Tehno - Nauka

Kako funkcioniše crna kutija u avionima?

Crna kutija služi stručnjacima za rekonstrukciju avionske nesreće. Šta je u stvari crna kutija i kako funkcioniše?

Za stručnjake nemačkog Saveznog zavoda za istrage vazduhoplovnih nesreća (BFU) u Braunšvajgu, evaluacija crne kutije je svakodnevni posao. „Mislim da svake druge nedelje imamo tako nešto“, kaže Jens Frideman, portparol zavoda. „Takve evaluacije se rade i za događaje koji nisu toliko spektakularni, na primer kod takozvanih ozbiljnih incidenata.“ Ozbiljni incidenti su događaji koji se mogu opisati kao – za dlaku izbegnute nesreće.

Crna kutija je prvenstveno posebno zaštićeni uređaj za snimanje, slično hard disku ili memorijskoj kartici. Tu se beleže svi relevantni podaci o letu, ali i razgovori u pilotskoj kabini. Ranije su ove komponente snimane na dva različita uređaja. U međuvremenu, postoje i kombinovani uređaji koji imaju obe vrste podataka. Ipak, propisi nalažu da u letilici moraju biti dva takva kombinovana uređaja.

Testovi izdržljivosti

Crna kutija mora biti u stanju da izdrži razne vrste nesreća. Pre nego što se dozvoli ugradnja u letilicu, uređaj se testira, može li da izdrži: sudar sa betonskim zidom pri brzini od 750 kilometara na sat, statičko opterećenje od 2,25 tona najmanje pet minuta, 1.100 stepeni Celzijusa jedan sat i pritisak vode na dubini od 6.000 metara.

Da bi se lakše pronašli u moru, uređaji u kontaktu sa slanom vodom šalju signal koji može da bude primljen u radijusu od oko dva kilometra. S obzirom na tako kratak domet, to znači da mesto nesreće mora biti relativno precizno poznato.

Snimaju se i privatni razgovori

Deo crne kutije koji je neka vrsta diktafona, beleži sve zvuke u pilotskoj kabini. Pored razgovora pilota, snimaju se automatske poruke kompjutera, radio veza, razgovor sa osobljem aviona i najave putnicima. Uređaj registruje takođe zvuke prekidača i motora.

Naravno da se snimaju i svi privatni razgovori pilota – zbog čega je veoma pažljivo rukovanje audio datotekom važno i sa stanovišta zaštite ličnih podataka. Razgovori se mogu evaluirati samo radi istrage nesreće ili kvarova. Snima se maksimalno 120 minuta, stariji rekorderi čak samo 30 minuta. Tehnički je moguće da pilot snimanje zaustavi ili izbriše. U praksi, kaže Jens Frideman, to niko ne radi.

Povećanje količine podataka

Kada je reč o rekorderu podataka o letu, drugoj komponenti crne kutije, pilot ne može direktno da pristupi sačuvanoj datoteci. U starijim aviona, piloti moraju da ga uključite pre starta letilice, moderne mašine to rade automatski. Količina prikupljenih podataka postaje sve veća. „Danas je tamo zabeleženo na stotine, ponekad hiljade parametara.“ To je putanja leta, nadmorska visina, brzina, lokacije vazduhoplova, temperature izduvnih gasova motora, pozicija točkova i lamela za sletanje.

Podaci pomažu stručnjacima u istrazi uzroka nesreće ili ozbiljnog incidenta i u cilju smanjenja potencijalnog izvora greške. Međutim, oni ne mogu u potpunosti da rekonstruišu let. „To se ne simulira u simulatoru ili animacijom, ali već na osnovu parametara možemo nešto da zaključimo.“

Za evaluaciju crne kutije postoji samo nekoliko specijalizovanih agencija širom sveta. I pritom, ne može svaka agencija da evaluira svaku crnu kutiju. Savezni zavod u Nemačkoj može da evaluira zapadne uređaje i takođe neke ruske tipove. Prema Fridemanu, zamislivo je da će ubuduće biti i video snimaka specifičnog displeja u pilotskoj kabini. Takođe se radi na jačanju signala lokatora pod vodom.

Inače crna kutija nikada nije bila crna – propisano je da bude svetlo narandžasta.

Leave a Reply