Kada se saopštenja za medije sa najvećih tehnoloških sajmova svedu na jednu rečenicu, ona obično glasi: „AI je svuda“. Međutim, razlika između deklaracije i stvarne implementacije vidi se tek kada se tehnologija spusti iz prezentacija u konkretne proizvode, procese i ograničenja realnog sveta. Upravo tu razliku je pokušala da demonstrira kompanija LG Electronics na sajmu CES 2026, predstavljajući koncept koji naziva „Privržena inteligencija“ (Affectionate Intelligence).
Iza termina koji na prvi pogled zvuči marketinški, krije se pokušaj da se veštačka inteligencija predstavi kao operativni sloj fizičkog okruženja: doma, vozila i prostora u kojima ljudi borave. Umesto još jednog AI asistenta na ekranu, LG je fokus prebacio na sisteme koji opažaju okruženje, donose odluke i deluju – često bez direktne korisničke komande. Drugim rečima, AI se tretira kao infrastruktura, a ne kao funkcija.
Od „pametnih uređaja“ ka sistemima koji opažaju i deluju
Centralni koncept LG-ovog nastupa na CES-u 2026 oslanja se na model „Sense–Think–Act“. U teoriji, to nije nova ideja: slične petlje koriste se decenijama u robotici i industrijskoj automatizaciji. Razlika je u kontekstu – LG taj model prenosi u potrošačko okruženje.
U praksi to znači da kućni aparati, roboti i vozila više ne reaguju samo na eksplicitne komande, već kombinuju podatke sa senzora, istoriju korišćenja i kontekst (vreme, navike, stanje korisnika) kako bi samostalno donosili odluke. To je značajan pomak u odnosu na dosadašnje „smart“ sisteme, koji su često zavisili od rigidnih pravila i ručnih podešavanja.
Za IT publiku je ovde ključno pitanje: gde se ta obrada odvija? LG sve više insistira na „on-device“ i „edge AI“ pristupu, posebno u domenu privatnosti i latencije. Time se delimično udaljava od cloud-centriranih modela koji dominiraju u generativnoj AI industriji.
„Zero Labor Home“: automatizacija ili redefinicija doma?
Zona „Living in Tune“ na LG-ovoj izložbi prikazuje viziju takozvanog „Zero Labor Home“. Ideja nije nova – automatizacija doma se razvija godinama – ali je sada pomerena ka višem stepenu autonomije.
U centru tog ekosistema nalazi se kućni robot CLOiD, koji ne funkcioniše kao glasovni asistent na točkovima, već kao fizički agent sposoban za manipulaciju predmetima. Demonstrirani scenariji – planiranje obroka, asistencija starijim osobama i upravljanje vešom – oslanjaju se na kombinaciju robotske mehanike i AI sistema za razumevanje konteksta.
Za razliku od klasičnih IoT rešenja, ovde se pojavljuje nova klasa problema: bezbednost fizičke interakcije, pouzdanost senzora i odgovornost sistema u slučaju greške. To su teme koje IT stručnjaci iz industrije robotike i embedded sistema prepoznaju kao ključne, ali koje se retko pojavljuju u potrošačkim proizvodima u ovom obimu.
AXIUM aktuatori: skrivena, ali strateška tehnologija
Jedan od manje eksponiranih, ali tehnološki zanimljivijih segmenata LG-ove prezentacije jeste nova linija aktuatora AXIUM. Za širu publiku to je gotovo nevidljiv proizvod, ali za inženjere predstavlja važan signal.
Integracijom motora, pogona i reduktora u kompaktne module, LG pokušava da standardizuje „zglobove“ za robote. Ako se ovaj pristup pokaže uspešnim, mogao bi značajno da smanji barijeru za razvoj servisne robotike, slično onome što su standardizovane baterije ili SoC-evi uradili za druge industrije.
Ovde se vidi i šira strategija: LG koristi iskustvo iz masovne proizvodnje kućnih aparata kako bi ušao na tržište robotike komponenti, gde pouzdanost i cena često imaju veći značaj od eksperimentalnih performansi.
Softverski definisana vozila i AI u kabini
Zona „Ride in Tune“ osvetljava LG-ov pogled na budućnost automobilske industrije, koja se sve više udaljava od mehaničkog inženjeringa ka softverskim platformama. Koncept softverski definisanog vozila podrazumeva da se funkcionalnosti ne završavaju u trenutku kupovine, već se razvijaju kroz softverske nadogradnje.
LG-ova rešenja za vozila fokusirana su na tri oblasti: prikaz informacija, praćenje stanja vozača i zabavu u kabini. Posebno je zanimljiv Automotive Vision sistem, koji koristi kamere i senzore za analizu pažnje i ponašanja putnika. U teoriji, to otvara vrata adaptivnim bezbednosnim sistemima, ali i kompleksnim pitanjima privatnosti i regulative.
Za IT stručnjake koji rade na automotive softveru, ovde je važno uočiti trend: generativna AI se sve češće kombinuje sa real-time sistemima, što zahteva nove arhitekture i strože testiranje.
Televizori kao AI platforme, ne samo ekrani
U zoni „Viewing in Tune“ LG je demonstrirao kako televizori postaju centralni AI uređaji u domu. OLED evo Wallpaper TV i novi procesori sa dualnim AI skaliranjem pokazuju tehnički napredak, ali je zanimljiviji softverski sloj – webOS sa AI pretragom i preporukama.
Za razliku od klasičnih streaming algoritama, ovde se pokušava integracija glasovne interakcije, kontekstualnih preporuka i personalizacije na nivou sistema. To televizor pretvara u čvorište kućne digitalne infrastrukture, slično ulozi koju su pametni telefoni imali pre desetak godina.
Gejming, audio i eksperimentisanje sa AI sadržajem
LG-ova saradnja sa muzičarem will.i.am-om u okviru xboom Studio zone možda deluje kao marketinški eksperiment, ali otvara zanimljivu temu: AI kao alat za interaktivne medije u realnom vremenu. Projekti poput FYI.RAiDiO pokazuju kako se generativni modeli mogu koristiti za kreiranje dinamičkog sadržaja, ne samo za automatizaciju postojećeg.
U gejming segmentu, fokus na visoke frekvencije osvežavanja i nisku latenciju ostaje standard, ali se AI sve više koristi za skaliranje slike i optimizaciju performansi – trend koji se već vidi i kod GPU proizvođača.
LG SIGNATURE i AI u premijum segmentu
Poseban deo izložbe posvećen je LG SIGNATURE liniji, gde se AI koristi za optimizaciju konkretnih funkcija: prepoznavanje hrane u frižideru, automatsko podešavanje rerne ili konverzacijsku interakciju sa uređajima. Iako je reč o premijum segmentu, upravo tu se često testiraju tehnologije koje kasnije postaju standard.
Za IT publiku je važno primetiti da se veliki jezički modeli sve češće implementiraju lokalno ili u hibridnim arhitekturama, što može imati dugoročne posledice po dizajn potrošačkih uređaja.
Širi kontekst: AI kao infrastruktura, ne kao dodatak
LG-ov nastup na CES-u 2026 može se čitati kao pokušaj redefinisanja uloge veštačke inteligencije. Umesto još jednog sloja softvera, AI se pozicionira kao infrastruktura koja povezuje uređaje, prostore i korisnike.
Da li će ovaj pristup zaživeti zavisiće od niza faktora: tehničke pouzdanosti, regulative, ali i prihvatanja od strane korisnika. Za IT profesionalce, međutim, poruka je jasna – granica između softvera i fizičkog sveta postaje sve tanja, a veštačka inteligencija izlazi iz okvira aplikacija i ulazi u svakodnevnu infrastrukturu.
U tom smislu, LG-ov CES 2026 nastup ne treba posmatrati kao kolekciju proizvoda, već kao studiju slučaja o tome kako velike tehnološke kompanije vide narednu fazu digitalne transformacije
