Tehno - Nauka

2014: Uspesi, ali i poteškoće u svemirskoj tehnologiji

Najveće dostignuće 2014. ostvareno je u avgustu kada je svemirska letelica Rozeta postala prvi objekat koji su ljudi napravili, a koji je ušao u orbitu jedne komete, na 400 miliona kilometara od Zemlje.

U domenu svemirske tehnologije protekle godine su ostvareni neki značajni ciljevi, kulminirajući spektakularnim sletanjem svemirske letelice na kometu, milionima kilometara udaljenu od Zemlje. Ipak, bilo je i nekih poteškoća. 

Najveće dostignuće 2014. ostvareno je u drugoj polovini godine. U avgustu, posle decenije leta, svemirska letelica Rozeta, Evropske svemirske agencije postala je prvi objekat koji su ljudi napravili, a koji je ušao u orbitu jedne komete, na 400 miliona kilometara od Zemlje.

U novembru, sa Rozete je lansirana sonda pod imenom Fili, koja se spustila na kometu, prvi put u istoriji. S obzirom na neravnomernu površinu komete, sonda je završila u delimičnoj senci, ali menadžer spuštanja Stefan Ulamek je savetovao strpljenje.

“Prvobitno strahovanje da će istovarivač da se pregreje više nije relevantno. U senci smo. Dakle, u principu možemo duže da vršimo operacije, ali moramo da budemo strpljivi i da sačekamo još neko vreme dok se ne bude nakupilo dovoljno solarne energije za ponovno pokretanje Filija”.

U septembru, američki naučni satelit MAVEN ušao je u Marsovu orbitu sa misijom da prikupi što više informacija o tome šta se dogodilo sa atmosferom i vodom na Crvenoj planeti.

Glavni istraživač na projektu MAVEN, Brus Džakoski kaže da naučnici sada znaju da je Mars nekada imao daleko gušću atmosferu i da se to značajno promenilo u poslednjih nekoliko milijardi godina. Ono što i dalje ne znaju je kako i zašto je do toga došlo.

“Pokušavamo da razumemo šta je izazvalo klimatske promene i za sada razmatramo ulogu koju je beg u svemir možda odigrao u odstranjivanju i promeni atmosfere”.

Nekoliko dana kasnije, MAVEN-u se pridružila i indijska letelica Mangalijan. Time je Indija postala prva zemlja koja je iz prvog pokušaja uspešno stigla u orbitu Marsa. Njihova misija je razvoj tehnologija i iskustva za buduća istraživanja.

Zatim, u decembru, NASA je uz pomoć svoje najveće rakete, Delta IV Heavy, postigla gotovo savršeno prvo lansiranje i vraćanje na Zemlju nove svemirske letelice Orion, dizajnirane za istraživanje dalekog svemira sa ljudskom posadom. Menadžer programa Orion, Mark Gejer kaže da teško da je dan mogao da bude bolji.

“To je teška misija. Teško je leteti kroz to nepristupačno okruženje. Zadali smo sebi teške ciljeve za taj let. Ali izgleda da su Orion i Delta IV Heavy bili gotovo besprekorni. Tim je obavio odličan posao”.

Svemirska letelica Orion će u budućnosti leteti na još snažnijoj raketi, Space Launch System. NASA planira da je pošalje u obilazak Meseca 2018, a prvi let sa astronautima u njoj je zakazan za 2021.

Privatni sektor svemirske industrije u Sjedinjenim Državama doživeo je ove godine dva neuspeha. Kargo raketa Antares, Orbitalne naučne korporacije eksplodirala je odmah po poletanju ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Kasnije istog meseca, eksperimentalno svemirsko vozilo kompanije Virdžin Galaktik, SpaceShip Two odnosno Svemirski brod 2 raspalo se u vazduhu u toku probnog leta, usmrtivši jednog od dva pilota. Obe kompanije ističu da ih ove nesreće neće odvratiti od pokušaja da naprave pouzdanu svemirsku letelicu za orbitalne letove.

Leave a Reply