Čak 72 odsto učesnika ankete na Viber kanalu ne smatra sebe digitalno pismenijim od svoje dece. Rezultat ukazuje na potrebu za razgovorom o bezbednosti, ali istraživanje nije reprezentativno, skoro polovina učesnika ima odraslu decu, a broj glasova nije isto što i broj ispitanika.
Roditelji često pretpostavljaju da deca bolje razumeju digitalne platforme zato što ih koriste brzo i bez vidljivog napora. Snalaženje u aplikaciji, međutim, nije isto što i razumevanje privatnosti, fišinga, prikupljanja podataka, krađe naloga ili dugoročnih posledica objavljivanja fotografija i lokacije.
Anketa sprovedena na zvaničnom kanalu „Rakuten Viber Srbija“ pokazuje koliko je ta razlika nejasna i samim roditeljima. Na pitanje da li sebe smatraju digitalno pismenijim od svoje dece, 72 odsto učesnika odgovorilo je negativno, 18 odsto potvrdno, dok deset odsto nije bilo sigurno.
Taj podatak može biti koristan kao signal da veliki broj ljudi nema dovoljno poverenja u sopstveno znanje. Ne može se, međutim, predstavljati kao pouzdana procena digitalne pismenosti roditelja u Srbiji.
Rakuten Viber navodi da je anketa prikupila više od 50.000 glasova, ali u saopštenju ne objavljuje broj jedinstvenih učesnika, trajanje ankete, broj odgovora po pitanju, strukturu uzorka prema polu, godinama, obrazovanju i mestu stanovanja, niti način na koji su rezultati obrađeni.
Anketa je sprovedena među pratiocima Viber kanala, što znači da su učestvovali ljudi koji već koriste tu aplikaciju i koji su sami odlučili da odgovore. Takav samoselektovani uzorak ne može se izjednačiti sa reprezentativnim istraživanjem stanovništva.
Skoro polovina učesnika ima decu stariju od 20 godina
Posebno važan podatak jeste starost dece učesnika ankete. Čak 48 odsto navelo je da ima decu stariju od 20 godina. U preostalom delu uzorka, 24 odsto ima decu mlađu od 20 godina, 16 odsto mlađu od 15, dok 12 odsto ima decu mlađu od deset godina.
Kategorije u saopštenju nisu dovoljno precizno objašnjene. Formulacije „mlađi od 20“, „mlađi od 15“ i „mlađi od 10 godina“ preklapaju se ako učesnici nisu birali unapred definisane, međusobno isključive starosne grupe. Verovatno je reč o kategorijama prikazanim u anketi, ali bez originalnog pitanja i ponuđenih odgovora to nije moguće proveriti.
Dominacija roditelja odrasle dece menja i značenje rezultata. Problemi porodice u kojoj dete ima osam godina nisu isti kao pitanja sa kojima se susreće roditelj osobe od 25 godina. U prvom slučaju roditelj podešava uređaj, određuje pravila i snosi neposrednu odgovornost. U drugom se uglavnom govori o razmeni iskustava između odraslih članova porodice.
Zbog toga rezultate ne bi trebalo predstavljati kao istraživanje o zaštiti maloletnika, iako je veliki deo Viberovih preporuka upravo njima namenjen.
Razgovor postoji, ali odgovori nisu potpuno prikazani
Na pitanje o razgovoru unutar porodice o digitalnoj bezbednosti i privatnosti, 51 odsto učesnika navelo je da razmenjuje znanje i iskustva. Još 19 odsto to čini povremeno, najčešće u vezi sa društvenim mrežama. Petnaest odsto više ne pokreće takve teme jer decu razgovor navodno ne zanima, dok 11 odsto nikada nije pokušalo.
Objavljeni procenti daju zbir od 96 odsto, pa četiri odsto odgovora nedostaje. Saopštenje ne objašnjava da li je postojao još jedan ponuđen odgovor, da li su neke vrednosti zaokružene ili deo glasova nije prikazan.
To je mala, ali važna urednička napomena. Kada se rezultati ankete koriste u javnom tekstu, potrebno je objaviti sva pitanja, sve ponuđene odgovore i broj glasova za svako pitanje. Bez toga čitalac ne može da proceni šta procenti zaista predstavljaju.
Ipak, podatak da deo učesnika odustaje od razgovora zato što deca nisu zainteresovana ukazuje na poznat problem. Bezbednosni razgovor često počinje tek posle incidenta i tada zvuči kao ispitivanje ili kazna. Mnogo je korisnije da bude redovan, kratak i vezan za konkretne situacije, kao što su sumnjiva poruka, lažni profil, zahtev za fotografiju ili neočekivana prijava na nalog.
Dete će pre prijaviti problem ako zna da posledica neće automatski biti oduzimanje telefona.
Koje Viber poruke jesu šifrovane
Rakuten Viber navodi da je 2016. uveo podrazumevanu enkripciju s kraja na kraj. Tvrdnja je tačna za privatne razgovore, obične grupe i individualne glasovne i video pozive.
Potrebna je, međutim, važna ograda: nisu svi oblici komunikacije u aplikaciji zaštićeni enkripcijom s kraja na kraj.
Prema zvaničnoj Viber dokumentaciji, taj nivo zaštite ne obuhvata kanale, zajednice, razgovore sa botovima, grupne glasovne i video pozive ni Viber Out pozive. Poruke u kanalima i zajednicama zaštićene su tokom prenosa, ali nisu šifrovane tako da samo krajnji učesnici imaju ključeve.
Razlog je funkcionalan: novi član zajednice ili kanala može da vidi raniju istoriju, pa u trenutku slanja nije unapred određen konačan skup primalaca.
Ova razlika je važna jer je anketa sprovedena upravo na Viber kanalu. Tvrdnja o enkripciji privatnih poruka ne treba automatski prenositi na svaki sadržaj i svaku funkciju unutar aplikacije.
Enkripcija takođe ne sprečava primaoca da napravi snimak ekrana, prosledi poruku, fotografiše ekran drugim uređajem ili zloupotrebi sadržaj koji je dobio. Ona štiti prenos i sadržaj od uvida posrednika, ali ne može da garantuje ponašanje osobe sa druge strane razgovora.
Šta potvrđuje SOC 2 Type II sertifikat
Viber je početkom 2025. objavio da je dobio SOC 2 Type II sertifikat. Reč je o revizorskom okviru kojim se tokom određenog perioda proverava da li organizacija primenjuje definisane kontrole povezane sa bezbednošću i upravljanjem podacima.
To jeste relevantna informacija o internim procesima kompanije, ali sertifikat ne znači da je svaka funkcija aplikacije bezbedna u svim okolnostima. Ne potvrđuje da korisnik ne može postati žrtva prevare, da je svaka poruka autentična niti da je svaki bot ili kanal pouzdan.
SOC 2 takođe nije sertifikat kojim se potvrđuje bezbednost dece ili kvalitet roditeljskih kontrola. Njegovo pominjanje u saopštenju ima smisla samo uz objašnjenje njegovog ograničenog dometa.
Koja podešavanja zaista pomažu
Preporuke iz Viberovog saopštenja uglavnom odgovaraju funkcijama opisanim u zvaničnoj dokumentaciji. Korisnici mogu da ograniče vidljivost statusa na mreži i potvrde da je poruka pročitana, sakriju profilnu fotografiju od osoba izvan imenika, blokiraju kontakte i kontrolišu ko ih može dodavati u grupe.
Fascikla „Zahtevi za poruke“ odvaja deo komunikacije koja dolazi od nepoznatih osoba. Korisnik može da odobri zahtev, izbriše ga ili blokira i prijavi pošiljaoca. Viber upozorava da ova funkcija možda nije dostupna na svakom tržištu, pa njen izgled i ponašanje treba proveriti u instaliranoj verziji aplikacije.
Tvrdnja iz PR teksta da su sve poruke nepoznatih kontakata zamućene i odvojene od redovnih razgovora takođe je previše opšta. Viberova dokumentacija precizira da se zahtevi odnose na poruke članova zajedničke zajednice sa kojima korisnik nema otvoren razgovor, kao i na pozive u grupe i zajednice od nepoznatih kontakata.
Korisnik može i potpuno da isključi posebnu fasciklu, posle čega se poruke nepoznatih pošiljalaca prikazuju u redovnoj listi. Zaštita zato zavisi i od izabranog podešavanja.
Identifikacija poziva nije dostupna svima
Viberov Caller ID može da prikaže pretpostavljeno ime pozivaoca čiji broj nije sačuvan u imeniku i upozori ako je broj označen kao mogući izvor spama.
Funkcija je, prema Viberovoj dokumentaciji, dostupna samo na Android telefonima i samo u odabranim državama. Za rad koristi podatke o broju i nazive kontakata koje su dostavili drugi Viber korisnici.
To znači da prikazano ime nije pouzdana potvrda identiteta. Prevarant može koristiti lažiran ili kompromitovan broj, dok legitimni pozivalac može biti pogrešno označen. Caller ID treba posmatrati kao upozorenje, a ne kao dokaz ko se nalazi sa druge strane.
Automatska provera spama analizira adrese elektronske pošte, linkove i brojeve telefona u porukama nepoznatih pošiljalaca i poredi ih sa bazom poznatog sumnjivog sadržaja. Viber navodi da sistem ne čuva kompletan sadržaj poruke, ali uključivanje ove funkcije ipak znači da se navedeni elementi poruke proveravaju.
Takav filter može smanjiti rizik, ali ne može otkriti svaki fišing pokušaj. Novi domen, dobro imitiran sajt ili poruka sa lažnim osećajem hitnosti mogu proći bez upozorenja.
Blokiranje je najčešća reakcija učesnika ankete
Među ponuđenim merama privatnosti, 35 odsto glasova dobilo je blokiranje agresivnih korisnika. Skrivanje statusa izabralo je 15 odsto učesnika, kontrolu dodavanja u grupe 14 odsto, Caller ID 13 odsto, upravljanje porukama nepoznatih osoba 12 odsto, a ograničavanje vidljivosti profilne fotografije 11 odsto.
Ovi procenti daju zbir od 100 odsto, što upućuje na pitanje sa jednim mogućim odgovorom. Ako je tako, rezultat ne pokazuje koliko ljudi koristi svaku funkciju, već koju su od ponuđenih mera izdvojili kao najvažniju.
Osoba može istovremeno skrivati status, ograničavati fotografiju i blokirati korisnike, ali bi u ovoj anketi bila evidentirana samo kroz jedan izbor. Zato iz rezultata nije moguće zaključiti da, na primer, samo 11 odsto učesnika ograničava vidljivost fotografije.
Četvrtina nije potražila pomoć ni na jedan ponuđeni način
Kada su privatnost ili bezbednost bile ugrožene, 32 odsto učesnika navelo je da se obratilo prijatelju za stručni savet, dok je 30 odsto pokušalo samostalno da pronađe rešenje. Pet odsto objavilo je iskustvo na društvenim mrežama, isto toliko obratilo se Odeljenju za visokotehnološki kriminal, a tri odsto medijima.
Čak 25 odsto nije izabralo nijedan od ponuđenih načina.
Ni ovde se ne zna da li su svi učesnici prethodno doživeli incident. Osoba koja nije tražila pomoć možda nije imala problem, možda ponuđeni odgovori nisu obuhvatili njen način reagovanja ili je incident ignorisala. Bez originalne formulacije pitanja ne treba zaključivati da četvrtina žrtava nije učinila ništa.
Uočljivo je i da anketa ne pominje Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, iako je to najdirektnija domaća adresa za problem koji uključuje maloletnika.
Centar prima prijave štetnog, neprimerenog i nezakonitog sadržaja, digitalnog nasilja i ugrožavanja prava deteta. Roditelji i deca mogu besplatno i anonimno pozvati broj 19833 ili podneti prijavu preko sajta Pametno i bezbedno.
Kod ozbiljnog incidenta nije dovoljno samo blokirati nalog. Potrebno je sačuvati poruke, korisničko ime, broj telefona, link profila, vreme komunikacije i snimke ekrana. Sadržaj ne treba dalje javno deliti, naročito kada uključuje fotografije deteta.
Pet koraka koji nedostaju u Viberovom spisku
Viberove preporuke uglavnom se bave vidljivošću profila i upravljanjem neželjenim kontaktima. To je korisno, ali nije kompletna zaštita naloga i uređaja.
Prvo, treba uključiti Viberovu verifikaciju u dva koraka i postaviti PIN koji dete ne deli sa drugim osobama. Taj PIN se koristi pri aktiviranju naloga na novom telefonu i promenama važnih podataka.
Drugo, telefon mora imati zaključavanje ekrana, redovno ažuriran operativni sistem i najnoviju verziju aplikacije. Enkripcija razgovora malo pomaže ako druga osoba može fizički da otključa uređaj.
Treće, verifikacione kodove nikada ne treba slati drugoj osobi. Prevaranti često pokušavaju da preuzmu Viber nalog tražeći kod koji je žrtvi stigao SMS porukom.
Četvrto, treba isključiti automatsko čuvanje svake primljene fotografije kada uređaj koristi dete. Problematičan sadržaj može tako završiti u galeriji i rezervnim kopijama izvan same aplikacije.
Peto, porodica treba unapred da dogovori šta dete radi kada dobije zastrašujuću, seksualizovanu ili manipulativnu poruku. Najvažnije je da ne odgovara, ne šalje dodatne podatke, sačuva dokaz i odmah se obrati odrasloj osobi kojoj veruje.
Korisna tema, ali slabo dokumentovano istraživanje
Viberova anketa ukazuje na stvaran problem: deo roditelja oseća da zaostaje za decom u razumevanju tehnologije, dok se pomoć često traži neformalno, među prijateljima ili samostalnim pretraživanjem.
Ipak, objavljeni procenti ne dozvoljavaju zaključke o svim porodicama u Srbiji. Uzorak nije slučajan, gotovo polovinu čine roditelji odrasle dece, broj glasova nije razdvojen po pitanjima, a kod jednog pitanja nedostaje četiri odsto odgovora.
Najkorisniji deo saopštenja zato nisu procenti, već podsećanje da podrazumevana podešavanja nisu dovoljna. Roditelji i deca treba zajedno da prođu kroz privatnost profila, zahteve za poruke, pozive u grupe, blokirane kontakte, prijavljivanje i zaštitu naloga.
Tehničke mere smanjuju izloženost, ali ne rešavaju problem same. Dete koje zna kome može da se obrati, bez straha od kazne i oduzimanja uređaja, ima bolju zaštitu od deteta čiji telefon ima pravilno podešenu svaku opciju, ali nema otvoren razgovor sa odraslima.
