UNICEF i Telekom Srbija pokreću dvogodišnji program kroz koji će oko 500 adolescenata učiti kako da digitalne tehnologije koriste za rešavanje konkretnih ekoloških problema u svojim lokalnim zajednicama.
Digitalne kompetencije mladih danas se često posmatraju kroz sposobnost korišćenja uređaja, aplikacija i društvenih mreža. Međutim, znatno važnije pitanje jeste koliko mladih ume da tehnologiju upotrebi kao alat za rešavanje problema koji postoje izvan ekrana.
Upravo na toj tački susreću se dve oblasti koje se sve češće pojavljuju zajedno: digitalne i zelene veštine.
UNICEF u Srbiji i Telekom Srbija započeli su partnerstvo kroz koje će tokom naredne dve godine oko 500 adolescenata dobiti priliku da prolazi praktične obuke, radi sa stručnim edukatorima i mentorima i razvija sopstvene ideje usmerene na energetsku efikasnost, zaštitu životne sredine i održivi razvoj lokalnih zajednica.
Za jedan IT magazin posebno je zanimljivo što se tehnologija u ovom programu ne pojavljuje kao cilj sama po sebi. Mladi neće učiti digitalne alate samo zato da bi savladali još jedan softver ili dodali novu stavku u biografiju. Ideja je da ih koriste kao sredstvo za razvoj konkretnih rešenja.
Od digitalnog korisnika do autora rešenja
Generacije koje danas odrastaju praktično nemaju iskustvo sveta bez interneta, mobilnih aplikacija i digitalnih servisa. To, međutim, ne znači automatski da poseduju napredne digitalne kompetencije.
Postoji velika razlika između svakodnevnog korišćenja tehnologije i sposobnosti da se pomoću nje definiše problem, osmisli rešenje, organizuje projekat i napravi funkcionalan prototip.
Program UNICEF-a i Telekoma Srbija upravo pokušava da napravi taj korak.
U lokalnim samoupravama uključenim u projekat, mladi će prolaziti praktične obuke tokom kojih će učiti kako da savremene digitalne tehnologije primene na izazove povezane sa energetskom efikasnošću i zaštitom životne sredine. Nakon toga će, uz pomoć edukatora i mentora, razvijati konkretne ideje i prototipe.
Takav pristup menja i način na koji se digitalna edukacija može posmatrati.
Umesto modela u kojem polaznik sluša predavanje i na kraju dobija potvrdu da je kurs završio, ovde se znanje povezuje sa praktičnim problemom. Potrebno je analizirati situaciju, definisati šta bi moglo da se poboljša, raditi sa drugim članovima tima, osmisliti rešenje i predstaviti rezultat.
Drugim rečima, osim samih digitalnih kompetencija, mladi razvijaju i ono što kompanije već godinama traže od budućih zaposlenih: timski rad, projektno razmišljanje, komunikaciju i sposobnost rešavanja problema.
Zelene veštine više nisu izdvojena tema
Još pre nekoliko godina digitalizacija i zaštita životne sredine često su se posmatrale kao dve potpuno različite oblasti.
Jedna je pripadala IT sektoru, druga ekologiji.
Ta podela danas ima sve manje smisla.
Energetska efikasnost, upravljanje resursima, praćenje potrošnje, održivost infrastrukture i mnogi drugi problemi savremenih gradova i zajednica sve više zavise od podataka, digitalnih sistema i kvalitetno osmišljenih tehnoloških rešenja.
Zato je posebno značajno što program ne razdvaja „zelene“ i „digitalne“ veštine.
UNICEF navodi da će adolescentima biti dostupni programi neformalnog učenja koji povezuju digitalne kompetencije, zelene veštine i aktivno građanstvo, uz nameru da mladi lakše učestvuju u razvoju svojih zajednica i steknu znanja relevantna i za buduće tržište rada.
To je možda i najvažniji deo čitave inicijative.
Tehnologija ovde nije predstavljena kao odvojena disciplina kojom treba da se bave samo budući programeri i inženjeri. Ona postaje deo šire sposobnosti mladih da razumeju probleme u svom okruženju i pokušaju da ih rešavaju.
Prototip je važniji od još jednog teorijskog kursa
U obrazovanju iz oblasti tehnologije lako je napraviti program koji dobro izgleda na papiru: nekoliko predavanja, prezentacije, materijali za učenje i završni sertifikat.
Mnogo je teže napraviti okruženje u kojem polaznik mora nešto da proizvede.
Zbog toga je deo projekta posvećen razvoju konkretnih ideja i prototipova posebno zanimljiv.
Prototip ne mora da bude gotov proizvod spreman za tržište. Njegova vrednost je u procesu koji prethodi njegovom nastanku.
Mladi moraju prvo da razumeju problem. Zatim da procene šta mogu da promene, koje resurse imaju, kako digitalna tehnologija može da pomogne i da li njihova ideja uopšte funkcioniše u realnim uslovima.
Takav proces često donosi više praktičnog znanja nego izolovano učenje pojedinačnog digitalnog alata.
Prema najavi programa, učesnici će upravo kroz rad na idejama i prototipovima sticati praktično iskustvo, ali i timske i projektne veštine koje mogu biti korisne tokom daljeg obrazovanja i profesionalnog razvoja.
Telekom Srbija povezuje program sa ESG strategijom
Za Telekom Srbija partnerstvo sa UNICEF-om predstavlja deo šire ESG politike kompanije.
Kompanija navodi da već podržava inicijative povezane sa zaštitom životne sredine i biodiverziteta, dok novi projekat dodatno povezuje oblasti obrazovanja, digitalizacije, osnaživanja mladih i zelene tranzicije.
Zoran Karić, stručnjak za zaštitu životne sredine Telekoma Srbija i dobitnik priznanja „Lider u održivom razvoju“ u kategoriji za pojedince na konkursu „ESG Lideri“ koji organizuje PwC Srbija, partnerstvo je povezao upravo sa dugoročnim odnosom tehnologije i održivog razvoja.
Suština tog pristupa jeste da tehnološki napredak dobija veću vrednost kada se njegov efekat može videti u zajednici, a ne samo kroz nove servise i infrastrukturu.
Za mlade uključene u projekat to znači mogućnost da tehnologiju posmatraju iz drugačije perspektive: ne samo kao proizvod koji svakodnevno koriste već kao alat kojim mogu da menjaju određene procese u sopstvenom okruženju.
Mladi neće biti samo polaznici programa
Još jedan važan deo projekta jeste pokušaj da se adolescenti ne tretiraju isključivo kao korisnici unapred definisanog programa.
U okviru partnerstva planirano je istraživanje putem UNICEF-ove platforme U-Report, kroz koje će mladi moći da iznesu sopstvene stavove, ideje i potrebe povezane sa zaštitom životne sredine i održivom energijom.
Na taj način program dobija dodatnu dimenziju.
Umesto da odrasli unapred pretpostave šta mladi smatraju važnim, deo informacija trebalo bi da dolazi direktno od njih.
Ideja je i da se poveća njihovo učešće u donošenju odluka o pitanjima koja utiču na lokalne zajednice i njihovu budućnost.
Digitalne platforme u tom slučaju ponovo imaju drugačiju funkciju od one na koju smo navikli. Nisu kanal za pasivno konzumiranje sadržaja, već mehanizam kroz koji određena grupa može da artikuliše svoje potrebe i stavove.
Znanje bi trebalo da ostane dostupno i nakon završetka projekta
Dvogodišnji program neće se završiti samo obukama i prototipovima.
Na osnovu iskustava i rezultata projekta planirana je izrada digitalnog Vodiča za mlade o zelenim veštinama, koji bi trebalo da ostane dostupan kao trajni edukativni resurs.
To je važan detalj jer domet obrazovnih projekata često ostane ograničen na broj neposrednih učesnika.
U ovom slučaju početna grupa od oko 500 adolescenata može poslužiti i kao izvor iskustava iz kojih će nastati materijal dostupan znatno široj publici.
Koliko će taj vodič biti koristan zavisiće, naravno, od njegove strukture, nivoa praktičnosti i toga koliko će konkretnih iskustava iz programa uspeti da prenese. Ali sama ideja da rezultati projekta ostanu dostupni i nakon njegove formalne realizacije predstavlja dobar nastavak koncepta.
Pravi test biće rešenja koja nastanu u lokalnim zajednicama
Najzanimljiviji deo projekta tek predstoji.
Broj učesnika, trajanje programa i organizovane obuke predstavljaju lako merljive parametre. Mnogo zanimljivije biće videti kakve će probleme mladi prepoznati u svojim sredinama i kakva će rešenja pokušati da naprave.
Upravo će ti projekti pokazati da li je kombinovanje digitalnih i zelenih veština uspelo da pređe granicu između edukativnog programa i praktične primene.
Za IT industriju to je relevantno iz još jednog razloga.
Budući stručnjaci neće raditi u svetu u kojem je dovoljno poznavati samo određeni programski jezik, platformu ili softverski paket. Sve važnija će biti sposobnost da se tehnološko znanje poveže sa problemima energetike, životne sredine, obrazovanja, poslovanja i funkcionisanja lokalnih zajednica.
Ako deo od tih 500 mladih nakon projekta tehnologiju bude posmatrao ne samo kao nešto što koristi već kao nešto čime može da napravi korisno rešenje, program će imati rezultat koji se ne meri samo brojem održanih radionica.
