Tehno - Nauka

Naredni biološki eksperiment u kosmosu biće održan u julu

18. jula u kosmos treba da se uputi naučni kosmički uređaj Foton-M br. 4. To je odlaganje lansiranja: prvo se pretpostavljalo da će se ono desiti već u maju. Uređaj je proizvodnje samarskog preduzeća CSKB-Progres i nosi više od 20 eksperimenata u oblasti biologije i proučavanja materijala i posle sedmogodišnjeg prekida obnoviće program Foton.

Krajem aprila u medijima se pojavilo saopštenje da će četvrti uređaj serije Foton-M biti lansiran sa kosmodroma Bajkonur 18. jula Ako sve bude teklo po planu, njegov povratak se očekuje 16. septembra. Uređaj nosi aparaturu za preko 20 naučnih eksperimenata koji zahtevaju posebne uslove ne moguće na Zemlji, u prvom redu mikrogravitaciju u kosmičku radijaciju.

kosmos

Razradilo je satelite Foton, između ostalog modifikaciju Foton-M samarsko preduzeće CSKB-Progras, koje takođe pravi satelite Bion za drugi sličan eksperimentalni program. U okviru ovog programa uzorci koji borave u kosmosu vraćaju se na Zemlju. Prvo su uređaji Bion bili usmereni u prvom redu na biloška istraživanja, a Foton na eksperimente sa novim materijalima, ali postepeno ova razlika je smanjena. Tako na trećem Fotonu-M koji je leteo 2007. godine, u kosmosu je boravilo nekoliko vidova živih bića.

Oba programa se često razmatraju zajedno, mada su vremenski podeljena. Jedanaest uređaja Bion letelo je u kosmos od 1973. do 1996. godine. Posle dugog prekida program je obnovio uređaj nove modifikacije Bion-M br. 1, koji je radio u kosmosu od 19. aprila do 19. maja 2013. godine, rekordno dugo, jer dužina prethodnih letova nije premašivala 22 dana.
Program Foton je započeo deceniju kasnije — prvo lansiranje održano je 1985. godine. Posle 1999. godine uređaj je bio modifikovan, dobio je naziv Foton-M i od tada do danas bila su lansirana tri Fotona-M, od kojih je jedan bio neuspešan zbog havarije rakete-nosača.

Pretpostavlja se da će četvrti let trajati skoro dva meseca — rekordno dug rok u poređenju sa prethodnim letovima od najviše 16 dana. Naučni program ponovo sadrži biološke eksperimente. U kosmos treba da se upute gušteri, puževi, ćelijske kulutre, seme biljaka i mikroorganizmi. Pored toga, na letelici će se nalaziti uređaji za eksperimente u oblasti ispitivanja materijala, između ostalog rasta kristala i odrađivanja novih tehnologija za kosmičke uređaje. Još jedna specifika projekta je da su pomoću uređaja Foton istraživači pokušali da provere da li živi organizmi mogu da izdrže letove u otvoreni kosmos.

Zna se da se na Zemlji nalaze meteori koji doleću sa Marsa; na taj način planete mogu da ”razmenjuju” suptancu tokom svog života. Ako se na takvom meteoru nađu žive ćelije, teorijski -ako one mogu da prežive i bezvazdušni prostor i kosmičku radijaciju, i visoke temperature prilikom ulaska u atmosferu druge planete, one mogu da budu rodonačelnice novog života. To je takozvana hipoteza pamspermije, koja pretpostavlja da život može da se prenosi po čitavom Sunčevom sistemu.

Eksperiment provere ove hipoteze trebalo je da bude izveden na Fobos-Gruntu koji je trebalo da se nađe u još dubljem kosmosu, van granica mangetosfere Zemlje koja je brani od kosmičke radijacije. Prosečna visina orbite Fotona-M je 575 kilometara, što naravno ne dozvoljava da se govori o svim faktorima kosmičkih letova. Ipa, dobijeni podaci će biti korisni onima koji proučavaju ”ostatke” drugih planeta na Zemlji. Biće jasno kako mogu da izgledaju različiti minerali i živi organizmi posle relativno dugog leta u kosmosu i spuštanja u atmosferu.

Leave a Reply