AMD je najavio investiciju vrednu do dve milijarde funti u Ujedinjeno Kraljevstvo tokom narednih pet godina, sa jasnim fokusom na veštačku inteligenciju, naučna istraživanja i razvoj superračunarske infrastrukture. Reč je o potezu koji prevazilazi standardno korporativno širenje poslovanja, jer se uklapa u širu trku država i tehnoloških kompanija za kontrolu nad računarskim kapacitetima potrebnim za narednu fazu razvoja AI sistema.
Najava je predstavljena tokom London Tech Week-a, gde je dr Lisa Su, predsednica i izvršna direktorka AMD-a, istakla da Ujedinjeno Kraljevstvo ima snažnu istraživačku bazu, tehničko znanje i ambiciju da igra važnu ulogu u razvoju veštačke inteligencije. AMD planira da kroz ovu investiciju produbi saradnju sa vladom, univerzitetima i industrijom, ali i da proširi pristup računarskoj infrastrukturi neophodnoj za razvoj takozvane suverene veštačke inteligencije.
AI više nije samo pitanje softvera
U poslednjih nekoliko godina javna pažnja uglavnom je bila usmerena na AI modele, alate i aplikacije koje koriste krajnji korisnici. Međutim, sve jasnije se vidi da stvarna tehnološka prednost zavisi od infrastrukture: procesora, GPU akceleratora, superračunarskih sistema, mrežne povezanosti, softverskih platformi i stručnjaka koji umeju da sve to povežu u funkcionalne sisteme.
Upravo zato AMD-ova investicija ima širi značaj. Ona se ne svodi samo na isporuku hardvera, već na jačanje kompletnog ekosistema koji povezuje računarske centre visokih performansi, akademsku zajednicu, industrijske partnere i razvoj otvorenog softverskog okruženja.
Ujedinjeno Kraljevstvo već ima definisane nacionalne planove u ovoj oblasti, uključujući AI Opportunities Action Plan i AI Hardware Strategy. AMD-ov ulazak sa velikom višegodišnjom investicijom potvrđuje da se borba za AI kapacitete vodi i kroz javno-privatna partnerstva, a ne samo kroz laboratorije najvećih tehnoloških kompanija.
Imperial College London kao važan istraživački partner
Jedan od ključnih elemenata najave jeste saradnja AMD-a sa Imperial College London. Fokus će biti na unapređenju računarske nauke i istraživanja koja zahtevaju velike računarske resurse. To uključuje oblasti kao što su zdravstvo, klimatsko modeliranje, naučne simulacije i obrada velikih skupova podataka.
Posebno je važno što se ovde ne govori samo o sirovoj računarskoj snazi. Planirana su istraživanja optimizacije AI modela, naučnih radnih tokova i aplikacija koje koriste AMD računarske platforme. U tom kontekstu značajnu ulogu ima AMD ROCm, otvoreni softverski ekosistem namenjen razvoju i izvršavanju AI i HPC aplikacija na AMD hardveru.
Za akademske institucije, ovakav pristup može da smanji zavisnost od zatvorenih tehnoloških rešenja i omogući fleksibilniji razvoj istraživačkih alata. Za AMD, saradnja sa jednim od najuglednijih britanskih univerziteta predstavlja priliku da svoje platforme dodatno pozicionira u naučnim i AI projektima koji zahtevaju ozbiljne računarske resurse.
Fotonske mreže kao odgovor na uska grla AI sistema
Drugi važan pravac saradnje odnosi se na kompaniju Oriole Networks i britansku agenciju ARIA, odnosno njen Scaling Inference Lab. Ovaj projekat cilja jedan od najkonkretnijih problema savremene veštačke inteligencije: skaliranje inference radnih opterećenja.
Treniranje velikih AI modela privlači najviše pažnje, ali inference je ono što AI sisteme čini svakodnevno upotrebljivim. To je faza u kojoj model obrađuje zahteve korisnika, odgovara na upite, analizira podatke ili donosi preporuke u realnom vremenu. Kako broj korisnika i kompleksnost modela rastu, infrastruktura mora da obezbedi visoke performanse, nisku latenciju i bolju energetsku efikasnost.
U ovom projektu Orioleova PRISM fotonska mrežna arhitektura biće kombinovana sa AMD Instinct GPU akceleratorima i AMD EPYC procesorima. Cilj je da se ispitaju novi načini povezivanja velikog broja računarskih čvorova u AI sistemima.
To je posebno značajno jer se ograničenja modernih AI centara sve češće nalaze u komunikaciji između komponenti, a ne samo u snazi pojedinačnih procesora. Ako fotonska mrežna arhitektura pokaže očekivane rezultate, mogla bi da postane važan deo buduće generacije AI infrastrukture.
Zenith i Sunrise: superračunari za nauku i energiju
AMD, zajedno sa Dell Technologies, učestvuje i u proširenju nacionalne AI superračunarske infrastrukture na Univerzitetu u Kembridžu. Među ključnim projektima nalaze se Zenith AI superračunar i Sunrise sistem namenjen istraživanjima u oblasti fuzione energije.
Zenith je zamišljen kao britanska platforma za “AI for science”, odnosno za primenu veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima. Finansiraju ga britansko Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnologiju i UK Research and Innovation. Njegova uloga biće da podrži rad istraživača u oblastima koje zahtevaju velike količine podataka i visoke računarske performanse.
Sunrise je drugi AI superračunar zasnovan na AMD i Dell tehnologiji, trenutno u izgradnji. Finansira ga Ministarstvo za energetsku bezbednost i neto nultu emisiju, sistem je u vlasništvu UK Atomic Energy Authority, a njime će upravljati Univerzitet u Kembridžu.
Njegova namena posebno je važna jer je vezana za istraživanja fuzione energije. Fuzija je jedna od najzahtevnijih naučnih oblasti današnjice, sa ogromnim potencijalom za buduće energetske sisteme, ali i sa velikim potrebama za simulacijama, modeliranjem i obradom kompleksnih podataka.
AMD Instinct, EPYC i ROCm u centru strategije
Tehnološku osnovu najavljenih projekata čini AMD-ov portfolio za veštačku inteligenciju i računarstvo visokih performansi. To uključuje AMD Instinct GPU akceleratore, AMD EPYC procesore i AMD ROCm otvoreni softverski ekosistem.
AMD Instinct akceleratori namenjeni su zahtevnim AI i HPC radnim opterećenjima, dok EPYC procesori predstavljaju serversku osnovu za moderne data centre i superračunarske sisteme. ROCm ima posebnu ulogu jer omogućava razvoj softvera koji može da koristi AMD hardver u AI i naučnim aplikacijama.
Za tržište koje je dugo bilo snažno oslonjeno na konkurentske GPU platforme, AMD ovakvim investicijama pokušava da dodatno učvrsti svoju poziciju u segmentu AI infrastrukture. To nije samo borba za čipove, već i za softverski ekosistem, razvojne alate, partnere i dugoročno poverenje istraživačkih institucija.
Zašto je ova investicija strateški važna
Globalna AI trka sve manje liči na takmičenje pojedinačnih aplikacija, a sve više na nadmetanje u infrastrukturi. Države koje nemaju pristup ozbiljnim računarskim kapacitetima biće ograničene u razvoju sopstvenih modela, naučnih alata, industrijskih rešenja i javnih servisa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Zbog toga se pojam suverene veštačke inteligencije sve češće koristi u tehnološkim i političkim strategijama. Ne radi se samo o tome da država ima AI aplikacije, već da ima pristup infrastrukturi, podacima, ekspertizi i partnerstvima koja joj omogućavaju da razvija i kontroliše ključne digitalne kapacitete.
AMD-ova investicija u Ujedinjeno Kraljevstvo zato ima i ekonomski i strateški karakter. Ona može da podrži naučna otkrića, ubrza razvoj industrijskih AI rešenja, ojača univerzitetska istraživanja i doprinese stvaranju stručnjaka koji će raditi na sledećoj generaciji računarskih sistema.
Šta AMD dobija ovim potezom
Za AMD, najava dolazi u trenutku kada kompanija želi još snažnije prisustvo u AI infrastrukturi, tržištu na kojem se odluke velikih kupaca često donose dugoročno. Partnerstva sa univerzitetima, državnim institucijama i superračunarskim centrima nisu samo prestižna. Ona mogu da utiču na usvajanje platformi, razvoj softvera i poverenje velikih industrijskih korisnika.
Ako projekti poput Zenith-a, Sunrise-a i fotonskog AI sistema sa Oriole Networks pokažu konkretne rezultate, AMD će dobiti više od marketinškog efekta. Dobijaće validaciju svojih platformi u zahtevnim naučnim i infrastrukturnim okruženjima.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo, ovo je prilika da akademsku izvrsnost, javne investicije i industrijsku primenu poveže u funkcionalniji tehnološki lanac. U AI eri, takav lanac može biti jednako važan kao i sami modeli koji se na kraju koriste u aplikacijama.
AMD-ova investicija zato nije samo vest o novcu. Ona pokazuje kako će se naredna faza razvoja veštačke inteligencije graditi oko infrastrukture, partnerstava i sposobnosti država da obezbede sopstvene kapacitete za nauku, industriju i javni sektor.
