Otvoreno pismo osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga, koje je nedavno objavio Vol strit džornal – već je izazvalo brojne reakcije u svetu informativne tehnologije. Među prvima koji je elaborirao svoj kritični – ali i konstruktivni stav ovim povodom bio je Đamel Agaua, generalni direktor Vibera, sa željom da sumira stanje tržišta tehnologije usmerene ka potrošačima i da odredi etičku platformu po kojoj bi Fejsbuk – ali i svi drugi veliki „igrači” na informatičkoj sceni – trebalo da razvijaju svoje usluge i odnose sa korisnicima.
Iznoseći zamerku da je ova industrija uskratila korisnicima odgovarajuću uslugu na razne načine, pre svega iz nedostatka obzira prema njihovim potrebama – Agaua kritikuje pohlepu kao glavni razlog zbog čega su neke kompanije razvile običaj da „izvrću” zakone i pravila zarad profilta (ako ih već otvoreno ne krše).
Kako brojni nedavno objavljeni i dokazani primeri zloupotrebe podataka korisnika, i pored toga što nesporno deluju negativno, ipak činjenično ne krše zakone – oni predstavljaju devijaciju principa i duha koji bi trebalo da korisnike društvenih mreža i aplikacija pre svega poštuje kao – ljude, u skladu sa osnovnim moralnim kodeksom savremenog poslovnog sveta.
„Viberov poslovni kodeks je baziran na ubeđenju da je tehnologija za razmenu poruka nastavak slobode ljudskog izraza, kao osnovno ljudsko pravo – i da zbog toga treba da ostane besplatna – u svakom smislu!” ističe Agaua, i nastavlja: “Kako bismo mogli da održimo pružanje usluge korisnicima bez nadoknade, mi moramo da generišemo druge prihode iz našeg poslovanja. Jedina dva načina koja nam to omogućavaju su – ili da se pretvorimo u fondaciju (po modelu Vikipedije) – ili da omogućimo stvaranje profitabilnih partnerstava sa robnim markama koje žele da se obrate našim korisnicima, što je opcija koja je nama donela uspeh.”
Moguće je izgraditi velike i rasprostranjene poslovne modele bez iskorišćavanja korisnika. Jedan od bitnih postulata konkurentnosti kompanija zastupljenih u ovoj oblasti tržišta bi trebao da bude baziran na zaštiti korisničkih podataka i integriteta. Ciljano reklamiranje čiji je preduslov saglasnost korisnika, njihova jasna zaštićena prava i anonimnost metadate su fer i održivi načini da se vodi potrošački orijentisana platforma. Problemi nastaju kada se na sceni pojave preambiciozni menadžeri – koji “rastežu” ili otvoreno krše ove principe u trci za profitom – a onda daju izjave kako će ispraviti ono što se više ne može ispraviti – narušenu privatnost naših razgovora.
Tehnološke kompanije – baš kao i ljudi – moraju biti vrednovane po tome šta čine – a ne šta govore. U tom smislu, nužno je jasno razdvojiti one kojima je najvažnije da štite privatnost podataka i komunikacije svojih korisnika kroz instalaciju enkripcije sa-kraja-na-kraj (end-to-end encryption) i oprezno barataju njihovim podacima – i one koje jure za slavom i zaradom, ne hajući previše za „svetost” načela privatnosti. I, kome biste vi poklonili svoje digitalno poverenje?
Svi uspesi Fejsbuka – a bilo ih je mnogo – doneli su i brojne posledice po naše društvo. Uz uspehe bi trebalo da ide i odgovornost za ponašanje vođeno po standardima koji će predstavljati uzor za celu scenu informatičke tehnologije. „U tom smislu – verujem da Fejsbuk ima moć da promeni ne samo tehnološku industriju – već suštinu naše kulture time što će se obavezati da štiti privatnost podataka svojih korisnika primenom bezbednosne enkripcije – kao osnovnim standardom,” ističe Agaua, i navodi sledeće principe u formi „Zakletve privatnosti” koji bi trebali da budu prihvaćeni od strane svih kompanija u ovoj oblasti:
· Ne čitati niti skladištiti sadržaj privatnih razgovora korisnika
· Ne prisluškivati niti snimati privatne razgovore
· Ne skenirati razmenjene privatne fotografije ili video klipove
· Ne prisluškivati razgovore uživo putem mikrofona mobilnih telefona
· Primeniti kao osnovni standard u podešavanjima najviši nivo zaštite korisnika, poput enkripcije sa-kraja-na-kraj. Ako budu želeli da to promene, korisnici bi morali sami da otključaju ta podešavanja i daju eksplicitnu saglasnost
· Modele zaštite objasniti korisnicima na sažet i razumljiv način – umesto izrazima koji su jasni samo tehnološkim kompanijama.
Ovakva „Zakletva” bi mogla da predstavlja pravu revoluciju u razumevanju značaja ljudi i ljudskih vrednosti za postojanje tehnologije i tehnoloških proizvoda – što vrednost njihove privatnosti čini – apsolutnom. „Vreme je da se pokaže svetu da tehnologija nije samo bazirana na vrtoglavom statističkom rastu, berzanskim senzacijama i maksimizaciji. Vreme je da koristimo tehnologiju koju smo stvorili – ne za eksploataciju, otuđenje i iznurivanje – već kao izraz pravičnosti, poštovanja i zaštite naših korisnika!” konstatuje Agaua u apelu tehnološkoj sceni da prihvati ljudsku etiku kao osnovu i cilj svog delovanja.