Tehno - Nauka

Računari predviđaju širenje ebole

Teško je sa sigurnošću reći da li će se ebola iz zapadne Afrike proširiti i na druge delove sveta. Ali računarski programi mogu predvideti mnogo toga…

Nema sumnje u to da savremeni načini putovanja olakšavaju širenje bolesti – i to veoma brzo. Ali nema ništa novo u tome da su bolesti uvek putovale s nama, čak i u davna vremena, kad se putovalo pešaka, konjima ili kočijama. Tokom istorije, različiti oblici kuge su se širili planetom putujući s čovekom.

To se isto dešava i danas, samo mnogo brže. Avioni koji lete s jednog kraja sveta na drugi za samo 24 sata, svakodnevno nose klice.

Ebola se za sada nalazi samo u zapadnoj Africi, ali se širi od Gvineje – gde su se javili neki od prvih slučajeva koji su skrenuli pažnju međunarodne javnosti – do susednih zemalja. Od decembra 2013, virus se proširio do Sijera Leonea, Linerije, Nigerije i Senegala.

Alatka poput Guglove mape omogućava gotovo svakome da mapira slučajeve ebole i izvede hronologiju epidemije, pokazujući kako se virus širi u realnom vremenu. Ali ova tehnologija koristi se i u krugovima profesionalaca. Tim istraživača, epidemiologa i programera u Bostonskoj dečjoj bolnici kreirao je mapu zdravlja koja omogućava praćenje razvoja epidemije. Međutim, gledanje u prošlost ne mora nužno da znači da ćete videti i budućnost.

Klice putuju avionom

Da bi razumeli kako se virus širi ostatkom sveta, ključno je posmatrati aerodrome i letove od jedne države do druge, kažu istraživači, jer mreža letova može pokazati koliko će brzo virus da putuje. Na primer, za virus koji kreće iz Londona, Njujork može biti najbliža i najjednostavnija destinacija, ali ne i neko selo u Škotskoj, iako je geografski manje udaljeno – jednostavno zato što do tamo ne postoji direktan let.

Dirk Brokman sa Humboldt univerziteta u Berlinu i Dirk Helbing s Federalnog tehnološkog instituta u Cirihu kreirali su kompjuterski model koji računa kako će se virus širiti i do kojih će gradova najverovatnije prvo stići. Oni su ranije napravili simulaciju širenja H1N1 svinjskog gripa, ešerihije koli i SARS-a, a sada su taj model prilagodili za širenje ebole van granica zapadne Afrike.

Brokman, koji takođe radi za Svetsku zdravstvenu organizaciju, kaže da je naše ponašanje na putovanjima ključno u određivanju obrasca kojim će se virus širiti. To je mnogo važnije nego karakteristike samog virusa. Takođe, kaže Borkman, „što je više obolelih, to se bolest brže širi“.

Najugroženiji Pariz i London?

Simulacija koju su istraživači kreirali pokazuje mrežu aerodroma i daje relativnu verovatnoću do kojih gradova bi ebola mogla najpre stići.

Ukoliko za primer uzmemo polaske s aerodroma u Konakriju u Gvineji, Pariz ima najveći rizik da postane ulazna tačka za ebolu: relativna verovatnoća u ovom slučaju je oko 8 odsto. Ali od letova iz Fritauna u Sijeri Leoneu, najugroženiji su londonski aerodromi Getvik i Hitrou, koji se suočavaju se s rizikom od 8,5 odsto, a odmah iza Londona je i Brisel. „U ovoj mreži, mi pokazujemo i istorijske faktore“, kaže Brokman. „To su takozvani kolonijalni otisci prstiju. Nekoliko evropskih zemalja i dalje ima mnogo letova ka svojim bivšim kolonijama – Francuska prema Gvineji, na primer.“

Sudeći prema toj mapi, Nemačka, s najvećim aerodromom u Frankfurtu, ima manji stepen rizika nego Engleska i Francuska, dok je mogućnost da će osoba zaražena ebolom stići do druge afričke zemlje, na primer Gane, mnogo veća.

Ali Brokman naglašava da su to samo relativni rizici. Ovaj model može ukazati samo na to da je relativan rizik da će ebola dospeti u Francusku veći nego da će stići do Nemačke. „U tom trenutku ne možemo sračunati kolika je apsolutna verovatnoća da će se virus pojaviti u Engelskoj u naredne tri nedelje, na primer“, objašnjava on, ali dodaje da tim radi na tome.

Guglanje simptoma

Širenje epidemije pokušali su da izračunaju i neki drugi alati, koristeći čak i vrlo nekonvencionalne metode.

Kopmanija Gugl je davno izjavila da bi mogla prevideti put širenja groznice. Njihova alatka Flu trendsanalizira reči unesene u pretragu i povezuje ih s IP adresom, koja im daje tačnu lokaciju odakle se pretraga vrši. U osnovi ove ideje stoji pretpostavka da u onom gradu u kom se virus širi ljudi više pretražuju pojmove kao što su simptomi groznice.

Guglova alatka omogućava da proverite koliki je rizik od pojave virusa u vašoj okolini, i to u gotovo realnom vremenu. Ova kompanija je sličnu alatku lansirala i za denga groznicu, ali sudeći prema časopisu Sajns, ova tehnologija ne može da napravi realne prognoze. Guglova alatka je, na primer, propustila epidemiju gripa 2009. godine, uprkos ažuriranju softvera, a ponekad i preuveličava rizik. Kako pišu naučnici ovog lista, alatka je previdela „više nego dvostruko veći broj poseta lekaru od američkog Centra za bolesti i prevenciju“. Neki to vide kao dovoljan dokaz da ova Guglova ideja tek treba da sazri.

Budući izazovi

„Naše kompjuterske simulacije su već veoma dobre“, kaže Brokman. „Ali jedna stvar nedostaje: povratna reakcija.“ Ljudi često menjaju ili prilagođavaju svoje ponašanje ukoliko osete da im život može biti ugrožen, pa tako menjaju i planove za putovanja i ostaju kod kuće zbog medijskih izveštaja o epidemiji. „Voleli bismo da uključimo i ove podatke u naš model“, kaže Brokman. Ali za to će trebati još vremena.

Leave a Reply