Tehno - Nauka

Kina – Od falsifikatora do tehnološke supersile

Kina je godinama služila svetu kao mesto za jeftinu proizvodnju. Put kao ekonomskoj sili ta zemlja je skratila kopirajući druge. Sada je Kina i sama zemlja inovacija i novih tehnologija.

Kineski brendovi još uvek su malo prisutni u Nemačkoj. Izuzetak je „Huavei“ (Huawei). U potrazi za pametnim telefonom, potrošači sve češće prvo gledaju cenu, pa tek onda kvalitet. Ali „Huavei“ je više nego jeftinija verzija „Epla“ (Apple). Kompanija je osnovana krajem 80-ih u specijalnoj ekonomskoj zoni u Šenženu i odavno je prerasla u tehnološki koncern. Kao i druga kineska telekomunikaciona firma ZTE i „Huavei“ spada u vodeće svetske vlasnike patenata.

Kina je 2012. pretekla Nemačku po broju prijavljenih patenata – sada su samo SAD i Japan ispred nje. Od 650.000 prijavljenih patenata u Kini, 60 odsto je nastalo u firmama. „To nam pokazuje da je transformacija kineskog inovacionog sistema završena“, ocenio je Filip Being je prošle sedmice na ekonomskom forumu u Manhajmu. Taj naučnik iz Centra za evropska ekonomska istraživanja, pri tom misli na transformaciju iz planske ekonomije u kojoj se istraživanja vrše u institutima, odvojeno do proizvodnje, u tržišno orijentisan sistem u kojem je sama firma pokretač inovacija.

huawei

Spremna da postane tehnološka supersila

„Kina je veoma ambiciozna u nameri da postane tehnološka nacija i trenutno je na putu da taj cilj i ostvari“, kaže Being u intervjuu za DW. Sa dva odsto bruto domaćeg proizvoda, Kine već ulaže više u istraživanja i razvoj od Evropske unije, navodi Being. To što on na Kinu već sada ne gleda kao na tehnološku silu, zasniva se na sledećem: „Ekonomska vrednost patenata neravnomerno je raspoređena. U Kini imamo masu prijava za patente, ali je njihova prosečna vrednost i dalje relativno mala.“ Being međutim očekuje da će se Kina naći na samom vrhu u narednih pet do deset godina.

Endru Tilecote sa Univerziteta u Šefildu je skeptičan. Iako se slaže da u toj zemlji ima dinamičnih firmi, on Kinu, generalno gledano, ne smatra inovativnom. „Jedan od razloga je što najbolji umovi u zemlji radije odlaze u strane firme“, ocenio je Tilecote u Manhajmu.

„To više nije više tako“, usprotivio mu se Albert Hojzer, direktor BASF za azijsko-pacifički region. Diplomci vrhunskih univerziteta odlaze i u državna preduzeća, jer tamo mogu da naprave potpuno drugačiju karijeru nego u zapadnoj firmi. Nemački hemijski koncern BASF je otkrio Kinu kao mesto za istraživanja i uložio 55 miliona evra u svoj razvojni centar u Šangaju. Do 2020, četvrtina istraživača BASF biće aktivna u azijsko-pacifičkom regionu – većina njih upravo u Kini.

Nemačko-kineska godina inovacija

Georg Šite, državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja i istraživanja, taj trend naziva „globalizacijom istraživanja i razvoja“. Nemačka u toj oblasti želi partnerstvo sa Kinom: kancelarka Angela Merkel i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se ovog proleća u Berlinu, da 2015. godinu proglase „Godinom inovacija“. „Tada će posebno biti reči o pitanjima kao što su urbanizacija, odnosno razvoj velikih gradova. Želimo da podstaknemo zaštitu životne sredine, energetike, modernu mobilnost“, rekao je Šite za DW. izvor: DW

Leave a Reply