Koliko je potrebno RAM memorije za ugodan rad?

Veličina potrebne RAM memorije varira od slučaja do slučaja. Uvek je preporučljivo da je ima što više, ali postoji i apsolutni minimum za komforan rad

Određivanje optimalne količine radne memorije (RAM-a) za ugodan i komforan rad na PC-ju je vrlo diskutabilno. Ali jedno je na prvi pogled sigurno, ako u svakodnevnom radu koristite samo office aplikacije, sigurno će vam trebati mnogo manje radne meorije, nego nekom ko se bavi grafikom. Na određivanje optimalne količine RAM-a deluje nekoliko faktora, od kojih su najvažniji: instaliran operativni sistem, namena računara i naravno, kvalitet i brzina rada ostalih komponenti (drugih podsistema) ugrađenih u PC.

Testiranje kompjutera, odnosno određenih konfiguracija, uz pomoć test-programa (Benchmark, Winbench itd.) gotovo nikada ne donosi merodavne rezultate. Često ćete testirajući istu konfiguraciju sa manje memorije, a zatim i sa više memorije, dobiti kontradiktorne rezultate. U suštini, memorijske zahteve pojedinih aplikacija je nemoguće tačno determinisati. Praćenjem podizanja Microsoft Word-a, uz pomoć test-aplikacije, videćete da “prazan” (bez učitanog bilo kog dokumenta) Word zauzima oko 8 MB radne memorije. Ali, ovo nije i konačna potreba. Čim učitate neki dokument, zahtevi će se povećati, odnosno povećaće se zauzeće RAM-a. Učitavanjem složenijeg i dužeg dokumenta biće vam potrebno dodatnih 10 ili više megabajta memorije.

Stvari će se još više iskomplikovati pokretanjem dodatnih aplikacija, jer svaka od njih zahteva sopstveni segment ukupne, dostupne RAM memorije. Da znate i to da pored onih aplikacija koje vi ručno pokrenete, stalno se u memoriji nalaze i uslužni programi koji se pokreću sa samim pokretanjem operativnog sistema. I ovi “mali” programi zahtevaju svoj deo “kolača”, a taj deo je često i već nego kod redovnih kancelarijskih aplikacija.

Ako niste upućeni u rad PC-ja, onda se sigurno pitate, pa kako oni sa 32 MB memorije uopšte mogu da rade pod Windows sistemima? Odgovor leži u takozvanom swap-ovanju, metodi koja je preuzeta sa velikih računarskih sistema, a radi se o tome da kada ne radite sa nekom aplikacijom, sadržaj njenog segmenta memorije se privremeno prebacuje na spoljne memorijske uređaje, tj. hard diskove. Oslobođeni deo radne memorije se ustupa drugim programima na korišćenje. Na disku, fizički, dati segment radne memorije smešten je u swap fajl, koji ponekad na disku može zauzimati i nekoliko stotina megabajta. Što imate manje radne memorije, biće vam veći swap fajl i za isto toliko će vam biti sporiji rad.

U svakom slučaju, sa obzirom na to da su drastično pale cene memorijskih modula, preporučujemo da dokupite RAM memoriju i dodate je vašem sistemu, i to bez obzira na namenu. Kod kupovine dodatne memorije budite oprezni, jer iako se SDRAM tip memorije (PC66, PC100, PC133) može slobodno mešati, brzina protoka biće ograničena brzinom najsporijeg memorijskog modula. Takođe, neki moduli određenih proizvođača jednostavno neće raditi na nekim matičnim pločama. Zato uvek ispitajte mogućnost zamene ili vraćanja modula dilerima.