• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Wikipediji 20 miliona dolara donacija

U humanitarnoj kampanji prikupljanja novca, koju besplatna Internet enciklopedija “Vikipedija” organizuje svake godine, ove godine je prikupljeno rekordnih 20 miliona dolara.

Dobrotvorna kampanja “Vikipedijine” neprofitne fondacije “Vikimedija” pokrenuta je u novembru kada su jedan od osnivača “Gugla” Sergej Brin i njegova supruga poklonili 500.000 dolara.

Od 2003. godine, kada je “Vikimedija”, počela sa godišnjim dobrotvornim kampanjama, ukupna količina prikupljenog novca svake godine se povećavala.

“Naš model funkcioniše fantastično. Obični ljudi koriste ‘Vikipediju’ i vole je, pa dodeljuju nešto novca kako bi mogla da bude sve bolja”, kaže izvršni direktor fondacije Sju Gardner.

“Vikimedija” je saopštila da njene veb sajtove, koji se finansiraju donacijama, a ne reklamiranjem, koristi više od 470 miliona ljudi mesečno, preneo je AFP.

“Vikipedija”, za koju rade dobrovoljci, 15. januara će napuniti 11 godina i smatra se najvećom enciklopedijom u istoriji sa više od 20 miliona tekstova na 282 jezika.

Wikipediji nedostaju saradnici

Broj saradnika Wikipedie se sve više smanjuje. Ta zabrinjavajuća konstatacija izneta je na na Wikimaniji, godišnjoj konferenciji Wikimedia zajednice koja je od 4. do 7. avgusta održana u Haifi, u Izraelu, a potekla je iz usta osnivača Wikipedije Džimija Velsa.

Vikipedija na Uneskovom spisku svetske baštine?

Najveća internet enciklopedija Vikipedija namerava da se prijavi za Uneskov spisak svetske baštine. Pokrenuta je i peticija, u kojoj se tvrdi da Vikipedija doprinosi boljem razumevanju i komunikaciji među ljudima. Vikipedija je rešila da desetogodišnjicu svog postojanja obeleži na još jedan, malo neobičan način.

Na poziv osnivača Džimija Vejlsa, pokrenuta je peticija sa pozivom da Unesko uvrsti taj internet portal u listu svetske baštine. S obzirom na to da preko četiri miliona posetilaca dnevno koristi usluge te internet enciklopedije, peticija će imati velikog uspeha.

Namera Vikipedije jeste da se u Uneskovom spisku uvrsti kao „prva digitalna svetska baština“. Prema rečima Katrin Šonevil, predstavnice nemačke Vikipedije, ta internet enciklopedija ispunjava najvažniji kriterijum: „Vikipedija je remek delo ljudskih dostignuća. Vikipedija je nešto više od internet stranice. Mnogi misle samo na internet i tehniku. Vikipedija je zapravo predmet kulture, novi način sticanja znanja. Ta stara ideja čovečanstva, sakupljanje znanja, prenosi se sada u digitalno doba.“

Prema rečima Katrin Šonevil, inicijativa Vikipedije predstavlja pokušaj da se započne sveobuhvatna diskusija o slobodnom i neograničenom pristupu znanju kao izuzetnoj tekovini čovečanstva, kojom se internet stranica odlikuje. Takođe, smatra se da je u digitalnom dobu potrebno da se ozbiljno razmisli o internet fenomenima kao što je Vikipedija, kao sredstvu i dobru od izuzetnog kulturnog značaja, koji zapravo promoviše bolju međuljudsku komunikaciju i razumevanje.

Unesko: Ne dolazi u obzir

Sa druge strane, sudeći prema reakcijama u Unesku, Vikipedijina ambicija verovatno neće uroditi plodom. Zamisao da se poznata internet enciklopedija uvrsti u spisak svetske baštine nije realna, kaže predstavnik nemačke komisije pri Unesku Diter Ofenhojser. „Vikipedija ne dolazi u obzir. Spisak svetske baštine namenjen je zgradama, piramidama, istorijskim gradskim centrima, prirodnim predelima, katedralama i tako dalje, ali nije namenjen takvim idejama.“

Ipak, Unesko ostaje otvoren za druge oblike saradnje sa Vikipedijom. „Mi gledamo sa mnogo simpatija na Vikipediju. Kao jedna potpuno nova vrsta internacionalne biblioteke, ona u sebi ima nečeg veoma jedinstvenog. Vikipedija je jedna veličanstvena ideja koja je promenila svet. Ona bi mogla da uđe u program u kome su slični dokumenti“, kaže Ofenhojser.

Vikipedija ne može da očekuje da će ući u istu grupu sa piramidama i Partenonom. Međutim, mesto na Uneskovoj listi svetskih dokumenata pored Luterove Biblije i Bahovih partitura joj je na raspolaganju. (Dojče vele)

Wikileaks – ubicа zvаnične reаlnosti

Dаnаšnji rаt u Avgаnistаnu je nemoguće dobiti. Do tаkvog je zаključkа došаo premijer Velike Britаnije. Uticаjni britаnski nedeljni list The Spectator piše dа Devid Kemeron trаži zа London kаko dа se povuče iz аvgаnistаnske operаcije а dа ne izgubi lice. Međutim, zа sаdа tаj političаr ne može dа zаmisli posledice ponižаvаjuće kаpitulаcije zа međunаrodni položаj Velike Britаnije i čitаvog Zаpаdа.

Kаko ističe The Spectator, do tаkvih zаključаkа je Devid Kemeron došаo još pre pojаve nа Internetu 90 hiljаdа poverljivih dokumenаtа o Avgаnistаnu. Inаče, to nije ni čudo – kаo niko drugi britаnski premijer i bez rаzgoličаvаjućih publikаcijа znа kаko zаistа stoje stvаri kod sаveznikа u аvgаnistаnskoj operаciji.

Ove nedelje, zаhvаljujući аustrаlijskom portаlu WikiLeaks, koji se specijаlizuje nа publikаcijаmа konfidencijаlnih podаtаkа, o reаlnom stаnju stvаri sаznаlа je i širokа jаvnost. Informаtivnoj kаmpаnji su se pridružili nаjveći listovi zemаljа-sаveznicа u koаliciji u Avgаnistаnu – аmerički list The New York Times, britаnski The Guardian, nemаčki Der Spiegel. Objаvljeni mаterijаli obuhvаtаju period od jаnuаrа 2004. godine do decembrа 2009. godine. Ne bi se reklo dа su sve činjenice otkrićа zа novinаre. Pаžnju je privuklo pre svegа to što su, prvo, neki pripаdnici obаveštаjne službe Pаkistаnа u dosluhu s tаlibаnimа. Drugo, sаznаlo se dа su podаci o gubicimа među civilimа Avgаnistаnа bitno veći od zvаničnih stаtistikа. Treće, u Pentаgonu imа tаjnа jedinicа dobro obučenih specijаlаcа, čiji je zаdаtаk dа zаrobljuju ili, poželjno, odmаh likvidirаju lidere ekstremistа.

Inаče i sаmа vojnа licа tvrde dа publikаcijа poverljivih dokumenаtа nije rezultirаlа senzаcionаlnim rаzgolićаvаnjimа, аli je otkrilа opаsnost «otvorene vlаde». Zаistа, mnogi su se posle te viki-emisije pitаli: gde je grаnicа između otvorenosti, slobode govorа i interesа nаcionаlne bezbednosti – koju se društvu ne preporučuje dа prelаzi?

Posebne senzаcije u Avgаnistаnskom dosijeu, kаko već nаzivаju objаvljene dokumente, nije nаšаo ni predsednik ruskog Institutа strаteških procenа i аnаlize. Međutim, novinаri morаju dа dobro rаzmisle pre nego predstаve širokim mаsаmа tаkve činjenice, – smаtrа Aleksаndаr Konovаlov.

To su štаbski dokumenti koji nisu od interesа zа običnu publiku. U principu to trebа dа proučаvаju stručnjаci iz Generаlštаbа, – dugo, detаljno, profesionаlno. Opаsnost je u tome što učiti te metodike mogu ne sаmo zаinteresovаne strаne, već i oni, protiv kogа su te operаcije bile usmerene. Zаto je аmeričko rukovodstvo optužilo sаjt zа neodgovornost – to bi moglo dа ugrožаvа život аmeričkih vojnikа. Međutim, u svetu se osećа mаnjаk jаvnih rаsprаvа i otvorenosti u vojnoj sferi. Ipаk onа postoji zа nаš novаc u svаkoj zemlji – zа novаc poreskih obveznikа. Međutim, poreski obveznici slаbo utiču nа određene prioritete i njihov izbor.

Činjenicu dа objаvljivаnje nekih dokumenаtа može dа bude fаtаlno zа licа, pomenutа u njimа, potvrđuju i poslednji podаci. Rukovodstvo Tаlibаnа je već izjаvilo dа će kаzniti informаtore NATO-а čijа se imenа pominju u dokumentimа WikiLeaks.

Poznаto je dа se SAD pozicionirаju kаo otvorenа zemljа. Međutim, bez obzirа nа 1. аmаndmаn zа Ustаv, novinаri nikаdа nisu imаli pristup vojnim tаjnаmа, dаkle, reč je, izgledа ne toliko o slobodi govorа, koliko o nemаrnosti onih koji su odgovorni zа čuvаnjke tih tаjni. S druge strаne, u Kini ili Turskoj, gde štаmpа inаče nemа pristup аrmijskim poslovimа, tаkvu emisiju je nemoguće čаk ni zаmisliti. U Rusiji poreske obveznike dostа detаljno informišu o pripremаmа i zа kuprovinu ili kupovinаmа nаoružаnjа – međutim, detаlje vojnih operаcijа, svаkаko, ne iznose.

Apsolutno je jаsno dа objаvljivаnje dokumenаtа će omogućiti svest o prаvom stаnju stvаri u Avgаnistаnu tokom poslednjih 6 godinа, kаo i to dа prаvаc tog rаtа morа dа bude promenjen, – kаže bivši hаker, osnivаč sаjtа WikiLeaks DŽulijаn Asаndž.

Što se tiče promene prаvcа tog rаtа, pаrtnerimа iz NATO-а su to više putа kаzаli iz Moskve. Pre nekoliko dаnа sekretаr SB Vlаdimir Nаzаrov prilikom posete Vаšingtonu još jednom je podsetio: oružаne snаge su slаbo podešene zа vođenje kontrаterorističke borbe. Zаto аkcije u Avgаnistаnu morаju dа imаju profesionаlni, tаčkаsti kаrаkter, uz korišćenje specijаlnih snаgа i sredstаvа. Tаkаv bi prilаz omogućio dа se izbegnu gubici među civilimа Avgаnistаnа, koji su dаnаs neprirhvаtljivo veliki. Poverljivi dokumenti, koje je objаvio WikiLeaks, premа rečimа Nаzаrovа, još jednom su potvrdili zаbrinutost Moskve.

Moguće je dа je objаvljivаnje Avgаnistаnskog dosijeа otkrilo novu etаpu trke informаtivnih nаoružаnjа. Ono što je rаnije trаžilo višegodišnji rаd obаveštаjаcа, dаnаs se sаmo emituje u štаmpu. Nisu uzаlud poverljive izveštаje već nаzvаli oružijem zа mаsovnа rаzаrаnjа zvаnične reаlnosti. (Glas Rusije)

kompanija Cisco razvila je Collaboration Framework

Sa „komandovanja i kontrole“ na „kolaboraciju i timski rad“. Najznačajniji korak ka boljoj organizacionoj saradnji je razumevanje da kolaboracija, kao novi trend u poslovanju, treba da bude vođena potrebama posla, a ne tehnologijom

Veliki tehnološki, ekonomski i društveni trendovi čine kolaboraciju značajnom za sve kompanije više nego ikad. Jedini problem je primeniti je kako treba. Nove tehnologije omogućavaju kako, gde i kada preduzeća da sarađuju, ali „začkoljica“ je prilagoditi veliki broj zaposlenih da izmeni dosadašnji, standardni pristup radu, aktivnostima i načinu razmišljanja.

Morten Hensen, profesor na Berkliju u Kaliforniji i autor knjige „Kolaboracija“, ističe pet značajnih trendova modernog biznisa – globalizacija, „specijalizacija“ poslova, potreba za inovativnim pristupom, potraga za sledećim talasom porasta produktivnosti, i na kraju, tehnologija kao „turbo-pogon“ za ostale trendove.
„Networking – od virtuelnog radnog mesta, wikija, blogova i video komunikacije – pomaže da organizacije bolje sarađuju i „spaja tačke“ između ljudi i informacija. Svi ovi trendovi ukazuju na kolaboraciju kao budućnost poslovanja“, rekao je Hensen i istakao da pristup kolaboraciji treba da bude dobro smišljen.

Ali, tehnologija nije sama po sebi dovoljna. Da bi kolaboracija bila najuspešnije primenjena, kompanije treba da razviju nove poslovne i menadžerske modele. „Ljudi su decenijama unazad mnogo vremena gubili na dugim sastancima. Cisco TelePresence i ostali virtuelni alati za komunikaciju ne mogu pomoći unapređenju ukoliko sastanci ne budu konstruktivni i disciplinovani. Ključ za upotrebu kolaboracije je sprovesti je na pravi način. To znači uporediti troškove i očekivane poslovne rezultate“ – rekao je Hensen.

Komunikacija putem društvenih mreža (blogovi, video, wiki, mesendžeri…) je zamena za dosadašnje načine komunikacije kroz Intranet, ERP (enterprise resource planning) aplikacije i CRM (customer relationship management) softver. Ali, iako su ove tehnologije unapredile poslovanje, nisu bile dovoljno efektne u objedinjavanju iskustva i znanja svakog zaposlenog. To sada omogućavaju novi komunikacioni alati.

Da bi pomogla korisnicima da prepoznaju probleme u primeni kolaboracije, kompanija Cisco razvila je Collaboration Framework, praktični vodič za menadžere zainteresovane za implementaciju. Ovaj vodič napravljen je na osnovu iskustva u primeni kolaboracije u okviru Cisco kompanije, kao i u saradnji sa 14 drugih preduzeća (između ostalih Statoil, the RAND Corporation, Wipro, Mahindra Group, Novartis, Media X na Univerzitetu Stenford…).

Najznačajniji korak ka boljoj organizacionoj saradnji je razumevanje da kolaboracija treba da bude vođena potrebama posla, a ne tehnologijom. Fokus treba da bude na ljudima i procesima. Cisco Collaboration Framework traži načine da utiče na stavove i ponašanje ljudi u kolaboraciji – očekivanja uprave, iskustvima menadžmenta, merljivosti rezultata, pa i politika zapošljavanja. Nova očekivanja u ponašanju treba da budu jasno definisana, razvijena i ugrađena u korporativnu kulturu. Da bi bio promenjen način na koji organizacija radi, potrebno je da se izmeni system vrednosti.

Najvažniji savet je – počnite sa primenom. Potrebno je nekoliko jednostavnih koraka:

ispitivanje različitih dostupnih alata za kolaboraciju,
utvrđivanje vizije kolaboracije,
sprovođenje nekoliko „radionica“,
merenje rezultata,
izgradnja kolaboracionih kapaciteta,
utvrđivanje metoda za testiranje i izmene u početnoj fazi primene.

„Iz ugla poslovnih modela i menadžmenta, svedoci smo prelaska sa upravljanja „komandovanjem i kontrolom“ na upravljanje „kolaboracijom i timskim radom“. Moglo bi se reći da je ovaj prelazak revolucionaran koliko i izum proizvodne linije“ – rekao je Džon Čejmbers, direktor kompanije Cisco Systems.

Korišćenjem prednosti kolaboracione tehnologije, prilagođavanjem ponašanja zaposlenih novom načinu komunikacije i razvojem načina upravljanja putem kolaboracije, kompanija Cisco uštedela je 691 milion dolara i povećala produktivnost za 4.9% u prošloj fiskalnoj godini. Procena kompanije je da je ostvarila povraćaj investicije u organizacionu kolaboraciju od 900 procenata.

Lakše do dokumenata preko sajta www.formular.rs

Na sajtu www.formular.rs dobićete informacije o dokumentima potrebnim za podnošenje različitih zahteva…

Ako ste umorni od čekanja pred šalterima i neizvesnosti da li će vam trebati još jedan dan da biste dobili ličnu kartu, vozačku dozvolu, ili, recimo, građevinsku dozvolu, pravo mesto za vas je Formular.rs, internet sajt koji do detalja objašnjava šta vam je od papira neophodno za dobijanje određenih dokumenata i koliko neka usluga košta.

Na ovom sajtu ćete pronaći korisne informacije o tome koja je državna ustanova zadužena za vaš problem, koliko vam je vremena potrebno da biste završili posao, na koji žiro račun bi trebalo da uplatite taksu, i da li je lično prisustvo prilikom podnošenja zahteva neophodno ili ne. Administratori pozivaju građane da savetima i iskustvima daju doprinos ovom korisnom portalu.

- Cilj foruma koji je počeo da radi pre mesec dana je da građani ne moraju više puta da odlaze u organe državne uprave i druge institucije, već da pre nego što predaju dokumenta, pronađu sve informacije na ovom portalu. Namera je da građanima Srbije i pravnim licima omogućimo da brže, efikasnije i uz manje stresa obave poslove vezane za državnu administraciju i time skrate proceduru. Želimo i da ubrzamo razvoj e-uprave u Srbiji – kaže za „24 sata” Vukašin Stojkov iz Centra za razvoj interneta koji je pokretač ove ideje.
Da li će i u kojoj meri portal biti efikasan zavisi i od građana.
- Ako ste nekada imali problem prilikom vađenja vozačke dozvole, to iskustvo preko našeg sajta treba da podelite sa drugima, da ponudimo rešenje kako se to više ne bi ponavljalo – objašnjava za „24 sata” Zoran Torbica, jedan od administratora.
Portal već ima 130 članaka i stranica.
- Nema aktivnosti koja je previše mala ili beznačajna. Uspeh ovog modela zajedničkog učešća je pokazala Vikipedija koja je, i pored navodnih nedostataka, nezaobilazan izvor informacija – kaže Stojkov.
Iako je servis potpuno funkcionalan tek desetak dana, administratori su veoma zadovoljni brojem kontakata građana.
- Do sada nismo dobijali konkretna pitanja što pokazuje da posetioci dobro razumeju ideju sajta, a to je da umesto servisa za pitanja i odgovore pružamo okvir za zajedničko prikupljanje informacija koje su nam svima bitne – zaključio je Stojkov.

Simbolične nagrade za najažurnije
VISKI Da bi animiralo građane da učestvuju u projektu, Centar za razvoj interneta organizovao je nagradni konkurs „Urgencija” u kojem će pobediti onaj ko postavi najviše uputstava. Konkurs je otvoren do 15. januara, a simbolične nagrade – viski, čokolada i kafa – biće dodeljene osam dana kasnije u galeriji O3on, tačno u podne.

Svako može da unosi podatke

REGISTRACIJA Ako ste nekada uređivali Vikipediju, nećete imati problema da uređujete i Formular, ali ako to niste radili, a imate želju da doprinesete razvoju Formulara, ne brinite. Na ovom sajtu se nalaze sva uputstva kako možete da unosite podatke nakon registrovanja (što je obavezno, a traje oko 30 sekundi).
(24časa)

Obračuni na Wikipediji

Princip da svako može da „dopisuje” najpopularniju svetsku on-lajn enciklopediju dao je prostora za brojne pokušaje zloupotrebe, što se pokazalo i na primeru Kosova [Politika 28.04.2008] Može li se verovati Vikipediji – pitanje je koje se ne postavlja prvi put. Jedan od novijih povoda bilo jeotkriće da je njen tvorac Džimi Vels pre dve godine pristao da izmeni ne baš pohvalan unos o jednom naučniku, tražeći zauzvrat donaciju od pet hiljada dolara. Iz teksta o naučniku izbrisane su nezgodne informacije, uglavnom tužbe s kojima je bio suočen, a „našminkani” unos je potom zaključan za dalje promene.Iako su izmene ostale registrovane na za to određenoj stranici baš u vreme o kojem naučnik govori, Vels je odbacio navode kao „besmislicu”.

Nešto ranijekritikovalisu ga da je „privatizovao” svoje čedo, upuštajući se u obračun sa bivšom devojkom preko enciklopedije koju svakodnevno otvori trista miliona korisnika.

Polemike o verodostojnosti i pouzdanosti sadržaja na Vikipediji traju praktično otkako je osnovana 2001. godine kao besplatna, višejezična enciklopedija na osnovu takozvanog viki softvera, koji brojnim korisnicima na raznim krajevima sveta omogućava da otvaraju i menjaju unose. Iako se očekivalo da će to biti njena najveća prednost, da će u sukobu mišljena nastajati najpreciznije i najneutralnije odrednice, pokazalo se da je to nemoguće ako ni zbog čega drugog onda zbog same ljudske prirode.

Logično je da se oko nekih kontroverznih tema vode pravi mali ratovi, što je bilo vidljivo na primeru Kosova. Čim je srpska pokrajina proglasila nezavisnost, na engleskoj Vikipediji je osvanuo članak o Kosovu kao „novoj državi”, da bi narednih nedelja više puta bio zaključan za promene, što je mera kojoj moderatori pribegavaju u takvim situacijama. Trenutno je stranica u engleskoj verziji otključana i piše da je reč o „spornoj teritoriji na Balkanu pod kontrolom UN”, dok je u srpskoj verziji (kao Kosovo i Metohija) zaključana zbog „sumnjivog doprinosa anonimnih korisnika”.

Pre nešto više od dve godine jedan Amerikanac je hteo da se našali sa bivšim kolegom pa je u njegovu biografiju ubacio „podatak” da je ovaj, navodno, povezan sa ubistvom Kenedija. Žrtva neslane šale bio je poznati novinar Džon Sigentaler, koji je zaizmenu saznao tek posle četiri meseca, ali nije hteo da podnosi tužbu.

Posle ovog skandala pooštreni su standardi za registrovanje korisnika i izmene, ali ni to nije sprečilo dalje zloupotrebe.

Vikipedijin skener otkrio je prošlog avgusta da je CIA menjala sadržaj na stranici o iranskom predsedniku, a Vatikan o lideru Severne Irske, Geriju Adamsu. Pokazalo se da je neko sa vatikanskog kompjutera izbrisao link na stranici o Adamsu koji je vodio do novinskog članka o tome kako su njegovi otisci pronađeni u automobilu koji je 1971. korišćen u dvostrukom ubistvu.

Američka Demokratska stranka je takođe menjala sajt desničarskog voditelja Raša Lemboa, dodajući mu epitete „idiot, rasista i verski fanatik”, čiji su gledaoci„zvanično retardirani”.

Vikipedija trenutno sadrži više od devet miliona članaka na 250 jezika, od čega je preko 2,1 milion na engleskom. Vikipedija na srpskom po podacima s k raja prošle godine sadrži oko 57.000 članaka.

Vels je uložio pola miliona dolara da bi realizovao svoju ideju, a danas je finansira neprofitna Vikimedija fondacija, koja bi po nekim procenama mogla da zaradi na stotine miliona dolara od prodaje reklama, ali se time ne bavi, jer bi reklame navodno ugrozile neutralnost. Vikipedija ima samo nekoliko zaposlenih, ali i stotine volontera koji obavljaju monitoring kako bi osigurali preciznost i neutralnost sadržaja.

Brojni protivnici Vikipedije pripisuju joj u nedostatke to što niko nema odgovornost za ono što dopisuje, tako da osobi koja čita neki tekst ništa ne garantuje da on tu nije postavljen sa najgorim namerama.

Druga primedba se odnosi napostojanje trivijalnih sadržaja, jer oni smanjuju šanse da će ljudi ozbiljno shvatiti ovaj projekat. Da li neograničenost sajberspejsa kao prednost u odnosu na papir može da postane mana ako u Vikipediju dospeju biografije 500 likova iz crtane serije „Pokemoni” ili južnoafričkirestoran u kome je Džimi Vels prošle godine večerao (sam je uneo tekst).

Samokritičan stav osnivača, iznet na stranicama Vikipedije,pokazuje da su svesni nepouzdanosti, nesveobuhvatnosti i nepostojanja autoriteta, ali da veruju da će učešće tolikog broj korisnika kao krajnjirezultat doneti korektne članke.

Nesumnjiva prednost je aktuelnost, jer se najvažniji svetski događaji unose svakodnevno.

Bez obzira na sve, u jednoj američkoj konsultantskoj kući kažu da je Vikipedija već postala sinonim za on-lajn enciklopediju baš kao što je Gugl sinonim za pretraživača i da joj svaka kriza samo pomaže da bude još jača.

J. Kavaja

Wikia Search

Osnivač online enciklopedije “Wikipedia” Džimi Vejls lansirao je prošlog ponedeljka svoj Internet pretraživač “Wiki search“. Taj pretraživač treba da bude konkurent popularnim pretraživačima američkih kompanija Google, Yahoo i MSN, iako trenutna verzija pretražuje samo 50 do 100 miliona Internet strana, piše web portal business24.com.

Kao i u slučaju Internet enciklopedije Wikipedia, predviđeno je da korisnici učestvuju u daljem razvoju tog sajta. Korisnici mogu da ocenjuju i dopunjuju sadržaje. Kao primer moguće saradnje sa korisnicima, Vejls je naveo da, ako više korisnika ocene određenu Internet stranu kao “spam”, ova prezentacija može da bude eliminisana iz rezultata pretrage.

Za razliku od Wikipedije ovaj pretraživač je komercijalni projekat, čiji je vlasnik firma Wikia.com, koju je Vejls osnovao 2004. godine.

Wikia sadrži softver koji automatski pretražuje Internet, a napravljen je i za prikupljanje raznih izvora kao što su “web” stranice, slike, video sadržaji, dokumenti MS Word.

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in