Categories
IT

Podaci su novo zlato

Podaci su nova valuta, novo zlato, nova crna boja digitalne ekonomije. Pre samo nekoliko nedelja Alphabet Inc, matična kompanija kompanije Google, dostigla je tržišnu vrednost od trilion  američkih dolara. Međutim, šta su glavna sredstva ove kompanije? To su podaci. Velike korporacije prikupljaju, skladište, koriste i prodaju podatke, a ponekad poseduju mnogo više ličnih podataka nego bilo koja državna ili specijalizovana vladina služba. Prikupljanje i analiza podataka su već osnova na hiljade usluga i poslovnih modela. Širenje Interneta stvari i uvođenje 5G mreže će samo dodatno povećati prikupljanje podataka.

Postavlja se pitanje ko u stvari poseduje podatke? Korisnici? Kompanije? Države? Uobičajeno shvatanje je da mi kao pojedinci posedujemo svoje lične podatke, sve dok ih dobrovoljno ne podelimo – tada dajemo primaocima treće strane dozvolu za upotrebu tih podataka. Međutim sa ovom dozvolom dolazi i odgovornost, odnosno obaveza, a to je zapravo momenat u kom situacija postaje pomalo nezgodna. Ko je vlasnik? Početni korisnik ili primalac koji ove podatke koristi, analizira i zarađuje od njih? Upravo zbog toga su zakoni i propisi o zaštiti podataka i upravljanju podacima važni i neophodni. Opšta uredba o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – GDPR) je došla iznenada, a države su požurile da prate Evropsku Uniju u ažuriranju ili stvaranju novih sopstvenih zakona o zaštiti podataka – što je potpuno neophodan, ali zakasneli razvoj. Kako se tehnologija brzo razvija, postojeći zakoni ne uspevaju da održe korak s njom.

„Rastuća svest o pitanjima privatnosti podataka dovela je do javne rasprave o problemima nadzora, curenja podataka, praćenja i istorije pretraživanja, otkrivanja podataka službama za sprovođenje zakona i mnogim drugim temama vezanim za etiku podataka. Dobro je što su ova pitanja u centru pažnje javnosti, jer pomažu korisnicima da razviju digitalnu svest i budu odgovorni za svoje podatke. Decenijama smo bez razmišljanja ostavljali vrlo dugačak „digitalni trag“ za sobom. Ova nepažnja je donekle bila odraz vremena – kada je internet bio otvoreno, bezgranično i objedinjujuće mesto. Tako smo ostavljali naše lične podatke na sumnjive veb-stranice, prijavili se za brojne kartice lojalnosti i biltene o o popustima, sprijateljili se sa nepoznatim osobama i delili svaki naš potez u prijavama, postovima i tvitovima. Koristimo internet besplatno, ali smo neprimetno postali – ili tačnije, naši podaci su postali – proizvod koji kupuju i prodaju velike korporacije koje kontrolišu internet“, izjavo je Eugen Kasperski, direktor kompanije Kaspersky.

Vremenom je došlo do shvatanja da su podaci jedno od naših najkritičnijih sredstava – ono koje definiše našu dobrobit, ekonomski prosperitet i javnu bezbednost. Ali istovremeno nisu poput bilo kog drugog vlasništva – opipljivog ili nematerijalnog. Teško je izmeriti i teško je proceniti njihovu vrednost. Podaci su poput tečne supstance koja se menja u zavisnosti od spoljašnjih okolnosti i koja ima životni ciklus tokom kog može imati mnogo različitih vlasnika.

Pitanja vlasništva nad podacima imaju dosta segmenata koje je teško rešiti, pa nas postavljaju na zakonodavna raskršća. Donosioci odluka otvoreno traže da korisnici dobiju više prava da kontrolišu i poseduju svoje podatke; međutim, sa pravne tačke gledišta, to nije odlučeno jednom i zauvek. Potrebni su potpuno novi zakoni ili čak nove regulatorne grane za rešavanje problema vlasništva, upravljanja i zaštite podataka. U međuvremenu, dok čekamo da donosioci zakona udovolje našim potrebama, privatne kompanije pristupaju pitanju upravljanja podacima sa određenom količinom slobode ili neznanja, zavisno od sopstvenih principa.

„Kompanija Kaspersky je tokom 2017. godine odlučila da preduzme ključne korake u vezi sa pitanjem zaštite podataka i pokrene Inicijativu za globalnu transparentnost. Povećali smo odgovornost i transparentnost u oblasti sajber bezbednosti, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču upravljanja i obrade podataka. Koristimo anonimne podatke u analizi sajber pretnji za poboljšanje performansi naših proizvoda i tehnologija detekcije. Takođe, našim klijentima i zainteresovanim predstavnicima vlada omogućavamo pregled informacija koje prikupljaju naši proizvodi. Verujemo da će transparentnost neizbežno postati novi zlatni standard u upravljanju podacima, te pozivamo ostale vendore da slede naš primer”, dodaje Eugen Kasperski.