Tehno - Nauka

Roboti na Marsu – kako su, šta rade?

Roveri Oportjuniti i Kjuriositi (Prilika i Radoznalost) već nekoliko godina voze se površinom Crvene planete i šalju neponovljive snimke na zemlju. Manje vozilo Oportjuniti ponovo je naučnicima dalo povod za slavlje.

Kada je počela misija rovera Oportjuniti, planirano je da on prođe tek jedan kilometar na površini Marsa. To je bilo prvog januara 2004. godine. Nasin terenac funkcioniše i danas, i prevalio je punih 40 kilometara – što je novi svetski (ili svemirski) rekord.

oportunity

Marsovski rover Oportjuniti nije napravljen za duge pruge. Trebalo je da pređe samo jedan kilometar na površini susedne planete – ali deset godina kasnije, približava se maratonskom rastojanju od 42,2 km. Stariji brat čuvenog Kjuriositija tako je već oborio rekord iz 1973.

Rekord se sa Meseca seli na Mars
Oportjuniti je oborio rekord koji je pre više od četiri decenije postavio sovjetski rover Lunohod 2. „Hodač po Mesecu“ prešao je približno 39 kilometara na površini najvećeg zemljinog satelita. Doduše, on je to uradio za daleko kraće vreme – manje od pet meseci. Neočekivano dug životni vek Oportujunitija znači da je ovaj rover prešao duži put nego bilo koje drumsko vozilo van planete Zemlje.

Do Doline Maraton!
Spirit, blizanac Oportjunitija, prestao je da radi još 2010. Oportjuniti će nastaviti svoj put – dokle god bude mogao. Još samo dva kilometra do dužine jedne maratonske trke, koja iznosi 42,2 km. Naučnici iz Nase su već nazvali mesto na kome će robot naći – Dolina Maratona.

Mlađi brat
Površinom Marsa se takođe kotrlja i Kjuriositi, i to od avgusta 2012. Slike ovog robota često dospevaju do javnosti. Rover uzima i ispituje uzorke stenja na tlu.

Prvo bušenje
Kjuriositi rover je februara ove godine je izbušio rupu u podlozi duboku 6,4 centimetara i široku 1,6 centimetara, bušilicom pričvšćenom za jednu od njegovih ruku. Predstavnik Nase Džon Grunsfeld to je nazvao “najvećim dostignućem od sletanja”

Prašina priča priču
Naučnici se nadaju da će ovakvim opitima konačno imati pouzdane informacije o vodi koje je Mars imao u prošlosti. Kjuriositi je već analizirao prašinu nastalu bušenjem, i njegovi podaci su obradovali predstavnike Nase.

Gostoprimljivo okruženje
Sumpor, azot, fosfor i ugljenik – sve je to otkrio radoznali robot u marsovskoj prašini. Te supstance su igrale važnu ulogu u nastanku života na zemlji. „Našli smo okruženje koje je u jednom trenutku bilo nastanjivo“ tumači glavni naučnik projekta Kjuriositi, geolog Džon Grocinger.

Put ne prestaje
Rover Kjuriositi se snabeva energijom preko solarnih ćelija i baterija koje stvaraju energiju razlaganjem radioaktivnih elemenata. Ovo vozilo teško oko 900 kilograma nastavlja da se na svojih šest točkova kotrlja preko peska susedne planete.

Autoportret
Robot je opremljen svom mogućom tehnikom: računarima, antenama, odašiljačima, kamerama i hvataljkama. U stanju je da – u određenoj meri – održava sam sebe. A i da slika „selfije“.

Pokretno oko
Kamera pričvršćena na vrh jedne od njegovih ruku zove se Mars Hand Lens Imager – ili MAHLI. U pitanju je posebna vrsta mikroskopa.

Pomračenje sunca
Još jedna kamera, na jarbolu iznad rovera, napravila je ovu sliku u septembru 2012. Mesec Fobos – jedan od dva prirodna satelita na Marsu – zaklonio je deo sunčevog diska.

Prošla je i marsovska godina
Krajem juna Kjuriositi je takođe imao šta da proslavlja – svoj prvi marsovski rođendan, posle 687 zemaljskih dana na toj planeti. Toliko traje godina na Marsu i toliko je planirano da traje i njegova misija. Ali i Kjuriositi nastavlja svoj put – i možda će jednog dana oboriti rekord koji je postavio Oportjuniti.

Leave a Reply