DDoS (Distributed denial of service) napadi, koji za cilj imaju da preopterete mrežu dok se server ne sruši, eksponencijalno su porasli ovoga proleća kada je reč o napadima na obrazovne resurse u poređenju sa prethodnom godinom. Za svaki mesec od januara do juna 2020. godine, broj DDoS napada koji su uticali na obrazovne onlajn resurse povećao se za najmanje 350% u poređenju sa istim mesecima u 2019. godini.
U DoS (denial of service) napadima, sajber kriminalci pokušavaju da preopterete mrežni server sa zahtevima za uslugama kako bi se server srušio – uskraćujući pristup korisnicima. Dok DoS napadi podrazumevaju napad samo jednog računara, ono što se najčešće dešava jeste DDoS (Distributed denial of service) napad. Ovi napadi uključuju “botnet” – seriju inficiranih računara koji istovremeno mogu da obavljaju zadatke. DDoS napadi su naročito problematični zato što mogu da traju između nekoliko dana i nekoliko nedelja, remeteći operacije organizacija i – u slučaju obrazovnih resursa – uskraćujući učenicima i nastavnicima pristup ključnim materijalima.
Sa još više ljudi onlajn nego ikada pre, usled pandemije ovog proleća i leta, mreže su postale preferirana meta napada. Globalno, ukupan broj DDoS napada povećao se za 80% u prvom kvartalu 2020 u poređenju sa istim periodom 2019. godine. Osim toga, napadi na obrazovne resurse čine veliki udeo u ovom rastu. Između januara i juna 2020. godine, broj DDoS napada koji su uticali na obrazovne resurse povećao se za najmanje 350% u poređenju sa istim mesecima u 2019.
DDoS napadi nisu bile jedine sajber pretnje sa kojima su se ovog proleća suočili predavači i učenici. Od januara do juna 2020. godine, 168,550 jedinstvenih korisnika proizvoda i usluga kompanije Kaspersky susreli su se sa povećanim brojem različitih pretnji koje su distribuirane pod maskom popularnih onlajn platformi za učenje/aplikacija za video konferencije (Moodle, Zoom, edX, Coursera, Google Meet, Google Classroom, Blackboard). Predavači su se takođe susreli sa povećanim brojem fišing stranica i i-mejlova koji eksploatišu iste ove platforme, takođe predstavljajući rizik od preuzimanja različitih pretnji.
“Učenje na daljinu je postalo neophodnost za milijarde učenika ovog proleća, i mnoge obrazovne institucije su bile primorane da naprave tranziciju uz jako malo ili bez ikakve pripreme. Posledična povećana popularnost onlajn obrazovnih resursa u kombinaciji sa ovim manjkom pripreme učinili su obrazovni sektor idealnom metom za sajber napade. U narednom periodu mnoge škole i univerziteti planiraju da sprovode časove onlajn – barem jednim delom – što znači da je od ključne važnosti da ove organizacije preduzmu korake kako bi osigurale svoje digitalno okruženje za učenje,” komentariše Alexander Gutnikov, bezbednosni stručnjak, kompanija Kaspersky.
Kako biste se sačuvali od DDoS napada
- Održavajte rad veb resursa tako što ćete angažovati stručnjake koji razumeju kako da odgovore na DDoS napade. Takođe moraju biti spremni da odgovore van radnog vremena, u toku večeri i vikendima.
- Potvrdite sporazume sa trećim stranama i kontakt informacije – uključujući one sa internet provajderima. Ovo timovima pomaže u brzom pristupanju sporazumima u slučaju napada.
- Implementiranje profesionalnih rešenja će štititi organizaciju od DDoS napada. Na primer, Kaspersky DDoS Protection rešenje kombinuje opsežnu stručnost kompanije Kaspersky u borbi protiv sajber pretnji i jedinstvene interne strategije.