kao i navigacione uređaje čime je ostvario protivpravnu imovinsku korist od oko 10.000.000 dinara, dodaje se u saopštenju.

Logo The Pirate Bay

“Doneli smo odluku da se sudija Tomas Norstrom nije nalazio u sukobu interesa i samim time nema potrebe za ponavljanje suđenja”, objasnio je sudija Anders Eka.
U objašnjenju presude tročlano sudsko veće navelo je da se podržavanje principa autorskih prava ne može smatrati pristranošću.
Osnivači Pirate Baya, Fredrik Nij, Gotfrid Svartholm Varg i Peter Sunde proglašeni su krivima za kršenje autorskih prava, a zajedno s njima osuđen je i Karl Lundstrem koji je finansirao petogodišnji projekt Pirate Baya. Suočeni su s kaznom od godinu dana zatvora i 3,8 miliona dolara kazne.
Nekoliko dana nakon završetka suđenja u aprilu, advokat optužene četvorice izjavio je kako je sudija Norstrom bio naklonjen tužilaštvu zbog svoje povezanosti sa Švedskim udruženjem za zaštitu industrijske imovine (Swedish Association for the Protection of Industrial Property) kao i Švedskim udruženjem za zaštitu autorskih prava.
Takođe, branilac osnivača Pirate Baya izneo je optužbu da je slučaj namerno prosleđen Norstromu, što je švedsko pravosuđe odmah negiralo.
Presuda protiv Pirate Baya izazvala je snažnu pobunu mladih Šveđana, a Švedska piratska stranka za samo nekoliko dana udvostručila je svoj broj članova. Ta politička opcija je okupila više od 40 hiljada pristaša i na izborima za Evropski parlament “zaradila” čak dva mandata.
Kristijan Engstrem, jedan od predstavnika Švedske piratske stranke u EU parlamentu, razbesneo se na poništenje žalbe.
- Sve je deo obrasca koji pokazuje da se u švedsko pravosuđe više ne može verovati kada su u pitanju autorska prava. Očigledno je izigravanje pravde za veću korist drugih – objasnio je Engstrem.
Na velikom političkom uspehu Piratska stranka može zahvaliti i reakciji na novi zakon švedske vlade koji nosiocima autorskih prava omogućuje identifikovanje internet korisnika odgovornih za ilegalnu razmenu podataka.
I Pirate Bay je reagovao na sporni zakon omogućivši korisnicima zaštitu njihovih podataka za 7 dolara mesečno. Više od 180 hiljada korisnika već se prijavilo za tu opciju.
Osim zatvorske kazne od godinu dana, osnivači popularne stranice za razmenu filmova i muzike moraju platiti i odštetu od 30 miliona švedskih kruna (oko 3,8 miliona dolara) brojnim renomiranim kompanijama poput Sony Music Entertainmenta, Warner Brosa, EMI-a i Columbia Picturesa. U “sumraku” nakon optužujuće presude za Pirate Bay većina sličnih BitTorrent stranica za razmenu podataka je ugašena, a Mininova, jedan od najvećih servisa, odlučio je da poslovanje ozakoni. Uprkos presudi, Pirate Bay s više od 20 miliona korisnika nastavlja s radom. (24sata)

Procenat softverske piraterije u oblasti personalnih računara u Srbiji tokom 2008. godine beleži pad od 2% u odnosu na 2007. godinu.

U istom periodu polovina zemalja u kojima je rađena studija beleži pad, dok samo 15% zemalja beleži porast piraterije. Gubici privrede, tokom 2008. godine, koji su posledica softverske piraterije u Srbiji porasli su na 99 miliona USD.

Između ostalog ovo su rezultati šeste godišnje studije o softverskoj pirateriji, koju je danas objavila BSA (Business Software Alliance), međunarodna organizacija koja predstavlja softversku industriju. Studija obuhvata 110 zemalja i nezavisno je sprovedena od strane IDC, firme koja je svetski lider u oblasti istraživanja tržišta i predviđanja u oblasti informacionih tehnologija.

„Ovaj izveštaj pokazuje naš uticaj u nastojanjima da dodatno smanjimo softversku pirateriju u Srbiji“ izjavio je advokat Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA u Srbiji. „Vrlo je važno da u ovim nesigurnim vremenima preduzeća ne izbegavaju svoje obaveze koristeći nelegalan softver, jer ovo povećava negativne uticaje, pre svega na njihovo poslovanje a zatim i na njihove korisnike i lokalnu i globalnu ekonomiju“.

Pročitaj ostatak

Softverska piraterija na personalnim računarima (PC) u Crnoj Gori u 2008. godini na istom je nivou kao i 2007, dok je u polovini od 110 zemalja zabeležen pad, a u samo 12 odsto zemalja piraterija je povećana – rezultati su šeste globalne PC softver studije o pirateriji IDC analitičke kuće i Udruženja za zaštitu proizvođača softvera (BSA).

Gubici zbog softverske piraterije u Crnoj Gori povećani su na osam miliona dolara, što je za milion više u odnosu na gubitke koje je Crna Gora imala u 2007. godini.

- Izveštaj pokazuje da moramo uložiti dodatni napor kako bismo smanjili stepen piraterije. U ovom ekonomski nesigurnom periodu ključno je da kompanije prestanu da koriste nelicenciran softver, jer u suprotnom rizikuju da povećaju štetan uticaj na svoj biznis, potrošače kao i na lokalnu i globalnu ekonomiju – rekli su iz predstavništva BSA u Crnoj Gori.

U 110 zemalja obuhvaćenih studijom, softverska piraterija smanjena je u 57, ostala na istom nivou u 40 i povećana samo u 13. Međutim, budući da su PC tržišta najbrže rasla u zemljama sa visokim stepenom piraterije, stopa piraterije na globalnom nivou porasla je za tri odsto (na 41 odsto u 2008. godini).

Zemlje sa najvećim procentom piraterije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su Gruzija (95 odsto), Jermenija (92) i Moldavija i Azerbejdžan (90). Rusija je napravila najveći napredak, smanjivši pirateriju na 68 procenata, što je za pet odsto manje u odnosu na 2007. godinu, dok je u posljednjih šest godina u toj zemlji zabilježen pad od 19 procenata.

IDC studija navodi da, iako ekonomije u rastu predstavljaju oko 45 odsto ukupnog PC hardver tržišta, one predstavljaju manje od 20 odsto ukupnog PC softver tržišta. Ukoliko bi udeo PC softvera u tim zemljama bio isti kao za PC hardver, prema IDC studiji, softversko tržište bi raslo po 40 milijardi godišnje.

Business Software Alliance (BSA) se u nedelju, 26. aprila, pridružuje svetskoj javnosti u obeležavanju Svetskog dana intelektualnog vlasništva.

Na ovogodišnji Svetski dan intelektualnog vlasništva kao ključni način suprotstavljanja izazovu klimatskih promena promoviše se tzv. ‘zelena’ inovativnost. U poruci povodom obeležavanja ovog dana, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo (WIPO), g. Francis Gurry, naglasio je da uravnotežen ssitem intelektualnog vlasništva može znatno doprineti omogućavanju razvoja tehnološki orijentisanih rešenja pri smanjenju uticaja klimatskih promena.

Tokom nedelje, BSA širom svieta učestvuje u raznim događanjima povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualnog vlasništva 2009, a to je ove godien antipiratski TV spot. Piraterija, osim pravnih posledica, donosi društvenu i ekonomsku štetu. Svrha spota je da upozori javnost da piraterija predstavlja protivpravnu aktivnost, tj. zabranjeno je zakonom i sankcionirano kao prekršaj i kazneno delo.

U cilju podizanja javne svesti o važnosti intelektualnog vlasništva za pojedince, ekonomiju i društvo, BSA nastavlja saradnju sa interesnim udruženjima i drugim organizacijama koje promovišu interese nosilaca različitih prava intelektualnog vlasništva širom sveta. U sklopu svojih kontinuiranih kampanja usmerenih na upoznavanje ekonomskih subjekata sa prednostima licenciranog softvera, BSA poziva sve korisnike računarskog softvera da poštuju autorska prava.

Odbor za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore (AmCham) ocenio je danas da odluke sudova u Nišu i Beogradu predstavljaju doprinos poštovanju zakona kojima se štite prava intelektualne svojine.

Okružni sud u Nišu je početkom aprila izrekao kaznu, uključujući zatvorsku, za krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela filmske industrije. Trgovinski sud u Beogradu krajem marta je pak doneo prvu presudu u slučaju korišćenja piratskih kopija softvera na osnovu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, navodi se u saopštenju Odbora.

Predsednik Odbora Milomir Ognjanović smatra da su nedavne odluke sudova “važne prekretnice u borbi protiv svih vidova piraterije u Srbiji”. “Takvim odlukama pokazuju se značajan stepen razumevanja za prava intelektualne svojine i dosledna primena zakona u Srbiji”, istakao je Ognjanović i izrazio nadu da će se efikasnost postupanja iz tih slučajeva uskoro videti i u ostalim gradovima Srbije.

Povreda autorskih prava i stepen piraterije u Srbiji inače su među najvišim u regionu. AmCham navodi da neadekvatna zaštita intelektualne svojine smanjuje atraktivnost Srbije za strane investicije, promoviše sivo tržište, otežava opstanak investitora na srpskom tržištu i oštećuje državnu kasu za desetine miliona evra poreskih prihoda godišnje.

Američka privredna komora predstavlja 180 stranih i domaćih kompanija sa ukupnim investicijama većim od šest milijardi dolara koje ukupno zapošljavaju više od 60.000 ljudi u Srbiji. Cilj Komore je da promoviše poslovne principe i najuspešnija iskustva iz američkog sveta biznisa, kao i odgovorna partnerstva SAD i Srbije, koja će, kroz trgovinu i investicije, doprineti ekonomskom razvoju.

Na crnogorsko informatičko tržište uskoro bi mogle da uđu veće strane kompanije, najavljeno je danas iz Microsoft Montenegro. Menadžer za mala i srednja preduzeća te kompanije, Vuk Vukašinović, rekao je da se može očekivati i ukrupnjavanje na informatičkom tržištu, pa će se broj preduzeća iz tog sektora svesti na nekoliko većih.

“Crnogorsko informatičko tržište je u razvoju i postoji mnogo malih firmi koje nemaju strategiju kako da se razvijaju u daljem periodu. Vrlo je verovatno da će se u one narednih par godina spojiti”, rekao je Vukašinović na radnom doručku sa novinarima.

On je dodao da ako trenutno postoji 50 informatičkih kompanija u Crnoj Gori, za tri godine će ih biti oko 15 firmi koje će objediniti postojeći informatički kadar. Vukašinović smatra da domaći informatički sektor jedino ukrupnjavanjem može pružiti pravi kvalitet i da će Majkrosoft, kao velika kompanija, biti spremna da podrži takav trend.

“Koliko se bude Crna Gora razvijala kao informatičko tržište tako će se razvijati i Microsoftova kancelarija”, dodao je Vukašinović. On je podsetio da je jedino Microsoft od velikih proizvođača softvera otvorio predstavništvo u Crnoj Gori.

“Naše prisustvo ovde je dokaz da je Crna Gora zaslužila pažnju velikih kompanija i da je Microsoftu bitno da bude na ovom tržištu”, rekao je Vukašinović. Direktor Microsofta za Crnu Goru, Oliver Obradović, kazao je da ta kompanija želi da deo prihoda od prodaje licenci ostane u Crnoj Gori, kako bi se razvijalo domaće informatičko tržište.

On je kazao da taj sektor mora da pokaže jaču inicijativu za razvoj i da će ukrupnjavanje uticati na snaženje kompanija i povećanje konkurentnosti na domaćem i međunarodnim tržištima. Obradović je ponovio da Crna Gora i dalje prednjači prema softverskoj pirateriji u regionu, sa stopom od 83 odsto.

Takva situacija, prema njegovim rečima, najviše šteti državi, jer koeficijent piraterije utiče na tempo pridruživanja Crne Gore Svjetskoj trgovinskoj organizacij (STO), Evropskoj uniji (EU) i ostalim integracijama.

“Država godišnje gubi od pet do sedam miliona EUR zbog softverske piraterije. Ako izračunate taj gubitak na osnovu poreza u proteklih i narednih pet godina, dobićete podatak da je Crna Gora zbog toga izgubila obilaznicu oko Podgorice ili nekoliko kilometara autoputa”, rekao je Obradović.

On je kazao da kompanija Microsoft zbog toga nije naročito oštećena, ali jeste država Crna Gora koja gubi prihode ali i ugled na međunarodnoj poslovnoj sceni. Obradović je saoštio da se globalna finansijska kriza još nije odrazila na informatičku industriju, ali da očekuje njene efekte u narednoj godini. “Kriza na tržištu nekretnina izazvala je krizu finansijskog sektora. I informatička industrija će, kao povezana, biti na udaru”, dodao je Obradović.