Tehno - Nauka

Projekat Brest-300 – novi pravac u razvoju nuklearne energetike

Projekat prvog na svetu, ruskog eksperimentalnog reaktora sa brzim neutronima hlađen tečnim metalima BREST-300 će biti gotov do septembra 2014. godine.

Na projektu radi moskovski Naučno-istraživački i konstruktorski institut za energotehniku „N.A. Doležalj“. Kao što je već poznato, Rusija je svetski lider u projektovanju reaktora sa brzim neutronima.

Već dugo godina na Belojarskoj NE u Sverdlovskoj oblasti uspešno radi industrijski reaktor BN-600. Danas je to jedini aktivni na svetu energetski blok sa brzim neutronima. Ipak, projekat BREST je sasvim drugi pravac u nuklearnoj energetici, rekao je ekspert Ruskog naučnog centra Kurčatovskog instituta Andrej Gagarinski:

To je nova ideja, ali ona do sada nije realizovana. To je reaktor sa brzim neutronima, sa hlađenjem tečnim olovom. Brzi reaktori, koji se sada proizvode u celom svetu – to su reaktori, koji se hlade tečnim natrijumom. Natrijum, kao prvo, gori, kao drugo, slabo reaguje na vodu i potrebno ga je izolovati od vode. On ima i druge neprijatne osobine.

projekat bres
Olovo nema ta svojstva. Reaktori, koji su danas aktivni u svetu, rade sa vodom pod pritiskom, jer bi ona u suprotnom ključala na visokim temperaturama. Olovo se topi na temperaturi 300 i više stepeni. Zato pritisak može biti nizak. Hemijsko olovo je pasivno, za razliku od aktivnog natrijuma. Eto, zašto je ideja novog reaktora već dovedena do stadijuma projekta BREST-300, t.j. reaktora kapaciteta 300 megavata.

Pristalice projekta smatraju da on omogućava da se napravi bezbedniji reaktor, u poređenju sa drugim sa brzim neutronima. Praktično – sve su to reaktori koji koriste natrijum za hlađenje. Ali, postoje i kritičari projekta, koji tvrde da ne postoji reaktor sa olovom i da nije bilo ni eksperimentalnog bloka.

To je za sad ideja na papiru, mada su osobine olova i njegova interakcija sa raznim vrstama goriva već proučeni. Početi izgradnju reaktora, koji nikada nije postojao na Zemlji, i odmah sa kapacitetom 300 megavata je vrlo rizično. Bolje je najpre napraviti mali reaktor. Osim toga, tamo je potrebno sasvim novo gorivo. To je projekt na nivou istraživanja, a BN-600 radi u Rusiji više od 30 godina. Ali, pristalice BREST-a imaju železni argument. Posle Fukušimi, oblast traži nove načine hlađenja, koji nemaju opasna svojstva kao, na primer, voda koja pri hemijskim reakcijama oslobađa vodonik. Olovo i olovo-bizmut zbog toga više privlače pažnju, kaže Andrej Gagarinski:
Ukupno gledano, u Rusiji se sada razmatraju tri različite varijante razvoja brzih reaktora. Tradicionalni sa natrijumom – to je projekat BN-1200; sa hlađenjem olovo-bizmutom – eksperimentalni obrazac kapaciteta 100 megavata, treba da se izgradi nedaleko od Dimitrovgrada; i poslednji projekat BREST.

U svetu je interes za novi pravac umeren. U okviru međunarodnog projekta za konstruisanje reaktora četvrte generacije, od stotinu predloga je izabrano samo 6, među njima i reaktor sa olovom. Za njega se zainteresovao rumunsko-italijanski konzorcijum. Rumunija je spremna da ponudi teritoriju, a Italija razradu. Mada se ni jedni, ni drugi nisu ranije time bavili.
Ukupno gledano, pozicije pristalica brzih reaktora sa natrijumom su vrlo jake. Iz mase se izdvajaju Francuzi, koji su zainteresovani za brze reaktore na gas.

Leave a Reply