Tokom protekle godine i usled krize izazvanom panedmijom, došlo je do ubrzane digitalizacije industrija i pojačane potražnje klijenata, potrebe za proizvodima startapa, dok su sa druge strane u pojedinim industrijama, startapi morali da se prilagođavaju i menjaju svoje proizvode, ne bi li opstali. Kako su startapi inače otporniji od tradicionalnih biznisa na neizvesnost koja ih prati, naša startup scena pokazala je rast i potencijal koji prepoznaje tržište, ali da bi nastavila da se razvija uzlaznom putanjom, potrebno je usmeriti je i dodatno investirati u istu u budućnosti.
Kao osnovni problem ovog sektora prepoznaje se nepovezanost najbitnijih igrača i činjenica da privreda, investitori, državna administracija i obrazovne ustanove nisu usklađene i usmerene na tehnološke inovacije. “Okruženje u kom bi saradnja bila iznad konkurencije stvorilo bi veće mogućnosti i otvorilo prilike da se dođe do rezultata koji bi zadovoljili sve faktore, čime bi oni bili u prilici da pomažući ostalim subjektima dođu i do rešenja sopstvenih problema. Deljenje iskustva i podrška startapima u ranoj fazi podigli bi ekosistem na sledeći nivo, a uvođenjem finansijskih instrumenata ranog finansiranja, ali i obezbeđivanjem većeg prisustva korporativnog kapitala i bolje edukacije pojedinaca koji žele da ulažu, možemo da dupliramo broj startapa u ranoj fazi i umerimo se ka formiranju sistema podrške ovim ekosistemima”, istakao je Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a.
Kao dobar primer iz prakse, izdvaja se gejming industrija formirajući jedan poseban ekosistem, u kome svoje mesto pronalaze kako velike kompanije, samostalni izdavači, tako i mali studiji i specijalizovani habovi za gejming. Ipak, ono što je ključno, jeste što postoji jak sistem podrške zajednici. “To je korak u dobrom smeru, mada bi za zemlju naše veličine i brojnosti bilo za očekivati da razvije još par ovakvih vertikala, odnosno specijalizacija u jednoj ili više strateški odabranih industrija ili podsektora koja će biti sistemski podržana kao pravac razvoja ekosistema i održive nacionalne kompetitivne prednosti i to je ono za šta će se ICT Hub zalagati u narednom periodu. Identifikovati (pod)sektore koji imaju potencijal za razvoj, kroz izgradnju ekosistema inovacija oko njih, zatim pronaći i susresti interesovanja biznisa, kompanija, startapa, obrazovnog sistema… Ne bi li zajedničkim snagama došli do uspeha,” dodaje Andrić.
Korak u tom smeru i usmerenju čitavog sektora jeste i projekat Srbija Inovira, koji za cilj ima da podstakne saradnju u najperspektivnijoj grani domaće privrede, podstakne tehnološke inovacije i time ojača čitavu ekonomiju, a koji je pokrenuo ICT Hub uz pomoć USAID-a u aprilu ove godine. On će biti sproveden kroz model superklastera – okvir koji je već dao sjajne rezultate u Kanadi, SAD-u, Velikoj Britaniji, Izraelu i Danskoj, a uveliko se sprovodi u Australiji, Norveškoj, kao i još nekim državama. Ovaj model, kao okvir za rešenje problema nedovoljnog obima razvoja tehnoloških inovacija, obezbeđuje usklađenost ciljeva svih igrača do kojih će se doći efikasnim, preduzetničkim modelom rada. Uz konstantnu dostupnost i mobilnost resursa, članovi superklastera će dobiti finansijsku podršku, domaću i međunarodnu stručnu ekspertizu i najbitnije – informacije u realnom vremenu. Na taj bi se način u značajnoj meri unapredili i rezultati čitave domaće privrede.