Tehno - Nauka

Šta obavezno obići u Noći Muzeja

Na čak 80 lokacija širom Beograda, 11. Noć muzeja će 17. maja pokazati da su, bar na jednu noć, najveće zvezde u našem gradu – muzeji!

Tako tvrde i brojne poznate ličnosti koje, baš kao i svi ostali, željno iščekuju Noć muzeja kako bi videli nove, zanimljive postavke, podsetile se starih dobrih muzejskih uspomena i ponovo ili čak po prvi put obišli velelepna, znamenita zdanja Beograda.

Saznajte šta o Noći muzeja misli princeza Jelisaveta Karađorđević, zbog čega Zoran Kesić „tipuje“ na Novo groblje, sa kim Srđan Dragojević najčešće obilazi muzeje, čemu se raduje Marko Vidojković a čemu Jovan Ćirilov

noc muzeja

Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević: „Za mog oca, Kneza Pavla, odlasci u muzeje su bili praznici. Pripremao se za te posete, pažljivo odabirao šta će videti i unapred se radovao. On je bio uveren da su muzeji hramovi u slavu čovekovog genija, neprolazne lepote koju je stvorila ljudska ruka. To je bio svet u kome je živeo njegov duh, on je iz lepog upijao snagu neophodnu da podnese svoj život i ulogu koju mu je sudbina dodelila. U muzejima se nikada nije opterećivao sa previše utisaka. Dve-tri slike, jedna skulptura… Stajao je pred njima pobožno nastojeći da mu ne promakne ni najmanji detalj. Pored toga što je Srbiji podario dva muzeja, celog svog veka Knez Pavle je stvarao svoj idealni muzej. U sebi, za svoju dušu. Vaša manifestacija mi liči na ta očeva hodočašća, ‘Noć muzeja’ je svojevrsna inicijacija, pažljivo izabran itinerer, staza kojom se iz noći izlazi na svetlost. Svakome je dato da sebi samom otkrije svoju tajnu i tako se u radost odene.“

Srđan Dragojević, reditelj: „Pošto svake godine na ‘Noć muzeja’ idem sa svojom decom, prednost dajem onim postavkama koje poseduju element interaktivnosti i edukacije i koje bi njima bile zanimljive. Svakako ćemo ove godine posetiti Manakovu kuću i pogledati zbirku šešira iz prošlih vremena, zaviriti u Galeriju SULUJ i uzeti učešća u kreiranju umetničkih predmeta od starih, odbačenih stvari, otići u Pedagoški muzej i pogledati apoteku s početka veka i priču o lekovima prema kojima sva deca, sasvim logično, imaju opravdanu averziju.“

Nebojša Glogovac, glumac: „Moj savet svim ljubiteljima muzeja bio bi da te večeri posete zgradu Jadransko – podunavske banke, koja će za vođene posete biti prvi put otvorena upravo 17. maja. Reč je o današnjem sedištu Alfa banke, pored kojeg Beograđani i njihovi gosti svakodnevno prolaze, a da nisu ni svesni šta sve ono krije. Tu se ne nalaze samo devedeset godina stara, autentična šalter sala ili ovalni kabineti gde su se održavali važni sastanci, već ova arhitektonska lepotica čuva i dela najvećih srpskih umetnika, kao što su Nadežda Petrović, Bora Baruh, Jovan Zonjić… I naravno, iz sasvim lične i emotivne prirode, preporučujem Muzej FK ‘Crvena zvezda’, gde će se osim 40 godina od osnivanja kluba slaviti i ovogodišnje Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazilu.“

Zoran Kesić: „Jedna od meni omiljenih lokacija jeste Novo groblje, koje na jedinstven način dočarava našu istoriju. Možda nema takvu reputaciju, ali svako groblje je muzej na otvorenom koji vredi posetiti. U svetu su ovakvi obilasci odavno pretvoreni u velike turističke atrakcije, pa je red da i mi naučimo nešto iz naše prošlosti na ovakav način. Takođe mi je veoma zanimljiv i Železnički muzej u kojem će, tokom Noći muzeja, biti izložene makete vozova, gigantske i minijaturne, koje će uz pomoć plakata iz slavnih dana Železnice oživeti uspomene na neka lepša, i bar kada su vozovi u pitanju, malo brža, vremena.“

Jovan Ćirilov, teatrolog: „Beograd važi za grad duhovitih žitelja. Jedna od najduhovitijih manifestacija je upravo Noć muzeja. Svaka sredina, naravno i naša, prihvata manifestaciju koja deluje bar malo fensi. A Noć muzeja je veoma fensi. Zamislite tinejdžera koji je do juče još bio dete koji živi po principu svojih roditelja ‘u devet u krevet’, najzad ima događaj kome ne može da se suprotstavi ni najkonzervativniji otac. Ako je po nečem naša omladina slična današnjoj svetskoj omladine, to je da noć pretvara u dan. A muzeji blješte te noći punim sjajem. Ja ću, naravno, preporučiti Pozorišni muzej. Izložba ‘Pozorišta i ratna poprišta’ je veoma zanimljiva. Ona svedoči o jednoj velikoj istini da je teatar duboka antropološka potreba čoveka još od praistorije, dokazano i ovom izložbom da je neuništiva pod najtežim okolnostima. Nekoga i ovakva jedna izložba možda pretvoriti u redovnog pozorišnog gledaoca.“

Bojana Vunturišević, Svi na pod: „Koliko puta ste prošli pored zgrade na Terazijama 26, a da niste ni znali da tamo na drugom spratu čuči pravo malo blago – Galerija SULUJ, koja pažnju posvećuje prevashodno radu mladih umetnika. S obzirom na to da se naš aktuelni album zove ‘Mladost’, preporučujem svima da podrže mladu umetničku scenu i da obavezno pogledatju izložbu ‘Menjamo staru umetnost za novu’ u galeriji SULUJ-a tokom Noći muzeja. Ova izložba je delo dvoje mladih vajara, Irene Dimitrijević-Rabovljević i Vuka Ljubisavljevića, a realizovana je u saradnji sa gostujućim umetnicima iz Srbije i Crne Gore. Autori pozivaju publiku da im se pridruži i donese delove mašina sa svojih tavana i garaža i udahne im savremeni duh. Ja ću sigurno biti tamo sa lepkom u jednoj, i brenerom u drugoj ruci – čekam vas!“

Dejan Vučetić Vuča, Darkwood Dub: „Smatram da je postojanje manifestacuje ‘Noć muzeja’ od velike važnosti za našu kulturnu sredinu, jer svojim konceptom privlači i ljude koji možda ne posećuju redovno galerije i izložbene prostore. Moj utisak je da uspešno spajanje večernjeg izlaska i kulturnog uzdizanja jednako zanima posetioce svih uzrasta, a da raznovrsna ponuda može da zadovolji sve ukuse. Posebno bih preporučio izložbu umetnice TKV u Pop Up Galeriji KCB-a, čiji predivni stensili ukrašavaju zidove Beograda, kao i izložbu Miloša Tomića i Darijana Kolundžije u Kući kulture.“

Marko Vidojković, pisac: „Ima li boljeg mesta za upoznavanje sa krvavom istorijom naših prostora, od grada ispod kojeg leži sedam miliona leševa onih koji su ga osvajali. Sedam hiljada godina duga istorija Beograda, protkana je krvlju, razaranjima i rušenjima, a naš grad je uvek, nekim čudom, iz pepela koji je od njega ostajao, izlazio veći i snažniji. Poseta Vojnom muzeju i pogled na sve to oružje kojim su ljudi jedni druge vekovima tamanili, ostavljaju nežan ukus jeze, koji će vas, pomešan sa pogledom na kalemegdanske ruševine po izlasku iz muzeja, podsetiti koliko je život lep, a možda ćete čak, od silne sreće što niste preklani, streljani ili nabijeni na kolac, dobiti poriv da vodite ljubav već u obližnjem žbunu. A i figurice srpskih vojnika koje mogu da se kupe na ulazu su kul.“

Goran Dimitrijević, novinar B92: „U okviru ovogodišnje Noći muzeja svoje specijalno mesto našao je i Radio B92 koji proslavlja 25. rođendan. Četvrt veka nije mala stvar, a kako toliku istrajnost radio duguje i svojim slušaocima, red je da te večeri dođete do Uzun Mirkove i zajedno sa radio junacima proslavite ovaj jubilej. Uz to je pažnje vredna i Kuća Alekse Krsmanovića, koja će 17. maja postati Kuća kulture uz pomoć našeg prošlogodišnjeg predstavnika na Bijenalu u Veneciji. Uvek zanimljivi i nikad predvidljivi Miloš Tomić, plus kompjuteri u službi nečega što nisu društvene mreže i ne viđa se baš često. Siguran sam da će mnoge zainteresovati i da istraže Muzej primenjene umetnosti na prvi (p)ogled. Tu će biti izloženi predmeti koje su posedovale vaše ili nečije bake i deke u svojim gospodskim kućama. Nestvarno fine, upotrebne stvari, kao rekviziti za neki kostimirani film, ali pravi. Isvakako treba istaći i sve tri lokacije gde će biti predstavljen projekat ‘Nevdiljivo nasilje’ (Salon MSUB, Kuća Legata, Institut Servantes). Vreme je da se suprotstavimo pošastima savremenog doba koje vrebaju sa svih strana, na inteligentan način.“

Jelisaveta Orašanin, glumica: “Volim da prošetam gradom kada je Noć muzeja. Lepo je videti lica ljudi koji drže knjižicu i sa osmesima čekaju u redovima da uđu u institucije kulture. Ova manifestacija učini da proleće u Beogradu izgleda veličanstveno. U toj noći, kultura zavlada našom prestonicom. Ove godine odlazim sigurno na izložbu damskih šešira u Manakovoj kući, posetiću Kuću kulture u samom centru grada, ali neću propustiti ni priliku da uz stručno vođenje obiđem spomenike srpskim vojnicima na Novom groblju. Pored toga svratiću i do Muzeja PTT-a da pogledam izložbu o počecima radija u Srbiji.”

Cena ulaznice u pretprodaji važi za po jedan ulazak na svih 80 lokacija u Beogradu. Ulaznice mogu da se kupe na svim prodajnim mestima Eventima, na Trgu republike 5,TC Ušće, blagajni Doma omladine, Knjižari Delfi SKC ali i na ostalim mestima je 400 RSD, dok će na dan manifestacije karta koštati 450 RSD. Jedna karta, kao i do sada, u Beogradu i celoj Srbiji.

Kao poklon grada Beograda, zahvaljujući Direkciji za javni prevoz, ulaznica Noći muzeja će biti ujedno i putna isprava. To znači da će se 17. maja od 17 sati pa sve do ponoći, svi posetioci sa kartom Noći muzeja, voziti besplatno kroz sve delove Beograda.

Ponosni sponzor nacionalne 11. Noći muzeja je Viasat History Kanal – kanal koji inspiriše svojim dokumentarnim emisijama koje imaju moderan pristup u prikazivanju istorije.

Prijatelj manifestacije je kompanija Telekom Srbija sa brendom MTS. Beogradski sponzor je IDEA Sponzori su, Koka-kola, Alfa banka, Fiat automobili, Samsung, Elektroprivreda Srbije, Eucerin i Grafix.
Pokrovitelj nacionalne Noći muzeja je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

 

Leave a Reply