• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Kineska kompanija Huawei zainteresovana za ulaganje u Srbiju

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković posetio je danas u Šangaju jednu od najvećih kompanija za proizvodnju telekomunikacione opreme “Huawei”.

Cvetković je istakao da je tokom razgovora sa rukovodstvom kompanije konstatovano da postoji interesovanje za ulaganje u Srbiju, i ukazao na mogućnost da se kineskim investitorima ponude razne vrste podsticaja za ulaganja u našu zemlju.

Predstavnici “Huaweia” su predsedniku Vlade predali poziv za sponzorstvo letnjeg kampa za 15 srpskih studenata komunikacija, koji će imati priliku da posete ovu kompaniju i izložbu EXPO 2010. u Šangaju.

Kompanija “Huawei” je prošle godine imala prihode od približno 22 milijarde dolara, a između 45 i 50 najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija koristi usluge ovog kineskog giganta.

Cvetković je posetom ovoj kompaniji završio višednevni boravak u Kini, nakon čega putuje u dvodnevnu posetu Republici Koreji.

Sprovođenjem informatizacije u zdravstvu do poboljšanja zdravstvene zaštite

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljević izjavio je danas da je u okviru projekta “Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje” predviđeno informatičko opremanje 15 bolnica u Srbiji čime će biti značajno unapređen njihov rad.

Milosavljević je na konferenciji za novinare ocenio da je ulaganje u zdravstvo ulaganje u održivi ekonomski razvoj svakog društva.

On je istakao da se ovaj projekat Ministarstva zdravlja finansira iz kredita Svetske banke u vrednosti od 10,5 miliona evra, i dodao da je iniciran u cilju pojačavanja pozitivnih efekata i promovisanja uspešno realizovanih aktivnosti projekta „Razvoj zdravstva Srbije” u periodu 2004–2009. godine.

Ministar je naglasio da je zajedno sa projektima koji se finansiraju iz programa pretpristupne pomoći EU predviđeno da se do kraja 2011. godine obavi informatizacija 34 bolnice u Srbiji.

Milosavljević je naveo da je u okviru projekta obavljena informatizacija i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, uz napomenu da je njegovo sprovođenje doprinelo i poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite.

Prema njegovim rečima, najveći deo projekta namenjen je uvođenju dijagnostički srodnih grupa, razvoju zdravstvenog menadžmenta, podršci procesu akreditacije i povećanju bezbednosti pacijenata.

On je naveo da je ostvarena i stručna pomoć u praćenju reforme plaćanja kako bi se prilagodili promenama u načinu finansiranja s obzirom na to da se na jesen očekuju izmene Zakona o platama u javnom sektoru, uz napomenu da će na osnovu rezultata rada biti sproveden način nagrađivanja zdravstvenih radnika.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej objasnio je da će plaćanje zdravstvenih radnika po učinku smanjiti prostor za korupciju, a da će se povećati kvalitet zdravstvene zaštite.

Grej je ukazao na važnost postupka akreditacije zdravstvenih ustanova, kao i sprovođenja informatizacije, i dodao da će Svetska banka nastaviti da podržava napore ministarstva u cilju unapređenja rada zdravstvenog sistema.

Clubbing.rs: Medijska podrška konkursa

Kreativni konkurs “Ko kaže da se kreatinost ne isplati” koji muzički magazin Clubbing.rs organizuje zajedno sa DetelFone.rs, podržali su TV B92, TV Pink, ali i Radio Studio B. “Od Triglava do Đevđelije”, koji je drugi radni naslov konkursa, proteže se ovaj konkurs i namera nam je da podstaknemo mlade i kreativne ljude, kojih na ovim prostorima ima mnogo, da se što češće kreativno izražavaju u oblasti fotografije, videa, dizajna, DJ & VJ radova.

Tačke geodetske osnove na geoportalu Srbije

Sektor za osnovne geodetske radove obezbedio je podatke koji su dostupni na inicijalnom geoportalu u okviru kategorije Koordinatni referentni sistemi za teme:

• AGROS – Aktivna geodetska referentna osnova Srbije;
• SREF – Geodetska referentna osnova Srbije;
• Trigonometrijska mreža;
• Gravimetrijska mreža.

AGROS – Aktivna geodetska referentna osnova Srbije, podrazumeva permanentni servis preciznog satelitskog pozicioniranja na teritoriji Republike Srbije. AGROS mrežu čine 32 permanentne stanice.

SREF – Geodetska referentna osnova Srbije oslanja se na jugoslovenski referentni okvir – YUREF koji predstavlja realizaciju evropskog referentnog okvira – EUREF za područje Jugoslavije.

Tačke ove mreže ravnomerno prekrivaju područje države, sa međusobnim rastojanjem od oko 10 km. Uspostavljanjem GPS referentne mreže obezbeđuje se jedinstvena i homogena matematička osnova za sve geodetske, navigacione i druge radove na celoj teritoriji Republike Srbije. Oslanjanjem tačaka referentne GPS mreže na tačke referentnog evropskog geodetskog okvira (Europe Refferent Frame – EUREF) određuju se koordinate unutar jedinstvenog referentnog okvira Evrope. SREF mrežu čine 838 tačaka.

Državnu trigonometrijsku mrežu čini mreža trigonometrijskih tačaka, stabilizovanih i određenih po hijerarhijskom principu sa četiri osnovna i dva dopunska reda, ravnomerno raspoređenih po celoj teritoriji Republike Srbije na prosečnom međusobnom rastojanju manjem od 4 km.

Državna trigonometrijska mreža se sastoji od 162 tačke I reda, 719 tačaka II reda i 57247 tačaka III i IV reda.

Osnovnu gravimetrijsku mrežu Srbije čini skup materijalizovanih tačaka na kojima je poznata vrednost ubrzanja sile zemljine teže određena primenom preciznih gravimetrijskih instrumenata.

Osnovna gravimetrijska mreža je sistem zatvorenih poligona koja se sastoji od 60 poligona oslonjenih na 78 tačaka i to: 3 date tačke (ubrzanje sile zemljine teže izmereno apsolutnim gravimetrom), 37 tačaka referentne mreže, 37 fundamentalnih repera NVT2 i 1 ačka iz stare osnovne mreže SFRJ.

Na geoportalu su korisnicima dostupni na uvid broj/oznaka i pozicija tačke. Uz pomoć alata za selekciju moguće je pregledati fotografije tačaka AGROS i SREF mreže.

Dr. Oetker Srbija web igra “Okupi svoj tim”

Još uvek nije kasno da osvojite vredne nagrade na konkursu koji je organizovao Dr. Oetker Srbija na svom sajtu www.oetker.rs, u vidu web igrice „Okupi svoj tim“. Konkurs je inspirisan Svetskim prvenstvom u fudbalu i traje do 12. jula.

Tokom prve tri nedelje nagradnog konkursa, igrači širom Srbije su gotovo 25 000 puta okušali svoje fudbalske veštine. Prve nagrade otišle su u gradove širom Srbije: Suboticu, Niš, Požarevac, Smederevsku Palanku, Knjaževac, Beograd, Kragujevac, Futog, Veliko Gradište, Obrenovac.

Da podsetimo, tokom šest nedelja najbolje igrače očekuje 90 fudbalskih lopti. Igrače koji postignu najbolje rezultate tokom trajanja konkursa, poslednje nedelje, očekuju glavne nagrade, a to su: 30 fudbalskih dresova reprezentacije Srbije 2010, 10 kožnih lopti i tri laptop računara za najuspešnije. Dobitnik nedeljne nagrade može ponovo da učestvuje i da sa svojim najboljim skorom u finalnoj nedelji osvoji neku od glavnih nagrada. Igra se može igrati neograničen broj puta, a pravo učešća imaju svi državljani Republike Srbije.

Neophodno ukloniti tehničke barijere za razvoj elektronske trgovine u Srbiji

Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je danas da su za brži razvoj elektronske trgovine u Srbiji neophodni ljudi koji su spremni da investicijama u tu oblast ostvare profit.

Milosavljević je u izjavi za agenciju Tanjug istakao da ti poslovni ljudi treba da ponude građanima više stotina hiljada artikala koji postoje na svetskim informatičkim mrežama.

On je podsetio na to da institucijalnih barijera nema, ali ima onih tehničkih, a to je da je broj proizvoda koji se kupe elektronski nedovoljan da bi se svakodnevno avionima, ili nekim drugim vidovima transporta, ta roba prevozila do Srbije.

Ministar je potvrdio da postoje problemi na carini vezani za vrednost robe koja stiže na osnovu elektronske porudžbine i priznavanje elektronskih računa.

Problemi se javljaju i zbog toga što kartice naših banaka nisu prihvatljive za sve provajdere elektronske trgovine, naglasio je Milosavljević i napomenuo da najveći broj građana nema naviku da preko interneta bira robu, uplati traženu cenu i dobije proizvod na kućnu adresu.

Govoreći o novom Zakonu o zaštiti potrošača, ministar je podsetio na to da je prva verzija nacrta tog zakona predstavljena u septembru prošle godine i do danas traje javna debata o tom dokumentu.

On je ukazao na to da su sve evropske direktive, kojih je ukupno 16, u vezi sa zaštitom prava potrošača ugrađene u ovaj zakon.

Takođe, ministar je rekao da je u novi zakon o zaštiti potrošača ušla i obaveza kompletnog informisanja svakog potrošača pre zaključenja ugovora o kupovini proizvoda ili o pružanju usluge, pri čemu će to važiti i za kupovinu nameštaja, bele tehnike i za turističke aranžmane.

On je izrazio uverenje da će sa rukovodstvom Narodne banke Srbije biti postignut dogovor o tome da i potrošački krediti do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti budu takođe obuhvaćeni novim zakonom, što praktično znači da će korisnici zajmova morati da budu obavešteni od banaka o svim uslovima te finansijske usluge, do trenutka otplate poslednje mesečne rate.

Milosavljević je objasnio da ovaj zakon treba da omogući ne samo evropski nivo zaštite potrošača već i da postavi temelje jednom novom modernom evropskom odnosu prema potrošačima.

Održan okrugli sto: Kako zaustaviti opadanje IT tržišta u Srbiji

U Beogradu u organizaciji Društva za informatiku Srbije i Privredne komore Srbije, održan je okrugli sto na kome se razgovaralo o stanju i potrebnim merama da se zaustavi opadanje IT tržišta u Srbiji.

Opadanje IT tržišta izaziva zabrinutost jer se sa smanjenjem nabavki informatičke opreme i informatičkih usluga usporava proces razvoja i modernizacije i smanjuju konkurentska sposobnost privrede i efikasnost javnih službi i državnih organa. Primene informatičke opreme u našoj privredi, a i među građanima zaostaju u odnosu na trendove u razvijenim zemljama i one su sada za oko 50 odsto niže od proseka u zemljama EU.

U većini zemalja se u okviru ekonomske politike i merama države, privrednih asocijacija i banaka podstiču ulaganja u IT i time doprinosi oživljavanju i dinamiziranju razvoja i smanjivanju uticaja krize.

Okrugli sto je otvorila Jasna Matić, ministarka za Telekomunikacije i informaciono društvo koja je naglasila da je IKT sektor stradao u 2009. godini usled recesije i ekonomske ktize, ali je iznela i očekivanje da će u drugom delu 2010. godine država  i privreda povećati investicije u IT. Ministarstvo nizom aktivnosti (razvoj informacionog društva, digitalizacija, e uprava idr.) nastoji da se stvara sve povoljniji ambijent za razvoj IT delatnosti, naglasila je ministarka Matić.

Milovan Matijević IT analitičar je ukazao da je IT tržište u Srbiji 2008. godine iznosilo 545 miliona evra, a 2009. godine je opalo na 424 miliona evra. Optimističko predviđanje pokazuje da bi IT tržište i pored pada od 10 odsto u prva 3 meseca, ipak do kraja 2010. godine moglo da poraste za 5 odsto,  odnosno na 445 miliona evra. Trenutno stanje daje opravdanja i za pesimističku prognozu, po kojoj bi se do kraja 2010. godine zadržao trend opadanja IT tržišta od -10 odsto u odnosu na 2009. godinu.

Vladan Živanović je istakao da se u javnosti i posebno o preduzećima mora afirmisati shvatanje da „informatički poslovi nisu prateći nego vodeći poslovi“ i da je za uspeh u 100 vodećih kompanija u Srbiji najzaslužniji njihov IT sektor. Založio se i za organizovaniji nastup pred državnim organima.

Većina učesnika je govorila o uzrocima pada IT tržišta u Srbiji i kao osnovne uzroke naveli: pad i niska stopa privrednog razvoja, dalji proces osiromašenja privrede, javnih službi i građana, odsustvo većih državanih investicija u IT, olako smanjenje  troškova za IT u većini preduzeća i državnoj upravi. Jedan od centralnih problema je suštinsko nerazumevanje načina na koji IKT utiču na efikasnost i konkurentnost poslovanja.

Opšti zaključak je da je potrebno: stimulisati investiranje u IKT u preduzećima, smanjiti dažbine sa kojima je opterećena cena informatičke opreme, davati povoljne kredite građanima i pravnim licima, primenjivati Uredbu Vlade o subvencioniranju nabavke domaćih računara, stimulisati unapređenje informacionih sistema u preduzećima, podsticati domaći razvoj u oblasti IKT, unaprediti informisanje preduzeća u IKT sektoru o novom propisima koji se odnose na ovu delatnost,  razjasniti razloge uvođenja carine na softver od 20 odsto, tražiti da Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo lobira za interese IKT sektora pred drugim državnim organima, učiniti efikasnijim javne nabavke, olakšati procedure za izvoz računara i dr.

Dogovoreno je da se sačini obrazloženi rezime potrebnih mera i podnese nadležnim državnim organima i uputi medijima kako bi se stvorio povoljniji ambijent za njihovo usvajanje i primenu.

Srbija dobija digitalnu dividendu nakon završetka procesa digitalizacije

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić ocenila je danas da je neophodno da se na nivou regiona postigne dogovor o iskorišćavanju digitalne dividende.

Matić je na ministarskoj konferenciji jugoistočne Evrope o digitalnoj dividendi istakla da će zemlje jugoistočne Evrope doneti odluku o tome kako će biti upotrebljen deo spektra koji se oslobađa u procesu digitalizacije.

To se odnosi i na odluku za koje će usluge on biti namenjen, odnosno kako optimalno podeliti tu novu frekvenciju između televizija, mobilnih operatora i različitih socijalnih i društvenih korisnika u elektronskim komunikacijama, objasnila je ona.

U Evropskoj uniji je, kako je podsetila, postignut zajednički stav o tome kako će ova frekvencija biti korišćena.

Digitalna dividenda će u slučaju Srbije biti dobijena posle 4. aprila 2012. godine, odnosno nakon što naša zemlja pređe na digitalnu televiziju, ukazala je Matić.

Prema njenim rečima, u tom periodu proces digitalizacije proći će i ceo naš region, zbog čega je važno da se u narednim mesecima postigne zajednički dogovor u cilju koordinacije upotrebe tog spektra.

Na konferenciji učestvuju predstavnici više zemalja, a najkorisnije iskustvo u korišćenju digitalne dividende biće iskustvo Svetske asocijacije mobilnih operatora i Međunarodne telekomunikacione unije, zaključila je Matić.

Baza podataka turističkih manifestacija

Na sastanku Grupacije organizatora privredno turističkih manifestacija Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKS, raspravljalo se o kriterijumima za kategorizaciju, klasifikaciju i valorizaciju svih manifestacija u Srbiji.

U Srbiji se ne zna tačan broj privrednih, kulturnih i turističkih manifestacija. Procenjuje se da ih ima između 1500 i 2000 na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, od kojih su neke, kao Guča i EXIT internacionalnog karaktera. Zato je neophodna baza podataka svih manifestacija, koja mora redovno da se ažurira, jer se sve vreme pojavljuju neke nove, dok se druge vremenom gase. Na sastanku Grupacije organizatora privredno turističkih manifestacija Udruženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije, ponovljen je stav da bi ovu oblast trebalo zakonski regulisati, a da se podzakonskim aktima, odnosno pravilnicima, regulišu kriterijumi za organizovanje manifestacija. To se pre svega odnosi na one lokalnog i regionalnog nivoa, koje se najčešće stihijski organizuju, umesto da budu osmišljene i sistematizovane. Tako bi se znalo sa koliko novca je država ili lokalna samouprava pomogla neku manifestaciju, koliki je ugostiteljski prihod, koliko noćenja je tokom njenog trajanja realizovano, koliki su troškovi, a koliki prihodi organizatora. Sada se dešava da su mnoge od njih u sivoj zoni poslovanja, iz jednostavnog razloga što nisu registrovane, tako da ni organizatori nemaju obavezu da izveste o njihovom turističkom ili kulturnom značaju, učinku, kao i o finansijskom poslovanju. Raspravljalo se i o kriterijumima koje je pripremio naš istaknuti naučnik u ovoj oblasti, profesor Željko Bjeljac, u okviru istraživanja Geografskog instituta SANU. Članovi Grupacije prihvatili su geografsku grupu kriterijuma, koji obuhvataju glavni sadržaj manifestacije, tradicionalnost, rang održavanja, vreme i lokaciju manifestacije, broj posetilaca i učesnika, zatim umetničku vrednost manifestacije, prateći program i zadovoljstvo posetilaca. U ekonomskoj grupi su uticaj kapitalnih projekata, ekološki, ekonomski, medijski i politički odnosi, ocena saradnje sa turističkim organizacijama, a svi ovi kriterijumi boduju se na skali ocenjivanja od nule do broja pet.
Grupacija organizatora privrednih i turističkih manifestacija usvojila je i program aktivnosti u ovoj godini. Na prvom mestu je sprovođenje ankete o broju, nivou, vrsti i kategoriji manifestacija i sakupljanje svih drugih podataka koji bi pružili realnu sliku svih manifestacija u Srbiji, zatim sistematizovanje i kreiranje baze ovih podataka, rad na Projektu klasifikacije, kategorizacije i valorizacije postojećih manifestacija, njihova promocija kroz međunarodne sajmove turizma, a posebno bitna je i izrada programa edukacije za organizatore manifestacija.

Građanima obezbediti kvalitetnu internet uslugu po pristupačnim cenama

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić izjavila je danas da je Digitalnom agendom za Srbiju definisan plan razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija sa akcentom na
E-upravu Republike Srbije, čiji je portal danas pušten u rad.

Matić je na okruglom stolu “Digitalna agenda za Srbiju”, koji je održan na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) u okviru Dana digitalne agende, istakla da je brz i kvalitetan Internet dostupan malom broju građana naše zemlje, što ova agenda prepoznaje kao problem koji treba rešiti.

Agenda se, kako je objasnila, sastoji iz dva strateška dokumenta – Strategije razvoja informacionog društva i Strategije razvoja elektronskih komunikacija, koje su izrađene po ugledu na evropske.

Ona je ukazala na to da je prioritet stvaranje odgovarajuće infrastrukture i obezbeđivanje kvalitetne usluge građanima po pristupačnim cenama.

Prema njenim rečima, u agendi se navodi da 25 odsto populacije u Srbiji koristi Internet, dok između jedan i dva odsto korisnika ima brzu konekciju, kao i da se mreža češće koristi za zabavu, nego za poslovnu komunikaciju i rad.

Govoreći o E-upravi Republike Srbije, ona je istakla da je to jedan od važnijih elemenata reformi privrede i javnog sektora koji će doprineti povećanju transparentnosti, skraćenju procedura i smanjenju birokratije.

Matić je najavila i da će biti uvedene i druge vrste usluga koje već postoje u EU, kao što su e-zdravlje, e-pravosuđe, e-obrazovanje i slično.

Digitalna agenda Evrope, kako je naglasila, jedan je od prioriteta u razvoju EU i izvor inovacija koje bi trebalo da doprinesu izgradnji jedinstvenog tržišta, koje u našem sektoru i dalje ne postoji, pre svega zbog tehničkih barijera.

Sve investicije u informaciono-komunikacione tehnologije višestruko se vraćaju, a pristup ovim uslugama neophodno je omogućiti svim građanima, zaključila je Matić.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in