Tehno - Nauka

Saradnja Rusije sa Evropskom kosmičkom agencijom razvija se normalno

Evropska kosmička agencija (EKA) neće ograničiti saradnju sa Rusijom. Pre naprotiv, može biti reči o njenom proširenju.

To može da potvrdi start broda sa novom posadom u čijem je sastavu evropski astronaut Aleksandar Gerst, planiran sa kosmodroma Bajkonur 28. maja. I u pilotiranoj kosmonautici i u lansiranjima automatskih sitema saradnja sa Evropom može da se nazove dobrom, postoje perspektive za njeno proširenje, ističe zamenik generalnog inženjera Raketno-kosmičke korporacije Energija Aleksandar Derečin:

Može se pomenuti Međunarodna kosmička stanica, gde radimo zajedno sa Evropom, kao i sa Amerikom, Japanom i Kanadom. Leti evropski modul Kolambus, na MKS se realizuju zajednički rusko-evropski naučni programi.

European Space Agency news conference

Posade obavljaju na stanici na desetine eksperimenata, među kojima je Plazmeni kristal. Sada predstoji da se završi 4. faza ovog eksperimenta zajedno sa institutom Maksa Planka iz Nemačke. Cilj projekta je da se prouči zanimljivo stanje supstance kao što je prašnjava plazma. Ona predstavlja jonizovani gas koji sadrži prašinu – čestice tvrde supstance. Takva plazma se često susreće u kosmosu: u repovima kometa, međuplanetarnim i međuzvezdanim oblacima. Njeno istraživanje u uslovima bestežinskog stanja otkriva mnogo prostora ne samo za naučnu, već i praktičnu primenu.

Među usepšnim projektima je lansiranje na ruskom Sojuzu raznih uređaja sa kosmodroma Kuru. Nastavlja se rad na formiranju međunarodnog programa osvajanja dalekog kosmosa – Meseca, Marsa, i sl. Od 2009. godine radi nekoliko međunarodnih grupa. Jedna od njih je formirala mapu puta osvajanja dalekog kosmosa. Nju je priznalo oko 60 nacionalnih agencija u zemljama koje se bave kosmosom.

Sada se radi na tome da se ova mapa puta predstavi u vidu konkretnih misija i kompleksa. Pri tome RKK Energija radi u sastavu 7 preduzeća raznih zemalja. Aleksandar Derečin ističe:

Zajedno formulišemo ovaj zadatak. Tamo rade takve evropske kompanije kao što je Erbas defens end spejs i Tales Alenia spejs. Takođe su uključeni Boing, Lokid, radi Micubiši indastriz. Nažalost, ono što se dešava u Ukrajini nas ne spaja u tom poslu. Hteli bismo da verujemo da će političari biti mudri da ne mešaju dugoročne ciljeve čovečanstva sa kratkoročnim političkim zadacima i da zadržavaju osvajanje kosmosa.

Nedavno se saznalo da se lansiranje rusko-nemačke opservatorije za proučavanje prirode tamne materije odlaže, verovatno na dve godine. U sastav uređaja treba da uđu 2 teleskopa – ruski ART – XC koji se pravi u nuklearnom centru u Sarovu i nemački eRosita . Uzrok kašnjenja je u tome što nemački patneri zaostaju u odnosu na plan, ali to nije vezano za politku i stav EKA. Uopšte, ma kako pritiskali EKA, ništa se neće promeniti. Agencija može da donese čisto simbolične mere, takve kao što je ograničenje dolaska nekih saradnika. Ali ove mere ne pogoršavaju sitauciju, ubeđen je glavni urednik lista Novosti kosmonautike Igor Marinjin:
Ne radi se o tome da li oni to žele ili ne. Jednostavno za donošenje odluke malo je samo da se ukaže rukovodstvo Agencije. Treba da sve zemlje EKA donesu odluku jednoglasno. A to je skoro nemoguće.
Istovremeno, u uslovima sve veće konkurencije Rusija bi htela da dobije svoju nišu na evropskom tržištu kosmičkih komponenti koje se procenjuje na stotine miliona dolara. Kako bi unificirala svoje tehnologije sa evropskim, Rusija može da se pridruži otvorenom standardu SpaceWire, koji podržava EKA. Radove na tom standardu već vodi ruska kompanija Submikron, član rusko-francuskog projekta za lansiranje satelita. Sporazum o startu projekta potpisan je u Grenoblu.

Leave a Reply