Tehno - Nauka

Teleskop na MKS će ispitivati jačinu svetlosti zvezda

Planirano je da ruski teleskop «Lira-B» bude postavljen na Međunarodnoj kosmičkoj stanici 2018. godine. Njegov glavni naučni zadatak predstavlja merenje jačine svetlosti nekoliko stotina miliona zvezda u našoj galaksiji.

Projekat će verovatno biti jedan od velikih eksperimenata na MKS, koja se zasad vrlo često kritikuje zbog neznatih naučnih rezultata.
Na eksperiment «Lira-B» podsetio je akademik Anatolij Čerepaščuk, direktor Državnog astronomskog instituta «P.K.Šternberg» Moskovskog državnog univerziteta (DAIŠ MDU) na okruglom stolu za razvoj kosmičke oblasti, koji je održan u MDU. Ovaj projekat je kao i mnogi drugi, jedan od kosmičkih «poslova koji su se odužili» i koji su postali taoci opšteg nedovoljnog finansiranja kosmičke sfere. Na sajtu projekta napisano je da je započet 1998. godine kad je DAIŠ MDU Koordinacionom naučno-tehničkom savetu Roskosmosa dostavio tehnički zadatak za eksperiment «Lira». On je bio uključen u program naučnih eksperimenata planiranih na ruskom segmentu MKS, ali je projekat tada bio obustavljen i nastavljen tek 2007. godine. Rad na njemu se odvijao u skladu s tim. 2011. godine bilo je reči od 2015. godini, a danas je, ako se sudi po zvaničnom sajtu, početak rada na MKS planiran za 2018. godinu. Predviđa se da će sam teleskop raditi tri godine.

Naučni zadatak projekta je vršenje fotometrijskih merenja (merenje jačine svetlosti) zvezda u našoj galaksiji u optičkom i ultraljubičastom dijapazonu. Očekuje se da će u katalog «Lire-B» ući oko 400 miliona zvezda do 16-17 zvezdne veličine (10 hiljada puta slabije od onih koje se vide golim okom). U principu, ako želimo da budemo precizni, po podacima «Lire-B» planirana je izrada nekoliko kataloga u koje će ući različiti tipovi objekata, na primer, asteroidi. Teleskop će biti postavljen sa spoljašnje strane MKS i koristeći kretanje stanice po orbiti oko Zemlje moći će da izvrši pregled celog neba.

mks

Ovakve zadatke sad rešava, na primer, evropska opservatorija GAIA, koja je poslata u kosmos prošle godine. Naravno, razmere ruskog eksperimenta se ne mogu porediti s onima koji su planirani zahvaljujući radu evropske misije, ali je kao pojedinačni eksperiment „Lira-B“ prilično zanimljiva, posebno ako se ima na umu da astrofizičkih kosmičkih eksperimenata ni u SSSR, ni u Rusiji nikad nije bilo mnogo. Ne samo to, posmatranja GAIA su pre svega potrebna radi merenja koordinata zvezda, fotometrija spada u naučne zadatke ove misije, ali to nije njen glavni zadatak. Prvobitno je planirano da „Lira-B“ radi paralelno s GAIA, ali je sad očigledno da će ruski projekat biti postavljen na stanicu ili malo pred kraj evropskog ili tek posle njegovog završetka.

Ali, za razliku od GAIA koja se kreće u kosmosu na 1,5 miliona kilometara od Zemlje, „Lira-B“ će biti „vezana“ za Zemljinu orbitu Međunarodne kosmičke stanice. S jedne strane, to nije mnogo dobro, pošto orbita MKS ni iz daleka nije optimalna za astrofizička posmatranja i ne daje naučnicima manevarski prostor. S druge, na MKS se može koristiti postojeća tehnološkai tehnička infrastruktura stanice, a takođe se na Zemlju mogu prenositi velike količine podataka.

«Lira-B» je jedan od eksperimenata za koje je MKS u mnogome i bila smišljena. Premda je naučni program na stanici prilično opširan, zasad je velika većina vezana za kosmičku biologiju i fiziologiju. Iako su pojedini eksperimenti u drugim oblastima nauke bezuslovno važni i zanimljivi, oni još uvek ne pretvaraju stanicu u pravu naučnu laboratoriju. Problem je u tome što MKS kao kosmička platforma nije baš najzgodnija, o njenim njenim nedostacima u pogledu astrofizike je već bilo reči. Najverovatnije je njena najveća vrednost politička i društvena, ali to više nije dovoljno. Ako se na MKS bude razvijao veći naučni program to u znatnoj meri može povećati njene «šanse za opstanak» – a ujedno i same ideje pilotiranih kosmičkih stanica.

Leave a Reply