• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Potpisan Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji Srbije i SAD

Saradnja Kraljevine Norveške i Republike Srbije

Republički geodetski zavod posetili predstavnici Kraljevine Norveške 15.04.2010. godine Sastanku su prisustvovali Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, Saša Đurović, pomoćnik direktora Sektora za informatiku i komunikacije, Tijana Spasić, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Jannicke Bain iz ministarstva spoljnih poslova Norveške, Siri Andersen, prvi sekretar ambasade Norveške u Beogradu i Brede Gundersen, predstavnik Statens Kartverka iz Norveške.

Nenad Tesla, direktor Zavoda istakao je uspešnu saradnju RGZ-a i Statens Kartverka do sada u formiranju Sken centra, uspostavljanju digitalnog arhiva i uspostavljanju Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i naglasio očekivanja da će se saradnja nastaviti i u narednim godinama.

Brede Gundersen i Saša Đurović prezentovali su dosadašnje rezultate rada na projektu i planirane aktivnosti do kraja 2012. godine.

Kraljevina Norveška od 2005. godine pruža podršku Republičkom geodetskom zavodu u uspostavljanju katastra nepokretnosti i unapređenju usluga omogućavanjem efikasnijeg upravljanja i pristupa prostornim podacima.

Norveška agencija za kartografiju i katastar – Statens Kartverk (SK) i Republički geodetski zavod sarađuju u okviru “RGZ-SK Tvining projekta”. Jedan od ciljeva projekta je povećanje kapaciteta RGZ za aktivno učešće u evropskim integracijama i harmonizaciji pružanja usluga u oblasti prostornih informacija.

Za potrebe realizacije tog cilja uspostavljen je geoportal preko koga je omogućen pristup skupovima podataka RGZ, da bi se obezbedile jednake i pravovremene informacije za sve. Prostorne informacije, koje pruža RGZ i ostali partneri u okviru projekta dostupne su za različite grupe korisnika i omogućuju laku razmenu osnovnih skupova podataka u skladu sa INSPIRE, ISO i drugim međunarodnim standardima.

Zajednički zaključak je da je dosadašnja saradnja izuzetno pozitivna i da je značajno da se nastavi i u narednom periodu.

Istraživanje ponašanja Internet korisnika u Srbiji

Internet korisnici u Srbiji najviše uživaju družeći se sa prijateljima, izlaze u kafiće, putuju uglavnom na kratke izlete, najviše im prija društvo partnera, a najradije bi provodili vreme sa Makedoncima, rezultat je istraživanja Internet portala Domino Magazin koji se nalazi na adresi www.dominomagazin.com.

“Istraživanje je pokazalo da čitaoci najviše cene društvo svojih partnera i prijatelja, a da svega 5% ispitanika čita knjige u slobodno vreme. Kada je reč o druženju sa prijateljima iz regiona, učesnici ankete bi najviše vremena provodili sa prijateljima iz Makedonije, a najmanje sa državljanima Crne Gore i Albanije. Loša ekonomska situacija je najverovatnije razlog što jedna trećina ispitanika ide samo na kratke izlete po Srbiji, a svega 10% posećuje koncerte.”, rekao je izvršni urednik Domino Magazina Radmilo Marković.

Najveći procenat ispitanih (62 posto) putuje dva puta godišnje ili ređe, a omiljene destinacije su kratki izleti po Srbiji. 20 % putuje jednom mesečno, a samo 6 posto svake nedelje. Nešto manje od 20 procenata najčešće putuje u okolne zemlje, 18 procenata samo na more leti, 14 posto u zemlje Evropske Unije, a isto toliko kod rođaka sa sela. Druženje sa prijateljima je omiljena zabava za većinu ispitanih (46 procenta), dok su sportske aktivnosti prvi izbor za 11 procenata korisnika.

Muzika, šetnje i gledanje filmova dele treće mesto omiljenih aktivnosti sa oko 11 procenata. Čitanje knjiga kao omiljenu zabavu odabralo je samo pet posto ispitanih. Omiljeno društvo, od građana iz susednih zemalja, za ispitanike iz Srbije su na prvom mestu oni iz Makedonije (25 procenta), a slede Bosanci 24 procenta, Hrvati sa 22 procenta i Slovenci sa 13 posto. 11 procenata bi se najradije družilo sa komšijama iz Crne Gore, dok bi svega manje od 1 posto odabralo društvo iz Albanije.

Slobodno vreme sa prijateljima najviše ispitanih provodi u kafićima (49 posto), a omiljena kuhinja je srpska za 21 posto ispitanih, dok u restorane ide samo 9 posto korisnika. Maminu kuhinju bi najradije odabralo 19 posto ispitanih, a sve vrste hrane voli 36 posto korisnika. Vegetarijanska kuhinja je najmanje omiljena i preferira je svega 3 posto ispitanih. Što se tiče izlaženja sa prijateljima, posle kafića klubovi su omiljena destinacija za 18 procenata, dok su koncerti izbor svega 10 posto ispitanih.

Parkove kao mesto za druženje bira 12 procenata. Čak 40 procenta korisnika kaže da praktikuje seks više puta nedeljno, a nasuprot tome čak 27 procenata da veoma retko ima seks. Samo tri procenta ispitanih kaže da seks praktikuje više puta dnevno. Na pusto ostrvo 60 procenata ispitanih bi povelo dečka ili devojku, a samo 3 posto bi ponelo mobilni telefon. Računar sa Internetom bi odabralo 19 posto ispitanih. Što se tiče korišćenja Interneta, više od 80 procenata pre svega posećuje portale sa vestima i zabavnim sadržajima, a 16 posto koristi najviše društvene mreže.

Istraživanje je sprovedeno on-line u toku marta i aprila na Internet portalu www.dominomagazin.com a rezultati su dobijeni na osnovu 1021 ispitanih korisnika iz Srbije. Kompletni rezultati se nalaze na adresi – http://www.dominomagazin.com/anketa/rezultati/

Akcija “Probudimo IT Srbiju – održivo i legalno”

BIS Reciklažni centar u saradnji sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike Srbije, pokreće akciju „Probudimo IT Srbiju – održivo i legalno“, sa ciljem doniranja korišćenih računara prikupljenih od strane privatnih i javnih preduzeća, koji će nakon procesa refabrikovanja i instaliranja legalnog softvera po pravilima Community MAR programa, ići ugroženim obrazovnim ustanovama u Srbiji.

BIS Reciklažni centar i Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, pozivaju društveno odgovorne i ekološki svesne kompanije, da svoju polovnu ispravnu računarsku opremu, kroz projekat „Probudimo IT Srbiju – održivo i legalno“, doniraju školama i drugim ustanovama koje ne bi mogle da obezbede računare na drugi način. Kompanije i javna preduzeća mogu donirati svoje računare do sredine maja, nakon čega će se u BIS Reciklažnom centru refabrikovati i u junu donirati školama. Prednosti refabrikovanja računara su višestruke, sprečava se prevremeno otpisivanje računara koji se još uvek može upotrebljavati, produžava se životni vek računara i obezbeđuju se računari onima kojima je to najpotrebnije.

Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje, predstavlja veliki pomak za brigu o pripadnicima socijalno ugrožene populacije. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijalnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije.

BIS Reciklažni centar, je deo globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa, rasprostranjenog širom planete. Aktivnim učešćem u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR, obezbeđuju se računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim, neprofitnim i obrazovnim ustanovama.

Predstavnici Srbije na Evropskom forumu inovativnih nastavnika

Pobednički nastavnički tim konkursa “Kreativna škola” putuje na Evropski forum inovativnih nastavnika u Berlin gde će u utorak 23. marta pokušati da ponovi uspehe svojih prethodnika. U poslednje tri godine naši predstavnici na ovom takmičenju , koje organizuje Microsoft, osvajali su uvek jednu od prvih nagrada.

Između 224 prispela rada , žiri je prvu nagradu dodelio projektu “ Kroz vasionu i vekove”. Rad inspirisan delom jednog od naših najvećih naučnika Milutina Milankovića nastao je saradnjom tri nastavnika iz tri različite škole u Bačkoj Palanci : Jugoslave Lulić ,Stevana Jurića i Miljane Popadić .

Cilj rada je bio da motiviše učenike da kroz aktivno i timsko učenje otkrivaju vezu između nauke, umetnosti i vere . Koordinatorka našeg tima Jugoslava Lulić objašnjava da je ideja bila promovisanje čitanja ali i medijiske i digitalne pismenosti učenika. Učenici su nakon čitanja dela intevjuisali sugrađane o poznavanju Milankovićevog dela, pravili školsku predstavu, istraživali svemir virtualnim teleskopima i pravili virtualni prikaz muzeja Milutina Milankovića.

„ Posebno me zanima kako nastavnici iz drugih zemalja odgovaraju na izazov kvalitetnog pristupa digitalnoj generaciji učenika, kako održavaju njihovu pažnju, motivišu njihovu aktivnost, podstiču kreativnost. Najviše očekujem od radionica na kojima ću kroz grupni rad sa kolegama naučiti nešto o alatima za elektronsko učenje koje do sada nisam bila u prilici da koristim u praksi“- rekla je pred put koordinatorka našeg tima Jugoslava Lulić.

U Berlinu će naša zemlja imati i svog predstavnika među sudjama. Mirjana Kojčić, predstavnica Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji u saradnji sa Microsoftom već petu godinu zaredom organizuje Kreativnu školu, biće u prilici da zajedno sa ostalim sudijima procenjuje prispele radove.

“Veoma je važno da saznamo šta ostale sudije prepoznaju kao kreativnost u nastavi i da li veći značaj pridaju kreativnosti u pedagoškom procesu ili korišćenju IKT, ili možda njihovoj kreativnoj kombinaciji. Ovo je dobra prilika da razmenimo iskustva sa predstavnicima Evropskih obrazovnih institucija i da prepoznam šta je to što bismo mogli da primenimo u organizaciji i propozicijama sledeće Kreativne škole” smatra Mirjana Kojčić.

Ideja kompanije Microsoft koja je organizator ovog takmičenja u Srbiji, Evropi i u svetu, jeste da stimuliše kreativni razvoj i pristup u obrazovanju. Program Partner u učenju, Microsoft razvija u tri smera: inovativne škole, inovativni učitelji i inovativni učenici.

DEFINITIVNO OPRAŠTANJE OD .YU DOMENA 30. MARTA

Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) apeluje na korisnike Interneta da pre ukidanja .YU domena sprovedu kontrolu i izvrše izmenu potrebnih podataka i protokola kako ne bi ostali bez servisa na koje su navikli.

U utorak 30. marta 2010. godine, tačno u podne, u skladu sa odlukom a Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve), prestaje da funkcioniše .YU domen.

Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) podseća sve korisnike da provere sve servise koje koriste na Internetu, kao i da izvrše promenu podešavanja i protokola, jer će nakon gašenja .yu domena, sve elektronske adrese koje se završavaju sa .yu postati nevažeće, a sve Internet prezentacije sa istim završetkom biće nedostupne.

Da bi se izbegli eventualni problemi i omogućio što bezbolniji prestanak rada .YU domena, RNIDS preporučuje da se tokom marta obavezno urade sledeće aktivnosti:

Za korisnike Interneta bitno je da:

1. Ukoliko još uvek koriste adresu sa .YU, da se obrate svom Internet provajderu kako bi im pomogao da izvrše promenu adrese na .RS

2. Izvrše promenu u parametrima svog programa za prijem elektronske pošte i to u poljima za elektronsku adresu, POP3 i SMTP servere

3. Ukoliko kao firma još uvek koriste .YU domen, potrebno je da registruju .RS domen i prilagode DNS zapise i konfiguraciju svih Internet servisa tako da koriste novi .RS domen

4. Ukoliko koriste neke od Internet servisa (DNS, PROXY Server, FTP server, SSH, TELENET,

SMTP, POP, HTTP, HTTPS, NTP, IMAP, SNMP, IRC i sl.) da provere da li su izvršili izmene u njihovoj konfiguraciji, odnosno da li su sve adrese koje se završavaju na .YU zamenjene novim.

Poslovni korisnici se savetuju da još jednom provere:

1. Da li se na njihovom veb sajtu još uvek nalaze linkovi koji vode na .yu stranice?

2. Da li su tagovi u veb stranicama ispravljeni i da li su promenjena podešavanja na svim pretraživačimagde su prijavili sajt?

3. Od koga sve još dobijaju elektronsku poštu adresiranu na staru .yu adresu?

4. Da li još uvek koriste stare elektronske adrese za pristup nekim veb stranicama? (Korisničko ime za logovanje.)

5. Da li su u adresaru ažurirali sve kontakte?

6. Da li su promenili stranice u Bookmark-u?

7. Da li su izvršili izmene kontakt podataka svojih klijenata u internim bazama?

8. Da li za elektronsko bankarstvo koriste .yu adrese?

9. Da li imaju poslovne partnere u zemlji ili inostranstvu koje još uvek nisu obavestili o izmeni adrese?

Za Internet provajdere bitno je da svoje korisnike na adekvatan način obaveste:

1. Da .YU domen prestaje da radi 30. marta 2010.

2. Da se Internet prezentacije čije su adrese završavale sa .YU sada najverovatnije nalaze na adresama koje se završavaju sa .RS

3. Da se elektronske adrese koje su se završavale na .YU sada najverovatnije nalaze na adresama koje se završavaju sa .RS

4. Da su adrese ostalih Internet usluga (PROXY, FTP, SSH, TELENET, SMTP, POP, HTTP, HTTPS, NTP, IMAP, SNMP, IRC..) takođe promenjene tako da koriste adrese koje se završavaju sa.RS

Prelazak sa .YU Internet domena na nove .RS domene je završena u maju 2009., a u funkciji je ostalo oko 4000 domena u starom YU registru. Do sredine marta registrovano je 55391 domena, i to 31803 .rs, 16813 co.rs, 2857 org.rs, 2886 in.rs i 1032 edu.rs.

Paralelno sa ovim aktivnostima, RNIDS je pokrenuo i zvanično uveođenje ćirilice na Internet.

Vlada Republike Srbije donela je zaključak kojim je zadužila Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo da u koordinaciji sa RNIDS-om sprovede javnu raspravu o ćiriličkom domenu najvišeg nivoa i pravilima za registraciju ćiriličkih poddomena u tom domenu, kao i da preduzme druge mere radi stvaranja uslova za podnošenje zahteva za delegiranje ćiriličkog IDN ccTLD za Republiku Srbiju, do kraja 2010.

Do sada je održan jedan okrugli sto sa temom ćirilički domen najvišeg nivoa u Privrednoj komori Srbije. Krajem februara je počeo sa radom forum. http://www.forum.rnids.rs/index.php na kojem je glavna  tema „ Kako treba da glasi čirilićki Internet domen Srbije“. Najčešći predlozi koji su se pojavili na ovom forumu za novi ćirilički domen su : .SRB, . SB, .SRBIJA, . IĆ..

Pored RNIDSa forume na temu ćirilićkog Internet domena Srbije, pokrenuli su stručni časopisi, kompanije i druge organizacije. Ideja je da se putem javne rasprave i anketa dođe do ćiriličkog naziva Internet domena najvišeg nivoa.

Konačan cilj je da posle ćiriličkog domena najvišeg nivoa, bude uvedena mogućnost korišćenja posebnih latiničnih slova koje koristi srpski jezik , kao i uvođenje latiničnnih slova koje koriste nacionalne manjine i to u saradnji sa Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Uvođenje posebnih latiničnih slova, koja se ne nalaze u engleskoj abecedi se odnosi na .RS domen. Početak ovog procesa se očekuje u 2011. Godini.

Detaljnije informacije na sajtu RNIDS http://www.rnids.rs/

E-VEŠTINE ZA SRBIJU

Evropska unija je shvatila važnost e-veština za podizanje konkurentnosti privrede, pa moramo i mi, rekla je Jasna Matić, ministarka telekomunikacija i informatičkog društva, na Okruglom stolu u PKS

Zbog sve veće potrebe za podizanjem informatičke i digitalne pismenosti , u svim evropskim zemljama od 1. do 5. marta sprovode se aktivnosti u okviru Nedelje e-veština. Manifestacije se održavaju pod pokroviteljstvom EU, Evropske komisije i Evropske ICT skupštine, sa 300 000 učesnika u preko 20 zemalja sa preko 100 različitih aktivnosti. U okviru te panevropske inicijative, u Privrednoj komori Srbije održan je Okrugli sto „E-veštine za Srbiju“, koji su organizovali Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva, PKS i Majkrosoft Srbija.

Evropska unija je shvatila važnost e-veština za podizanje konkurentnosti, pa moramo i mi, rekla je ministarka Jasna Matić u uvodnom izlaganju na Okruglom stolu. Ministarstvo telekomunikcija i informatičkog društva pokrenulo je niz akcija u tom smeru. „Klikni bezbedno“ treba da edukuje decu, koja čine većinu korisnika interneta, šta smeju a šta ne smeju, da bi se zaštitila od mogućih zloupotreba, s obzirom da „u globalnom sistemu nisu svi dobronamerni“. Ova akcija je počela prošle godine, a ove godine treba da uključi škole, pedagoge i psihologe i savete roditelja, istakla je ministarka Matić.

Druga akcija Ministarstva namenjena je univerzitetskoj populaciji i zasniva se na projektu koji se radi u saradnji sa Grčkom u okviru Helenik plana. Od šest ipo miliona evra, koliko je izdvojeno za projekat, većina sredstava ide za optičke kablove, a manji deo za mrežnu opremu, rekla je ministarka Matić.

Vladan Živanović, generalni menadžer Majkrosofta Srbija, naglasio je da će već za nekoliko godina 90 odsto radnih mesta zahtevati informatičku pismenost. E-veštine su nužnost, pa ih moramo uvesti u obrazovanje na zreo način, istakao je Živanović. Majkrostoft je vrlo aktivan u uvođenju obrazovanja na daljinu, u čemu važnu ulogu ima i istraživački centar u Beogradu, jedan od svega šest, koliko ih Majkrosoft ima u svetu. Kao domaća svetska kompanija, po Živanovićevim rečima, Majkrosoft je do sada u Srbiji investirao preko milion dolara u edukaciju mladih ljudi i nastavnika.

Govoreći o važnosti e-veština za privredu, Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti PKS, istakla je da u Srbiji postoji generacijski jaz kod korišćenja informacionih tehnologija. Da se ulaganje u ICT isplati, Jovanovićeva je ilustrovala podatkom da je u 15 prvih članica EU samo ulaganjem u ovu oblast tokom deset godina povećana produktivnost za 50 odsto. Kako se Srbija nalazi u drugoj grupi po konkurentnosti, što znači da je povećanje produktivnosti neophodno, evidentan je interes privrede da ulaže u razvoj e-veština.

Siemens-ova energetski efikasna rešenja predstavljena i u Kragujevcu

Siemens-ova kampanja koja promoviše energetsku efikasnost širom Srbije nastavljena je danas u Kragujevcu. Lokalnim privrednicima su predstavljena rešenja koja im mogu pomoći da unaprede svoje poslovanje i nađu lakši izlaz iz situacije prouzrokovane ekonomskom krizom.

Nastavljajući kampanju pod nazivom „Energetska efikasnost i zaštita životne sredine“, kompanija Siemens d.o.o. Beograd je danas posetila Kragujevac. U sali Skupštine grada Kragujevca predstavnicima lokalne samouprave i privrednicima iz ovog grada su predstavljeni proizvodi i rešenja koji im mogu pomoći da i u krizno vreme, unapređujući energetsku efikasnost svojih preduzeća, ostvare prednost u odnosu na konkurenciju kroz ulaganja koja se brzo vraćaju.

„U vreme kada se u Kragujevcu očekuje značajan privredni rast, moramo brinuti i o posledicama tog rasta. Zaštita životne sredine mora nam biti svima na umu, i zato je veoma važno da vodimo računa o tome koliko smo energetski efikasni. Siemens će nam danas predstaviti svoja rešenja koja lokalnim privrednicima pružaju priliku da budu efikasniji i jeftiniji od drugih, i da istovremeno manje zagađuju naš grad“, rekao je otvarajući skup mr Vlado Vučković, član Gradskog veća za privredu i privatizaciju Grada Kragujevca.

„Zelene tehnologije predstavljaju značajan segment Siemens-ovog poslovanja, pa smo tako u 2009. godini u ovoj oblasti ostvarili prihod od čak 23 milijarde evra“, istakao je Pavle Banić, direktor divizije Tehnička infrastruktura objekata u Siemens d.o.o. Beograd, predstavljajući portfolio Siemens-ovih rešenja. „Prilikom izgradnje objekata važno je voditi računa o energetskoj efikasnosti, jer se tako mogu smanjiti operativni troškovi na duži rok, pa će i proizvod kompanije biti konkurentniji na tržištu. U krizno vreme, kada svaki procenat uštede može doneti bolju prodaju, ovakve investicije mogu biti presudne za uspeh, pa čak i opstanak firme“, dodao je Banić.

Zahvaljujući bogatom portfoliju tehnologija i proizvoda koje štite životnu sredinu, Siemens je u mogućnosti da lokalnoj privredi, ali i javnim institucijama, ponudi kompletna rešenja koja mogu unaprediti njihovo poslovanje, od proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, preko industrijskih rešenja i štedljivog osvetljenja, pa do unapređenja saobraćaja i infrastrukture objekata

Srpske firme na CeBIT-u

Može li Srbija u svet svojom informacionom tehnologijom? Na CeBIT-u, najvećem svetskom sajmu informacionih tehnologija koji se upravo održava u Hanoveru, predstavlja se i nekoliko kompanija iz Srbije.

Firme iz Srbije predstavljaju se na CeBIT-u pod pokroviteljstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Privredne komore Srbije. Posetioci na njihovom štandu u Hanoveru moći će da se upoznaju sa ponudom firmi „Advant“, „Atech“, „PS Tech“, „Galeb group“, „2D Soft“ i „Belit“. Neke od njih, spadaju u sam svetski vrh u oblastima kojima se bave, kaže za Dojče vele predstavnik SIEPA na CeBIT-u Andrija Bednarik:

„Imamo inovativne kompanije koje plasiraju nešto novo svake godine, a takođe ima i onih koje su ovde došle da uče, da se uporede i da onda, sa tim iskustvom, unaprede svoje proizvode i usluge.“

Firma „2D Soft“ predstavlja u Hanoveru sisteme za hotele i restorane – konkretno softver za rezervaciju, ali i za kompletan menadžment ugostitelja. U ponudi su i sistemi za poslovanje medicinskih ordinacija. Ta kompanija iz Novog Sada za sada posluje na tržištu Srbije i u zemljama u regionu, a, prema rečima generalnog direktora Darka Aćimovića, posle CeBIT-a nadaju se saradnji i sa firmama iz Nemačke i Holandije:

„Naš glavni cilj ovde na CeBIT-u jeste da nađemo partnere iz Evropske unije, odnosno iz zemalja u kojima naša kompanija još ne posluje kako bismo mogli da poslujemo na što većem tržištu.“

Neuporedivo jeftinije iz Srbije

Firma „Galeb grup“ iz Šapca na sajmu u Hanoveru nudi GPS sisteme za praćenje vozila. Sistemi su namenjeni za velike transportne, kurirske ili taksi firme. Predstavnik „Galeb grup“ Nemanja Janković kaže da su, za ono što oni nude, interes već pokazale, kako firme sa Bliskog istoka i severne Afrike, tako i one iz Velike Britanije, Španije i Portugala:

„Naša prednost je u tome što su naša rešenja neuporedivo jeftinija. Lako se lokalizuju i edituju i mi možemo da pružimo veoma brzo i lako kompletna rešenja za krajnje korisnike.“

Međunarodni sajam tehnologije, informacija i komunikacija CeBIT u Hanoveru traje do 6. marta. (izvor: DW)

Okrugli sto: e-banking i e-trgovina u Srbiji

17. marta 2010. od 9:00 – 15:00 u Hotelu Hyatt Regency EMG organizuje Okrugli sto: e-banking i e-trgovina u Srbiji

Ekonom:east Media Group će i ove godine organizovati okrugli sto na temu e-benkinga i e-trgovine u Srbiji kao jedne od najaktuelnijih tema u oblasti modernog sistema poslovanja.

Učešće na ovom okruglom stolu, koji će se održati 17. marta, u Kristalnoj dvorani hotela Hyatt Regency Beograd, potvrdili su ministri u Vladi Republike Srbije za telekomunikacije i informatičko društvo – Jasna Matić i za trgovinu i usluge Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, a očekuje se učešće i predstavnika Narodne banke Srbije, poslovnih banaka, osiguravajućih društava i drugih kompanija, čija budućnost u velikoj meri zavisi od prelaska na e-poslovanje.

Na okruglom stolu biće razmotrene perspektive i ograničenja za brži razvoj e-biznisa u Srbiji a samo neke od tema su:

• Uloga države u razvoju e-poslovanja u Srbiji;
• Postojeći zakonski okvir za e-banking i on-line trgovinu u Srbiji i planovi za njegovu dogradnju;
• Uticaj globalne finansijske krize na e-banking i e-trgovinu;
• Stanje i perspektive e-bankinga i on-line trgovine u Srbiji;
• Koriste li trgovinske, osiguravajuće, avio i telekomunikacione kompanije sve mogućnosti on-line trgovine u Srbiji;
• Šta koči razvoj elektronske trgovine u Srbiji;
• Uloga mobilnih telefona u razvoju e-poslovanja – koliko Srbija zaostaje za svetom i kako smanjiti taj zaostatak;
• E-banking i tržište kapitala u Srbiji (elektronsko trgovanje hartijama od vrednosti);
• Moderne informatičke tehnologije, programska rešenja i e-business;
• Postojeće i nove e-banking usluge korporativnim klijentima i građanima;
• Šanse i ograničenja za razvoj home bankinga kao integralnog dela e-bankinga;
• Strah od zloupotreba, realnost ili fikcija?
• E-poslovanje kao sredstvo za povećanje produktivnosti i efikasnosti;
• Mogu li se i kako smanjiti ograničenja za građane pri kupovini robe preko interneta iz inostranstva (visoke carine na uvoz poštom i nemogućnost legalnog korišćenja PayPal-a u Srbiji);
• Kako poboljšati ponudu u on-line trgovini u Srbiji;
• Zašto su mala i srednja preduzeća iz Srbije potpuno isključena sa ogromnog internet tržišta dok u razvijenim zemljama mnoga od njih isključivo posluju preko interneta;
• Spremnost banaka i drugih payment sistema iz Srbije da pružaju usluge elektronske trgovine domaćim firmama;
• Dokle se stiglo sa izdavanjem sertifikata domaćim preduzećima za elektronsko poslovanje.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in