Tehno - Nauka

Staklena bašta na Marsu nije fantastika

Planiran je prvi eksperiment uzgajanja semena u staklenoj bašti na Marsu ( Mars Plant Experiment, MPX ). Staklena bašta – providna kockica biće pričvršćena na spoljašnju stranu površine novog rovera za Mars koji će biti lansiran sredinom 2020. godine i koji će sleteti na Crvenu planetu početkom 2021. godine.

Naučnici se nadaju da će ovo istraživanje dobro doći prilikom realizacije programa osvajanja Marsa.

mars

U toku dana se za vreme leta na Marsu tlo na ekvatoru planete zagreva do +20°S. Primamljiva je ideja da se semena zasade direktno u otvoreno tle i da se pokriju providnom folijom. Mogla bi se zalivati vodom sa Zemlje. Ali, biljka će, ako se ne smrzne u toku noći, svejedno propasti. Atmosfera planete se sastoji od ugljen-dioksida uz potpuno odsustvo kiseonika – a on je potreban biljkama u tami. Osim toga, pritisak je 160 puta niži od pritiska na Zemlji. Uz takvu razređenost teško da je moguća razmena gasa među ćelijama. U slučaju otvorene staklene bašte postoji još rizik da se zemaljski život „pusti“ napolje i da se poremeti prvobitna sredina na Marsu.

Zbog toga će staklena bašta biti u potpunosti hermetična, a eksperiment je zamišljen na sledeći način: u kockici će se nalaziti dobro zatvoreni vazduh sa Zemlje, voda i 200 semena arabidopsisa ( Arabidopsis ). Ova trava je nezahtevna i naučnici je odavno koriste. Nakon sletanja rovera na planetu biće uključeno zagrevanje kockice, a semena će biti zalivena vodom. Za 10-15 dana će ona proklijati, a za sve ovo vreme će rover za Mars ostati nepokretan. Fotografišući s vremena na vreme izdanke naučnici će uporediti njihov razvoj s kontrolnom grupom na Zemlji. Zanimljivo je kako će na ovo uticati sila gravitacije koja je na Marsu tri puta manja od Zemljine, osvetljenost i radijacija. Uzgred rečeno, ispostavilo se da nivo radijacije na površini Marsa nije tako velik – isti je kao u blizini zemljine orbite gde leti MKS. Kad dobiju potrebne podatke operateri će prestati da greju staklenu baštu i biljke će se neminovno smrznuti.

Ovakvo istraživanje je trebalo odavno obaviti, ubeđena je biolog-stručnjak za tlo iz MDU Jelena Vorobjova.

Ovakvi eksperimenti su neophodni. U laboratoriji nikad nećemo stvoriti apsolutnu kombinaciju faktora koji postoje u sredini planete. Ako se takva mogućnost pruži u svim budućim misijama treba predvideti biološke eksperimente.

Zašto se odmah umesto trave ne bi uzeo grašak koji bi u ishrani koristili budući stanovnici? Jelena Vorobjova objašnjava da grašak nije tako otporan ne uticaj nepovoljnih faktora. Međutim, zaključci posle eksperimenta s travom se mogu primeniti na druge vrste rastinja – svejedno imaju mnogo zajedničkog.

Po završetku eksperimenta s biljkama rover za Mars pod uslovnim nazivom „Mars-2020“ će pristupiti svojoj osnovnoj misiji – potrazi za tragovima života, kao i prikupljanju uzoraka tla za dalje slanje drugih aparata sa Zemlje. Osnovu „Marsa-2020“ predstavljaće platforma sadašnjeg rovera „Kjuriositi“, ali će „punjenje“ aparata biti drugačije, njihov sastav tek treba da se precizira. NASA je objavila konkurs za uređaje i već je dobila 58 prijava od naučnih kolektiva iz različitih zemalja. Stručnjaci će od toga izabrati oko 10 uređaja koji će ući u sastav budućeg aparata. Njihov spisak će biti objavljen otprilike u junu. Ruski naučnici su ponudili svoj provereni neutronski detektor koji reaguje na vodu.

Leave a Reply