Tehno - Nauka

Rozeta konačno u orbiti komete 67P

Evropska svemirska sonda Rozeta, ušla je jutros u orbitu komete za kojom je jurila više od 10 godina. Letilica je aktivirala svoje pogone, kako bi konačno prišla kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Spuštanje tek u novembru.

Tek nakon 22 minuta pažljivog manevrisanja, sonda je uspela da priđe kometi. „Konačno smo prišli kometi!“, izjavio je Silbejn Lodiot iz Evropske svemirske agencije sa sedištem u Nemačkoj. „Osećaj je fantastičan“, nadovezao se Žan-Žak Dordejn, generalni direktor ove agencije.

„Nakon deset godina, pet meseci i četiri dana putovanja ka željenoj destinaciji, obilazeći Sunce pet puta, prešavši 6,4 milijardi kilometara, konačno sa velikim oduševljenjem možemo da kažemo: stigli smo do cilja.“

Sve je počelo 2. marta 2004. godine, kada je sonda Rozeta sa robotom File, poslata u svemir. Tek nakon deset godina praćenja i brojnih istraživanja, svemirska sonda je uspela da se približi cilju: kometi 67P. Rozeta je konačno u orbiti, ali se njeno spuštanje na kometu očekuje tek 11. novembra ove godine. Do tada sonda mora da pronađe siguran teren za sletanje. Ako sve bude teklo po planu, krajem godine se može očekivati i prvo sletanje na kometu u istoriji svemirskih istraživanja.

Sletanje tek kada se pronađe siguran teren

Robot File ne može tek tako da se spusti na kometu. Pri tome, mora biti aktivan prilikom sletanja. Drugim rečima, sletanje je prilično kompleksno. „To je veoma teška misija“, kaže Johan Ditrih Verner, šef nemačkog Vazduhoplovnog i svemirskog centra (DLR). „Ali je zahvaljujući tehnologiji kojom raspolažemo i znanjem naših saradnika moguće. Sve je u više navrata na različitim podlogama testirano.“

Kada bude bio utvrđen bezbedan teren, Rozeta će se specijalnim harpunom povezati sa kometom. Tek tada spuštanje robota može biti izvedeno. Ali da li će ono biti uspešno, niko ne može da tvrdi sa potpunom sigurnošću. „Još imamo nejasnu predstavu o terenu i putanji komete. Ta saznanja su značajna, ali je teško predvideti ishod. Uostalom, zbog toga ovu kometu toliko dugo i pratimo“, objašnjava Verner.

Ipak, ako spuštanje robota bude uspešno, naučnici mogu da započnu sa detaljnim, jednogodišnjim istraživanjem terena komete. Bušilica „SD2“ je opremljena laboratorijskom opremom i ima zadatak da istraži uzorke zemljišta. „Polazimo od pretpostavke da ćemo pronaći materije poput ugljenika i vode, ali nikad se ne zna, možda nas istraživanje i iznenadi.“

Potraga za poreklom života

Pronalazak organskih materija, poput aminokiselina, moglo bi da pomogne u istraživanjima o poreklu života na Zemlji. Za komete bi se moglo reći da imaju funkciju „frižidera“, koji u Solarnom sistemu pohranjuje mnogo toga, čak i elemente koji datiraju iz perioda u prethodnih četiri do pet milijardi godina. „Komete su takoreći ostaci našeg Sunčevog sistema. Istraživanjem kometa bismo mogli da utvrdimo, kako je uopšte došlo do njegovog stvaranja“, dodaje šef nemačkog Vazduhoplovnog i svemirskog centra.

Naučnici, pored ostalog, žele da utvrde da li je voda na našu planetu dospela zahvaljujući kometama, koje su je donele. „Zaista bi se moglo reći da je ovo svojevrsno putovanja u nepoznato“, kaže Verner. Nova značajna saznanja o kometama se u svakom slučaju mogu očekivati. Jer su i Rozeta, a i File, opremljeni brojnim kamerama i mernim instrumentima, koji će se, pre svega, pobrinuti za prvu preciznu kartografiju ovog nebeskog tela.

Leave a Reply