• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Sajt poslovi.infostud.com analizirao stanje na tržištu rada

Prema analizi sajta istraživanjeplata.com, zaposleni Beograđani mogu biti najzadovoljniji visinom zarade tokom 2010. godine. Naime, Beograd je, sa platom koja je prosečno iznosila oko 51.000 dinara, istovremeno bio i grad, ali i okrug sa najvišim platama, na teritoriji Srbije. Najviše su zarađivali zaposleni na teritoriji opštine Novi Beograd, gde su plate bile veće za 10.000 dinara u odnosu na iznos prosečne plate na nivou grada. S druge strane, zaposleni na teritoriji opštine Vlasotince (Jablanički okrug), imali su najniže plate – u proseku oko 22.000 dinara.

Analiza oglasa na sajtu poslovi.infostud.com, pokazala je da je u Beogradu tokom 2010. godine, bilo oko 5% više oglasa nego tokom 2009. Razlog za optimizam i u drugim sredinama, ipak postoji. Iako je posle Beograda najviše šanse za zaposlenje bilo u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Subotici, interesantno je da je najznačajniji skok po broju objavljenih oglasa – i to za oko 30% – zabeležen u Zapadnobačkom, Sremskom i Borskom okrugu, odnosno u Inđiji, Rumi, zatim Apatinu, Somboru i Boru.

S druge strane, najmanje objavljenih oglasa bilo je za Tutin, Temerin i Bač, gde je u proseku objavljeno 20% manje oglasa nego 2009. godine.
Kriza polako prolazi?

Ipak, rezultati analize su pokazali da je u 2010. godini, došlo do generalnog rasta broja objavljenih oglasa, pa su tako kandidati u Srbiji na raspolaganju imali oko 6% više oglasa nego tokom 2009. godine. Ovakav podatak je, i pored činjenice da se radi o ne tako velikom povećanju, svakako razlog za optimizam.

Do promena, međutim, nije došlo u oblastima u kojima je ponuda posla bila najveća, te se i tokom 2010, posao najčešće mogao naći u trgovini, administraciji i računovodstvu, srednjem menadžmentu, opštoj ekonomiji, kao i bankarstvu.

Iako bi kriza, logično, trebalo da nosi i štednju, visina plata iz pomenutih oblasti je u proseku bila viša za 20% nego prethodne godine. Tako je najviše plaćena pozicija iz najtraženijih kategorija bila radno mesto direktora filijale banke, čiji je prosek neto plate iznosio oko 103.000 dinara, dok su, sa druge strane, najniže plate imali kasiri – oko 21.000 dinara.
Najmanji broj oglasa i dalje iz fizike i biologije, saobraćaj i logistika najveće iznenađenje

Kada je reč o onima koji se najteže zapošljavaju, i u 2010. kao da nema promene – najmanje objavljenih radnih mesta bilo je za fizičare, biologe, psihologe i sociologe, kao i osobe koje se bave grafičarstvom. Dobra vest je da ovu kategoriju više ne spadaju kandidati koji su zaposlenje tražili u ljudskim resursima, jer je tokom 2010. godine bilo oko 20% više oglasa iz ove oblasti.

Ipak, najveći porast broja objavljenih pozicija bio je u saobraćaju i logistici, gde je tokom 2010, objavljeno oko 65% više oglasa, a porast je zabeležen i u medijima i kulturi, kao i poljoprivredi, mašinstvu i elektrotehnici. S druge strane, najveći pad broja slobodnih radnih mesta zabeležen je u oblastima telekomunikacije, jezika, književnosti i prava, gde je u proseku objavljeno oko 12% manje oglasa.

Ohrabrujuća vest je da je već do zadnje nedelje januara, na sajtu poslovi.infostud.com bilo objavljeno oglasa za oko 740 radnih mesta – broj koji je bio aktuelan i pre krize. Poređenja radi, za isti taj period 2010. godine, putem oglasa bilo je objavljeno oko 600 radnih pozicija.

Pokrenut internet magazin za preduzetnike Poslovne ideje magazin

Pokrenut je internet magazin za preduzetnike Poslovneidejemagazin.com. Nastao je kao prirodan nastavak štampanog magazina “Poslovne ideje” koji izlazi od decembra 2008. “Poslovne ideje” pišu o bitnim poslovnim događajima i ljudima, inovativnim proizvodima, uslugama i rešenjima, idejama, perspektivnim projektima, prate globalne i domaće trendove u poslovanju, predstavljaju mogućnosti za poslovnu saradnju, objavljuju franšizne ponude, ukazuju na aktuelne izvore finansiranja.

Infostud dobitnik priznanja za unapređenje položaja mladih u lokalnoj zajednici

Kompanija Infostud, sa svojim edukativnim sajtovima prijemni.infostud.com i znanje.infostud.com, dobitnik je nagrade “Mladgrad 2010”, posebnog priznanja za unapređenje položaja mladih u lokalnoj zajednici. Priznanje MLADGRAD dodeljuje se lokalnim samoupravama koje su učinile vidljiv napredak u obezbeđivanju sistemske brige o mladima i medijima za doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici. Priznanje dodeljuju Građanske inicijative u saradnji sa Ministarstvom za omladinu i sport i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Šef Infostudovih obrazovnih sajtova, Tomislav Ćetković, ovim povodom kaže:
„Informisanje i obrazovanje mladih je, između ostalih, jedna od najvažnijh aktivnosti Infostuda, i zato posebno raduju nagrade koje dolaze za rezultate u ovoj oblasti. Posebno se radujemo što su u žiriju bili predstavnici više ministarstva što svakako svedoči o važnosti ove oblasti i nameri države da je i dalje profesionalizuje. Mi ćemo svakako nastaviti da i ubuduće, u okviru naših mogućnosti, unapređujemo dostupnost informacija vezanih za formlano obrazovanje, ali i koncept neformalnog obrazovanja, koje postaje nezaobilazna karika u razvoju svakog društva“

Priznanja, koja se ove godine dodeljuju po prvi put, dobitnicima je uručila ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana mladih i početka godine mladih prema UN kalendaru (11. avgusta).
Glavnu nagradu u kategorjiji lokalnih samouprava dobio je grad Loznica, a posebno priznanje dobili su Pančevo, Ivanjica i beogradska opština Palilula. Pobednik u kategoriji lokalnih samouprava koje su dodelile javni prostor omladinskoj inicijativi jeste Zaječar, a posebno priznanje dobili su Sombor i beogradska opština Savski venac. U kategoriji medija nagrada je pripala internet portalu youth.rs, a posebno priznanje dobio je, osim Infostuda, i Radio Zrenjanin.

JobFair 10 – Sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta

“JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost!” održaće se1. i 2. novembra 2010. godine u Zgradi tehničkih fakultetau Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, po šesti putzaredom, sa ciljem da pomogne sadašnjim i budućimmladim inženjerima da dođu do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u okviru svoje struke.

Problem nezaposlenosti i neupućenosti studenata i diplomaca u potencijal naše privrede naveo ječlanove udruženja da, po ugledu na svoje kolege iz inostranstva, organizuju događaj koji će približiti studente,univerzitete i kompanije koje posluju u našoj zemlji. Na taj način „JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ smanjujeproblem „odliva mozgova“ pružajući šansu našim mladim akademcima da stečeno znanje primene u nekoj odkompanija koje uspešno posluju u Srbiji.

Studenti imaju priliku da ostave svoju biografiju u elektronskoj bazi, koja se naknadno distribuirakompanijama učesnicama, ali i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija tokom dva dana Sajma. Istovremeno, „JobFair“ kompanijama pruža mogućnost da dođu do najkvalitetnijeg kadra koji našazemlja može da ponudi.

Ove godine Sajam će po prvi put imati nacionalni karakter, tako da će i studenti Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, imati priliku da posete Sajam, ostave podatke u bazi biografija i predstave se kompanijama.

Uspeh projekta potvrđuje broj kompanija koje su prethodnih godina uzele učešće na sajmu, brojposetilaca i broj ostavljenih podataka u elektronskoj bazi. U „JobFair 09 – Kreiraj svoju budućnost!“ projektuučešće je uzelo 44 kompanije, 3500 biografija je uneto u elektronsku bazu, a 4500 studenata je za dva danaposetilo Sajam. Događaj je bio propraćen od strane 60 medijskih kuća.

Značaj projekta su prepoznali i podržali Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Privrednakomora Srbije, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sajt poslovi.infostud.com pokrenuo projekat “Poslovi u zdravstvu”

Sudeći prema rezultatima Infostudovog istraživanja „Poslovi u zdravstvu“, više od polovine ispitanih ljudi iz oblasti medicine (njih 56%) je trenutno zvanično nezaposleno. Među nezaposlenim ispitanicima koji su trenutno u potrazi za poslom, čak polovina njih za poslom u struci medicine ili stomatologije traga do dve godine. Svaki četvrti, pak, posao traži i do 5 godina, dok ostali posao ne traže aktivno. Sa druge strane, tek svaki treći ispitanik iz oblasti medicine je u radnom odnosu, a među njima i onih koji rade na crno. Ostali ispitani su srednjoškolci i studenti.

Kako među medicinarima vlada visok stepen nezaposlenosti, većina njih (oko 85%), spremna je da radi honorarne poslove u svojoj struci. Takođe, samo polovina bi aktivno tražila honorarni posao, dok bi ostali ovakve ponude razmotrili samo ako dođu do informacije o istoj ili ako bi im ovakav tip posla bio ponuđen. Kako su sami izjavili, o aktuelnim ponudama se najčešće informišu putem specijalizovanih internet sajtova za zapošljavanje, ponude Nacionalne službe za zapošljavanje, mreže prijatelja, reklame od usta do usta, štampanih medija…
Inače, od ukupno 1762 ispitanika u istraživanju „Poslovi u zdravstvu“, više od polovine ima fakultet ili veći stepen obrazovanja (specijalizaciju, uža specijalizaciju, akademske strukovne ili specijalističke studije, primarijat, magisterijum ili doktorat). Od toga, čak tri četvrtine, ima struku iz oblasti medicine, dok su ostali završili stomatologiju (20%) ili stekli diplomu iz drugih oblasti u zdravstvu – nutricioniste, dijetičara, itd.

Opširnije rezultate istraživanja možete pogledati na http://poslovi.infostud.com/zdravstvo/rezultati_ankete_poslovi_u_zdravstvu.pdf

Inače, projekat „Poslovi u zdravstvu“ pokrenut je na osnovu dugogodišnjeg iskustva sajta poslovi.infostud.com u objavljivanju radnih mesta i procene da poslodavci teško dolaze do potrebnih kvalifikovanih kadrova u zdravstvu, kao i da kandidati dugo traže zaposlenje u ovoj struci. Cilj projekta jeste da se prikupi što više oglasa koji će kandidatima biti dostupni ne samo na sajtu već i kroz stručna udruženja, simpozijume i sl. Kroz projekat, svim kadrovima medicinske struke pružiće se efikasnija mogućnost zapošljavanja, a poslodavcima, mediciniskim ustanovama, lakši pristup bazi stručnjaka za rad u zdravstvu. Tako, na sajtu poslovi.infostud.com, kandidati imaju mogućnost da svoj CV dodaju u bazu biografija dostupnu poslodavcima, a poslodavcima je omogućeno i povoljnije raspisivanje oglasa za posao u ovoj oblasti.

Sajt prijemni.infostud.com sproveo veliko istraživanje o izboru studija među maturantima

Prema rezultatima ankete sprovedene na sajtu prijemni.infostud.com, osnovna motivacija za studiranje domaćih maturanata je želja da steknu više znanja iz oblasti koje ih interesuju (78% ispitanika), kao i razmišljanje da će sa fakultetskom diplomom lakše naći posao. Na trećem mestu je očekivanje da će kao akademski građani imati više šansi u inostranstvu. Ređe se navode razlozi koji nemaju mnogo veze sa sticanjem znanja, kvalifikacija i njihovom upotrebom kao što su – porodica očekuje da studiram, izbegavanje vojske. Međutim zanimljivo je da otprilike svaki deseti maturant želi da studira kako ne bi morao da se zaposli ili što ne zna šta bi drugo radio.

Među budućim studentima najviše vlada interesovanje za državne fakultete i to za studije u oblasti ekonomije i menadžmenta (14%), a zatim slede filologija i književnost (10%), medicina/stomatologije (7%) i pravo (6%). U popularnije oblasti spadaju i političke nauke, psihologija, studije informatike i elektrotehnike. Za preostale oblasti vlada približno jednako interesovanje kao i prošlih godina. Ovi rezultati su u skladu sa podacima sa najposećenijeg sajta za zapošljavanje, poslovi.infostud.com, prema kome se oko polovine ponuđenih radnih mesta odnosi na oblasti opšte ekonomije, trgovine i marketinga, menadžmenta, konsaltinga i administracije (http://poslovi.infostud.com/info/trazena-zanimanja/). Izgleda da su maturanti solidno procenili koji su traženi profili na tržištu rada, mada je u oblastima kao što je medicina/stomatologija ili pravo ipak vidljiva disproporcija između profila koji maturanti žele da studiraju i potražnje za tip profilima na tržištu rada. Broj maturanata koji nema ideju šta bi studirali je i dalje u padu u odnosu na prošle godine, čemu je svakako doprinelo i više informacija o mogućnostima visokog obrazovanja koji se mogu naći putem interneta. Generalno, oko dva meseca pred početak prijavljivanja za prijemne ispite (u aprilu), većina maturanata je donela jasnu odluku o tome šta će studirati, kao i gde će studirati. Svaki peti se još dvoumi, a svega 3% još nema ideju šta će studirati. Opširnije rezultate istraživanja pogledajte na: http://prijemni.infostud.com/dokumenti/Istrazivanje_maturanti_2010.pdf

Istraživanje o izboru studija među maturantima osmišljeno je i realizovano od strane sajta www.prijemni.infostud.com, specijalizovanog veb sajta posvećenog upisu na fakultete i visoke škole. Anketno istraživanje je sprovedeno u martu i aprilu 2010. godine a o čemu je obavešteno preko 300 četvorogodišnjih srednjih škola u Srbiji. U ispitivanju je učestvovalo 2192 maturanta tj. učenika četvrtih razreda, koji su anketu popunjavali on-line, odnosno putem Interneta. Cilj istraživanja je da se ispitaju stavovi maturanata o izboru studija (zašto nastavljaju obrazovanje, šta i gde će studirati, šta im je najvažnije za izbor studija, kako se pripremaju …).

Mogućnost stanovanja u studentskom domu kao prednost državnih fakulteta

U objašnjenjima zašto se apsolutna većina maturanata odlučuje za državne obrazovne institucije (čak 91%) raste značaj finansijskih faktora – jeftiniji su i postoji mogućnost studiranja na budžetu, stanovanja u studentskom domu, hrana u menzi. Sledeći razlog je priznatost studija i kvalitet nastave kao i stepen poverenja. Maturanti koji će studirati na privatnim fakultetima, međutim, kao glavne agrumente za tu odluku navode lakši upis, garantovano zaposlenje, mogućnosti za rad u inostranstvu i veću posvećenost studentima od strane profesora.

Sajt poslovi.infostud.com sproveo istraživanje – Da li je ljudima u Srbiji potreban honorarni posao

Sudeći prema rezultatima Infostudovog istraživanja, više od polovine učesnika u istraživanju, aktivno bi se angažovalo na pronalaženju honorarnog posla za sebe. Sa druge strane, skoro svaki treći razmotrio bi mogućnost honorarnog posla ako bi informacija usputno došla do njega, dok bi oko 10% ispitanika razmotrilo ponudu za honorarni posao ako bi im ga neko direktno ponudio.

Ko najčešće obavlja honorarne poslove?

Prema oblastima poslovanja, najčešće su honorarno radili ljudi u oblasti grafičarstva i izdavaštva, arhitekte, ljudi koji se bave jezikom i književnošću, PR-om i marketingom, dizajneri i umetnici, IT-evci i HR-ovi.

Prema mišljenju ispitanika, honorarni poslovi su najadekvatniji za osobe kojima su potrebni dodatni prihodi uz stalni posao. Osim za njih, prikladno je i za osobe koje imaju višak slobodnog vremena na raspolaganju, zatim mladima, pa onima koji žele veću slobodu, odnosno ne žele fiksne obaveze i svakodnevni rad od 8 sati i više.

Gledano prema godištu, najveća procentualna zastupljenost ljudi koji su radili honorarno je među mladima od 26 do 30 godina kao i među onima sa dužim radnim vekom tj. ljudima starijim od 55 godina. Takođe, prema rezultatima istraživanja, muškarci su se do sada u malo većoj meri (7% više), angažovali u honorarnim poslovima u odnosu na žene.

Uz pomoć prijatelja do dodatnih prihoda

Da honorarni posao vide kao mogući osnovni izvor prihoda reklo je svega 15% ispitanika, dok većina, odnosno skoro polovina ispitanika (48%), kaže da je to samo dodatni izvor prihoda uz stalni posao. Ostali smatraju da je honorarni posao izlaz u situaciji kada nemaju posao.

Ispitanici koji bi aktivno tražili honorarni posao smatraju da bi do ponude najlakše došli putem mreže prijatelja, odnosno uz pomoć reklame od usta do usta. Ostale metode su: besplatni specijalizovani sajtovi za freelancer-e i njihovo povezivanje sa firmama, društvene mreže, na primer, Facebook, Twitter i MySpace, zatim, stručne društvene mreže, na primer LinkedIn ili strukovna udruženja…

U istraživanju je učestvovalo 1914 posetilaca sajta poslovi.infostu.com među kojima je je većina (54%) onih koji do sada nisu imali prilike da rade honorarno, ali bi radili ukoliko im se ukaže prilika. Opširnije informacije možete pronaći na http://poslovi.infostud.com/rezultati-istrazivanja-o-honorarnim-poslovima

A koliko se zarađuje na honorarnim poslovima?

Prema mišljenju ispitanika, prosečna mesečna zarada za projekte koji su trajali duže od pola godine se kretala do 30.000 dinara, svaki peti ispitanik je ostvario prosečnu mesečnu zaradu od 31.000 do 50.000 dinara, dok je više od tog iznosa zaradilo 15% ispitanika. Slična je i situacija kod honorarnih poslova koji su trajali od mesec dana do pola godine: najčešća prosečna mesečna zarada je bila do 30.000 dinara, dvadesetak posto njih je zaradilo između 31.000 i 50.000 dinara, dok je svaki peti ispitanik zaradio i više od toga.

Sajt poslovi.infostud.com testirao koliko su posetioci spremni da pokrenu sopstveni posao

Nemaju potreban novac, ali imaju osećaj za posao

Za pokretanje sopstvenog posla najpre vam je potrebna ideja, a potom i određeni resursi. Ipak, čak 73% ljudi koji su popunjavali Infostudov kalkulator, na pitanje „Da li imate dovoljno novca potrebnog za pokretanje sopstvenog posla?” reklo je da nema potreban novac za pokretanje posla ili da ne znaju koliko im je novca tačno potrebno ali da će pokušati da se snađu usput.

Osim njih, skoro polovina ispitanika (oko 46%) nema pozitivan odgovor po pitanju istraživanja oblasti, tržišta i konkurencije u oblasti u kojoj žele da pokrenu posao. Ovaj procenat ljudi uopšte nije istraživao ove stavke ili smatraju da ne treba da istražuju jer imaju dobar lični osećaj. Ako ne istražite tržište i buduću konkurenciju, ne možete zasigurno znati ni da li na njemu ima mesta za vas.

Ipak, kod ciljeva zbog kojih pokreću posao, oko 39% ispitanih se još nije bavilo njihovim postavljanjem ili kao poslovni cilj navode da žele da rade za sebe, a ne za drugoga. Savet za njih – jedino ako tačno znate šta hoćete, moći ćete to i da ostvarite.

Biznis plan – da ili ne?

Najpoželjnije odgovore, posetioci su davali na pitanje vezano za izradu biznis plana, gde je oko 83% odgovorilo da će praviti biznis plan ili će uzeti nekoga da ga izradi. Biznis plan je vrlo koristan alat poslovnog planiranja, koji zainteresovanima pokazuje da li su njihova poslovna ulaganja smislena i opravdana.

Na pitanja o prekovremenom radu većina je odgovorila da su spremni da rade više od 8 sati dnevno, vikendom i od kuće kad je potrebno. Pokretanje sopstvenog posla zahteva veliko ulaganje vremena, energije, truda.

Kako bi otkrio koliko su ljudi u Srbiji spremni da pokrenu i vode sopstveni posao, sajt poslovi.infostud.com analizirao je podatke dobijene iz njegovog online servisa – Kalkulatora za pokretanje sopstvenog posla. Posetioci koji su odgovarali na pitanja automatski su bivali ocenjeni a na svaki odgovor dobijali su komentar kako da unaprede ideju za biznis koji planiraju i poboljšaju svoj status na tržištu. Do sada je oko 3500 posetilaca sajta na ovaj način proverilo koliko su spremni za pokretanje sopstvenog posla.

Interaktivni kalkulator sa savetima za pokretanje posla može se pronaći na adresi: http://poslovi.infostud.com/info/saveti/kalkulator-za-pokretanje-posla/index.php

Infostud pokrenuo novi servis sa video savetima HR stručnjaka

Želeći da što bolje pripremi kandidate za nastup pred poslodavcima, sajt poslovi.infostud.com je pokrenuo novi interaktivni servis – HR Vas pita.

U nizu snimljenih intervjua, stručnjaci zaposleni u sektorima ljudskih resursa kompanija koje posluju u Srbiji pružaju kandidatima praktične savete kako da se pripreme za najčešća pitanja koja postavljaju na intervjuu za posao. Koristeći ovaj servis, posetioci sajta uz pomoć profesionalaca iz oblasti ljudskih resursa mogu da vežbaju i usavrše svoj nastup na intervjuu i time bitno povećaju svoje šanse za dobijanje posla.

Pravi odgovor na teška pitanja

„Imate zakazan pregled kod lekara na koji ste čekali dve nedelje, međutim u poslednjem trenutku iskrsao je poslovni sastanak u firmi, šta ćete otkazati?“ „U kojoj situaciji smatrate da je opravdano biti neiskren prema poslovnom partneru?“ „Koja je razlika između menadžera i lidera“? Ovo su samo neka od pitanja koja kandidati mogu da očekuju na intervjuu za posao, ali im do sada niko nije otkrio koji su poželjni odgovori na njih. Osim poželjnog odgovora na postavljena pitanja, HR stručnjaci kandidatima nude i obrazloženje zašto im je određeno pitanje bitno, kao i savete kako da se postave kod odgovora na konkretno pitanje.

Svoja iskustva sa intervjua kao i pitanja koja najčešće postavljaju, podelili su stručnjaci iz kompanija Carslberg Srbija d.o.o., Deloitte d.o.o., Delta Generali osiguranje a.d.o., Idea d.o.o., KBC banka a.d., KPMG d.o.o., Volksbank a.d. i Wermax.

Novi Infostudov servis se može pronaći na adresi http://poslovi.infostud.com/info/saveti/hr-vas-pita/.

Sajt poslovi.infostud.com je najposećeniji sajt u Srbiji posvećen zapošljavanju, sa najvećom bazom slobodnih radnih mesta i saveta za vođenje karijere. Ovaj sajt je deo grupe korisnih sajtova kompanije Infostud, najveće i jedne od 5 najposećenijih domaćih Internet mreža u Srbiji.

Sajt Infostud istraživao da li žene u Srbiji zarađuju manje i zašto

Razlike u platama između žena i muškaraca u Srbiji manje nego u Centralnoj Evropi

U istraživanju sprovedenom krajem prošle godine na sajtu www.poslovi.infostud.com svaki peti ispitanik rekao je da se u firmi u kojoj radi ili je poslednje radio dešava da muškarci zarađuju više od žena na istim pozicijama, ali i da to nije pravilo.Takođe, čak 41% ispitanih smatra da muškarci dobijaju više povlastica (bonusi, mogućnost napredovanja, povišice) od žena za isti uložen trud.

Šta bi mogli biti uzroci ove pojave?

Jedan od mogućih uzroka, prema odgovorima ispitanika pretežno muškog pola, je da žene prihvataju manju platu jer se zapravo ređe “bore” za povišicu. Kao najčešći razlog za to navode sigurnost radnog mesta, zatim mišljenje žena da ne mogu same ništa promeniti po tom pitanju i nemogućnost promene posla. Nešto manje verovatni razlozi su neobaveštenost, sopstveno uverenje žena da nisu dovoljno uspešne kao muškarci, dok su najmanje verovatni razlozi mogućnost usavršavanja i napredovanja i ljubav prema poslu.

Prema istom istraživanju vezanom za utvrđivanje razlika u platama između muškaraca i žena, jedan od manje verovatnih uzroka razlike u platama je uverenje da su kod muškaraca često izraženije one lične osobine i sposobnosti koje doprinose poslovnom napretku. Ipak, najmanji broj ispitanih smatra da je verovatno da žene same biraju poslove koji su generalno slabije plaćeni i da su žene manje ambiciozne te im uspešna karijera nije toliko bitna.

Treba pomenuti da je, u poređenju sa Češkom, Slovačkom i Mađarskom, u Srbiji razlika u platama najmanja. Naime, muškarci u Srbiji zarađuju 8,5% više od žena na istim pozicijama, dok u Češkoj taj broj iznosi 16%, u Slovačkoj 15% i u Mađarskoj 12%.

Prognoza ispitanika o situaciji u ovoj oblasti za 10 godina

Više od polovine (53%) ispitanika smatra da će se razlika u platama između muškaraca i žena na istim radnim pozicijama u narednih deset godina, smanjiti, ali će muškarci i dalje više zarađivati. Svaki peti ispitanik misli da će razlika u potpunosti nestati, a svega 5%, najvećim delom pripadnika muškog pola, smatra da će se ova razlika preokrenuti u korist žena. Ostatak misli da se u narednim godinama ništa neće promeniti.

Više informacija o rezultatima istraživanja u kom je učestvovalo 926 ljudi možete pogledati na http://poslovi.infostud.com/rezultati-ankete-razlike-u-platama-izmedju-muskaraca-i-zena/

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in