Tehno - Nauka

Ruski reaktor će zagrejati hladni Harbin

Kina je ponudila DK „Rosatom“ da sagradi dva energetska bloka AC u Harbinu. Ovo je saopštio zamenik generalnog direktora kompanije Genadij Saharov. Delegacije „Rosatoma“ će u najskorije vreme otputovati u Kinu radi pregovora i ocene terena za izgradnju objekta.

Rusko-kineski kontakti u oblasti atomske energije su se ponovo aktivizirali ovog leta. Krajem jula ZAO „Rusatom Overseas“ i CNNC New Energy potpisali su memorandum o projektu za izgradnju plutajućih atomskih elektrocentrala. Ove nuklearke mogu da obezbede snabdevanje električnom energijom kako teško pristupačnih naselja, tako i velikih industrijskih objekata, između ostalog, naftne platforme. A sad se razmatra mogućnost izgradnje AC u Harbinu. Zasad nisu saopšteni detalji projekta. Međutim, stručnjaci ističu da će novi energetski blokovi verovatno biti sagrađeni po tehnologiji koja je primenjena u Tjanvanskoj AC.

Saradnja između Rusije i Kine u oblasti atomske energetike traje već nekoliko decenija. Rusija je izgradila i pustila u pogon prvu fazu – dva energetska bloka u najvećoj AC u Kini – Tjanvanskoj. Po mišljenju stručnjaka, energetski blokovi koji rade u okviru AC su najmoderniji, najbezbedniji i najsigurniji u Kini. Istina, njihova izgradnja je trajala više nego što je prvobitno planirano. Zato je Kina napravila pauzu u atomskoj saradnji s Rusijom. Istovremeno, zapaža se ponovni porast interesovanja Kine za projekte dveju zemalja u nuklearnoj sferi, – ističe direktor Centra za energetiku i bezbednost Anton Hlopkov.

U Kini aktivno rade i američke, i francuske kompanije. Međutim, sudeći po najnovijim informacijama Kina je zainteresovana za širenje saradnje s Rusijom. Ovo je delimično vezano za opštu geopolitičku situaciju i Kina vidi potrebu za daljom diverzifikacijom svojih atomskih projekata. Rusija je izgradila četiri faze fabrike za obogaćeni uran na kineskoj teritoriji. Zaključen je sporazum o realizaciji projekata izgradnje trećeg i četvrtog energetskog bloka Tjanvanske AC, čije se uvođenje u eksploataciju planira do 2017. godine.

Stručnjak ističe da kinesko rukovodstvo, po pravilu, zaključuje ugovore o izgradnji AC s izvođačima iz različitih zemalja. Stvaranje konkurentske sredine za strane kompanije omogućava kineskoj strani da zaključuje ugovore po maksimalno povoljnim uslovima za sebe. Osim toga, Kina često ocenjuje vrednost radova po domaćim kinskim cenama, što sigurno ne odgovara interesima stranih partnera.

Zbog toga perspektiva saradnje između Rusije i Kine na izgradnji AC u Harbinu u mnogome zavisi od toga da li će stručnjaci dveju zemalja uspeti da se dogovore o ceni, – smatra Anton Hlopkov. U principu, Rusija može pristati i na finansijske ustupke pošto je zainteresovana za širenje svog prisustva na perspektivnom kineskom tržištu. U Kini trenutno radi 18 nuklearki, još 28 se gradi. Očekuje se da će do 2020. godine Kina izbiti na treće mesto u svetu po broju energetskih blokova posle SAD i Francuske, a da će se za deset godina izjednačiti s američkim tržištem AC. Za Peking, koji teži ka tome da smanji emitovanje gasa po tipu „staklene bašte“ u atmosferu i da smanji zavisnost od uvoza ugljovodonika, tržište atomske energije predstavlja prioritet. Dakle, ako Rusija uspe da osvoji bar mali deo ovog tržišta, to će predstavljati veliki uspeh.

Leave a Reply