Categories
Tehno - Nauka

Rover Kjuriositi na Marsu nastavlja misiju

Rover „Kjuriositi“ američke Agencije za istraživanje svemira, prvi put je na Marsu upotrebio bušilicu na kraju robotičke ruke, koju je zabio u stenu na toj planeti.

NASA je saopštila da je to najveći uspeh celog tima „Kjuriositija“ otkako je rover stigao na Mars u avgustu.

nasa

Dok su prethodni roveri na Marsu isecali stene, „Kjuriositi“ je prvi koji je bušio tlo da bi uzeo uzorke, a njegov sledeći zadatak biće prenos praha u njegovu laboratoriju radi ispitivanja hemijskog sastava. Uzorci izmrvljene stene će se ispitatati da bi se utvrdilo da li je na Marsu nekada bilo vode.

Zadatak rovera je traganje za hemijskim komponentama potrebnim za razvoj živih organizama.

Categories
Tehno - Nauka

NASA planira da 2020. godine pošalje novi rover na Mars

Američka svemirska agencija NASA, objavila je u utorak svoje planove o robusnom višegodišnjem programu istraživanja Marsa, koji uključuje i novo rover robotsko istraživanje postavljeno za lansiranje 2020. godine.

Budućnost razvoja i dizajna rover tehnologije će se zasnivati na arhitekturi Mars naučne laboratorije, koja uspešno sprovodi Kuriositi na površini Marsa od ovog leta. To će obezbediti što je moguće niže troškove misije, dok je rizik minimalan, s obzirom na to da je sistem sletanja već proveren.

Procenjuje se da će misija koštati oko 1.5 milijardi američkih dolara, ali naučnici nisu detaljno objasnili šta će rover pokušati da ostvari na Marsu.. NASA je izjavila da je to još jedan korak ka putu slanja astronauta 2030. godine na tu planetu.

„Obamina administracija je jako posvećena programu istraživanja Marsa,” naveo je u izjavi administrator NASA-e, Čarls Bolden. ”Sa sledećom misijom, mi ćemo osigurati Americi da ostane svetski lider u istraživanju Crvene planete, postižujći još jedan značajan korak ka slanju ljudi tamo 2030. godine.”

Categories
Tehno - Nauka

Curiosity poslao autoportret sa Marsa

Rover NASA Curiosity se fotografisao na Marsu uz pomoć kamere na automatizovanoj ruci. Fotografija nije najjasnija, jer nije skinuta zaštitna navlaka.

Rover se sada nalazi na 100m od mesta gde je sleteo, kod kratera Gejla. Curiosity treba da pređe još 300m do rejona Glenelg. Tamo će da radi oko mesec dana i da proba bušilicu ulazeći dublje u tlo Marsa od bilo kog drugog robota do sada.

Categories
Tehno - Nauka

Novi pomaci u svemirskim istraživanjima

Dok pažnju većine Amerikanaca zaokupljaju stranačke konvencije u okviru predsedničke predizborne kampanje, američka svemirska agencija NASA nastavlja da osvaja nove granice.

NASA je juče objavila nove snimke tragova koje su točkovi marsovskog rovera Kjuriositi ostavili u marsovskom pesku.

Mesec dana po spuštanju na Mars Kjuriositi je prešao 109 metara u cik-cak liniji tragajući za dokazima o tome da li su na toj planeti ikada postojali uslovi za pojavu mikroorganizama.

Drugi roveri takođe su ostavljali targove točkova u pesku ali NASA kaže da su ovo prvi koji mogu da se vide sa visine.

Dan ranije, NASA je objavila da je njena svemirska letelica Don (Dawn) napustila asteroid Vesta i uputila se ka patuljastoj planeti Seres. Don ima zadatak da na zemlju šalje podatke koji će pomoći naučnicima da bolje razumeju kako je nastao svemir.

Letelica Don trebalo bi da stigne do planete Seres početkom 2015. godine.

Categories
Tehno - Nauka

Rover traži život na Marsu

Sletanje rovera Kjuriositi na Mars prošlo je srećno. Sada Kjuriositi treba da isporuči važna nova saznanja o crvenoj planeti. Radi se pre svega o eventualnom životu na Marsu.

Uspelo je – Sonda Kjuriositi nalazi se na površini Marsa. I to neoštećena, iako se oko 60 odsto misija na Mars do sada završavalo katastrofom. Sletela je tačno po planu u 7:31 po našem vremenu, odnosno u 1:31 noću na istočnoj obali Amerike gde su saradnici Nase napeto iščekivali vesti. Putovanje od Floride do Gejl kratera na Marsu dugo 566 miliona kilometara rover je prevalio za osam i po meseci. Ali vredelo je čekati.

„Spuštanje rovera Marsovske Labaratorije, Kjuriostija, na površinu Crvene planete je po svim merilima najizazovnija misija u istoriji istraživanja planeta putem robota. I ako je neko sumnjao u to da je Amerika predvodnik u svemiru, pa, postoji oko tona američke genijalnosti koja je u ovom trenutku na površini Marsa. Trebalo bi da stavi tačku na to“, kaže Čarls Boden iz Nase.


Prve slike sa Marsa

Sam proces sletanja bio je remek-delo tehnike. Letelica je smanjila brzinu od 21.000 km na čas do nule za samo sedam minuta. Bilo je neophodno 79 eksplozija, padobran, kontra-rakete, toplotni štit i kran da se rover veličine putničkog automobila spusti pravo na točkove. I to samostalno. Signal na Zemlju stiže tek posle sedam minuta. Ipak , vozilo teško 900 kilograma sletelo je pravo u ciljanu zonu. Već je poslao dve crno-bele slike.

Astronaut i zvaničnik Evropske svemirske agencija Rajter Tomas ima velika očekivanja: „Sada naravno očekujemo vredna naučna saznanja. Trebalo bi da saznamo da li je na Marsu postojao život ili možda postoji i danas, i onda će možda za dve ili tri decenije i ljudi putovati na ovu susednu planetu.“
Kjuriositi je opremljen da istražuje: u njega je ugrađen čitav niz alatki uključujući lasere, fotoaparate i bušilice, kao i robotska ruka duga preko dva metra. Rover će će ispitivati krater Gejl i obližnju planinu visoku skoro šest kilometara najmanje dve godine. Energiju za robota sa šest točkova obezbeđuje pet kilograma plutonijuma a ukupna cena misije je preko dve milijarde evra. izvor: (dw, ard, rtr, dpa)

Categories
Tehno - Nauka

Nov način spuštanja na Mars za Kjuriositi

Marsovski rover Kjuriositi spreman za put na Mars, na koji će se spustiti na način koji ranije nije korišćen i koji neki nazivaju ludošću.

Marsovski rover nazvan Kjuriositi – na engleskom „radoznalost“ – spustiće se na crvenu planetu 6. avgusta. Na nedavno održanoj konferenciji za medije stručnjaci NASA-e objasnili su uz pomoć animiranog filma kako će se to spuštanje odvijati.

Inženjeri NASA-e kažu da će kritičan momenat misije započeti ulaskom u razređenu marsovsku atmosferu jer će se kapsula sa roverom Kjuriositi kretati brzinom dvostruko većom od brzine zvuka. Za usporavanje koristiće se takozvani nadzvučni padobran, nešto veći od onih kakvi su uspešno korišćeni u ranijim misijama.

Na oko 8 kilometara od površine brzina će pasti ispod jednog maha. Letelica će se osloboditi termičkog štita i njen radar će početi da skenira površinu planete tragajući za mestom za spuštanje. Kada bude stigla do visine od oko 2 kilometra deo sa roverom i nosačem opremljenim sa osam mlaznih motora za usporavanje odvojiće se od spoljnog omotača. Motori će se aktivirati još više usporavajući pad. Na visini od 100 do 150 metara brzina će već biti dovoljno mala za meko spuštanje rovera pomoću kablova. Ovakav način spuštanja ranije nije korišćen i neki su ga kritikovali kao ludost. Ali šef istraživačkog programa NASA-e, Dag Mekjuiston, kaže da nije.

“Da li je to ludost? Ne baš mnogo. Kada je shvatite to nije luda ideja jer funkcioniše. Da li je rizično? Spuštanje na Mars je uvek rizično. Postoje stotine pojedinačnih događaja – od odvajanja od letelice, preko otvaranja padobrana, do odbacivanja termičkog štita… U svakome od njih može da bude problema. Za sedam minuta moramo da usporimo od 20 hiljada kilometara na sat do nule. To je rizično već samo po sebi“, kaže Mekjuiston.

Kada Kjuriositi bude dodirnuo tlo kablovi će se otkačiti a nosač sa motorima za usporavanje odleteće i blago pasti na oko pola kilometra dalje jer motori neće biti sasvim istrošeni.

Naučnici ipak upozoravaju da uvek može da se desi nešto nepredviđeno i da je čitav ovaj poduhvat jedan od najvećih izazova za NASA-u.

“Sve je to nepoznanica jer je to Mars. Mars vas iznenađuje peščanim olujama, promenama gustine atmosfere, vetrom. Veoma je jedinstven i pun izazova. Ekipe su fantastično dobro odradile sve vrste testova“, kaže Mekjuiston.

Ako sve bude teklo po planu, u rano jutro, 6. avgusta Kjuriositi će se naći na Marsu spreman za dvogodišnja obimna istraživanja. Prvi put jedna pokretna laboratorija tragaće na dnu kratera Gejl za odgovorom na pitanje da li je Mars ikada bio planeta pogodna za život mikroorganizama.

Categories
Tehno - Nauka

Novi rover na Marsu 2012.

Najnovija robotizovana pokretna laboratorija trebalo bi da poleti ka Marsu krajem ove godine, a da se spusti na crvenu planetu avgusta 2012. Novi rover nazvan je Kjuriositi, na engleskom “znatiželja”.
Animacija napravljena u svemirskoj agenciji NASA pokazuje šta će se dogoditi sa roverom kada bude stigao do Marsa. Naučnici su već odabrali mesto za spuštanje, na dnu 150 kilometara širokog kratera nazvanog Gejl. Kada se otvori padobran, rakete će usporiti spuštanje rovera.

Kjuriositi će se spustiti kablovima dok će modul sa motorima odleteti i pasti dalje, kako ne bi poremetio hemijsku analizu tla. Rover je veličine automobila i opremljen je sa 17 kamera, kaže naučnik u timu, Džon Grocinger.
“Imamo kamere na vrhu jarbola kojima možemo da osmatramo okolinu i pronalazimo vrste stenja interesantne za hemijsku analizu. Ako vidimo nešto što obećava možemo da se približimo. Rover spreda ima laser, dometa do sedam metara, kojim možemo da gađamo stenu izazivajući iskru svetlosti. Analizom svetla te iskre možemo da ustanovimo hemijski sastav stene i utvrdimo da li ima elemenata spojivih sa uslovima za pojavu života”, kaže Grocinger.
Rover takođe ima svrdlo za usitnjavanje stena i mehaničku ruku za prikupljanje uzoraka tog praha. Ruka ubacuje uzorke u komoru za dalju analizu. Cilj je da se pronađe da li su u krateru Gejl ikada vladali uslovi za pojavu mikroorganizama.
“Ovo nije misija za pronalaženje života i mi ne možemo da tragamo za fosilima”, kaže Grocinger.
Ali stene u krateru Gejl pružiće mnogo podataka o evoluciji Marsa, jer svaki sloj u njima sadrži odgovore.
“Ako krenete od najnižeg sloja ka vrhu to je kao da čitate roman, a mislimo da će krater Gejl biti sjajan roman”, kaže Grocinger.
Kjuriositi i njegov modul za propulziju sastavljaju se i testiraju u Svemirskom centru Kenedi, na Floridi. Lansiranje će biti obavljeno u novembru ili decembru. (Glas Amerike)

Categories
Tehno - Nauka

Novi rover za Mars

Američka svemirska agencija NASA objavila je dugo očekivanu vest o tome gde će se na Marsu 2012. godine spustiti najnovija pokretna laboratorija.
Funkcioneri NASE izneli su danas da će se marsovski rover nazvan Kjuriositi – u prevodu “radoznalost” – spustiti u 154 kilometara širok krater Gejl. To je bila jedna od četiri lokacije koje su ušle u uži izbor, posle razmatranja 50 različitih mesta na crvenoj planeti.
Rover Kjuriositi, čija izgradnja je koštala dve i po milijarde dolara, trebalo bi da bude lansiran kasnije ove godine, a njegova misija trajaće jednu marsovsku godinu, odnosno skoro dve zemaljske godine.
Naučnici koji rade na tom projektu kažu da je krater Gejl izabran zbog “izuzetno šarolikog sastava” koji omogućava istraživanje različitih mogućih uslova u kojima možda ima znakova života.
Naučnici kažu da će koristiti instrumente na roveru da bi ustanovili da li su u tom području ikada vladali uslovi za nastanak života.
Pokretna laboratorija Kjuriositi teška je jednu tonu i biće opremljena sa 10 specijalizovanih instrumenata, uključujući kamere za snimanje fotografija i video materijala visoke rezolucije.
Krater Gejl dobio je ime po australijskom astronomu Volteru Gejlu.
Vest o konačnom izboru mesta za spuštanje Kjuriositija objavljena je samo dva dana posle 35. godišnjice spuštanja sonde Viking 1 na Mars, 20. jula 1976. godine. (VoA)