Srbija

Prema ediciji Top 300 kompanija koju tradicionalno objavljuje Ekonom:east Media Group, Telekom Srbija a.d. je proglašen za kompaniju sa najvećim ostvarenim profitom u 2009. godini.

Generalni direktor Telekoma Srbija a.d. Branko Radujko izjavio je na svečanosti uručenja plaketa da ovo priznanje pripada pre svega zaposlenima i akcionarima kompanije, korisnicima i poslovnim partnerima. On je rekao da je u proteklom periodu sektor telekomunikacija takođe u značajnoj meri zahvatila kriza i da će obim tržišta definitivno biti manji nego prethodnih godina.

“Pred nama je jako puno onoga što treba da uradimo do kraja godine i u narednoj godini. Međutim, bez obzira na krizu, već sada mogu da kažem da će neto dobit Telekoma Srbija biti na nivou prošlogodišnjeg, a tome će svakako doprineti stabilnost domaće valute“, izjavio je Branko Radujko.

Telekom Srbija a.d. druga je kompanija u regionu po ostvarenom profitu, odmah posle Hrvatskog telekoma.

Ministar prosvete u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović najavio je danas da će u obrazovni sistem do 2014. godine biti uloženo 100 miliona evra.

Obradović je na prezentaciji druge faze projekta “Program modernizacije škola” naveo da će 50 miliona evra biti uloženo iz zajma Evropske investicione banke (EIB), dok će drugu polovinu izdvojiti lokalne samouprave u kojima će biti proširene ili izgrađene nove osnovne i srednje škole.

Projekat će biti realizovan pre svega u sredinama u kojima se zbog nedostatka prostora nastava realizuje i u tri smene, rekao je on i dodao da je predviđeno i ulaganje u modernizaciju informacionog sistema i sprovođenje Nacionalne obrazovne strategije.

Prema njegovim rečima, tokom realizacije projekta biće potpisan i protokol o energetskoj efikasnosti u obrazovnom sistemu, čime će Srbija slediti evropske standarde u toj oblasti.

Visoki predstavnik EIB-a za Sloveniju, Hrvatsku i zapadni Balkan Dominik Kurban istakao je da Srbija ulaganjem u obrazovanje investira u budućnost.

Kurban je ukazao na to da je toj međunarodnoj finansijskoj instituciji važno da podrži razvoj obrazovanja ne samo u zemljama članicama Evropske unije, već i u državama koje su kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo, kao što je slučaj sa Srbijom.

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić razgovarala je danas u Briselu sa potpredsednikom Evropske komisije (EK) za Digitalnu agendu Nili Kros o trendovima na tržištu elektronskih komunikacija i njihovom zakonodavnom okviru u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo navodi se da je na sastanku Matić i Kros na marginama konferencije „ICT 2010: Digitaly Driven“, koja se od 27. do 29. septembra održava u Briselu, bilo reči o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i Evropi.

Matić je tom prilikom naglasila da je posebno značajna finansijska podrška EU u vrednosti od više od 20 miliona evra za sprovođenje projekata razvoja digitalne ekonomije, pre svega za digitalizaciju TV signala i razvoj elektronske uprave u Srbiji.

Ona je dodala da naučnici iz Srbije aktivno koriste i dostupne fondove u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Prema njenim rečima, kroz IPA fondove Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo sprovodi projekat „Podrška procesu prelaska na digitalno emitovanje TV signala“ u vrednosti od 10,5 miliona evra.

Matić je obavestila Kros i o novom Zakonu o elektronskim komunikacijama, procesu privatizacije kompanije “Telekom Srbija”, harmonizaciji nacionalnih politika i propisa sa evropskim regulatornim okvirom u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i o projektima koji podržavaju razvoj digitalne ekonomije u Srbiji, a koji su finansirani iz fondova EU.

Kros je ukazala na to da podržava Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo u daljem korišćenju evropske Digitalne agende kao okvira za liberalizaciju svih segmenata tržišta telekomunikacija.

Konferencija „ICT 2010: Digitaly Driven“ je naveći evropski forum na kome se predstavljaju istraživanja i inovacije u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Centralna tema konferencije, kojoj prisustvuje više od 6.000 učesnika, jeste opredeljivanje preostalih finansijskih sredstava iz Sedmog okvirnog programa za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7) koji predstavlja mehanizam za finansiranje istraživanja u Evropi od 2007. do 2013. godine.

U okviru programa FP7, koji vredi 50 milijardi evra, mogu se obezbediti novčana sredstva za različite naučne i istraživačke projekte, među kojima najveći udeo u vrednosti od 9,1 milijarde evra imaju projekti iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Naučnici i stručnjaci iz Srbije koji se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama aktivno su uključeni u program FP7 i postižu zapažene rezultate. Oni su i najveći korisnici ovih fondova u jugoistočnoj Evropi.

Digitalnu agendu Srbije po evropskom modelu sprovodi resorno ministarstvo kako bi građani i privrednici koristili informaciono-komunikacione tehnologije u cilju povećanja kvaliteta života i konkurentnosti privrede.

Za sam ulazak specijalnih vozila s kamerom nije potrebna nikakva dozvola, ali se podrazumeva da bi Gugl prethodno trebalo da obavesti javnost o mestima i vremenu snimanja, objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Guglova vozila i tricikli s kamerom koji po gradovima snimaju za potrebe servisa „strit vju“ još nisu stigli u Srbiju, ali čini se da su nam sve bliže.

- Od moje slovenačke koleginice Nataše Pirc čuo sam da Guglova specijalna vozila snimaju u Austriji, na samoj slovenačkoj granici, dakle, sve su bliže i nama – odgovara poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na pitanje da li je američki džin već zakucao na vrata Srbije tražeći dozvolu da snima po našim ulicama.

Za sam ulazak ovih vozila nije inače potrebna nikakva dozvola. Načelno, to isto važi i za snimanje, s tim što se podrazumeva da bi Gugl prethodno trebalo da obavesti javnost o mestima i vremenu snimanja, objašnjava Šabić.

– Ali, razume se, snimanje je slobodno samo pod uslovom da ono ne podrazumeva i obradu podataka o ličnosti. U tom slučaju svakako zahteva prethodno prijavljivanje našem nadležnom organu – povereniku. Ako bi procenio da po sadržini i obimu takvo snimanje predstavlja nedopušten prodor u privatnost građana, poverenik raspolaže ovlašćenjima da ga zabrani ili da ga eventualno dozvoli ali pod određenim uslovima. Na primer, da se na snimku zatamne lica osoba, registarske oznake automobila i slično – kaže Šabić.

Slobodan Marković, specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije, smatra da bi bilo kontraproduktivno zabraniti „strit vju“, jer njemu nije glavna svrha da ogoli nečiju privatnost. On poredi ovo snimanje sa slučajnim ulaskom prolaznika u kadar kada se snima prilog za vesti.

– Imate neke stanove gde su prozori u nivou ulice ili su ljudi istrčali na terasu neprikladno odeveni. U Americi je to rešeno tako što svako ko primeti da je snimljen u nezgodnoj situaciji može da traži da se slika izbriše. Neki balans mora da se nađe. To je jedna od stvari gde nas tehnologija pretiče, a mi ne možemo lako da uhvatimo korak – kaže Marković.

Konkurs za vozača Guglovog tricikla u Hrvatskoj završen je još 1. maja, ali ova neobična vozila s kamerom još nisu počela da krstare ulicama našeg suseda.

„Pre nego što budemo počeli sa prikupljanjem slika, izvestićemo medije i javnost o svim relevantnim činjenicama“, stigao je odgovor iz kalifornijske kompanije na pitanje „Slobodne Dalmacije“ kada u Hrvatsku stiže „strit vju“.

Ova kontroverzna aplikacija u okviru Guglovih mapa, bez sumnje vrlo praktična, u mnogim zemljama je naišla na otpor. Protivnici optužuju Gugl da krši privatnost snimajući bez pitanja ljude na ulicama, privatne kuće i terase. U Češkoj je nedavno do daljeg zabranjeno snimanje, mada postojeće fotografije ostaju na mapama. Za Čehe je sporna i visina kamera postavljenih na Guglovim vozilima, jer na 2,7 metara mogu da snimaju i preko ograde. U Japanu su prošle godine zamenjene sve fotografije posle pritužbi građana da su neke toliko kvalitetne da se može videti dvorište, pa čak i unutrašnjost kuća.

Razvod zbog Street View

Guglove kamere su više puta uhvatile i neke bizarne i zanimljive događaja. Nedavno je jedan Englez video fotografiju ulice u Vusteru na kojoj devojčica leži potrbuške. Hitno je pozvao Gugl, strahujući od najgoreg, ali se ispostavilo da se devojčica šalila sa drugaricom i nije imala predstavu da je iko snima. U više slučajeva su njegove kamere „hvatale“ lopove. Poznat je i slučaj Engleskinje koja je na ovaj način špijunirala prijateljicu i videla ispred njene kuće automobil svog muža, posle čega je navodno zatražila razvod.

(Politika, 28.09.2010.)

Republički zavod za statistiku (RZS) je 13. septembra u PKS predstavio rezultate statističkog istraživanja “Upotreba Informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji u 2010. godini“. Prof. dr Dragan Vukmirović direktor RZS je prikazao osnovne nalaze o upotrebi IKT u domaćinstvima/pojedincima i predizećima.

U Srbiji 50,4% domaćinstava ima računar i 39% domaćinstava ima Internet priključak. Broj računara je povećan u odnosu na predhodnu godinu za 3,6%, a broj Internet priključaka za 2,3%. U Evropskoj uniji u proseku 71% domaćinstava koristi računare, a 65% koristi Internet. Srbija je u pogledu broja računara u domaćinstvima iza Hrvatske i Makedonije, a nešto ispred Grčke, Rumunije i Bugarske. Po broju korisnika širokopojasnog pristipa Internetu Srbija je sa 23% korisnika poslednja u Evropi.

Svakog dana računar koristi 2.280.000 lica u Srbiji i to je porast za 200.000 korisnika u odnosu na prošlu 2009. godinu. Svakog dana Internet koristi preko 1.700.000 lica, a to je porast od 250.000 novih korisnika. Oko 280.000 lica je kupovalo i poručivalo robu i usluge preko Interneta, taj broj povećao se samo za 16.000 korisnika.

U Srbiji 97,8% preduzeća sa 10 i više zaposlenih ima računare i 96,8% koristi Internet prikljućak, a među njima 67,5% ima veb prezentaciju i 64% je koristi za predstavljanje svojih proizvoda, usluga i cenovnika.

Ukupni pogled na rezultate istraživanja pokazuje da je za godinu dana, došlo do izvesnog porasta broja korisnika računara i Interneta, ali da je rast bio ograničen zbog delovanja krize u kojoj je u Srbiji 2009 došlo do pada IT tržišta za 27%.

Broj onih koji svaki dan koriste računar se povećao za 200.000, a za 250.000 je veći broj onih koji svaki dan koriste Internet.

Ministarstvo za telekominikacije i informaciono društvo Republike Srbije potvrdilo je da će se odazvati pozivu Organizatora INFOFEST-a. U radu Festivala učestvovaće tročlana delegacija Ministarstva koju čine pomoćnik ministra g. Nebojša Vasiljević, državni sekretar g.  Miloš Stevanović i savetnik g. Slobodan Marković.

Takođe pored predstavnika resornih organa Srbije, Hrvatske i Slovenije (čija se potvrda očekuje), zajedno sa domaćinima iz Crne Gore, biti izlagači na uvodnoj sesiji INFOFEST-a 2010, pod nazivom “Gde smo i kako dalje”.

JP PTT saobraćaja “Srbija” o novom projektu

Pored ministarstva iz Srbije na ovogodišnjem Infofestu u Budvi biće prisutna i kompanija JP PTT “Srbija”. Prezentacijom projekta “Centralizacija Drugog primjerka matičnih knjiga u Srbiji”, JP PTT saobraćaja “Srbija” se uključuje u program ovogodišnjeg INFOFEST-a. Pošta Srbije,  nastavlja da, na budvanskom Festivalu, predstavlja svoja aktuelna informatička rešenja.

U odnosu na prvi kvartal 2009. godine Etarget Srbija beleži rast prodaje i profita od 267 %. U uslovima u kojima se tržište oglašavanja oporavlja rast prodaje predstavlja očekivani razvoj uspešnog poslovanja.

„I u drugom kvartalu ove godine prema podacima Etargeta ulaganja u internet marketing i oglase na internetu rastu. Finansijski rezultat od 267 % rasta prodaje posledica je osvajanja visokokvalitetnog medijskog prostora te optimizacije postojećeg medijskog inventara čime je CTR klijentskih kampanja značajno pospešen. Svi ovi činioci pozitivno će uticati na oglašivače koji će sada moći povećati budžete jer ovime dobijaju još kvalitetniji promet posetilaca na svojim sajtovima“, kaže Vlastimir Čobrda, country manager Etargeta.

Popularnost kontekstualne PPC reklame poslednjih 5 godina je u porastu. Sve više kompanija okreće se ovom vidu oglašavanja u cilju komunikacije sa tržištem i promocije proizvoda i usluga. Počev od 2007. godine kada je Etarget stupio na tržište, broj zadovoljnih klijenata neprekidno se uvećava. Uprkos finansijskoj krizi u prvoj polovini 2010. godine zabeležen je značajan priliv novih klijenata i to iz sektora telekomunikacija. Među novim oglašivačima najviše je usluga vezanih za internet provajdere i web hosting, dok je priliv novih web shopova koji se oglašavaju u sistemu Etarget konstantan.

Do kraja godine planiramo nastavak rasta broja klijenata jer po našim rezultatima zemlje jugoistočne Evrope polako izlaze iz krize. Oglašivači shvataju prednosti online oglašavanja naspram ulaganja u tradicionalne medije te očekujemo porast ulaganja u tržišne komunikacije na webu i u idućoj godini.

Početkom avgusta pokrenut je još jedan poslovni blog, koji se bavi tematikom CRM-a (Customer Relationship Management). Blog je pokrenula grupa autora iz firme Extreme, sa nadom da će pokrenuti online diskusije na temu najboljeg načina da se poveća efektivnost i efikasnost prodaje, marketinga i korisničke podrške, kao tri nosioca izgradnje odnosa sa klijentima. Blog možete pogledate na www.crmsrbija.blogspot.com.

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić razgovarao je danas sa delegacijom kongresmena Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koju je predvodio kongresmen Vilijam Delahant iz Masačusetsa.

Đelić je tom prilikom kongresmenima predstavio aktuelnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji, kao i dosadašnji napredak u domenu evropskih integracija.

Vilijam Delahant i Božidar Đelić

Prema njegovoj oceni, važan korak u unapređenju odnosa Srbije i SAD učinjen je u aprilu ove godine, kada je potpisan bilateralni sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Potpredsednik Vlade je istakao da su u okviru tog sporazuma već učinjeni konkretni koraci, i napomenuo da je u planu velika srpsko-američka naučna konferencija naredne godine.

Đelić je od kongresmena zatražio podršku da se 10. jul, datum rođenja Nikole Tesle, proglasi svetskim danom nauke u Ujedinjenim nacijama.

Kongresmeni su se, između ostalog, interesovali i za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Ovo je treća delegacija američkih zvaničnika koja boravi u našoj zemlji od prošlogodišnje posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.

U delegaciji SAD bili su i kongresmeni Den Barton, Džef Flejk, Majk Tarner i Stiv Koen.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Vlada donela odluku o tome da se dan rođenja naučnika Nikole Tesle, 10. jul, proglasi Danom nauke u Srbiji.

Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić podsetio je na to da je usvajanje ovog predloga iniciralo resorno ministarstvo, i najavio da će predlog da se taj datum proglasi i Danom nauke u svetu biti prosleđen Ujedinjenim nacijama i Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) koje odlučuju o tome.

Nikola Tesla

Srbija se mora afirmisati u 21. veku kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja i kao zemlja koja će u naredne četiri godine uložiti približno 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte, istakao je Đelić.

On je podsetio i na to da je predsednik Srbije Boris Tadić tokom nedavne posete predsednika Hrvatske našoj zemlji predložio da dve zemlje zajednički rade na tome da 10. jul postane Dan nauke i u celom svetu.

Tesla, američki naučnik srpskog porekla, najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.

Po njemu je jedinica međunarodnog sistema jedinica dobila naziv – mera za magnetnu indukciju “tesla”.

On je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat pod različitim nazivima (Teslin transformator, transformator bez jezgra, Teslina zavojnica, ili Teslin kalem).

Tokom svoje karijere patentirao je približno 250 izuma u Americi i zemljama širom sveta.

Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, školovao se u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji, navodi se u saopštenju.